Међународна мрежа размена органа спасава животе

Чланице организације имају више могућности да добију орган, посебно у случају када је он потребан деци или пацијентима који умиру


Лајден – Телефон је зазвонио тачно у 16.30 сати: саопштено је да је у трансплантационом центру у Минхену мушкарац у стању мождане смрти. То је био знак за узбуну у седишту „Евротранспланта” у Лајдену (Холандија): почела је потрага за потенцијалним примаоцем органа преко телефона и путем компјутера, а истовремено су обављене многобројне анализе ткива. После неколико сати у болници у Хановеру пронађен је пацијент коме орган одговара. Тимови медицинара преузели су орган из болнице у Минхену да би стручњаци за трансплантацију обавили компликован хируршки захват. Пацијенту у Хановеру тако је продужен живот.

Цео овај поступак обављен је пре три дана под контролом надлежних у Међународној фондацији „Евротранспланта”, задуженој за посредовање и координацију у донацији органа, смештеној у Лајдену. Тог дана и вечери, када је екипа „Политике” заједно с делегацијом Министарства здравља посетила „Евротрансплант”, пријављено је чак 18 донора органа, што се не догађа тако често. Углавном је од пет до осам пријављених случајева дневно.

Др Катја Ковач, из Словеније, која ради у Служби расподеле и додељивања органа у „Евротранспланту”, објашњава да они дежурају 24 сата. Из минута у минут стручњаци из земаља чланица ове организације јављају за случајеве нових потенцијалних донора, чије су породице дале сагласност за давање органа за трансплантације.

– Многи пацијенти не би добили шансу за нови и квалитетнији живот да није било трансплантације. „Евротрансплант” помаже земљама на професионалном нивоу јер имају више могућности да добију орган, посебно у случају када је он потребан деци или пацијентима који би без операције умрли у року од неколико дана. Свака држава има своје националне законе којих се трансплантациони центри морају придржавати. За сваког пацијента може се тачно рећи када се, како и због чега нашао на листи чекања и добио орган. Чланство у организацији је за сваку државу велики корак јер постоји већа могућност за добијање одговарајућих органа. Иако неко има донорску картицу, породица се увек пита за сагласност, а то је посао оних који раде на интензивној нези, да знају да приступе породици и објасне им шта заправо значи мождана смрт – истакла је Катја Ковач.

У „Евротранспланту” кажу да се у њиховом компјутеру налазе подаци о донору, од чега је преминуо, које органе је могући пресадити, као и све оно што је неопходно за тражење одговарајућег примаоца. Др Катја Ковач објашњава да се затим чека да стигну резултати анализа, да компјутер „провери” базу података, да се гледа подударност ткива, али и многи други строго утврђени параметри којима се одређује ко ће добити орган. Затим се позива трансплантациони центар где им стручњак фондације каже: „Имамо донора за вашег пацијента”.

– Важно је да пацијенти који се налазе на листи чекања знају да ако се нађе орган за њих у року од сат времена морају да буду у болници. Ако дође до проблема, прави се и резервна понуда за другог пацијента на листи. Некад можете да искористите органе, некад не – додала је др Ковач.

Циљ Србије је да постане члан „Евротранспланта”, фондације која постоји више од 40 година и која обухвата око трећину територије Европе, јер се тиме повећавају изгледи да пацијенти којима је неопходна трансплантација до органа дођу на време.

– Чланице наше организације су Аустрија, Немачка, Словенија, Холандија, Луксембург, Белгија и Хрватска. Корист за Србију од тога када једног дана постане члан фондације јесте спасавање живота захваљујући трансплантацијама – истакао је др Ари Остерли, који се већ пет година налази на функцији генералног директора „Евротранспланта”.

Др Даница Михаиловић, директорка Управе за биомедицину Министарства здравља Србије, објашњава да је веома важно што је њихова делегација посетила „Евротрансплант”, јер се тежи ка чланству и стандардима ове фондације.

– Ово је прва посета у низу с циљем да се приближимо вредностима ЕУ и „Евротранспланта”, нарочито због потписивања прелиминарног уговора са овом организацијом. То је за нас помак јер ће нам омогућити да наши пацијенти који су приоритетни за трансплантацију буду збринути и лечени. Ту спадају педијатријски пацијенти, они са акутним отказивањем функције органа, пре свега јетре, и високосензибилни болесници. „Евротрансплант” фасцинира начином рада, технолошким поступцима, функцијама, имплементацијом стандарда и заштитом података – нагласила је др Михаиловић.

Др Мирјана Лаушевић, координаторка за трансплантацију органа у Клиничком центру Србије, истиче да су могли да чују који су то предуслови који остају да наша земља испуни, а који се тичу законских, организационих и медицинских фактора.

– На добром смо путу да завршимо процес акредитације лабораторија који је неопходан. Видели смо да је потребна и акредитација трансплантационих центара, а мора се још нешто урадити на сређивању листи чекања, али и на повећавању броја донора на милион становника – додала је др Лаушевић.

И у „Евротранспланту” постоје листе чекања. У 2010. години нових пацијената на овој листи било је 9.962, а обављено је 7.533 транстплантације бубрега, јетре, панкреаса, срца и плућа с преминулих донора.

Данијела Давидов-Кесар

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Medjunarodna-mreza-razmena-organa-spasava-zivote.sr.html