London, Njujork -- Evropske berze registrovale su danas dalji pad vrednosti akcija.

Na to su uticale tenzije između Ukrajine i Rusije, kao i obaranje prognoze rasta globalne ekonomije od strane Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), što je neutralisalo snažne podatke o prerađivačkoj aktivnosti u Britaniji.

Londonski indeks akcija FTSE 100 pao je 0,49 odsto na 6.590,69 poena, pariški CAC 40 za 0,25 odsto na 4.424,83 poena, a frankfurtski DAX 30 za 0,21 odsto na 9.490,79 poena, preneo je Frans pres.

U svom najnovijem izveštaju, MMF je snizio prognozu rasta globalne ekonomije, navodeći kao razlog pretnju od ukrajinske krize i usporavanje na tržištima u usponu. Prema najnovijim procenama MMF-a, globalna ekonomija će ove godine ostvariti rast od 3,6 odsto, a naredne godine rast od 3,9 odsto.

Na Njujorškoj berzi, evro je porastao na 1,3799 dolara sa jučerašnjih 1,3740 dolara, a na Londonskoj berzi obojenih metala, cena zlata je porasla na 1.309,50 dolara za uncu sa 1.299 dolara.

Posle tri dana velikih gubitaka, američke deonice su registrovale skok vrednosti, pri čemu je industrijski Dau Džons porastao 0,17 odsto na 16.273,35 poena, širi S&P 500 za 0,34 odsto na 1.851,29 poena, a tehnološki Nasdak za 0,64 odsto na 4.105,85 poena.

Izvor: B92

Prognoza rasta globalnog sranja...

Njujork -- Bonitetna agencija Standard i Purs snizila je prognozu rejtinga Finske na "negativnu", čime je naštetila imidžu zemlje sa vrhunskim kreditnim rejtingom "AAA".

S&P se na sniženje prognoze rejtinga Finske odlučio zbog "dubokih strukturnih demografskih i ekonomskih neravnoteža koje ugrožavaju vladina nastojanja da postigne fiskalnu konsolidaciju", navodi se u saopštenju te agencije, a prenosi Frans pres.

Finska se dugo ponosila time što ima ekstremno strogo fiskalno rukovodstvo zahvaljujući kom nikada nije prekršila fiskalne propise Evropske unije. Ipak, u svojim najnovijim ocenama, S&P navodi da je bruto društveni proizvod (BDP) Finske verovatno usporio za 1,4 odsto u 2013. umesto prethodno prognoziranog usporavanja od 0,5 odsto.

"Sniženje prognoze je odraz našeg stava o nastavku ekonomske stagnacije Finske, čiji je prosečan rast BDP-a po glavi stanovika u protekloj deceniji bio blizu nule", navodi se u saopštenju rejting agencije.

Izvor: B92

Budimpešta -- Vrednost mađarskog izvoza u februaru tekuće godine bila je 6,9 milijardi evra, dok je uvoz vredeo 6,1 milijardu, pa je zabeležen suficit drugi mesec zaredom.

Suficit je ovoga puta u iznosu od 766 miliona evra.

Izvoz prema zemljama članicama Evropske unije činio je 80 odsto ukupne vrednosti, dok je uvoz iz zemalja EU učestvovao sa 77 odsto u ukupnom importu, pokazuju podaci Statističkog zavoda Mađarske, a prenosi francuska agencija Ibifrans.

Ukupan spoljnotrgovinski višak u periodu januar-februar 2014. dostigao je 1,2 milijarde evra, što je za 327 miliona više nego u istom dvomesečnom periodu 2013. godine.

Izvor: B92

Nezaposlenost je u razvijenim zemljama u februaru blago porasla, što predstavlja preokret u odnosu na pad iz prethodnih meseci.

Uprkos poboljšanju opšte ekonomske prognoze za bogate zemlje, stopa nezaposlenosti porasla je 0,1 odsto na 7,6 odsto u odnosu na nivo iz januara, saopštila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Rast ukupne nezaposlenosti evidentiran je pre svega zbog rasta u SAD i nekim zemljama evrozone, nakon tromesečnog pada u 34 zemlje članice OECD.

Organizacija navodi da je u njenim članicama trenutno bez posla 46 miliona ljudi, odnosno 11,4 miliona više u odnosu na jul 2008, kada je počela finansijska kriza, ali taj nivo je ipak za 3,8 miliona niži u odnosu na vrhunac iz aprila 2010.

U SAD, nezaposlenost je u februaru porasla 0,1 na 6,7 odsto. U Španiji je, sa druge strane, stopa snižena 0,2 na 25,6 odsto. Visoka nezaposlenost još uvek je jedna od najvećih posledica globalne finansijske i dužničke krize u evrozoni.

Izvor: B92

Vašington -- Globalna ekonomija se polako oporavlja, zaključeno je na sastanku najviših zvaničnika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

MMF ocenjuje i da je dobrim sprovođenjem ekonomskih programa moguće izbeći rizike koji bi mogli da negativno utiču na oporavak.

Sa sastanka je poslata poruka da je neophodno učiniti sve u cilju bržeg privrednog rasta, koji bi umanjio još uvek visoku nezaposlenost.

Direktorka MMF-a Kristin Lagard je posle sastanka novinarima rekla da je svet prošao kroz dužu ekonomsku "katastrofu" ali da se sada kreće u pravcu privrednog rasta.

"Naš osnovni zajednički cilj i dalje je kreiranje dinamične, održive, balansirane ekonomije, sa velikim mogućnostima zapošljavanja", navedeno je u saopštenju MMF-a.

MMF je uputio kritike SAD zato što Kongres još uvek nije ratifikovao nacrt reforme MMF-a.

Nove reforme MMF-a usvojene 2010. godine, predviđaju bolju zastupljenost zemalja u razvoju, kao i veću ulogu u odlučivanju pojedinih velikih članica poput Kine i Brazila. Reforma se odnosi i na način finansiranja MMF-a.

Minisar finansija Singapura i predsednik odbora MMF-a Tarman Šanmugaratnam rekao je da bi zbog kašnjenja američkog Kongresa sa ratifikuje nacrt reforme, svet mogao da postane "manje bezbedno mesto".

Ministri finansija članica Grupe 20 (G20) dali su juče SAD rok da do kraja godine ratifikuju nacrt reforme MMF-a i zapretili da će u protivnom nastaviti rad bez SAD.

Evropa kontroliše oko 32 odsto glasova u Upravnom odboru MMF, dok SAD imaju 17 odsto. S druge strane Kina, koja je druga najveća ekonomska sila u svetu, ima samo četiri odsto glasova, što stvara veliku disproporciju.

MMF je najveća svetska finansijska institucija koja ima ukupno 187 članica. Budžet te organizacije za zajmove državama je 395 milijardi dolara.

Izvor: B92

Skoplje -- U Makedoniji su u toku predsednički izbori, a u trci za novog šefa države učestvuju četiri kandidata.Biračka mesta su otvorena u 7 časova a biće zatvorena u 19.

Pravo glasa ima 1.779.572 građana Makedonije.

Prema anketama, glavna bitka vodi se izmedju predstavnika vladajuće VMRO DPMNE, sadašnjeg predsednika Djordja Ivanova i Steva Pendarovskog iz opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM).

Kandidati su i bivši zamenik predsednika parlamenta Iljaz Haljimi iz opozicione Demokratske partije Albanaca i predstavnik male partije GROM, Zoran Popovski.

Birači će glasati na 3.480 izbornih mesta u zemlji i 34 u dijaspori, a izbore će pratiti više od 8.325 domaćih i 326 stranih posmatrača.

Ukoliko nijedan predsednički kandidat ne bude osvojio više od polovine glasova u prvom krugu, drugi krug će biti održan dve nedelje kasnije, 27. aprila, za kada su zakazani parlamentarni izbori.

Prvi nezvanični rezultati očekuju se u nedelju u ponoć, a Izborna komisija bi rezultate trebalo da saopšti 24 časa po zatvaranju birališta.

Ovo su peti predsednički izbori otkako je Makedonija stekla nezavisnost 1991.

Predsednik se bira direktno, svakih pet godina. Da bi glasanje bilo uspešno, najmanje 40 odsto birača mora da izadje na izbore.

Izvor: B92

Njujork/London -- Terminske cene nafte su danas porasle, posle održavanja hitne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog povećanja nasilja na istoku Ukrajine.

Barel američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u maju poskupeo je na merkantilnoj berzi u Njujorku 50 centi na 104,24 dolara po barelu, dok je ista količina severnomorske nafte tipa "brent" za majsku isporuku na tržištu u Londonu koštala 107,91 dolar, odnosno 58 centi više nego na kraju prošlonedeljnog poslovanja, prenela je agencija Frans pres.

Na skok cena nafte je, prema ocenama analitičara, uticala jučerašnja izjava ukrajinskog privremenog šefa države Aleksandra Turčinova, koji je optužio Rusiju za vođenje rata protiv Ukrajine i najavio "opsežnu antiterorističku operaciju".

Na hitnoj sednici Saveta bezbednosti UN, koja je odžana kasno sinoć, Rusija je za narastanje tenzija okrivila privremenu, prozapadno orijentisanu vladu u Kijevu, dok su Britanija, Francuska i SAD krivicu pripisale Rusiji.

Izvor: B92

Sidnej -- Premijer australijske države Novi Južni Vels Beri O'Farel podneo je danas ostavku pošto je otkriveno da je primio flašu skupocenog vina od 2.800 dolara.
 

O'Farel je doneo odluku da se povuče sa funkcije pošto je otkriveno da je lagao u vezi sa primanjem ovog poklona jer je pronadjena pisana poruka u kojoj se on zahvaljuje za bocu vina "Penfold Grendž" iz 1959. godine i to samo dan pošto je negirao bilo kakvu povezanost sa tom pričom.

"I dalje ne mogu da se setim da sam primio flašu vina iz 1959, ne mogu ni da objasnim šta se desilo sa tom flašom", rekao je O'Farel novinarima u Sidneju.

"Ali, prihvatam da postoji poruka koju sam ja potpisao i kao neko ko veruje u odgovornost, prihvatam posledice svojih postupaka", obrazložio je bivši premijer svoju odluku.

On će i zvanično podneti ostavku sledeće sedmice na sastanku Liberalne partije nakon čega će biti organizovani izbori za novog premijera Novog Južnog Velsa.

O'Farel je primio flašu vina od advokata i biznismena Nika di Djirolama koji je predmet istrage Nezavisne komisije protiv korupcije Novog Južnog Velsa.

Di Djirolamo je kao izvršni direktor firme za preradu vode optužen za proneveru novca, a retku bocu vina je poslao O'Farelu ubrzo pošto je on postao premijer 2011. godine.

Komisija ispituje kako je ta državna kompanija bila u stanju da izdvaja sredstva za luksuzna putovanja, plate od milion dolara i ogromne donacije za političke partije, navodi AFP.

Australijski premijer Toni Abot, koji je i lider Liberalne partije, stao je odmah u odbranu istaknutog političara iz svojih redova.

On je izjavio da je O'Farel "nenamerno" dao pogrešnu izjavu Komisiji, kao i da ima ogromno poštovanje prema njegovom radu.

"Vidimo da je reč o činu poštenja i časti što se retko vidja u australijskoj politici", rekao je Abot u vezi sa O'Farelovom ostavkom.

Izvor: B92

Ljubljana -- Hrvatski koncern Agrokor je obezbedio finansiranje preuzimanja slovenačkog trgovinskog lanca Merkator, objavio je ljubljanski poslovni dnevnik Finance. 

Slovenačka agencija STA navodi da se završetak transakcije očekuje do 30. juna.

Najveći deo, od ukupno 549 miliona evra, kolika je dogovorena cena za prodaju 53 odsto Merkatora, finansiraće ruska VTB banka, koja će dati 350 miliona evra, prenele su slovenačka novinska agencija STA i ruski Itar tas.

Sto miliona evra obezbediće Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a ostatak akcionari Agrokora i kompanija iz sopstvenih sredstava.

O učešću sredstava VTB banke u preuzimanju Merkatora od strane Agrokora javila je i ruska agencija Itar tas koji je precizirala da je u sumu od 549 miliona evra uključen i dug od 225 miliona evra, koji će kupac preuzeti na sebe.

Agrokor je vlasnik Konzuma, najvećeg trgovinskog prehrambenog lanca maloprodajne mreže u Hrvatskoj , a takodje upravlja trgovinama Idea u Srbiji. Merkator pokriva 45,6 odsto slovenačkog tržišta, podseća Itar tas.

Izvor: B92