Bugarska vlada u obračunu sa korupcijom
Borisov želi da povrati poverenje EU
Autor: N. Vlačo | Foto:Reuters | 29.07.2009. - 05:00

Bojko Borisov, novi premijer Bugarske čija je vlada u ponedeljak položila zakletvu u nacionalnom parlamentu, krenuo je u borbu protiv organizovanog kriminala uz polivanje vode iz činije koju je za premijerovu sreću prosulo obezbeđenje bugarske skupštine. Novom premijeru, koji je sam i radio kao telohranitelj, trebaće više od puke sreće kako bi ubedio Brisel da fondovi EU namenjeni Bugarskoj neće kao do sada završavati u privatnim džepovima.


„Put koji je pred nama neće biti lak. Mi ne možemo da se izvučemo iz krize bez EU novca“, kazao je Borisov čija će vlada imati zadatak da Bugarsku izvede iz prve recesije koja je tu zemlju zahvatila za poslednjih desetak godina.
Borisov je uz podršku 162 i protivljenje 77 poslanika stao na čelo manjinske vlade desnog centra u kojoj su kadrovi njegove partije „Građani za evropsku budućnost Bugarske“, a podršku su joj dale desničarska „Plava koalicija“, konzervativna stranka „Red, pravo, pravda“ i nacionalistička partija „Ataka“, poznata po svojim antievropskim stavovima. Meglena Plugčijeva, potpredsednica prethodne socijalističke vlade zadužena za nadgledanje fondova iz Brisela, uzdržala se od glasanja. Njen rad je Brisel ocenio negativno u prošlonedeljnom izveštaju Evropske komisije koji je sadržao 21 preporuku i zahtev Bugarskoj za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala koja do sada nije bila zadovoljavajuća.
Optužbe za korupciju dovele su već do zamrzavanja preko 700 miliona evra pomoći koju je EU namenila Bugarskoj i dovele u sumnju prethodne planove Brisela da do kraja 2011. Sofiji prosledi ukupno 11 milijardi evra pomoći. Vlada Bojka Borisova sada će evropskim partnerima morati da dokaže da će se borbom protiv korupcije pozabaviti ozbiljnije od svojih prethodnika.
Borisov je nakon svečanosti u parlamentu izjavio da strukture vlasti koje su zadužene za borbu protiv organizovanog kriminala, potkradanja EU fondova i korupcije treba da počnu da rade svoj posao ili će on sam uzeti stvar u svoje ruke.
„Vladaćemo otvoreno, borićemo se protiv korupcije, radićemo žestoko i uporno kako bismo postigli konkretne rezultate“, rekao je Borisov koji je naglasio da javnosti ne može da obeća da će rezultati stići odmah.
Premijer Bugarske je na prethodnoj funkciji gradonačelnika Sofije koju je napustio da bi se kandidovao na parlamentarnim izborima bio poznat po populističkim izjavama kojima je i stekao podršku javnosti koja se razočarala u bugarsku političku elitu.
Njegov mačo nastup, crni pojas koji ima u karateu i govori u kojima je bez političke uzdržanosti pričao o iskorenjivanju kriminala u Bugarskoj, doneli su Borisovu nadimak Betmen.

Joca Amsterdam mu pretio
O Bojku Borisovu javnost u Srbiji je čula mnogo pre nego što je ušao u političke vode. Za vreme mandata Borisova na funkciji generalnog sekretara bugarske policije, u Sofiji je uhapšen Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam. On je navodno kasnije iz holandskog zatvora Fuht naručio ubistvo Borisova, koji je prema glasinama i sam zalazio u kriminalni milje Bugarske. Jocić je u aprilu ove godine na suđenju za podstrekivanje na ubistvo izjavio da ga je devedesetih godina prošlog veka za vreme boravka u Bugarskoj štitio upravo Borisov, koji je u intervjuu za „Vreme“ odbacio tvrdnje o vezama sa Jocićem.

„Južni tok“ ostaje
Neposredno nakon pobede Borisova na izborima, bugarski mediji su preneli njegovu izjavu da gasovod „Južni tok“ možda i nije potreban Bugarskoj. Međutim, Borisov je u intervjuu listu „Standart“ to demantovao i naveo da ne vidi nikakvog razloga zbog kojih gasovodi i „Južni tok“ i „Nabuko“ ne bi trebalo da prelaze preko bugarske teritorije. On je objasnio da će Bugarska tražiti najbolje uslove, jer je prethodna vlada ta dva projekta „držala u mraku“.

Izvor: Blic

Svetska banka procenjuje
Siromašne zemlje će tek osetiti najteže udare krize
Autor: Tanjug | Foto:AP, Reuters | 29.07.2009. - 08:19

Siromašne zemlje tek sada počinju da osećaju najteže udare ekonomske krize, mada u nekim sferama globalnog finansijskog tržišta ima pokazatelja da je najgore možda prošlo, izjavio je danas potpredsednik Svetske banke za spoljne poslove Marvan Muašer.


Globalna ekonomska kriza bi mogla da ima razoran uticaj na zdravstvene i obrazovne projekte u zemljama u razvoju, osim ukoliko bogate nacije delić svojih mera stimulacije ne usmere na pomoć siromašnima, upozorio je zvaničnik Svetske banke u intervjuu Rojtersu.
On je naglasio da su siromašne zemlje teško pogođene krizom za koju nisu odgovorne, niti imaju mogućnosti da joj se odupru, budući da su neposredno pre toga bile izložene teškoj krizi na sektoru hrane i energetike.
Ističući da je svetska ekonomska kriza u bedu bacila novih 90 miliona ljudi širom sveta, uglavnom u zemljama u razvoju, Muašer je podsetio i da je zbog nje bez posla ostalo 30 miliona ljudi.

Predstavnik SB, koji je svojevremeno bio ministar spoljnih poslova Jordana i zamenik jordanskog premijera, smatra da je kriza globalna i da zato zahteva i globalna rešenja, ali da mnoge od siromašnih država sveta, pre svega u Africi, osećaju "da su izostavljene iz jednačine".
"Socijalni aspekt krize je u velikoj meri ignorisan", rekao je Muašer, dodajući da SB zbog toga poziva bogate nacije da 0,7 odsto svojih stimulativnih paketa usmere na podršku siromašnim zemljama.

Glavni svetski davaoci pomoći, uključujući SAD i Japan, obavezali su se da će njen nivo povećati na 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka, ali zasad izdvajaju znatno manje. Istovremeno, privredno najsnažnije države sveta troše bilione dolara na stimulativne pakete koji bi trebalo da omoguće izlazak iz ekonomske krize i obnovu privrednog rasta.
Muašer je, međutim, naglasio da je ignorisanje pomoći za siromašne "kratkovido". Zemlje u razvoju, koje su bile zaštićene od prvog udara finansijske krize, sada su izložene "drugom i trećem", što se pre svega ogleda u smanjenju doznaka domaćih državljana zaposlenih u inostranstvu, u opadanju stranih investicija u zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturne projekte, kao i u nemogućnosti dobijanja kredita.
"Zdravstvo i obrazovanje su prve oblasti koje vlade siromašnih zemalja zanemaruju kada je budžetski deficit visok. Na duži rok to će imati vrlo teške posledice", upozorio je Muašer.

Govoreći o stimulativnim paketima, zvaničnik SB je ocenio da oni "izgleda deluju", ali da bi se podstakao oporavak potrebno je učiniti više - očistiti bankarski sektor, uvesti novu finansijsku regulativu, zaključiti tekuću rundu trgovinskih pregovora o liberalizaciji svetske trgovine, da bi se izbegle pribegavanje protekcionističkim merama, i postarati se da siromašne zemlje ne budu zanemarene.
On je najavio da će Međunarodni monetarni fond i SB u oktobru održati godišnji sastanak u Istanbulu, među čijim temama će biti i klimatske promene i održivi razvoj.
"Ne možemo da tražimo od zemalja u razvoju da preduzmu mere za izbegavanje klimatskih promena, a da im u tome ne pomognemo. To će biti jedna od tema razgovora na ovom skupu", izjavio je Muašer.

Izvor: Blic

Austrija: Island i Hrvatska treba zajedno da uđu u EU
Autor: Tanjug | 29.07.2009. - 07:52

Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Špindeleger zalaže se za istovremeni pristup Islanda i Hrvatske Evropskoj uniji.

"Radovao bih se ako bi imali dve nove članice - Island i Hrvatsku", rekao je šef austrijske diplomatije u intervjuu bečkom dnevniku "Prese".
Što se Islanda tiče, Špindeleger ukazuje da će još potrajati dok pregovori ne uđu u konkretnu fazu, a na konstataciju da se u Briselu govori da bi pregovori sa Islandom mogli početi za pola godine, kazao je da je to "donja granica".
"Kao članica Evropskog privrednog prostora, Island je već primenio veći deo evropskih zakona, i nalazi se i u šengenskoj asocijaciji. Međutim postoje problemi u vezi kraha islandskih banaka. Isto tako i ribarenje i lov na kitove su teme koje su Islandu važne i kod kojih se ne može tako lako upustiti u kompromise", objasnio je Špindeleger.

Kada je reč o Hrvatskoj, šef austrijske diplomatije je odbio spekulisanje oko datuma prijema, rekavši da, ako proces bude brzo obnovljen, ta zemlja može veoma brzo da zaključi pregovore.
"Granična svađa sa Slovenijom trenutno blokira proces. I u Sloveniji će sazreti odluka da se ne može večito ići na blokadu Hrvatske u pregovorima. Potrebno je bilateralno tražiti rešenje", ukazao je on, dodajući da bi novi sporazum EU stvorio bolje strukture za proces širenja Unije, ali da ostaje otvoreno pitanje da li svaka država ispunjava osnovne uslove za pristupanje. "Tu je potrebno, na primer kod Turske, mnoštvo mera. Osam poglavlja u pregovorima je trenutno zamrznuto, zato što po pitanju Kipra, koja se tiču osnovnih sloboda u EU, nema napretka. Sve dok se ne ustanovi pomeranje, neće biti nikakvog napretka", poručio je ministar inostranih poslova Austrije.


Izvor: Blic

Drugi dan strateškog i ekonomskog dijaloga SAD i Kine
Vang: SAD moraju da se uzdrže od protekcionizma
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 28.07.2009. - 23:22


Sjedinjene Američke Države bi trebalo da se uzdrže od protekcionističkih mera, izjavio je danas u Vašingtonu potpredsednik kineske vlade Vang Ćišan, na strateškom i ekonomskom dijalogu SAD i Kine.

"Nadamo da će SAD ublažiti svoju kontrolu i ograničenja izvoza visokotehnoloških proizvoda u Kinu", rekao je Vang i predložio da se pregovori o tome unaprede, preneo je Rojters.
Vicepremijer Kine je pozvao SAD da pažljivo upravljaju uticajem svoje politike obimnih fiskalnih i stimulativnih mera koje su preduzele kako bi se suprostavile žestokoj finansijskoj krizi i dubokoj ekonomskoj recesiji.
"SAD, kao glavni emiter rezervne valute u svetu, treba da dobro uravnoteže i ispravno rukovode uticajem emitovanja dolara na domaću privredu i na svetsku privredu u celini", rekao je Vang.

On je naglasio da i SAD i Kina treba da transformišu modele rasta kako bi ostvarile održiv ekonomski rast i ukazao da će kineska vlada dati svoj doprinos time što će se usredsrediti na podsticanje domaće tražnje.

Izvor: Blic

Britanski vojnici otišli iz Iraka zbog isteka dozvole boravka
Autor: Tanjug | 28.07.2009. - 18:36

Svi preostali britanski vojnici u Iraku, njih oko 150, prebačeni su privremeno u Kuvajt pošto im Bagdad još nije produžio dozvolu boravka, saopštilo je danas britansko Ministarstvo odbrane.

Britanska misija u Iraku zvanično je okončana u aprilu, posle šest godina, ali oko 150 vojnika ostalo je u toj zemlji da obučava pripadnike iračke mornarice, preneo je radio BBC. Mandat tih snaga ističe 31. jula i irački parlament treba da ga produži.
Britanska vlada razmatra situaciju sa iračkim vlastima, a britanski vojnici će, u međuvremenu, biti stacionirani u susednom Kuvajtu.

Britanski sekretar za odbranu Bob Ejnsvort upozorio je danas da bi vojnici mogli da ostanu u Kuvajtu do kraja septembra zbog letnje pauze u avgustu u radu iračkog parlamenta i verskog praznika ramazana u septembru.
"Mada je ovo odlaganje neprijatno, nastavićemo da tragamo za rešenjem sa iračkom vladom, koje će pružiti našim snagama legalne osnove za boravak. Moramo da poštujemo demokratski proces u Iraku", rekao je Ejnsvort.

Izvor: Blic

Vlada Srbije još nije donela odluku
U pregovorima sa MMF-om četiri ključne tačke
Autor: JELENA ALEKSIĆ | Foto:FoNet | 29.07.2009. - 05:00


Kada krajem avgusta misija MMF-a stigne na nove razgovore sa Vladom Srbije, izvršna vlast zaigraće na četiri ključne karte kako bi ova institucija nastavila da kreditira Srbiju, saznaje „Blic”.

Kec u rukavu domaćih pregovarača u avgustu biće proširenje budžetskog deficita na oko 4,5 odsto BDP-a umesto predviđenih tri odsto. Umesto smanjivanja plata ili penzija, ceh lošeg punjenja budžeta najverovatnije će platiti ministarstva, jer će vlasti pokušati da još smanje diskrecione rashoda. Ideja je i da se deo novca ušpara preko smanjivanja troškova za javne nabavke. Da je ozbiljna država, Srbija će pokušati da dokaže tako što će do početka pregovora pripremiti set ne samo poreskih reformi već i plan korenitih promena u penzionom sistemu, zdravstvu i prosveti.
To će pred MMF-om biti „zaloga za budućnost”, odnosno kredibilne mere kojima se garantuje bolja ekonomska slika u narednoj godini.
Povećanje bilo kog poreza kao varijanta za smanjivanje budžetskog manjka teško da će proći Vladu, saznaje „Blic”. Izvor blizak Vladi Srbije kaže da su veći državni nameti pre svega politički neprihvatljivi za deo koalicije, zbog čega će Vlada pokušati da što više ušpara u svojim redovima. Nije tajna da će vlasti pokušati povećanjem deficita da kompenzuju nepopularne rezove poput smanjivanja penzija, povećanja PDV-a ili daljeg smanjivanja plata u celom javnom sektoru.
Ono što je izvesno jeste da će u razgovorima o tome kako prikupiti novac za budžetski jaz i održati makroekonomsku stabilnost zemlje, presudna biti reč MMF-a, od koga Srbija mora da dobije novu ratu zajma. Iz ove institucije nijednom nisu otvoreno rekli da će oberučke prihvatiti vladine predloge za veći manjak koji bi se onda krpio pozajmicama. Nisu zaboravili ni da pomenu da je povećanje PDV-a i smanjivanje plata u celom javnom sektoru nešto što su srpske vlasti predložile kao varijantu ukoliko zaškripi sa prethodnim rebalansom još u maju. Ipak, domaće vlasti i dalje igraju na kartu proširenja deficita, a za uzvrat će najverovatnije ponuditi izmene Zakona o porezu na dohodak građana, a razmišlja se i o promeni poreza na dodatu vrednost, odnosno PDV-a.
Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kaže za „Blic” da je opcija povećanja PDV-a i dalje u igri jer je jednostavno na to stavljen pečat u memorandumu koji su potpisali ne samo predstavnici MMF-a već i domaće vlasti.
- Još se ne zna sa kojom će platformom izaći Vlada pred MMF, i u ovom trenutku svako ministarstvo pravi svoje predloge, pa i Ministarstvo finansija. Što se tiče povećanja PDV-a, jasno je da ne postoji saglasnost u Vladi, ali kada se izađe sa konačnim rešenjem, to će biti zajednička platforma, a ne rešenje pojedinih ministara. Pored proširenja deficita na 4,5 odsto, ići će se na smanjivanje troškova i moglo bi se još uštedeti kroz dalje smanjivanje diskrecionih rashoda, nabavku robe i slično. Uštede se mogu napraviti i kroz smanjivanje izdavanja za zdravstvo i obrazovanje, ali to nije ad hoc mera koja se može primeniti bez reformi u ovim sektorima - ističe Ilić.
On kaže da svako ministarstvo u ovom trenutku razmatra mogućnosti za uštede i predloge za platformu pregovora, pa i Ministarstvo finansija gde se razmišlja o korenitoj promeni Zakona o porezu na dohodak, što je nedavno najavila i ministarka Diana Dragutinović.
- To je za sada ideja o kojoj se razgovara, ali nije urađen predlog izmena i dopuna zakona, niti su opredeljeni konačni predlozi izmena i dopuna poreske stope - ističe Ilić.
U ovom trenutku poreska stopa po kojoj se plaća državni namet na plate je 12 odsto, a plaća se na bruto platu preko 5.000 dinara. Ministarka finansija nedavno je najavila poresku reformu koja bi u ovom slučaju podrazumevala dve poreske stope, ali za prihode od rada, što su plate i honorari. Drugi deo reforme bio bi porez od 10 odsto na prihode od kapitala, što su dividende, udeli, kapitalna dobit i slično, što je upola manja poreska stopa od važeće. Međutim, za bilo koju izmenu poreza potrebna je promena zakona, što traje, a kada prođe ne samo Vladu nego i parlament, za primenu u ovoj godini ne ostaje puno vremena.
Marko Paunović iz Centra za liberalno-demokratske studije objašnjava da su u ovom trenutku evropske tendencije da se plate oporezuju više od kapitala jer ako ga previše opteretite, „ljudi će kapital jednostavno preneti tamo gde će ih to manje koštati”. On dodaje da je povećanje PDV-a najlakše izvesti, ali bi zbog kratke primene i očekivani efekti bili manji. Ekonomista Stojan Stamenković kaže da posle svega ostaje povećanje PDV-a kao varijanta za jači budžet.
- Ne mogu da tvrdim da je to loša mera, ali je moguće da se sa povećanjem PDV-a desi isto što i sa povećanjem akciza - da prihodi budu ispod očekivanja - kaže Stamenković.

Podbacili skoro svi prihodi
Za prvih šest meseci ove godine napravljen je deficit u republičkom budžetu od 53 milijarde dinara, i to zbog realnog smanjenja budžetskih prihoda za čak 15,8 odsto. Najviše su podbacili prihodi od PDV koji su manji od lanjskih za skoro 13 milijardi dinara, odnosno 22 odsto. Prosečan mesečni deficit budžeta bio je u prvoj polovini godine oko devet milijardi dinara, a planirano je šest. Javni prihodi manji su za oko četiri milijarde dinara nego što je očekivano.

 PROMENE MAKROEKONOMSKIH POKAZATELJA
Budžet za 2009. Rebalans (maj, 2009) Projekcije (jul, 2009)
Bruto domaći proizvod +3,5% -3% -5%
Deficit (konsolidovani) -1,5%BDP-a -3%BDP-a -4,5%BDP-a
Inflacija 8% 10% 10%

Izvor: Blic

Markjone na čelu američkog auto-giganta
„Fijatov“ plan za oporavak „Krajslera“
Autor: N. Vlačo | Foto:Reuters | 30.07.2009. - 05:00


Serđo Markjone, izvršni direktor „Fijata“ i „Krajslera“, predsedavao je juče u Oburn Hilsu blizu Detroita prvim sastankom borda direktora kompanije nastale spajanjem italijanskog i američkog proizvođača automobila.

Menadžer poznat po tome što se u javnosti umesto u skupim italijanskim odelima pojavljuje u džemperima od kašmira, sada polovinu svog vremena provodi u predgrađu Detroita i tvrdi da je u „Krajsleru“ već uspeo da postavi jak menadžment koji će posrnulog američkog giganta izvesti na put oporavka.
Markjone želi da oživi proizvodnju u „Krajsleru“ transferom „Fijatove“ tehnologije proizvodnje malih i energetski efikasnih automobila na američko tle, a zauzvrat „Krajsler“ treba da „Fijatu“ obezbedi platformu za proizvodnju srednjih i velikih automobila. Međutim, prva Markjoneova briga jeste da zaustavi rasipanje novca u „Krajsleru“, pošto je kompanija iz Detroita u prošloj godini zabeležila gubitak od 9,6 milijardi dolara.
„Krajsler“ je u prvoj polovini ove godine imao pad prodaje automobila u SAD od 45,7 odsto, što je značajno više od 35,1 odsto koliko je iznosio ukupni pad prodaje automobila u Americi u tom periodu. Markjone je tokom prošlonedeljnog predstavljanja kvartalnog rezultata „Fijata“ izjavio da je i pored toga optimista u vezi sa „Krajslerom“.
„Ja sam vrlo, vrlo uveren da će mere koje primenjujemo izvući ‘Krajsler’ iz krize u kojoj se našao. Nivo i kvalitet novog menadžerskog tima je izvanredan“, ocenio je Markjone.
U novom bordu direktora koji čini devet članova i koji je oformljen prošlog meseca, pored Markjonea i Roberta Kidera, šefa „Krajslera“, nalazi se troje direktora koje je imenovao „Fijat“, četvoro koje je postavila vlada SAD, dok po jednog predstavnika imaju vlada Kanade i Ujedinjeni sindikat radnika auto-industrije. Zanimljivo je da su uoči trodnevnog sastanka koji je počeo juče u Oburn Hilsu, članovi novog menadžerskog tima tokom dva dana imali prilike da obave test-vožnje automobila „krajsler“, „dodž“ i „džip“, kako bi se i na taj način upoznali sa kompanijom kojom treba da upravljaju.
U celoj priči oko „Fijatovog“ preuzimanja „Krajslera“ najveća nepoznanica je bilo pitanje obezbeđivanja svežeg novca, pošto se torinska kompanija obavezala da za prvih 20 odsto akcija „Krajslera“ uloži samo svoju tehnologiju i tržišta, što bi trebalo da se nastavi kada vlasnički udeo „Fijata“ poraste na 35, a zatim i 51 odsto. Administraciji Baraka Obame, predsednika SAD, žurilo se da posrnulog američkog auto-giganta što pre kod nekoga udomi, makar i pod uslovima koje je ponudio „Fijat“, a za uspešno restruktuiranje „Krajslera“ koje nadgleda Markjone vlada SAD je spremna da uloži osam milijardi dolara iz fondova za pomoć privredi.

Muke auto-industrije
„Opel“ otpušta 22.000 radnika
„Honda“ u drugom kvartalu zabeležila pad profita za 96 odsto, ali je izbegla gubitke
„Pežo - Sitroen“ izgubio je 962 miliona evra u periodu između januara i juna
„Nisan“ je u prvoj polovini 2009. zabeležio gubitak od oko 120 miliona evra
„Dajmler“ je objavio je gubitak od 1,06 milijarde evra u drugom kvartalu 2009.

Izvor: Blic

Izbori u Moldaviji
Komunisti vode sa 58 odsto glasova
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 30.07.2009. - 08:33

Komunistička partija Moldavije osvojila je 58,2 odsto glasova na održanim prevremenim parlamentarnim izborima, saopštila je izborna komisija posle četiri procenata prebrojanih glasova.


Na drugom mestu je Demokratska partija sa 12,8 procenata osvojenih glasova, pokazuju prvi zvanični rezultati, preneo je Rojters. Liberalnodemokratska stranka je treća i dobila je 12 odsto glasova birača, a slede Liberali sa 7,3 odsto.
Na izborima u aprilu Komunistička partija Vladimira Voronjina osvojila je 50 procenata glasova i dobila 60 poslaničkih mesta, ali im je nedostajao još jedan poslanik da bi mogli da izaberu predsednika. Nasilni protesti protiv rezultata aprilskih izbora naveli su Voronjina da optuži Rumuniju, NATO i članice EU da pokušavaju da obore njegovu vladu.
Voronjin, kome ističe drugi uzastopni predsednički mandat, prošlog meseca je raspustio parlament i raspisao nove izbore, nakon što je opozicija u dva navrata sprečila njegov pokušaj da parlament za njegovog naslednika izglasa kandidata koga je on sam izabrao.

Izvor: Blic

Štednja u SAD
Vojni avioni koriste jeftino gorivo, službena vozila se ne farbaju
Autor: Tanjug | 30.07.2009. - 08:19

Američki rendžeri neće prefarbati vozila u službene boje, dok će avioni ratnog vazduhplovstva morati da koriste jeftinije gorivo - sve u okviru akcije za smanjenje državnih troškova, koju je pokrenula administracija predsednika Baraka Obame, suočena sa rekordnim budžetskim deficitom.
 

Obama je u aprilu naložio ministarstvima i vladinim službama da nađu načina da uštede 100 miliona dolara, podsetio je Rojters.
Tom potezu su se žestoko rugali opozicioni republikanci, ukazujući da je to "kap vode u moru" u odnosu na državne troškove, projektovane na četiri biliona (hiljada milijardi) dolara samo u ovoj fiskalnoj godini.
Peter Orsag, zadužen u administraciji za budžet je, međutim, juče izjavio da su vladine agencije identifikovale 77 mera za smanjenje državnih troškova, koje će budžetu uštedeti 102 miliona dolara u fiskalnoj 2009. i 140 miliona u 2010. godini.

Među predloženim merama je, kako je preneo Rojters, zamena standardnog goriva za vojne mlazne avione onim koje koriste komercijalni mlaznjaci, uz dodavanje potrebih aditiva. Ministastvo odbrane procenjuje da će time uštedeti 52 miliona dolara u 2010.
Ministarstvo pravde će uštedeti dodatna četiri miliona time što će njihovi službenici karte za službena poutovanja i hotelski smeštaj rezervisati onlajn, a ne preko putničkih agencija, dok će ministarstvo poljoprivrede uštedeti 1,8 miliona tako što neće prefarbati u službene boje novokupljena vozila Gorske službe.

Izvor: Blic

Francuski predsednik rekao da mu je potreban odmor
Karlina dijeta odvela Sarkozija u bolnicu?
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 29.07.2009. - 20:29

Supruga Nikole Sarkozija Karla Bruni odgovorna je za to što je francuski predsednik nedavno završio u bolnici, pišu britanski mediji.


Sarkoziju je pozlilo tokom redovnog džoginga u Versaju, a tabloid "San" tvrdi da je za to, kao i za nešto lošije opšte zdravstveno stanje, odgovorna rigorozna dijeta koja mužu nameće Karla Bruni.
Engleski mediji takođe tvrde da se francuski predsednik pridržavao dijete pre svega kako bi ugodio svojoj ženi, ali da taj drakonski režim ishrane nije bio kompatibilan sa njegovim tempom života i rada.
Sarkozi, koji toliko voli čokoladu, morao je da se odrekne te poslastice baš kao i sira, navode britanski mediji za koje je potpuno nezamislivo da Francuz ne konzumira sir.
Sarkozi, koji je u ponedeljak izašao iz bolnice u kojoj je zadržan radi provere zdravstvenog stanja pošto mu je pozlilo na trčanju, oglasio se na Fejsbuku na kome je obavestio prijatelje da se dobro oseća.

Sarkozi: Oporavio sam se, potreban mi je odmor
Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao je danas da se oporavio, ali da mu je potreban odmor.
"Hteo bih da kažem francuskom narodu da mi je zdravlje dobro", rekao je Sarkozi novinarima u Jelisejskoj palati, posle poslednjeg sastanka kabineta pred letnji odmor, prenela je agencija Rojters.
Sarkozi je rekao da će tri nedelje odmora mirno provesti sa suprugom Karlom Bruni i decom u njenoj vili u južnoj Francuskoj, u blizini letovališta Sen Trope.
Francuski predsednik je priznao da bi ubuduće trebalo da obrati više pažnje da se ne preforsira, ali i dodao da se neće odreći džogiranja.
"Ja sam ljudsko biće. Imao sam napad iscrpljenosti. Da li je uzrok bilo dehidriranje, toplota ili umor? Ne znam", rekao je francuski predsednik i dodao da jako voli sport i da su doktori rekli da će moći da nastavi da se bavi sportom, ali u "razumnoj meri".
"Uvek sam vodio računa o tome šta jedem i toga ću se i dalje pridržavati. Meni samo treba odmor", kazao je Sarkozi.

Izvor: Blic