# Покрет за живот

     Српски народ данас се налази на удару више елемената културе смрти: абортуси и други облици контроле рађања, наркоманија, савремено сексуално образовање и порнографија, алкохолизам... Борба против ових искушења не подразумева само покушај њиховог искорењивања, већ нешто много више и важније од тога: настојање да се у владајући систем вредности поврати изгубљени смисао и култура живота: култ брака и породице, материнства и рађања, очинства и самопожртвовања. Јачањем хришћанских врлина и светосавског погледа на свет најефикасније и најтрајније се ове душевне и телесне немани могу сасећи у корену. Законска решења су део у коме држава мора да ограничи или спречи ширење ових пошасти. Јасно је да су Породица, Црква и Држава три стуба на којима почива одбрана духовног и телесног здравља српскога народа.

     Наше удружење је, у сарадњи са удружењем православних медицинара „Витез“ из Београда, основало „Покрет за живот“, активну коалицију установа, удружења и појединаца који се залажу за промоцију светиње и културе живота, култа брака, породице и рађања, пута од здраве личности преко здраве породице до здравог друштва, као и борбу против широко распрострањене културе смрти: вештачких прекида трудноће, савременог сексуалног образовања и порнографије, наркоманије и других нових облика зависности, хомосексуализма, еутаназије, клонирања... Идеја Покрета је већ представљена у више градова у Отаџбини и Расејању. Иза идеје Покрета за живот стао је комплетан Сабор српске омладине, а наше удружење изабрано је за координатора Покрета, тако да ће овој кампањи бити посвећен велики број наших активности у будућности.
     Годину 2007. прогласили смо за Годину културе живота и очекује нас велика медијска кампања промоције светиње живота, под покровитељством Министарства културе Владе Републике Србије.

---

ДЕКЛАРАЦИЈА О СВЕТИЊИ ЉУДСКОГ ЖИВОТА

     Декларација о светињи људског живота је настала из потребе за успостављањем опште прихваћеног става о питањима вештачког прекида трудноће, еутаназије, клонирања и вештачке или in vitro оплодње, као и односа здравствених радника према овим проблемима модерне медицинске етике и друштва у целини. Овај правни акт, који су на иницијативу Удружења православних медицинара „Витез“ из Београда (чији су чланови сачинили текст Декларације) и Српског сабора Двери једногласно усвојили представници из преко педесет омладинских удружења православно-националне оријентације на недавно одржаном Сабору српске омладине у манастиру Студеници, пре свега је упућен здравственим радницима, али и широј јавности на разматрање.
     Иницијатори ове декларације желели су да на овај начин започну много ширу кампању за Културу Живота која би обухватала борбу против свих елемената Културе смрти, а то су вештачки абортуси, сексуално образовање Новог доба, клонирање, порнографија, еутаназија, контрола рађања, наркоманија итд.
     Ова Декларација је на неки начин јединствена у нашој земљи, јер се темељи на већ прихваћеним правним актима Уједињених нација и Савета Европе, као и на правно формулисаним ставовима Светске здравствене асоцијације и Светске федерације доктора који поштују људски живот. Дакле, друга сврха ове наше Декларације је указивање да у Европској унији, али и на Западу у целини, постоје упоришне законодавне тачке које су у потпуности у служби Културе Живота.
     С пуним правом се може тврдити да је камен темељац на коме почива Култура смрти научна заблуда да људски живот не почиње од момента зачећа. Сва озбиљна научна истраживања, нарочито из области ембриологије, недвосмислено показују и доказују управо супротно. Свакодневна практична примена ове заблуде нас води све дубље и дубље у поноре моралне и сваке друге деградације човека као личности и човечанства у целини, почевши од вештачких абортуса, с правом названих Холокаустом Новог доба, па до покушаја клонирања људских бића као потребе обездуховљене модерне културе и цивилизације да живи и траје вечно, цивилизације која се, одрекавши се Христа, одрекла и Његове победе над смрћу, Васкрсења и вечног живота у Царству Небеском.
     Имајући ову заблуду стално у виду, сматрамо да је њихова дужност да увек и на сваком месту сведоче научну истину о почетку људског живота, не би ли дали свој допринос у поновном успостављању Културе Живота. Декларација о светињи људског живота је само почетак, али исто тако и веома важан документ који јасно профилише нашу опредељеност за Културу Живота, а против Културе смрти. Уздајући се у Божју помоћ и нашу саборност, настављамо нашу борбу кроз Покрет за живот и позивамо све људе добре воље да нам се придруже.

     Имајући у виду:

# Универзалну декларацију УН о људским правима, прокламовану 10.12.1948. године;
# Женевску декларацију, ревизију Хипократове заклетве, прокламовану на Другој генералној скупштини Светске здравствене асоцијације 1948. године;
# Конвенцију о заштити људских права и фундаменталних слобода, прокламовану од стране Савета Европе у Риму 04.11.1950. године;
# Декларацију о правима детета, прокламовану од стране УН, резолуција 1386 од 20.11.1959. године;
# Декларацију Светске федерације доктора који поштују људски живот, прокламовану у Холандији, јуна 1974. године;
# Хелсиншку декларацију, прокламовану од стране Светске медицинске асоцијације 1975. године;
# Декларацију о вештачкој оплодњи (IVF), прокламовану од стране Светске федерације доктора који поштују људски живот 1984. године;
# Декларацију о еутаназији, прокламовану на 39-ој генералној скупштини Светске здравствене асоцијације у Мадриду 08.10.1987. године;
# Конвенцију о заштити људских права и људског достојанства са освртом на примену биологије и медицине: Конвенција о људским правима и биомедицини, потписане у Овиједу, 04.04.1997. године, члан 18, тачке 1. и 2.;
# Додатни протокол на Конвенцију о заштити људских права и људског достојанства са освртом на примену биологије и медицине, о забрани клонирања људских бића, прокламовану од стране Савета Европе у Паризу, 12.01.1998. године;
# Одлуку Савета Европе о одбацивању предложене резолуције о прихватању еутаназије, донешену 27.04. 2005. године,

     износимо на јавну расправу следећу Декларацију:

    * Члан 1.

      Људски живот почиње од момента зачећа, тј. од тренутка када долази до контакта између мушке и женске полне ћелије.
           Живо људско биће које расте, развија се, сазрева, стари и умире је суштински непромењено од момента зачећа до краја свог живота.
           Свако живо људско биће је уникатно од момента зачећа до краја живота, и самим тим од непроцењиве вредности.
           Интереси и добробит људског бића морају да преовлађују над интересима друштва или науке.

    * Члан 2.

      Дужност сваког здравственог радника је да служи животу од његовог почетка, тј. од момента зачећа.
           Здравствени радник мора апсолутно поштовати светињу људског живота, без обзира на старост, болест, ментални и физички инвалидитет, пол, расу, нацију или вероисповест човека, тј. болесника.

    * Члан 3.

      Вештачки прекид трудноће представља намерно и насилно одузимање елементарног права на живот и самог живота као светиње.
           У ситуацији када је живот мајке угрожен продужавањем трудноће, здравствени радник је дужан да учини све да спасе како мајчин живот, тако и живот нерођеног детета.
           Намерно убиство нерођеног детета ради решавања социјалних, економских или еугеничких проблема је у директној супротности са елементарним људским правом на живот, као и са етиком здравственог радника.

    * Члан 4.

      У складу са Хелсиншком декларацијом(1975), потврђујемо да се људско биће никада не сме користити у сврхе експериментисања или експлоатације.
           Људски живот је светиња, уникатност и од непроцењиве вредности од момента зачећа до краја живота, те као такав, не сме бити прекинут без обзира на животну старост.
           Имајући у виду да екстракорпорална фертилизација, одн. вештачка или in vitro оплодња несумњиво подразумева експериментисање и еугеничке поступке над живим људским бићем, закључујемо да је овај поступак апсолутно неприхватљив и у супротности са елементарним људским правом на живот, као и са етиком здравственог радника.

    * Члан 5.

      Еутаназија, као акт намерног пружања смртоносног средства, одн. поступка, или намерног непружања помоћи болеснику, са недвосмисленим циљем прекидања живота болесника, без обзира на жељу и захтев болесника или његове породице, је неетички и неприхватљив.

    * Члан 6.

      Сваки поступак који има за циљ стварање људског бића генетски идентичног другом људском бићу, живом или мртвом, је у директној супротности са људским достојанством и самим тим, у супротности са светињом људског живота.
           Експериментисање на ембрионима у терапеутске сврхе, имајући у виду да ју супротности са Хелсиншком декларацијом, Конвенцијама из Овиједа и Париза, као и да нарушава елементарно право на живот и људско достојанство, не може се сматрати етички исправним.
           Експериментисање са ткивима која нису ембрионална или ембрионалног порекла, и то искључиво у терапеутске сврхе и уз поштовање медицинске етике и међународних споразума и закона, нису у супротности са светињом људског живота и људским достојанством.

     Удружењe православних медицинара „ВИТЕЗ”
     Српски сабор „Двери”

На Јоцин захтев, отварам ову тему.
Мени је веома интересантна мада смо више пута причали о овоме.

'Иницијатори ове декларације желели су да на овај начин започну много ширу кампању за Културу Живота која би обухватала борбу против свих елемената Културе смрти, а то су вештачки абортуси, сексуално образовање Новог доба, клонирање, порнографија, еутаназија, контрола рађања, наркоманија итд.'

nemoguce je neku civilizaciju vratiti na njene pocetke, cak i ako je krenula stazicama dekadencije...   
pri tom, svi navedeni momenti 'kulture smrti' postoje od kad je ljudi 

 emancipacijaaaaaaa

Sekta!

zabrani ti tinejdzerima da imaju seksualne odnose, ili ako vec imaju da obavezno moraju imati kondome.
Ko radi taj i greshi je rechenica koja je genetski urezana u nash narod!

Da ne pricham o tvrdoglavosti, da komshiji crke krava motivaciji i mishljenju da smo najpametniji!
Srbi su ti jeben narod! I ja sam Srbin i ponosim se time, ali moram ovom prilikom da citiram akademika prof. dr Nemanju Popovica koji mi je jednom prilikom rekao: "Znam ja nas, jebo ti nas"!  Mnogo istine ima u tim rechima.

Program je dobar, odnosno dobro zvuchi na papiru i mozda je primenljiv u Newerland-u (Nedodjija, prim. prev. aut.), ali ovo je Srbija.

Lepo je to, divim se ljudima koji su spremni i mogu chitav zivot da mlate praznu slamu!

Srdachno, vaterpolista

P.S. Ako nisi razumeo, mislim da moje razmishljanje najbolje i najkrace opisuje grafit Dzaba ste krechili
Ovo je ovde Srbija, na ovom prostoru vladaju drugi zakoni!

У Србији се (рећи ћете као и свуда у свету) прославља 1. децембар - Светски дан борбе против HIV-a. У Србији се, али не и свуда у свету посредно подстичу млади људи да данас-сутра буду заражени истим. Потребно је некима и објаснити ово тврђење.

Дакле, како тзв. акције борбе против AIDS-a, и тзв. борци из редова разних НВО утичу на то да ће у Србији, ако наставе са својим оваквим деловањем, бити све више оболелих не само од AIDS-a, већ и од других полно преносивих болести? Тако што је врхунац њихове акције и борбе држање предавања на факултетима, по студентским домовима и другим местима окупљања младих на којима се прокламују сексуалне слободе и буди неморално и неодговорно понашање према својој телесности,а дељењем презерватива (чак и на улици), презентују их као супротна.

Рекли би неки да је нормално кад се већ имају односи да буду са «заштитом», али презерватив не само да није заштита, већ се све полно преносиве болести преносе подједнако са, као и без њега. Узмимо за пример поређење две земље, Тајланда и Филипина. Тајланд има 66, а Филипини 82 милиона становника. Исте године (1984) откривена је прва особа заражена HIV-oм у обе земље. После три године (1987) на Тајланду је било 112, а на Филипинима 135 познатих заражених. Светска здравствена организација прогнозира 1991. да ће до 1999. бити 60-80 хиљада заражених на Тајланду, а 80-90 хиљада на Филипинима. На Тајланду после ових прогноза министар здравства покреће програм стопроцентне употребе презерватива (нуде се, као и у Србији, у супермаркетима, баровима, трафикама), док се на Филипинима, због одлучног противљења Римокатоличке цркве уводе програми суздржавања од сексуалних односа пре брака. Како су деловала ова два програма? На Тајланду је поменуте 1999. било 755000 заражених, а на Филипинима 1005. Неколико година касније 2003. на Тајланду је 899000, а на Филипинима 1946 заражених. Ови подаци јасно говоре да је употреба прерзерватива заштита само од савести и одговорности, али не и од заразних болести.

Уместо позива на преко потребну промену, данас се у Србији позива на «сигуран» секс, «слободу», кидање «стега» које је наметнуло «конзервативно» друштво!!! Зашто? Зато што циљ није заштита, већ смањење и онако малог броја деце, наметање новог светског поретка, у коме су брак, породица и деца «out» категорије. Када су у јавност продрли алармантни подаци о «белој куги», како продавати производ него под маском приче о заштити против AIDS-a. Заправо, потребан је човек ослобођен моралних предрасуда, усамљен и с тога нејак да се одупре систему. С друге стране, добро знамо да пракса Св. Православне Цркве већ вековима показује да се слобода и пуноћа личности остварује само у заједници са другим личностима.

Шта чинити?

Пре свега, морамо бити свесни да нам будућност зависи само од нас самих, од спремности да се мењамо и коначно реагујемо као одговоран и организован народ. Ми нисмо једини који то чине, зато не гутајмо причу о «екстремном национализму» онда када се боримо за голи опстанак. Чак и у САД је уведен у школе програм сексуалног образовања за брачно суздржање, а наша држава још увек дозвољава себи да Jazas и сличне организације делују у школама (васпитно-образовним установама), да учећи децу о «репродуктивном здрављу», заправо промовиишу неморал и искривљену полност. Ударајући у изданке, полако, али сигурно уништавају корен. А шта ми чинимо???

У Београду,
децембар 2007. године

Саопштење Покрета за Живот

Spotovi pokreta za zivot koji bi ako Bog da trebali i da se emituju na tv...