Ovo sa krajem interneta bi baš bilo frustrirajuće jer je net jedini slobodan "medij".

Pa,zato ce i da ga ukinu...previse je ljudi preko net-a ukapiralo strasnu cinjenicu da postaju robovi ,pa se prave razna udruzenja protiv tog NoWOg robovlasnickog sistema,a njima to vise nikako ne odgovara,jer suvise ljudi vec zna za njih

Nisu svi ali polako ce sve doci na svoje, npr. pricao sam sa nekim likovima koji govore da se na zapadu radi manje  a oni ljudi ni neznaju da koriste internet

Operacija Mojsije,za ovo sam slucajno saznao,i to sa vise izvora...sve sto sam mislio da je razlog sto se Kosovo otcepilo,sada pada u vodu,ovo je jedan stvarno namazan i Orwelovski plan...procitajte i bicete sokirani,garantujem  
MOSAD i jevrejski lobi odlučili da naša zemlja nakon pada Izraela postane nova jevrejska država


OPERACIJA MOJSIJE!
Na međunarodnoj diplomatskoj sceni pojavili su se planovi izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela u slučaju da islamski teroristi pobede u ratu sa Amerikom. Svetski analitičari tvrde da će u narednih pedeset godina Srbija postati idealno mesto za stvaranje nove jevrejske države. Najnovije političke, vojne i ekonomske inicijative govore u korist ove tvrdnje.

PAD IZRAELA!
Samo nas jedna decenija deli od obeležavanja čitavog veka netrpeljivosti i sukoba između Arapa i Jevreja oko statusno najkontroverznije države na svetu - Izraela. Glavni grad Izraela, Jerusalim predstavlja istorijsku lokaciju koja je kolevka i sveto mesto islama, hrišćanstva i judeizma, tri najuticajnije svetske religije. Jerusalim je posle dve hiljade godina ponovo postao glavni grad Izraela, ali tek posle "Sedmodnevnog rata", kada je okupiran u jevrejskoj kontraofanzivi protiv jordanskih snaga. U katastrofalnom porazu zemalja koje su vodile rat protiv Izraela, pored velikih gubitaka u ljudstvu i tehnici, neke su izgubile i delove teritorije, kao na primer Sirija koja je ostala bez Golanske visoravni. Uživajući podršku SAD, Izrael je još tada ignorisao zahteve UN za povraćaj teritorija gradeći na njima vojna utvrđenja i etnički čista jevrejska naselja. Osim odnosa sa susedima, glavni problem ove "biblijske države" je pitanje palestinske nacije, arapskih starosedelaca. Tokom stvaranja Izraela, stotine hiljada Palestinaca bilo je proterano u okolne arapske države i izbegličke kampove. Izraelski zločini doveli su do oružanog otpora koji je predvodila Palestinska Oslobodilačka Organizacija (PLO) sa Jaserom Arafatom na čelu. Iako je u najtežim trenucima svoje borbe PLO ponekad pribegavao i klasičnom terorizmu pri čemu su često stradali nevini (kao na rimskom aerodromu), Arafat je uz Če Gevaru postao jedan od glavnih simbola otpora i borbe za slobodu u dvadesetom veku. Promena svetske političke scene nakon raspada Sovjetskog Saveza doprinela je da čak i arapske države uskrate podršku palestinskom otporu. Amerikanci su tražili priznavanje Izraela, a Arapi su zahtevali rešavanje palestinskog pitanja. Pod pritiscima sa obe strane kompromisno rešenje je nađeno u stvaranju palestinskih autonomnih oblasti u pojasu Gaze i Zapadne obale. Palestinska "Intifada" je prekinuta, a izraelska vojska se povukla. Iako se činilo da je rešenje na pomolu, mir nije dugo trajao. Diplomatski nepromišljeni potez Jasera Arafata, koji je podržao Irak u Zalivskom ratu, dao je zeleno svetlo Izraelu da krene u konačni obračun sa palestinskom državom. Od tada Izrael otvoreno primenjuje etničko čišćenje, napada na civilna i izbeglička naselja, vrši atentate i otmice, upade i borbena dejstva na palestinskoj teritoriji. Ovi postupci izazvali su novi ciklus neviđenog nasilja i jačanje islamističkih palestinskih terorističkih grupa. Ponovni rat u Palestini iskorišćen je kao glavni argument u borbi islamskih terorista protiv zapadnog sveta, od Hamasa i Hezbolaha do Al Kaide i Gama Islamie. Amerika i Izrael vode "globalni rat protiv terorizma", zapravo protiv navedenih terorističkih organizacija, ali njegov ishod je neizvestan. Zato je napravljen plan "Mojsije", za izmeštanje stanovništva i institucija Izraela u slučaju pobede islamskog terorizma u ratu sa Amerikom.

ANTISEMITIZAM I SRBIJA!
U vreme hladnog rata svet je i po pitanju Izraela zauzimao suprotne stavove. Naša zemlja, predvodnica "treće strane" sveta u vidu Pokreta nesvrstanih zemalja, zastupala je stav da je "Izrael veštačka tvorevina stvorena voljom velikih sila primenom sile i nepravde", što joj je omogućilo važnu diplomatsku i ekonomsku ulogu na Bliskom istoku. Bezbrojni poslovni aranžmani, koncesije na naftna polja, izvoz stručnjaka, tehnologije, ali i vojne opreme i naoružanja govorili su u prilog profitabilnom stavu nepriznavanja Izraela. Osim što je sarađivala sa arapskim državama, SFRJ je pružala diplomatsku, vojnu i logističku pomoć PLO i Jaseru Arafatu. Vojnička i obaveštajna obuka palestinskih boraca za slobodu sprovođena je u kampovima za obuku na teritoriji Jugoslavije, ali i arapskih zemalja. Vrhunac ove saradnje bio je kada je SFRJ primila ranjene borce PLO posle izraelske agresije i okupacije Libana. Scene ranjenika koji mašu našim zastavama i nose Titove slike dok ih iznose iz aviona izazvale su nepodeljene simpatije za borbu PLO sve do današnjih dana. Ipak, vremena su se promenila. Sa nestankom SSSR-a i početkom raspada SFRJ i naše državno rukovodstvo je priznalo postojanje države Izrael sledeći primer arapskih država. Prekinuta je svaka pomoć PLO, jedino je zadržana neformalna ambasada palestinske samouprave u Beogradu. Važno je napomenuti da za sve vreme dok je zvanična politika SFRJ bila na strani PLO i arapskog sveta, u Jugoslaviji nije bilo antisemitizma. Na našim prostorima Jevreji žive više od 400 godina, još od proterivanja iz Španije i Portugala u XIV veku. Veliki broj Jevreja našao je utočište u okrilju tada najžešćeg protivnika Španije - Turske. Jevreji su tada u velikom broju došli i u Srbiju, Bosnu i Makedoniju. Jevreji su tokom četiri veka bili ravnopravni učesnici u životu srpske države. Neki od velikih predstavnika srpske kulture i inteligencije bili su upravo Jevreji. Književnici Oskar Davičo, Danilo Kiš, Aleksandar Tišma, slikari Oskar Herman, Leon Koen, Ivo Rajn, ali i naučnici kao što su Gavro Švarc, Lavoslav Šik, Zvonimir Rihman, Mirko Brejer i drugi. Do početka Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji živelo je preko 60.000 Jevreja, ali nacistički teror preživelo je svega 15.000. Između 1948. i 1952. godine 8.000 domaćih Jevreja preselilo se u Izrael. Prema popisu iz 1991. godine, u SR Jugoslaviji je ostalo oko 3.000 Jevreja. U Vojvodini je registrovano 513 Jevreja, što čini 0,02% ukupnog broja stanovnika. Samo u Novom Sadu živi nešto više od 100 pripadnika ove nacije.

DAVID PROTIV GOLIJATA!!!
Ideja o izmeštanju stanovništva i institucija u slučaju sloma jevrejske države datira još od prvog arapsko-izraelskog rata. U vreme hladnog rata Izrael je bio svestan da je njegov opstanak vezan za sudbinu Amerike i Britanije. Bez američke podrške, Izrael bi nestao i pored velikih gubitaka ujedinjene arapske vojske. Izraelsko rukovodstvo je bilo u dilemi na koji način da odbrani posle toliko godina ponovo uspostavljenu državu. Operacija "David" šifrovano je ime za prvu soluciju odbrane Izraela. Naziv operacije je preuzet iz starozavetnog predanja - David je trebalo da simbolizuje Izrael u borbi protiv Golijata koji je predstavljao arapski svet i SSSR. Operacija "David" je predstavljala klasičnu odbranu granica i teritorija, i to po svaku cenu. U tu svrhu od Amerike je bila zatražena tehnologija za proizvodnju atomskog oružja. Pošto SAD nije bila najsigurnija u jevrejsku hladnokrvnost, ova tehnologija je u Izrael došla tek sedamdesetih godina. Posle dve ratne pobede Amerikanci su procenili da su Jevreji dovoljno zreli da vladaju situacijom u slučaju trećeg arapsko-izraelskog rata. Želeći da se pri odbrani zemlje maksimalno osloni na sopstvene izvore u slučaju poraza SAD, Izrael je razvijao i sopstvenu vojnu industriju. Izraelska vojna industrija - IMI je razvila proizvodnju svih vidova naoružanja, od klasičnih do najmodernijih borbenih sistema. Iako ne priznaje da poseduje nuklearno oružje, Izrael je više puta pretio upotrebom ovog oružja u slučaju novog napada na njihovu zemlju. Operacija "Mojsije" predstavlja drugu opciju izmeštanja stanovništva Izraela. Jasna je asocijacija na priču iz Starog zaveta u kojoj je Mojsije izveo izrailjski narod iz Egipta otvorivši prolaz kroz Crveno more vodeći ga ka obećanoj zemlji. Ovom planu nije išlo u prilog to što bi poraz SAD značio i nestanak Zapadne Evrope, a upravo to su bile alternativne destinacije novog Izraela. U Africi su se u to vreme stvarale nove nezavisne države, Južna Amerika se tresla od kubanske revolucije, Azija i Australija su osećale pretnju Crvene Kine koja bi u jurišu počistila marionetske režime, tako da ni tamo ne bi bilo mesta za zidanje novog Jerusalima.

BEG U EVROPU !!!
Sa prestankom pretnje nuklearnog rata i usvajanjem nove globalne strategije SAD operacija "Mojsije" je izbila u prvi plan. Pošto su bili upoznati sa planom SAD koje su u narednih trideset godina želele da prisvoje 80% svetskih rezervi nafte, okupacijom Sirije, Libije, Iraka, Irana..., Izraelci su prognozirali jačanje islamskog terorizma i sukob civilizacija globalnih razmera. Za razliku od scenarija iz vremena hladnog rata, u ovom slučaju čovečanstvo ne bi u celosti palo pod vlast jedne opcije već bi se u novoj podeli sveta našlo više odvojenih i međusobno izolovanih celina. Analitička služba Mosada (izraelska kontraobaveštajna služba) trebalo je da izradi detaljnu analizu za odabir nove zemlje pri čemu su se morali uzeti u obzir sledeći zahtevi: - buduća teritorija Izraela mora biti država u čijoj prošlosti nije bilo antisemitizma, tj. da u njoj ne deluju jači antisemitistički pokreti i partije; - to ne sme biti nacionalna već pre svega multikulturalna građanska država; - većinsko stanovništvo ne sme biti islamske veroispovesti; - teritorija države mora biti kompaktna celina sa definisanim granicama; - poželjno je članstvo u političkim i vojnim evroatlantskim organizacijama; - država mora da ima izlaz na značajnije more i osnovnu infrastrukturu; - broj stanovnika ne bi trebalo da bude veći od 10 miliona; - ekonomski sistem mora biti otvorena kapitalistička privreda sa velikim procentom stranog kapitala; - pre početka evakuacije, izraelska država i njeni građani treba da poseduju 25% privrede i zemljišta odabrane zemlje. Izbor je sužen na evropski kontinent i Rusku Federaciju, jer su Afrika i Azija po mišljenju Mosada trajno nestabilna područja gde velike sile ne bi tolerisale stvaranje novih država. Sa druge strane, severnoameričke države i Australija bi u slučaju poraza zapale u ekonomsku i političku krizu, a otpale su i zemlje Južne Amerike, zbog revolucionarnih previranja i građanskih i lokalnih sukoba. Zbog veličine Ruske Federacije i nenaseljenosti pojedinih oblasti, razmišljalo se o ponudi za otkup teritorija. Tada je na vlasti bio Boris Jeljcin, koji bi za određenu sumu i pod jačim pritiskom pristao na takvu ponudu. Ipak, Jevreji su odustali od ove ponude pošto je u Rusiji antisemitizam endemski - bilo ga je i pod carevima i pod komunistima. U takvim uslovima bili bi verovatniji novi sukobi, nikako novi Izrael. Kao i Rusija, i Evropa je imala antisemitističku prošlost. Od Španije u XIV veku pa do Nemačke i njenih saveznika u Drugom svetskom ratu, gotovo sve države Zapadne i Istočne Evrope u svojoj istoriji imaju makar po jedan veliki progon Jevreja. Osim toga, evropske države su u većini slučajeva države sa nacionalnim predznakom, te bi stvaranje suverenih jevrejskih entiteta dovelo do novih sukoba i konačnog kraja puta za Mojsijevo pleme.

SRBIJA - POSLEDNJE UTOČIŠTE !!!
Sa nastajanjem novih država u Evropi, pojavila se ideja o uticanju na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granica i etničke strukture odabranih država, čime bi se u određenom vremenskom periodu ispunili navedeni zahtevi. U detaljnoj analizi bivših republika SFRJ, Republika Srbija se pojavila kao kandidat koji bi uz eventualna doterivanja mogao da bude idealan izbor za novi Izrael. Razlozi su sledeći: - antisemitizam kod Srba neuporedivo je blaži nego u ostalim balkanskim zemljama; - Srbija je po Ustavu, ali i po broju nacionalnih manjina, građanska a ne nacionalna država; - većinsko stanovništvo je hrišćansko a islamski deo je izolovan, što je kasnijim dešavanjima i formalizovano u obliku okupacije Kosova i Metohije; - Srbija je kompaktna, granice prema susedima datiraju još od Prvog svetskog rata, a granice sa otcepljenim republikama bile bi naknadno definisane što je i bio slučaj sa Dejtonskim sporazumom; - i pre 5. oktobra u Srbiji je postojala tendencija da se krene u evroatlantske integracije a sa petooktobarskim prevratom se krenulo i u praktičnu realizaciju; - izlaz na more čak i u slučaju raspada zajednice sa Crnom Gorom bio bi obezbeđen preko Grčke do Egejskog mora; - Srbija je vremenom postala otvorena za strana ulaganja. Poslednji uslov, koji je podrazumevao vlasništvo nad 25% nepokretnosti, svoju realizaciju dobio je dolaskom vlade "ekonomskih eksperata" na saveznom i republičkom nivou. Ljudi u tim vladama su zbog ekonomskog interesa ili pripadnosti određenim obaveštajnim službama bili spremni da učestvuju u ovom planu. Činjenica koja je posebno odgovarala realizaciji izraelskog plana je bio katastrofalan natalitet većinskog naroda u Srbiji.

Matematički je dokazano da će za pedeset godina Srbi u Srbiji postati manjina. Takva šansa se nije smela propustiti. Jevrejsko rukovodstvo je u upražnjenom mestu videlo božije proviđenje. Tel Aviv je dao zeleno svetlo za početak realizacije operacije "Mojsije". Početak mešanja Izraela u dešavanja na prostoru SFRJ poklapa se se dolaskom demokratske administracije Bila Klintona. Najistaknutiji učesnici američke politike prema Srbiji iz Klintonovog kabineta bili su upravo jevrejskog porekla.

Da li je zaista slučajnost što su Jevreji Medlin Olbrajt, Ričard Holbruk, Džejms Rubin i Vesli Klark učestvovali u raspadu SFRJ i u zločinima nad Srbijom? Osim medija koji su pod kontrolom jevrejskog kapitala, u ovu borbu su se uključili i poznati evropski intelektualci jevrejskog porekla predvodeći kampanju satanizacije Srbije.







OPERACIJA "MOJSIJE"(2): MOSAD I JEVREJSKI LOBI NAKON PADA IZRAELA ODLUČILI DA NAŠA ZEMLJA POSTANE NOVA JEVREJSKA DRŽAVA


IZMIŠLJANJE SRPSKOG ANTISEMITIZMA

U vremenskom periodu, između dva broja "Zone sumraka", Parlamentarna skupština Saveta Evrope u zvaničnom izveštaju, koji se odnosio na decembarske republičke izbore, ocenila je da su gotovo sve partije, koje su izborile mandate u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nacionalističke i antisemitističke. Ovakva gruba, u celini gledano i neistinita, ocena političkog života u Srbiji, samo je još jedna u nizu činjenica koje potvrđuju postojanje plana "Mojsije". Analitičari koji su nam ukazali na postojanje ovoga plana ovaj i ostale napade na našu zemlju tumače na sledeći način: Institucionalno proglašavanje političke scene jedne države kao antisemitističke otvoreni je poziv za njenu političku i ekonomsku destabilizaciju i izolaciju. Država suočena sa takvom optužbom prisiljena je na "lov na veštice", to jest na prisilnu polarizaciju unutar svoje političke scene, izopštavajući iz javnog života pojedince, stranke i pokrete koji su obeleženi kao antisemiti. U našem slučaju to se odnosi na sve stranke koje se u svom programu zalažu za Srbiju kao nacionalnu državu srpskog naroda.

U ekonomskom smislu Srbija, kao kapitalistička zemlja koja u osnovi svoje ekonomske politike ima strani finansijski faktor, sada će biti označena kao zemlja nepovoljna za strano ulaganje. Ionako niske cene društvene i državne imovine, koja se prodaje pod sumnjivim okolnostima, od sada će biti još niže. Niske cene privrednih i prirodnih resursa jesu preduslov za ispunjavanje jednog od najvažnijih uslova koji su bili postavljeni pri izboru teritorije za novu državu, a to je posedovanje minimalnih 25% privrede i zemljišta odabrane zemlje od strane Izraelske države i građana Izraela.

U prestoničkim intelektualnim krugovima u ovoj oceni Saveta Evrope mnogi prepoznaju rukopis nevladine organizacije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji koji je prvi i izneo tezu o narastanju antisemitizma u Srbiji! Iako u svome nazivu sadrži i ime glavnog grada Finske, Helsinški odbor za ljudska prava jeste američka organizacija čije je finansiranje zapravo jedna od stavki u Američkom kongresu. Upravo uticaj američkih jevrejskih lobija u kongresu i senatu SAD kao i u presedničkoj administarciji Bila Klintona označio je početak realizacije plana "Mojsije" i primene Mosadove strategije "uticanja na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granice i etničke strukture odabranih država."

"MOJSIJE" - MADE IN USA

Kada je prvi put bio biran za predsednika SAD 1992. godine, Bil Klinton je u predizbornoj kampanji američkom narodu obećao da će sastav njegove administracije "preslikati" lice Amerike. Ovim rečima Klinton je imao nameru da pridobije podršku manjinskih zajednica u SAD. Kao što se kasnije ispostavilo, ovo obećanje američkog predsednika bila je najobičnija laž kojoj je i inače sklon. Odmah po dolasku u Belu kuću Jevreji, kojih ima samo 2,9 % od ukupnog američkog stanovništva, u Klintonovoj administraciju su zauzeli neverovatnih 56%. Tokom svoje vladavine Klinton je bio oslonjen na podršku jevrejskog lobija, a ova podrška nije izostala ni u vreme zločinačke agresije NATO-a na SR Jugoslaviju.

16. maja 1999. godine Bil Klinton je bio počasni gost na donatorskoj večeri Demokratske stranke u organizaciji Jevrejske zajednice San Dijega. U prigodnom govoru predsednik je istakao kako mu je teško kada uporedi raskoš ovakve vrste zabava i stradanja Albanaca na Kosovu. Gromoglasan aplauz uglednih Jevreja začuo se posle izgovorene rečenice: "Uvek bih radije objasnio zašto Amerika bombarduje Srbiju nego zašto to ne čini." Istog dana, po treći put, bombardovan je manastir u Gornjem Nerodimlju, manastir Svetih arhanđela Mihajla i Gavrila u Gornjem Nerodimlju iz 14. veka u kojem je umro srpski kralj Milutin.

Upravo najistaknutiji predstavnici jevrejskog lobija imali su zastrašujući uticaj na kreiranje politike SAD prema Srbiji i srpskom narodu u bivšim republikama SFRJ. Pored svima dobro poznatih Jevreja, kao što su Medlin Olbrajt, Ričard Holbruk, Džejms Rubin, Vesli Klark, i mnogi drugi istaknuti američki političari jevrejskog porekla značajno su uticali na živote građana naše zemlje. Tu su, između ostalih, kongresmen SAD Tom Lantos, koji je u Peći 1989. godine na sastanku sa Ibrahimom Rugovom obećao američku podršku u borbi Albanaca za nezavisnost; Roj Gutman, novinar "Njuzdeja" koji je 1993. godine bio dobitnik Pulicerove nagrade za priču o srpskim logorima smrti u Bosni; Piter Galbrajt koji je na hrvatskom tenku ušao u Knin da bi u kasnijim izjavama tvrdio kako su Srbi sami terali svoje sunarodnike da beže; senator Levin koji je prvi 1998. godine podržao rezoluciju kojom se tražilo uvođenje sankcija Srbiji, a godinu dana kasnije on je posetio Kosovo gde je bio svečano dočekan od strane vođstva OVK; senator Spekter koji je u ime senata SAD potpisao rezoluciju kojom su odobreni avionski i raketni napadi protiv SR Jugoslavije.

Prostor predviđen za razotkrivanje operacije "Mojsije" suviše je mali da bi se pomenuli baš svi istaknuti američki Jevreji koji su radili protiv Srbije i srpskog naroda. Ali među njima zaista ima mnogo poznatih imena - ambasador Voren Cimerman, general Žak Klajn, diplomata Karl Vestendorp, ministar odbrane SAD Vilijam Koen, direktor CIA Džordž Tenet.

NOBELOVCI I OLIGARSI

Iako su se u operaciji "Mojsije" posebno isticali američki Jevreji ne treba zaboraviti ni njihove evropske sunarodnike. Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir, posetio je Srbiju da bi na licu mesta čuo i video istinu o zločinima nad srpskim narodom. Posle gotovo dve nedelje provedene u Srbiji, Vizel se po povratku u Francusku javio sa arsenalom optužbi na račun Srbije i njenog naroda. Prilikom njegovog boravka ostala je upamćena Vizelova ravnodušnost na svedočenje dečaka iz Gospića kome su ustaše pred očima zaklali oca i majku. Da li je slučajnost što su i druga dva najistaknutija evropska srbomrsca bili Jevreji - desničarski filozof i publicista Anri Bernard Levi i ozloglašeni kosovski administrator Bernard Kušner.

Posebno mesto u aleji jevrejskih "velikana", koji su dali svoj doprinos krizi na tlu bivše SFRJ i uticaja na unutrašnju političku i medijsku situaciju u Srbiji, pripada američkom Jevrejinu mađarskog porekla Džoržu Sorošu. Njegova organizacija Fond za humano i otvoreno društvo još uvek deluje u našoj zemlji. Upravo je on - zajedno sa ruskim jevrejskim oligarsima, Borisom Berezovskim i Mihajlom Khordohovskim - za vreme vlasti Borisa Jeljcina trebalo da bude nosilac projekta otkupa teritorija u Rusiji potrebnih za stvaranje novog Izraela. Sličnu ponudu Soroš je prošle godine izneo i Srbiji predlažući joj prodaju Kosova i Metohije.

Svi navedeni ugledni evropski i američki Jevreji dali su svoj doprinos realizaciji plana "Mojsije". Njihove odluke i napori bili su samo deo aktivnosti u Mosadovoj strategiji "uticanja na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granice i etničke strukture odabrane države". Drugi deo plana trebalo je da bude izveden na licu mesta uz pomoć ljudi iz Srbije. Zdušno podržavajući pojedine opozicione političke partije tog vremena, jevrejski lobisti su pripremali svoje pulene koji su planirani da u budućnosti preuzmu vlast u Srbiji.

Petooktobarskim prevratom i dolaskom koalicije DOS na vlast konačno je "krunisan" dugogodišnji rad obaveštajnih službi SAD i Izraela. Na vlast u Srbiji konačno su došli ljudi koji su bili spremni ali i od ranije upućeni u planove izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela na tlo Srbije.    Da li se istorija ponavlja,itekako....evo par postera iz vremena 2 svetskog rata,vrlo zanimljivo smo tada prikazivali Jevreje...mozda je doslo vreme da nam naplate zajebanciju

Sta je Rockefeller pricao svom prijatelju reditelju Russo-u,procitajte....i vise ne sumnjajte u teorije zavere...link  Evo i na Srpskom:



Ovo je Aron Ruso, filmski producent i bivši političar.
S njegove leve strane se nalazi Nikolas Rokfeler
iz ozloglašene bankovno-poslovne Rokfeler dinastije.
Posle nekog vremena bliskog prijateljovanja sa Nikolasom Rokfelerom,
Aron je konačno prekinuo odnose
zgañen onim sto je naučio o Rokfelerima i njihovim ambicijama.
Jednog dana me je pozvala žena koju sam poznavao
i rekla mi, "Da li bi hteo da upoznaš jednog od Rokfelera?"
Rekao sam, "Da, naravno!"
I postali smo prijatelji. I vremenom je počeo da mi otkriva mnoge
stvari.
I tako mi je jedne večeri rekao, "Arone, desiće se jedan dogañaj.
I videćeš kako ćemo na račun tog dogañaja ući u Afganistan
radi kontrole naftovoda iz Kaspijskog mora, a posle toga u Irak
da uzmemo naftu i uspostavimo bazu na Bliskom Istoku,
a onda ćemo ući u Venecuelu i eliminisati onog Šaveza."
Prve dve stvari su ostvarili, ovo sa Šavezom nisu uspeli.
"I videćeš kako kao tražimo po pećinama, neke tipove koje tamo nikada
nećemo naći."
Smejao sa činjenici da se vodi rat protiv terorizma,
a da u stvari neprijatelj ni ne postoji.
Govorio je o tome kako se taj rat protiv terorizma nikada ne može
dobiti
jer je to večni rat, u toku kojeg možeš stalno da gaziš ljudske
slobode.
Pitao sam ga, "Kako ćete da uverite narod da je rat stvaran?"
Odgovorio je, "Uz pomoć medija. Mediji mogu da uvere narod da je rat
stvaran.
Bitno je samo da se stalno govori o tome, neprestano se ponavlja i
ponavlja i ponavlja
i ljudi konačno počnu da veruju."
Stvorili su Federalne rezerve 1913. putem laži, stvorili su 11.
septembar opet putem laži,
zbog 11. septembra stvara se rat protiv terorizma a posle toga se
napada Irak
što je sve opet laž. A onda će na red doći Iran.
I uvek je jedna stvar koja vodi do druge, pa ova do neke druge, pa do
opet neke druge.
Pitao sam ga, "Zbog čega radite sve to? Koja je svrha svega toga?
Imate sav taj novac, više nego što bi mogli da poželite imate svu moć
sveta."
Rekao sam, "Nanosite ljudima bol, to nije dobra stvar."
Rekao je, "Šta te briga za ljude?
Brini se o sebi i o svojoj familiji."
Upitao sam ga, "Koji je konačan cilj svega toga?"
Odgovorio je, "Konačan cilj je da u sve ljude sveta ugradimo čipove.
I da ti čipovi sadržavaju informacije o, svom njihovom novcu, i o
svemu ostalom.
I onda ako iko bude hteo da protestvuje protiv onoga što radimo, ili
da nam se suprotstavi,
samo mu isključimo čip."
Upravo tako. Mikročipovi
2005. godine Kongres je, pod izgovorom kontrolisanja imigracije
i takozvanog "rata protiv terorizma",
doneo Dekret o identifikaciji,
po kojem je predviñeno da će do maja 2008., svako morati da ima
federalnu identifikacionu karticu
na kojoj će se nalaziti skenirajući bar-kod sa svim ličnim
informacijama.

Gde si druze nema te 
Ma sta mislis ko je pustio AIDS u opticaj? Ko ce pustiti novu kugu ne bili zaveo New World Order.
Da ne pricam o Trecem Svetskom koji se sprema vrlo brzo. Dakle Srbi kupujte oruzje, legalno nelegalno kako god.
Ovde sad u USA guraju 2 Amandman ili pravo nosenja oruzja. Vec su zabranili nosenje nozeva koji su preko 3 incha
Oduzimanje imovine bice mnogo lakse kad narod bude izasao goloruk, ako ce da izadje to je pitanje

Bas me zanima da li ce im proci taj amandman  

Амери највише воле то што могу да купе пуце како хоће...... то им је оличење домократије..... одузми им то одузео си им идентитет.

Ovoga puta je bitnije to sto ce im oduzeti mogucnost da se brane kada im uvedu martial low

Sve price koje sam ovde cuo su potpuno iste:evo oni su zli momci, mi smo dobri, oni su ludaci opsednuti tome da zavladaju svetom, da zarade milijarde, da kontrolisu umove, nja, nja, nja. Ljudi, koliko puta trebam da vam kazem: nema svetske zavere, ni protiv Srba niti ikog drugog, nema onog ,,oni hoce nas svaki put u fudbalu da ostete". To samo pokazuje mane nasih karaktera. Covek ce uvek biti slobodan. Kad ne bude, pobunice se. Nikakvi cipovi ili ostale gluposti ga nece zaustaviti u putu ka povratku slobode. A moja niti icija sloboda nije trenutno ugrozena, niti ce biti.