O ovoj temi je već pisano nešto na Isus je anarhista.

Tu je lepo objašnjeno šta su to apokrifni spisi tj. jevandželja.

Mene zanima da li ih j neko čitao i šta sve u njima piše.
Na primer znam da u nekom apokrifnom spisu stoji da je Isus posetio Indiju i da je bio upoznat sa Budizmom. Postoje tvrdnje da je Budizam na njega jako uticao.

Zna li neko ima li apokrifa na intenetu, mislim na srpskom jeziku ?

Evo nesto malo za citanje.

jevandzelja? 

siguran si da ti tekst treba na srpskom jeziku?

Primam kritiku    !

Evo izvod iz Lightsoftovog priloga:


Od svih apokrifnih jevandelja, nekako je najviše pažnje, privuklo ipak Tomino jevandelje.
Rec je, u stvari, o zbirci od 120 Isusovih izreka. Izreke nisu povezane pricom, kao u kanonskim
jevandeljima. Ono što je doprinelo popularnosti ovog dela su veliki deo izreka koje se nalaze i u
sinoptickim kanonskim jevandeljima, iako one nisu nikada sasvim identicne, a cesto su menjane
tako da podržavaju gnosticku jeres. Postoje brojne teorije o vremenu i nacinu nastanka tog spisa.
Pocevši od onih koje tvrde da je ustvari to najstariji hrišcanski tekst, ili barem jednako star kao i
kanonska jevandelja, pa do tvrdnji da je taj tekst nastao upravo korišcenjem vec postojecih
jevandelja. Bice da je ipak ovo drugo u pitanju tako da je taj tekst i dalje znacajan, ali ne kao onaj
koji nam pomaže da vidimo razvoj tradicije pre nastanka sinoptickih jevandelja, vec kako je tekla
upotreba sinoptickih tekstova nakon što su oni vec bili poznati, posebno jevandelje po Mateju i
Luki, kojima je Tomino najbliže.
Svi ovi tekstovi, apokrifne poslanice, dela, otkrivenja i jevandelja, nam ipak na prvom mestu
potvrduju jedno – a to je da je tradicija o Isusu i njegovo ucenje zaista verodostojno preneto, jer cak
i u onim delima koja su pod jakim uticajem jeretickih ucenja, može se videti snažna podloga
izvornog ucenja, koja se, ipak, najjasnije nalazi u kanonskim tekstovima.

Evo još malo što se može naći surfovanjem:


Jevandjelje po Tomi
--------------------
Najpoznatiji apokrif, o kome mnogi govore, ali malo ko citao. To je zbornik Hristovih izreka (parafrazirane iz kanona, ali sa stalnim naznakama o nekom "tajnom ucenju" koje je on, kao, podelio samo sa Tomom.

Jevandjelje po Mariji
----------------------
Kratka (nije sacuvan pocetak) prica o poslednjoj propovedi Hristosa ucenicima i o alegorijskom vidjenju Hristove ucenice Marije (Magdalene?) koja razmatra neko "istinsko otkrivenje" o putovanju duse. Veoma lici na Jevandjelje po Tomi. Osnovna misao je kao i kod Markiona: najvaznije je osloboditi se vlasti zle materije i uroniti u blazeni nebitak.

Jevandjelje po Filipu
----------------------
Citav niz filozofskih aforizama i pouka bez sizea, na najraznovrsnije teme, uglavnom, teoretskog karaktera. Najvise lici na "gnostichki udzbenik hriscanstva".
Nejasno je zasto je nazvan - jevandjelje. Nadjen 1945/46 u Egiptu, u Nag-Hamadiju (grch. Henoboskion) sa jos 40 gnostickih manuskipata.

Apokrifi Kumrana i Judeja
-------------------------
Hirbet-Kumran, pecina u pustinji Palestine, gde su 1945. nadjena anticki jevrejski rukopisi, pazljivo smesteni u glinene cupove. Smatra se da su ih sakrili lokalni stanovnici pred Judejski rat 66-70. g. Sada, posle obimnih ikopavanja postoji citav kompleks zgrada, a broj rukopisa se popeo do nekoliko stotina. Postoje razne teorije o tome ko su bili vlasnici i autori rukopisa. Jedino je jasno da se iz rukopisa vidi da su autorima, u naznakama, bilo poznato hriscanstvo.

Kasnije, posebno posle rusenja Drugog hrama (70.g.) formirano je mnogo sekti koje su u ovoj ili onoj meri kombinovale obrede i dogmatiku Jevreja (subota, obrezanje, ritualna cistoca i dr.) sa postovanjem Hrista. Sacuvani su neki njihovi sveti tekstovi. U Talmudu se spominje sekta mina. Druga grupa - ebioniti (aramejski "evionim" - prosjak) dugo je postojala u Siriji i Kilikiji, cak prezivela muslimansko osvajanje. Sledeci principe judejskog monoteizma, nisu smatrali da je Isus bog, vec samo covek obelezen Svetim duhom. Verovatno je od njih islam preuzeo bespogovorno odbacivanje apostola Pavla, koji je propovedao o bozanstvenoj sustini Isusa (sto bi za njih bilo odricanje od monoteizma). Neki im cak pripisuju "Jevandjelje po Varnavi", koje sadrzi apologiju islama, kao, izrecenu ustima Hrista. Ebioniti su bili jarki dualisti. Posle muslimanskih osvajanja, oni su, kao i hriscani-monofiziti, verovatno prisli islamu.

Najpoznatijim tekstovima iz Kumrana pripada tzv. "Jevandjelje jeseja" i dva rekonstruisana ebionitska apokrifa.

"Jevandjenje jeseja"
----------------------
Nepoznato poreklo dokumenta, ni zasto je pripisan jesejima.
Sastoji se od razlicitih recepata, navodno koje je dao Isus, za lecenje raznih bolesti i izgon zlih duhova iz tela. Jedan od metoda - klistiranje.

"Jevandjelje ebionita"
-----------------------
Zbornik nevezanih citata istrgnutih od starih autora. Sadrzi nekoliko poznatih kanonskih jevandjelskih epizoda, prepricanih u duhu ebionitskog ucenja.

"Jevandjelje Jevreja"
----------------------
Jos jedan zbornik citata, koji rekonstruise izgubljeni apokrif.
Takodje, pretpostavlja se, ebionitskog porekla.

========================

Jevandjelje po Petru
---------------------
Fragment apokrifske istorije suda nad Isusom i njegovog uskrsnuca. Verovatno su ga popravljali "doketi". Po sizeu, ovaj apokrif sledi potku sinoptickih jevandjelja.


Apokalipsa Petra
-------------------
Spadao u prvi hriscanski kanon (kanon Muratori), ali uz napomenu: "ne smatraju svi da se moze citati u crkvi". Kasnije nije priznat kao sveti spis. Apokalipsa ima jasno izrazen dualizam i uticaje orfichkog ucenja (ucenje o tajanstvenom, mistickom, nedokucivom). Sa pravim Petrom tekst verovatno nije imalo nikakve veze, bice da je radjen "po motivima Petra". Nekada se tekst smatrao kao uvod u biblijski kanon, ali je na kraju priznano samo kao "dushepolezno" citanje.


Protojevandjelje Jakova
------------------------
Verovatno najpoznatiji hriscanski apokrif, - neka vrsta romana prema motivima iz Jevandjelja. Pripisuje se apostolu Jakovu, bratu Isusovom. Prepricava prve glave kanonskih jevandjelja dopunjene nekanonskim detaljima. Interesantan je istorijski izvor. Po prvi put saopstava o nizu mitova vezanih za bogorodicu (uvodjenje u hram). Ima i ociglednih gresaka, iz kojih se pretpostavlja da je autor Grk koji nije mnogo znao o Starom Zavetu, ali je poznavao zivot i obicaje judeja. Vreme nastanka - II, pocetak III veka n.e.


Jevandjelje detinjstva
-------------------------
Bajkovita prica detinjstva Isusovog, kao i njegovih cudesa.
Autorstvo se pripisuje Tomi. (Jevandjelje po Tomi II). Nastanak - oko IV v. n.e.
Po svom zanru - zbornik anekdota, sa totalnom hiperbolizacijom likova i dogadjaja. Kao neki savremeni strip o "super"-junaku.

Pseudo-Matej
--------------
To je nastavak i dalji razvoj Protojevandjelja Jakova i Jevandjelja detinjstva, koji razvija lik Device Marije, i legende i predanja vezane za nju. Autorstvo je pripisano dva puta - original apostolu Mateju, a prevod blazenom Jeronimu. U Zapadnoj Evropi bilo veoma popularno i posluzilo kao osnova katolicke "mariologije"

======================

"Knjiga Enoha" - smatra se za pseudoepigraf. Pretpostavlja se da je bila napisana u I v. pne. prema recima starozavetnog patrijarha Enoha. O Enohu, sedmom po redu potomku Adama ima podataka u Bibliji. Napisana od strane nepoznatog autora (nekolicine nepoznatih autora) "Knjiga Enoha" govori o putu Enoha na nebo gde je posmatrao ustanak Sinova Bozijih, slike nastupajuceg kraja sveta, spoznao nebesku mehaniku, buducnost izrailjevih sinova i jos mnoge tajne. Njegova vidjenja i prorocanstva i cine ovu kjnigu.

U ranohriscanskom svetu ova knjiga se smatrala ako ne za kanonsku, onda izuzetno autoritetnu. Nju direktno citira utor "Judine Poslanice", na nju se indirektno poziva apostol Petar, pozivali su se i Kliment Aleksandrijski, Origen i Tertulijan, kao i autor nekanonske "Poslanice Varnave". Nakon formiranja kanona Svetog Pisma, autoritet "Knjige Enoha" je nestajao, a njen tekst je zagubljen.

Pronadjen je 1773. na etiopskom jeziku (amharskom), u dvostrukom prevodu sa aramejskog ili starojevrejskog, preko grckog, - ali potpun prevod. Taj tekst je ogromna retkost.
Kasnije u Ahmimu (Egipat) tokom iskopavanja, nadjena su dva manja fragmenta grckog teksta, a u Kumranu veci broj (kracih) aramejskih tekstova. Istrazivac R.Charls smatra je za nekoliko kompilovanih delova koji poticu iz raznih perioda, a sastoje se od kombinacija fragmenata.
Postoji jos jedan epigraf Enoha na staroslovenskom jeziku - tzv. "Druga Knjiga Enoha".

Pet fragmenata "Knjige Enoha":
1. Misticno putovanje Enoha
2. Tri price Enoha
3. O nebeskim telima
4. Dva vidjenja Enoha
5. Pouka deci.


Agrafa.
---------------
(bukvalno - "kopcha")

Razlicite izreke Isusa, koje nisu usle u kanonska jevandjelja.
Npr.: "Zatrazi veliko i Bog ce ti dodati malo (Kliment Aleksandrijski/Stromata, I.XXIV.58)"

Pastir Germe
--------------
Germa je brat desetog rimskog episkopa i pape sv. Pija I (140-155 g. n.e).
Delo spada u izuzetno postovane hriscanske spise. Neki ga, preterujuci, nazivaju "izgubljenom knjigom N.Zaveta". Ne smatra se da je dobro za citanje u crkvi.
Opet, drugi smatraju ovu knjigu rodonacelnicom zanra pisanja Svetih Otaca.
"Pastir" je napisan u obliku dijaloga hriscanina i andjela o crkvi koja se gradi u dusi vernika. Mistika se mesa sa alegorijama koje se sastoje od poduka o veri i pravednosti. Jedno od najlaksih dela za citanje iz anticke literatura.

Biblioteka Nag Hammadi, tamo ćeš naći sve što te interesuje.

Tomino jevandjelje>

(44)   Isus reče: "Tko na Oca huli, bit će mu oprošteno, i tko na Sina huli, bit će mu oprošteno; ali onome tko huli na Duha Svetoga, neće mu biti oprošteno, ni na Zemlji ni na Nebu."


(47)   Isus reče: "Ne može jedan čovjek jahati dva konja, (niti) napeti dva luka; i ne može jedan sluga služiti dvojici gospodara, jedino ako jednog poštuje, a drugoga prezire. Nitko ne pije staro vino te odmah poželi kušati novo. I ne ulijeva se novo vino u stare mjehove, da se ne pokvari; i ne ulijeva se staro vino u novi mijeh da ga ne pokvari. Ne prišiva se stara krpa na novu haljinu, jer bi se rasparala."


(108)   Isus reče: "Tko pije iz mojih ustiju, postat će kao ja, i ja ću postati kao on, i skrivene će mu se stvari razotkriti."


(112)   Isus reče: "Jao tijelu koje je ovisno o duši; jao duši koja je ovisna o tijelu!"


(113)   Učenici mu kazaše: "Na koji će dan doći Kraljevstvo?" <Isus reče:> "Neće doći zato što ga očekujemo; neće se kazati: Evo ga ovdje, ili: Eno ga ondje; nego se kraljevstvo Očevo razastire Zemljom a ljudi ga ne vide."

Marijino jevandjelje>>

Petar reče Mariji: "Sestro, znamo da te učitelj ljubio više od ostalih žena. Reci nam, po svome sjećanju, koje su bile riječi Spasitelja - koje ti znaš (ali) mi ih ne znamo, niti smo ih čuli."

Marija odgovori: "Što je od vas skriveno, to ću vam objaviti." Ovako je govorila: "Ja", rekla je, "ja sam vidjela Gospodina u viđenju, te sam mu rekla: 'Gospodine, danas sam te vidjela u viđenju.'

On mi odgovori: `Blagoslovljena ti koja se nisi uplašila kada si me vidjela. Jer, gdje je um, ondje je blago.'

Upitah ga: 'Gospodine, vidi li onaj koji ima viđenje [pomoću] duše [ili] duha?'

Spasitelj mi odgovori: 'On ne vidi ni dušom ni duhom, nego umom koji [je] između njih - to je [ono] što vidi viđenje i to je [...].' (nedostaju stranice 11-14)

"[...] 15 to. I poželi to, 'Ja te nisam vidio kako silaziš, nego te sada vidim kako se uspinješ. Zašto lažeš, kada mi pripadaš?'

Duša odgovori: 'Vidjela sam te. Ti me nisi vidio i nisi me prepoznao. Služila sam ti kao odijelo, a ti me nisi poznavao.' Kada je to rekla, otišla je u velikoj radosti.

"Ponovno je došla trećoj moći zvanoj neznanje. [Ona (moć)] propitkivala je dušu, govoreći: 'Kamo ideš? Zatočena si u zloći. Ali, ti si svezana; ne sudi!'

A duša reče: 'Zašto ti sudiš meni, iako ja nisam sudila? Bila sam svezana, iako nisam vezala. Nisam bila prepoznata. No, spoznala sam da se Sve vraća, zemaljske i 16 nebeske (stvari).'

Kada je duša nadvladala treću moć, otišla je gore i vidjela četvrtu moć, (koja) je imala sedam oblika. Prvi je oblik tama, drugi žudnja, treći neznanje, četvrti ushit smrti, peti kraljevstvo tijela, šesti varljiva mudrost tijela, sedmi gnjevna mudrost. To je sedam [moći] gnjeva. One su upitale dušu: `Odakle dolaziš, ubojico ljudi, ili kamo ideš, osvajaču prostora?'

Duša im ovako odgovori: "Ono što me veže, ubijeno je, a ono što me okružuje nadvladano je. Moja je žudnja okončala, a neznanje umrlo. U [svijetu] bijah oslobođena 17 od svijeta, [a] u vrsti od nebeske vrste, i (od) okova zaborava koji je prolazan. Od sada ću se usavršavati do kraja vremena, doba, eona, u tišini. "'

Filipovo jevandjelje>>>

(Spasitelj je vo)lio Mariju Magdalenu više od (svih) učeni(ka 21 i ) često joj je ljub(io) (usta). Ostali (učenici) 64 su im došli (i pos)tavili (mu zaht)jeve. Rekli su mu: "Zašto je voliš više nego sve nas?" Spasitelj im odgovori: "Zašto ne volim vas tako kao nju?"

21 To znači da Marija Magdalena odgovara tiposu najmilijeg učenika.

Kada su slijepac i onaj koji vidi zajedno u mraku, tada se ne razlikuju. Kada dođe svjetlo, tada će onaj koji vidi vidjeti svijetlo, a slijepac će ostati u mraku.

Gospod je kazao: "Blago onomu koji jest prije nego je postao 22. Jer, onaj koji jest, bio je i bit će."

22 Usp. Evanđelje po Tomi, Logion 19: "Isus reče: "Blago onomu koji je bio prije nego je postao. Postanete li moji učenici i slušate li moje riječi, ovo će vam kamenje služiti. Nego imate pet stabala u raju, koja se ne mijenjaju ni ljeti ni zimi, i lišće im ne opada. Onaj tko ih poznaje neće okusiti smrti."

Nadmoć čovjeka nije vidljiva, nego leži u skrivenome. Zato je on gospodar nad životinjama, koje su jače od njega i koje su velike po mjerama vidljivoga i skrivenoga. I to im pruža opstanak. Ali, ako se čovjek od njih odvoji, tada se međusobno ubijaju i grizu. I međusobno se žderu, jer nisu pronašle hranu. Ali sada su pronašle hranu, jer je čovjek počeo obrađivati zemlju.

Kada netko siđe u vodu i opet uziđe gore bez da je nešto primio i kaže: "Ja sam Krist", primio je ime u zajam. Ali kada primi Duha Svetoga, tada ime posjeduje kao dar. Tko je dar primio, tomu se neće oduzeti. Ali ako je netko dobio nešto u zajam, od toga će se tražiti povrat. Tako se dogodi i nama kada se netko podvrgne misteriju.


Moje primedbe>
Ono sto je u zagradama je ostecen pergament, bar ja tako shvatam. Prema tome nije sigurno da li je Hrist ljubio  Mariju u usta ili obraz. Ali ako se ucenici cude sto voli vise Mariju od njih, onda pretpostavljam da nisu povezivali Isusovo ljubljenje Marije sa erotskim, pa ni ljubavnim poljupcem.

Brojevi u tekstu su komentari.