Glavaš pred sudijom u Zagrebu 1. juna

ZAGREB - Istražni sudija Zdenko Posavec saslušaće Branimira Glavaša 1. juna, a drugog osumnjičenog Krunoslava Fehira dan kasnije, nakon čega će odlučiti o zahtevu za sprovođenje istrage protiv njih dvojice, koji je zbog ratnog zločina 1991. godine nad Srbima u Osijeku podnelo zagrebačko Županijsko državno tužilaštvo, piše Glas Slavonije. Pozivi će biti službeno poslati u ponedeljak, što još uvek ostavlja dovoljno vremena da budu uredno dostavljeni, odnosno da osumnjičeni na vreme budu obavešteni da se moraju pojaviti na sudu u Zagrebu.

Branimir Glavaš nameravao je u ponedeljak da otputuje u Litvaniju, zajedno s izaslanstvom Osječko-baranjske županije, ali je odustao od puta jer mora čuvati sina Filipa. Glavni odbor Hrvatskih vojnih invalida Domovinskog rata (HVIDR-a) izrazio je podršku hrvatskom branitelju, generalu Branimiru Glavašu i predložio da vrednost boda u borbenom sektoru bude pet puta veća od neborbenog pri raspodeli u Fondu hrvatskih branitelja, saopšteno je iz HVIDR-e. Glavni odbor HVIDR-e uveren je u Glavaševu nevinost i u celosti se ograđuje od tvrdnji da je reč o nekakvom politički motivisanom procesu jer veruju u pravnu državu za koju su se borili, te će pomoći u njegovim naporima da se dokaže prava istina za navodne zločine koji mu se stavljaju na teret, ističe se u saopštenju.


Izvor: Glas Javnosti \ A. S.

Hrvatska tvrdi kako je spremna da se suoči s ratnim zločinima u svojoj zemlji

Glavašu sude gde su i Andriji Artukoviću?

U ratu su optužnice protiv Srba podizane i zbog najobičnijeg maltretiranja

ZAGREB - Državno odvjetništvo Hrvatske obustavilo je veliki broj krivičnih postupaka protiv optuženih za ratne zločine jer su one, u vreme ratnog stanja, podizane i za najobičnije maltretiranje, izjavio je Petar Pulišelić, zamenik glavnog državnog tužioca za ratne zločine u Hrvatskoj.

- U ratnom razdoblju bilo je više podignutih optužnica protiv Srba i zbog najobičnijeg maltretiranja, ali već nekoliko godina više nije tako. Državno odvjetništvo Hrvatske zauzelo je stav da veći broj optužnica treba preispitati zbog nedostatka i lošeg rada u tim predmetima. Rezultat tog nastojanja je obustava velikog broja postupaka - rekao je prošle nedelje Pulišelić grupi srpskih novinara, koja je pravosudne organe Hrvatske posetila u organizaciji Tužilaštva i Veća za ratne zločine, Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalim, Oebsa i Oscea.

Zamenik glavnog hrvatskog tužioca (odvjetnika) za ratne
zločine Mladena Bajića naglasio je i da je odlučeno da se okrivljenima ne sudi u odsustvu, osim u izuzetnim slučajevima.

- Suđenja u odsustvu su se pokazala kao gubljenje vremena jer bi procesi počinjali iz početka kada bi se optuženi uhapsili - kazao je Pulišelić. On je precizirao da je od 1991. do kraja prošle pokrenuta istraga protiv 3.759 osoba, a obustavljena za 1.433 lica. Optužnica je podignuta protiv 1.418 osoba, od kojih su 604 osuđene, a 299 oslobođeno. Trenutno je u toku istraga protiv 294 osumnjičena, a u prekidu na 288. Najveći broj krivičnih dela odnosi se na zločine protiv civilnog stanovništva, napomenuo je Pulišelić.

On je izjavio da nemaju podatke o nacionalnoj pripadnosti osumnjičenih. "Mi ne gledamo ko je ko. Ne podižemo optužnice po nacionalnoj strukturi. To je za nas irelevantno", rekao je Pulišelić, dodajući da nemaju tajnih optužnica. U vezi prebacivanja postupka protiv Branimira Glavaša iz Osijeka u Županijski sud u Zagreb, Pulišelić je rekao da će se na taj način izbeći pritisci na pravosudne organe i svedoke. "Postoje pritisci na svedoke i u drugim predmetima. Preti se svedocima i članovima njihovih porodica", rekao je Pulišelić, dodajući kako očekuje da će hrvatskom pravosuđu biti ustupljen velik broj slučajeva iz Haga. Ukoliko bude optužen, Glavašu će biti suđeno u Županijskom sudu u Zagrebu, u istoj sudnici gde je presuđeno Andriji Artukoviću, za ratne zločine nad Srbima iz Drugog svetskog rata.

U tom sudu je nedavno na višegodišnju kaznu zatvora osuđen i Slobodan Davidović, pripadnik "Škopriona". Ana Garančić, predsednik krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Hrvatske, rekla je da je kod njih procesuirana 671 osoba za najteže ratne zločine. Ona je dodala da kod njih do sada nije vođen nijedan postupak za ratne zločine nad njihovim državljanima u Sloveniji.

Profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu Ivo Josipović smatra da je nespremnost svih država bivše Jugoslavije dovela do otvaranja Haškog tribunala. Josipović je istakao i da su pojedini sudovi u Hrvatskoj pokazali etničku pristrasnost, kao u slučaju Lore u Splitu i Karana u Gospiću, ali da je Vrhovni sud Hrvatske korigovao te odluke.

- Karan je osuđen pod obrazloženjem: Naravno da je kriv jer je pripadnik jednog naroda koji nas je 400 godina tlačio - rekao je Josipović.

On je naglasio u da u Hrvatskoj do 2000. Hrvatima nije bilo suđeno za ratne zločine, a da je protiv Srba bilo podignuto čak 1.418 neutemeljenih optužnica, sa ciljem da spreče povratak izbeglica. U Hrvatskoj se veruje da je rat bio odbrambeni i da se zločini ne mogu činiti u odbrani, kazao je Josipović. On je naglasio da Hag nije uverio ljude sa prostora bivše Jugoslavije u svoju misiju jer su haški zločinci i dalje heroji u svojim zemljama.


Izvor: Glas Javnosti \ Teskt i foto: Danica Ćuruvija
   

Главаша чека Артуковићева судница

„Ако је домољубље злочин, онда сам и ја крив”, пише на згради поред Жупанијског суда у Сплиту


Поједини судови у Хрватској показали су етничку пристрасност у процесима за ратне злочине. Веровало се да је рат био одбрамбени и да се не могу чинити злочини у одбрани. У предмету „Лора”, за злостављање Срба у сплитском ратном логору 1992. године, судија Славко Лозина ослободио је на првом суђењу осморицу припадника хрватске војне полиције.

То суђење су обележили страховити притисци јавности и протести у Сплиту. На згради поред суда стоји графит: „Ако је домољубље злочин, онда сам и ја крив”. Случај „Каран” остаће упамћен по образложењу под којим је осуђен један Србин из Госпића.

– Образложење је гласило: „Наравно да је крив кад потиче из народа који нас је 400 година тлачио”. Те одлуке укинуо је Врховни суд Хрватске и додељене су судијама које су показале личну храброст. Сматрам да смо сада на путу помирења и утврђивања истине о ратним злочинима – каже Иво Јосиповић, професор Правног факултета у Загребу.

Он наводи да до 2000. године у Хрватској нису вођени поступци за ратне злочине против Хрвата, већ су оптуживани само Срби, поред осталог и зато да би се спречио повратак избеглих. Јосиповић подржава садашњу политику власти да буде процесуиран свако за кога се сумња да је починилац ратних злочина, без обзира на националност.

У Државном одвјетништву Републике Хрватске српске новинаре су примили Петар Пулишелић и Дубравко Палијаш, заменици главног хрватског тужиоца Младена Бајића, као и Инка Јуришић, жупанијски тужилац из Сплита. Они су нам саопштили да је од 1991. до 2005. године покренута истрага против 3.579 особа због ратних злочина, а тренутно су под истрагом 294.

Највише жртава било је на подручју Сиска, Вуковара и Осијека. У бекству је 288 особа и истрага против њих је у прекиду. Жртве су претежно хрватске националности.

– Наш став је био да овако велики број пријављених случајева треба преиспитати, јер су ти поступци иницирани на недовољно чврстим доказима у периоду одмах после рата. Резултат тога је обустава поступка против 1.433 особе. Оптужнице су подигнуте против 1.418 особа. После спроведених судских поступака, за ратни злочин осуђено је 604 оптужених, док је 299 ослобођено – каже Пулишелић.

Он је потврдио да је због избегавања притисака јавности у Осијеку за спровођење истраге против Бранимира Главаша одређен суд у Загребу, али је демантовао да је оптужница за случај „Сотин” подигнута истовремено, како би се умирила јавност.

Уколико буде оптужен, Бранимиру Главашу судиће се у истој судници у којој је суђено Андрији Артуковићу и Динку Шаркићу за злочине из Другог светског рата, као и припаднику „Шкорпиона” Слободану Давидовићу за егзекуцију Муслимана у Трнову, 1995. године.

Према подацима Врховног суда Хрватске које нам је саопштила председник Кривичног одељења Ана Гаранчић, 93 особе су у Хрватској правоснажно осуђене за ратне злочине, а у току су процеси против 671 особе. Она је нагласила да је током тих суђења највећи проблем било то што сведоци нису желели да сведоче о ономе што су преживели. Сада се у Хрватској уводе мере заштите и све су ређи случајеви да се имена сведока појављују у медијима.

Инка Јуришић је новинарима саопштила да је истрага за злостављања Срба у логору „Лора” у Сплиту проширена на још пет особа из околине тог града. Игор Бензон, председник Жупанијског суда у Сплиту, каже да је тај суд окончао 12 поступака за ратне злочине, а девет процеса је у току.

– Подршка државе да се ови предмети процесуирају је максимална – каже Бензон.

Судија Споменка Тонковић, председник већа суда у Сплиту које је у поновљеном поступку осудило осморицу припадника хрватске војне полиције за злочине у логору „Лора”, изјавила је да је то суђење протекло у најбољем реду.

– Сарадња између министарстава правде Србије и Хрватске функционисала је веома добро у смислу заштите сведока. Онима који су дошли да сведоче пружена је безбедност – казала је Споменка Тонковић.

Представници хрватског правосуђа кажу да немају тајне оптужнице, али да очекују да им буде уступљен један број предмета из Хага. Хашки суд је основан због неспремности националних правосуђа да процесуирају ратне злочине, али је највећи пропуст трибунала то што није уверио људе са простора бивше СФРЈ у своју мисију и они су у својим срединама остали хероји, сматра професор Јосиповић. Он додаје да јавност мора да схвати да циљ суђења за ратне злочине није само пријем у Европску унију, већ и морална порука јавности.

Д. Чарнић

-----------------------------------------------------------

НОВЕ ОПТУЖНИЦЕ У ХРВАТСКОЈ

Потерница за Кадијевићем

ЗАГРЕБ – Жупанијско тужилаштво у у Осијеку подигло је оптужницу против генерала Вељка Кадијевића, некадашњег савезног секретара за народну одбрану, и против бившег команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране ЈНА Звонимира Јурјевића, због ратних злочина против цивилног становништва.

Како је објавио „Вјесник”, они су оптужени да су, од 1. септембра до 31. децембра 1991. године, издавали наређења пилотима војних авиона да нападну циљеве на подручју источне Славоније, иако су знали да ти објекти имају искључиво цивилну, економску, стамбену или другу намену и да никад нису служили у војне сврхе.

У авионским нападима оштећени су, или уништени, цивилни објекти у Осијеку, Доњем Михољцу, Ернестинову, Ђакову, Стризивојни, Зелчину, Подравској Слатини, Чепину, Будровцима, Дреновцима, Границама, Антуновцу, Рачиновцима, Жупањи, Бошњацима, Врбањи и Зденцима.

Према оптужници, нападани су и објекти на магистралном путу Загреб – Београд, као и на деловима железничке пруге код Ђурђеновца и Ораховице.

Како је наведено, осим велике материјалне штете, погинуло је најмање 30 људи, а рањен је и већи број цивила.

Како су оптужени недоступни хрватским судским органима, за њима је расписана потерница. (Танјуг)


Izvor: Politika

Glavaš: Protiv mene se vodi montirani proces

ZAGREB - Pred Županijskim sudom u Zagrebu juče ujutro je počelo saslušanje Branimira Glavaša, osumnjičenog da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Osijeku 1991. Kod istražnog sudije Zdenka Posavca, jednog od petorice sudija zagrebačkog Županijskog suda zaduženih za sudske procese vezane za ratne zločine, Glavaš se pojavio u devet sati zajedno sa dvojicom advokata.

Pre ulaska u zgradu Suda Glavaš je u kraćoj izjavi novinarima ponovio svoj raniji stav da se protiv njega vodi montirani politički proces. Nakon završetka saslušanja sudija Posavec će odlučiti hoće li pokrenuti istražni postupak ili će izraziti neslaganje sa istražnim zahtevom zagrebačkog Županijskog državnog tužilaštva. Dan nakon saslušanja Branimira Glavaša, inače nezavisnog poslanika u parlamentu kojem je Sabor pre nekoliko nedelja ukinuo imunitet, istražni sudija će saslušati i drugoosumnjičenog Krunoslava Fehira, bivšeg pripadnika Prve osječke čete, kojom je 1991. komandovao Glavaš. Fehir je u javnosti pre nekoliko meseci priznao da je te 1991. godine pucao u jednog zarobljenika srpske nacionalnosti, te javno posvedočio o navodnoj Glavaševoj umešanosti u ubistva srpskih civila.

Glavaš se sumnjiči da je odgovoran za zlostavljanje troje srpskih civila i ubistvo dvojice, od kojih se jednom gubi svaki trag, dok Fehira tužilaštvo smatra odgovornim za mučenje jednog zarobljenog civila, kojeg je zajedno s još jednim pripadnikom Prve osječke čete, naterao da popije kiselinu iz akumulatora, nakon čega je i pucao na njega.

Glavaš i Fehir terete se za ratni zločin protiv civilnog stanovništva po Osnovnom krivičnom zakonu koji je bio na snazi do 1998, a prema kojem je za to krivično delo predviđena kazna od pet do 20 godina zatvora.


Izvor: Glas Javnosti

Branimir Glavaš podneo krivičnu prijavu protiv Fehira

ZAGREB - Nezavisni poslanik Branimir Glavaš saopštio je juče da je protiv Krunoslava Fehira, koji je zajedno s njim osumnjičen da je u Osijeku počinio ratni zločin 1991, podneo krivičnu prijavu za delo koje nije obuhvaćeno slučajem pred Županijskim sudom u Zagrebu. Na konferenciji za novinare Glavaš je rekao da je Fehir tokom prošle godine, u medijima a zatim i kao svedok, dao šest različitih iskaza o zbivanjima u Osijeku, u kojima opisuje i svoje učešće.

- To jasno upućuje na njegovo delovanje kao počinitelja ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, a koje mora biti istraženo i procesuirano jer nije ni izdaleka pokriveno onim što mu se stavlja na teret u istrazi - kazao je on.

Prema rečima Glavaša, Fehir je javno priznao da je bio saučesnik u ubistvu Milutina Kutlića i pokušaju ubistva Radoslava Ratkovića i nekoliko desetina drugih civila, a da za te zločine protiv njega nije pokrenut ni istražni postupak.

- Glavni državni tužilac Mladen Bajić o navedenim činjenicama ćuti - rekao je Glavaš i objasnio da je zato odlučio da protiv Fehira podnese krivičnu prijavu.

On je dodao da je obavešten da je Fehirovo boravište u odmaralištu MUP Hrvatske u Valbandonu kod Pule i da, ako glavni državni tužilac ne zna gde on boravi, "ukazuje na tu činjenicu kako bi mu mogao dostaviti eventualne pozive za dodatni razgovor". Glavaš je ocenio da se njegov javni istup ne može protumačiti kao uticanje na svedoke, jer "Krunoslav Fehir nije svedok u postupku, nego okrivljeni".

Upitan zašto je toliko čekao sa tom krivičnom prijavom, Glavaš je odgovorio da ga je Fehir pre godinu dana optužio da je nalogodavac ubistava u Osijeku i da je hteo da mu za tu "godišnjicu uputi čestitku", ali da je pravi razlog čekanja to što poštuje Fehirovog oca Josipa, ceni njegov doprinos u domovinskom ratu i razume situaciju u kojoj se zatekao. Glavaš je podsetio da ga je Fehir prošle godine optužio za slučaj u kome je pokrenuta istraga, ali i da je nalogodavac ubistava srpskih civila, koji je javnosti poznat kao slučaj "Drava" ili "selotejp" jer su žrtve navodno bile ubijene metkom u potiljak i bačene u Dravu, a usta su im bila zalepljena selotejp trakom.


Izvor: Glas Javnosti \ Fonet

glavaša čeka artukovićeva sudnica??????????
stvarno ste bolesno opterećeni ustašama, jasenovcem i ostalim stvarima iz 2.svj. rata kojima se više ni mala djeca ne plaše

danas nisu dosla 3 svjedoka  optuzbe.sto se tice tih "ubojstava" kazu da nemaju pojma o tome..

Da da sad se mala djeca plaše Hanibal at Portas ili ti Rale prošao Srebrenicom i zakucao i na tvoja vrata

valjda hanibal ante portas a ti se još bojiš ante ante portas

Glavaš podneo ostavku na mesto predsednika vlade Osijeka
Autor: Tanjug | 02.09.2007 - 20:57

Branimir Glavaš, koji u bolnici čeka dva odvojena suđenja za ratne zločine, podneo je danas ostavku na funkciju predsednika Gradskoga veća Osijeka, prenose hrvatski mediji.
Ostavku je podneo, kako je obrazložio, zbog toga što je protiv netransparentnog finasiranja sportske dvorane od skoro 900 miliona kuna (123,3 miliona evra) koji podržava gradonačelnik Osijeka Anto Dapić, šef ekstremne Hrvatske stranke prava.
Glavaš, osnivač i neformalni šef Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje (HDSSB), u saopštenju ističe da se netransparentno trošenje budžetskih sredstava pokušava zamagliti potenciranjem njegovog navodnog tajnog sklapanja sporazuma s bivšim gradonačelnikom Zlatkom Kramarićem, a u cilju rušenja Dapića. Glavaš smatra da su izbori bolje i jeftinije rešenje nego da se s 500 miliona kuna građana Osijeka napune nečiji privatni džepovi.
Raspad koalicije HSP-HDSSB službeno se očekuje sutra, kada bi Dapić trebalo da podnese ostavku, kako je najavio, ali i da s dnevnog reda skine odlučivanje o gradnji sportske dvorane za prvenstvo u rukometu. Posle sednice videće se hoće li Osječani na nove izbore ili će vlast preuzeti koalicija HDSSB i nekoliko opozicionih stranaka u gradu, među kojima i socijalnih liberala (HSLS), koje u tom gradu vodi Kramarić.

Izvor: Blic