Borisov prihvatio da bude premijer
Autor: Tanjug | 16.07.2009. - 16:59

Bojko Borisov, lider partije desnog centra Građani za razvoj Bugarske (GERB), koja je pobedila na parlamentarnim izborima 5. jula, prihvatio je danas da bude premijer, najavivši obračun sa kriminalom i korupcojom i ekonomski oporavak.


Šef države Georgi Prvanov dao je Borisovu (50), gradonačelniku Sofije i bivšem telohranitelju, mandat za formiranje nove vlade u narednih sedam dana. GERB je na izborima osvojila 40 odsto glasova, ali joj je za većinu u parlamentu sa 240 mesta nedostajalo pet poslanika, podseća Rojters.
Borisov je istakao da će njegova stranka formirati manjinsku vladu uz podršku drugih desničarskih partija, ali im neće prepustiti nijedno ministarsko mesto.
"Formiraćemo vladu naše stranke. Obrazovaćemo kabinet koji će povesti Bugarsku iz krize", izjavio je Borisov novinarima.
On je ranije najavio da će u svoj kabinet dovesti ekonomiste i druge stručnjake obrazovane na Zapadu. Očekuje se da će ministar finansija biti Simeon Đankov, ekonomista iz Svetske banke.

Analitičari se, međutim, pribojavaju da bi manjinski kabinet mogao da bude uzrok nestabilnosti i prepreka GERB da sprovodi najavljene radikalne reforme i ostvari obračun s kriminalom.
Desničarske partije, Plava koalicija, ekstremistički Napad i populistička Stranka reda, zakona i pravde saopštile su juče da će podržati GERB, čak i ako im ne bude ponuđeno nijedno ministarsko mesto.
U platformi za saradnju, koju je ponudila GERB, prioriteti nove vlade biće obnova poverenja u Evropsku uniju, kažnjavanje korumpiranih zvaničnika i donošenja antikriznih mera.

Bugarska je članica EU postala 2007. godine. Prošle godine joj je Brisel uskratio pomoć od skoro milijardu dolara zbog raširenosti korupcije i kriminala u zemlji.

 

Izvor: Blic

Male šanse da evro zameni dolar
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 16.07.2009. - 12:12

Male su šanse da zajednička evropska valuta, evro, zameni dolar na poziciji svetske rezervne valute, ocenili su učesnici panel-diskusije koju je na tu temu organizovao američki vašingtonski institut Ameriken enterprajz.


Dejvid Marš, predsednik Grupe London i Oksford i autor knjige "Evro: Politika nove globalne valute", kaže da je euro od početka zamišljen kao valuta koja može da se meri sa dolarom, čiji položaj svetske rezervne valute nosi brojne prednosti, ali da nije izvesno da Evropljani žele da dolar izgubi status rezervne valute, preneo je "Glas Amerike". "Sumnjam da Europljani zaista žele da Centralna banka Kine odjednom odluči da veliku sumu svojih rezervi, procenjenu na oko dve hiljade milijardi dolara, zameni evrima. Takav korak izazvao bi ozbiljne strukturalne poremećaje u srcu evrozone. Uzdrmane privrede, kao što je španska, teško da bi želele jačanje evra, jer bi to značilo dalje smanjenje konkurentnosti Španije i još teže izglede za privredni oporavak u trenutku kada stopa nezaposlenosti u njoj premašuje osam odsto", ocenio je Marš.

Stjuart Mekintoš, šef istraživačkog centra Grupa 30, procenjuje da će, bar u dogledno vreme, odnos dolara i evra ostati isti,a da ni Evropa, ni SAD neće skoro izaći iz sadašnjih ekonomskih teškoća. "Ako uporedite fiskalni stimulans Nemačke, treće po snazi privrede u svetu, i SAD, vidite da su relativno istog opsega. Međutim, u Nemačkoj izostaje masovna pomoć finansijskom sektoru, koju je administracija predsednika Baraka Obame pružila američkim bankama. Dakle, nije jasno da li su sve evropske banke solventne ili nekima od njih preti kolaps", naveo je Mekintoš i dodao da, uz to, "rizik u SAD predstavlja masovni budžetski deficit, koji nosi rizik dužeg perioda niske stope rasta i visoke inflacije".

Prema oceni pomoćnika direktora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu Luka Evereta, "u narednih pet godina verovatno neće doći do značajnije promene pozicije evra i dolara".
"Zna se da ekonomija evrozone ima manju stopu rasta od američke privrede. No, evropska privreda ima potencijal za bolji rast. Konačan ishod zavisiće od efikasnosti preduzetih finansijskih i budžetskih mera, ali i od opšte prognoze o stabilnosti dolara i evra", smatra on.

Izvor: Blic

Čečenija, EU i SAD osudile ubistvo aktivistkinje
Medvedev: Ubistvo Estemirove će biti rasvetljeno
Autor: Beta - Tanjug | Foto:AP | 16.07.2009. - 10:19 izmena 17:17

Predsednik Rusije Dmitrij medvedev najavio je danas u Minhenu da će ubistvo aktivistkinje nevladine organizacije za ljudska prava Memorijal, Natalije Estemirove, biti u potpunosti rasvetljeno.

Natalija Estemirova
Medvedev je danas u dvorcu Šlajshajm, kod Minhena, razgovarao sa saveznom kancelarkom Angelom Merkel. Njih dvoje su prethodno učestvovali u 11. nemačko-ruskim vladinim konsultacijama.
Na konferenciji za štampu posle razgovora je Angela Merkel ubistvo Estemirove označila kao "neprihvatljiv događaj" i navela da je to izričito danas rekla i Medvedevu.
Ruski predsednik je najavio da će "ovaj zločin biti najdetaljnije preispitan", kao i da će počinioci tog zločina koji je nazvao "provokacijom", biti kažnjeni.
Estemirova koja je juče oteta u Čečeniji i nađena mrtva u susednoj Ingušetiji, radila je "veoma korisne stvari" i "otvoreno govorila istinu", ocenio je ruski predsednik. Uoči susreta u Minhenu je više nemačkih političara zatražilo od kancelarke Merkel da kod Medvedeva insistira na "bespoštednom rasvetljavanju ovog zločina".
"Verujem da će ruska strana učiniti sve, da bi počinioci bili uhvaćeni", rekla je danas posle razgovora sa Medvedevim u dvorcu Šlajshajm Angela Merkel.
Jestamirova (50) je oteta juče ujutru dok je izlazila iz kuće u Groznom i belim automobilom odvezena u nepoznatom pravcu. Pronađena je mrtva sa prostrelnim ranama od vatrenog oružja, sklupčana u kamionetu u jednoj šumi u blizini grada Nazranja u republici Ingušetiji, navodi BBC.
Ubijena aktivistkinja i novinarka radila je za organizaciju za zaštitu ljudskih prava "Memorijal" u Groznom i istraživala je optužbe za zloupotrebu ekstremista koje je podržavala vlada u Čečeniji. Jestamirova je bila bliska prijateljica ubijene ruske novinarke Ane Politkovske i sama je pisala o situaciji u toj republici za lokalne medije.

Rusija, Čečenija, EU i SAD osudile ubistvo aktivistkinje
Rusija, Čečenija, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države osudile su ubistvo poznate ruske aktiviskinje za ljudska prava i novinarke Natalije Jestamirove, koja je juče pronađena mrtva u šumi u blizini grada Nazranja u ruskoj Republici Ingušetiji.
Čečenski predsednik Ramzan Kadirov, koga kolege Estemirove optužuju za umešanost u ubistvo, rekao je da počinioci ubistva "ne zaslužuju odbranu i da moraju da budu kažnjeni kao najsvirepiji kriminalci". Kadirov je najavio da će lično nadgledati istragu o ubistvu ruske aktiviskinje. Njegov portparol Alvi Kerimov saopštio je danas da je predsednik obećao dve istrage - zvaničnu i "nezvaničnu, što je običaj u Čečeniji", ne objašnjavajući šta to znači.
Bela kuća saopštila je da je "duboko uznemirena i ožalošćena" ubistvom ruske aktiviskinje za ljudska prava i pozvala rusku vlast da odgovorne izvede pred lice pravde.
"Pozivamo ruski vlast da izvede pred lice pravde odgovorne za ovo gnusno ubistvo i demostraciju bezakonja, a izostanak kazne neće biti tolerisano", rekao je potparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Majk Hamer.
Evropske unije osudila je ubistvo Jestamirove i izrazila saučešće njenoj porodici i kolegama iz "Memorijal organizacije za ljudska prava".
Iz EU-a pozivaju ruske zvanicnike da hitno i potpuno istraže ubistvo Jestamirove i da počinioce ubistva izvedu pred lice pravce, navodi se u saopštenju iz Švedskog predsedništva Unije.

Izvor: Blic

Zahtev za prijem Islanda u EU jedva prošao
Autor: E.B. | 19.07.2009. - 00:02


Islandski parlament je u četvrtak tesnom većinom od 33:27 poslanika izglasao odluku o tome da Island zatraži prijem u EU. Predsednica Vlade Islanda Johana Sigurdardotir će naknadno zvanično predstaviti taj zahtev svom švedskom kolegi Frederiku Rajnfeltu.

Vlada Islanda, ostrva nedaleko od Severnog pola, čija je privreda poklekla zbog svetske krize, nada se prijemu u EU 2012. godine.
Međutim, islandska odluka o pridruživanju EU postaće punovažna tek pošto se (i ako se) o tome izjasne građani na referendumu.
Mnogi od 320.000 stanovnika Islanda, kao i neki članovi vladajuće koalicije, iz Levog zelenog pokreta, protive se ulasku u EU.
Island je deo evropskog ekonomskog prostora, što njegovim državljanima omogućava da žive i rade u EU, dok država može da vodi samostalnu politiku u poljoprivredi, ribolovu i monetarnim pitanjima.
Članstvo u EU ozbiljno bi pogodilo ribarstvo, simbol nacionalnog ponosa i jedan od retkih sektora koji su preživeli finansijski krah. Ako bi Island ušao u EU, morao bi da pristane na zajedničku politiku u ribolovu i da dozvoli ribarima iz ostalih članica da love u njegovim vodama.
Sve donedavno pridruživanje EU je imalo malu podršku. Prošlogodišnji kolaps islandskog bankarskog sistema pod teretom velikih dugova nakupljenih tokom godina labave ekonomske regulacije poljuljao je poverenje Islanđana u domaći finansijski sistem.
Evropska komisija je spremna da izgradi mišljenje o spremnosti Islanda da počne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji i ta zemlja može brže doći do članstva u EU od drugih kandidata, jer je već deo evropskog ekonomskog prostora.

Izvor: Blic

Najmoćnija žena sveta slavila 55. rođendan
Merkelovoj se smeši drugi mandat
Autor: D. Milojković - J. Stojković | Foto:graphic news, beta-ap | 18.07.2009. - 05:00

Nemačka kancelarka Angela Merkel, najmoćnija žena sveta po časopisu „Njuzvik“, proslavila je juče 55. rođendan, svega dva meseca uoči saveznih izbora, na kojima bi, po svoj prilici, mogla da osvoji i drugi uzastopni mandat na čelu nemačke savezne vlade.

Godinama najpopularnija politička ličnost u Nemačkoj, poznata po tome što svoj privatni život drži podalje od javnosti, i posle četiri turbulentne godine u kojima je tu zemlju pogodila svetska ekonomska kriza, i dalje uživa poverenje Nemaca. Prema poslednjim anketama urađenim za časopis „Štern“ i Televiziju RTL, njena partija, Hrišćansko-demokratska unija i sestrinska Hrišćanska socijalna unija imaju podršku 36 odsto građana, što je jedan procentni poen manje nego u prošloj anketi. Sa svojim budućim koalicionim partnerom Slobodnom demokratskom partijom (14 odsto) trenutno mogu da računaju na glasove 50 odsto biračkog tela.
Socijaldemokratska partija, kancelarkin trenutni koalicioni partner ali i najveći rival, uživa podršku 23 odsto birača. Socijaldemokrate su ubeđene da će kako se septembarski izbori budu približavali, oni jačati na račun hrišćanskih demokrata.
„Merkelova već može da počne da pakuje stvari u kutije“, slikovito je objasnio Franc Minterfering, predsedavajući socijaldemokrata.
Međutim, „Špigl“ navodi da će na izborima 27. septembra Merkelova, pored očigledne popularnosti, imati još jedno tajno oružje - nemački izborni sistem. Zakon o izborima, koji su socijaldemokrate želele da promene, ali su se bojale da će to oboriti vladu u kojoj i sami sede, daje šansu da partija koja osvoji najviše glasova dobije i više mandata nego što joj pripada zahvaljujući kompleksnom sistemu u kome svaki birač dva puta glasa - prvi put direktno za poslanika koji žele da ih predstavlja u Bundestagu, a drugi put za političku partiju, što su takođe glasovi koji donose mandate u zavisnosti od procenta koji partija osvoji. Taj sistem povremeno dovodi i do povećanja ukupnog broja mandata, pa je u prošlom sazivu u Bundestagu sedelo 614 poslanika umesto uobičajenih 598. Od „dodatih“ 16 mesta, devet je 2005. pripalo socijaldemokratama, a sedam partiji Merkelove. Ove godine analitičari prognoziraju da će takvih „dodatih“ mandata biti još više, i da će ovog puta većinu njih osvojiti koalicija aktuelne kancelarke.
Teško da bi bilo lepšeg rođendanskog poklona od novog mandata za ženu, koja, iako izgleda uvek nasmejano važi za nemilosrdnog političkog protivnika. Njen eventualni drugi mandat poklopio bi se i sa 20-godišnjicom pada Berlinskog zida, što ima poseban značaj za prvog kancelara koji potiče iz Istočne Nemačke.
Angela Merkel je rođena 1954. kao Angela Dorotej Kasner u porodici luteranskog sveštenika koji je iste godine dobio premeštaj u Brandenburg, 80 kilometara od Istočnog Berlina. Tu je završila osnovnu i srednju školu, nakon koje je upisala Univerzitet u Lajpcigu, na kom se učlanila u „Fraje dojče jugend“ - zvanični pokret socijalističke omladine u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. U školi i na fakultetu je bila aktivni pristalica režima, o čemu je kasnije nerado govorila, ali činjenica je i da u zvanično ateističkoj zemlji nije bilo lako rasti kao sveštenikova ćerka. Angela je, međutim, uvek bila naklonjena i drugoj strani, zbog čega je osam godina bila pod prismotrom istočnonemačke tajne policije, zloglasne Štazi.
U Bundestag je izabrana 1990. kao poslanik Hrišćansko demokratske unije, da bi nešto kasnije postala ministarka za žene i omladinu u trećoj vladi kancelara Helmuta Kola. Na položaj ministra za ekologiju i bezbednost nuklearnih reaktora došla je 1994. godine. Kol, koji je 16 godina bio na čelu nemačke vlade, imao je običaj da joj se obraća sa „medhen“ (devojčice).

Najmisteriozniji brak u Nemačkoj
Tadašnja generalna sekretarka stranke hrišćanskih demokrata Angela Merkel i Joakim Zauer, renomirani kvantni hemičar 30. decembra 1998. tajno su sklopili građanski brak u Berlinu. Venčanju nisu prisustvovali čak ni roditelji supružnika, pa ni kumovi, a najbliži saradnici Merkelove su o srećnom događaju doznali iz novina, piše nemački „Bild“. Tako je započeo jedan od najtajanstvenijih brakova u Nemačkoj. Vikendom najradije uživaju u idili svoje kuće sa vrtom u Ukermarku, gde sami gaje povrće i odlaze u duge šetnje kroz šumovitu okolinu i na plivanje u skrovitim šumskim jezerima. U ovaj deo njihovog života pristup imaju samo malobrojni. U tim trenucima, kažu, kancelarka voli sama da kuva, uživa u pripremanju povrća iz sopstvene bašte i u tome što može da bude ležerno odevena. Među malobrojnim bliskim prijateljima sa kojima se viđaju u slobodno vreme nalaze se Horst Keler, predsednik Nemačke, i njegova supruga Eva..

Izvor: Blic

Basesku izviždan na skupu Mađara u Tušnadu
Autor: Beta | 18.07.2009. - 13:39


Predsednik Trajan Basesku je izviždan danas na Letnjem univerzitetu Mađara u Tušnadu, kada je rekao da je Rumunija nacionalna, jedinstvena, suverena i nezavisna zemlja.

Basesku je prvo bio izviždan kada je naglasio da autonomija treba da bude jednaka i u Trgu Sekujesk u Transilvaniji, kao i u celoj zemlji, u Delti Dunava u Tulči i na jugu zemlje u Karakalu. Basesku je nakon što je bio izviždan citirao iz Ustava da je Rumunija nacionalna, jedinstvena, suverena i nezavisna država, pa je ponovo doživeo zvižduke. U takvoj atmosferi, Basesku je još dva puta ponovio isti citat, i uz to rekao da je on mislio da je moguć dijalog, ali vidi da prisutni to ne poznaju.
Predsednik Rumunije prisustvuje danas u transilvanskom gradu Baile Tušnad Letnjem univerzitetu i studentskom logoru "Tusvanioš", koji se održava 20. put. Na letnjem univerzitetu su prisutni bivši mađarski premijer Viktor Orban, predsednik parlamentarne komisije za spoljne poslove i Mađare van granica Nemet Zzolt, kao i drugi zvaničnici i građani iz Mađarske.
Tema ovogodišnjeg letnjeg univerziteta je "Političari reformatori u Evropi".
Evroposlanik Laslo Tokes, predsednik Nacionalnog saveta Mađara iz Transilvnije je izjavio za Televiziju Realitatea da je "prirodno i normalno što je predsednik bio izviždan zbog njegove izjave koju je tri puta ponovio".
Dodao je da će "svaki put kada to isto citira biti izviždan, jer njegova izjava ne može da menja realnost".
Laslo Tokeš je jedan od najangažovanijih Mađara iz Rumunije koji se zalažu za nezavisnot i autonomiju županija iz Transilvanije gde su Mađari u većini.

Izvor: Blic

Američka državna sekretarka na komemoraciji žrtvama u Mumbaju
Hilari Klinton: Terorizam se mora zaustaviti!
Autor: Beta | Foto:Reuters | 18.07.2009. - 13:10

Američka državna sekretarka Hilari Klinton prisustvovala je danas u Mumbaju komemoraciji žrtvama napada ekstremista na taj grad u novembru prošle godine, i rekla da se terorizam mora zaustaviti.


Klintonova je sinoć doputovala u petodnevnu posetu Indiji tokom koje će obići i Nju Delhi. U prošlogodišnjim napadima na hotele Taž Mahal Palas i Tauer, jedan restoran, železničku stanicu i jevrejski centar u Mumbaju, ubijeno je 174 ljudi među kojima i devet od deset napadača.
Američka šefica diplomatije napravila je vezu između tih napada, napada 11. septembra 2001. u SAD i jučerašnjih samoubilačkih napada na dva luksuzna hotela u Džakarti i rekla da su oni "utisnuti u kolektivnu svest" svih ljudi.
"Jučerašnje bombe u Džakarti podsećaju nas sa bolom da je pretnja tako nasilnog ekstremizma i dalje vrlo realna. Taj ekstremizam je svetski, nemilosrdan, nihilistički i mora se zaustaviti", rekla je ona i pozvala svet da se "otarasi te mržnje i tog ekstremizma".

SAD će, rekla je Klintonova, raditi zajedno sa vladama u Indiji, Indoneziji i drugim zemljama u traganju za mirom, bezbednošću i u nastojanju da se pobede ekstremisti.
Na dnevnom redu njenih razgovora u Nju Delhiju sa indijskim premijerom Manmohan Singom i ministrom inostranih poslova S.M. Krišnom biće i terorizam u južnoj Aziji.

Indija smatra da je za napade u Mumbaju odgovorna ekstremna islamistička grupa iz Pakistana Laškar e Taiba koja je sarađivala sa vojnom obaveštajnom službom Islamabada. Pakistan je priznao da je napad u Mumbaju delimično planiran na pakistanskoj teritoriji.
Cilj posete Klintonove je da ojača partnerstvo između SAD i Indije, desete po snazi privrede u svetu koja je postala vodeći faktor u nuklearnim pitanjima, svetskoj privredi i pitanjima klimatskih promena. Tokom posete se očekuje da će se objaviti i lokacije za dve nuklearne centrale koje u Indiji treba da grade SAD u sklopu indijsko-američkog sporazuma o mirnodopskoj nuklearnoj saradnji potpisanog u oktobru prošle godine.

Izvor: Blic

Tirk: Zagreb i Ljubljana treba da se odreknu agresivnog rečnika
Autor: Beta | 18.07.2009. - 12:41

Slovenački predsednik Danilo Tirk je izjavio za današnji ljubljanski list "Dnevnik" da su odnosi između Slovenije i Hrvatske na veoma osetljivoj tački.

Tirk je izneo mišljenje da bi dve države trebalo da nastave pregovore o poslednjem predlogu evropskog komesara za širenje Oli Rena za rešenje pitanja granice između država - koji je do sada najzreliji, i odreknu se agresivnog i uvredljivog rečnika.
"Trenutno smo na veoma osetljivoj tački. Imamo nagomilane ne samo neke nerešene probleme već i lošu atmosferu. Doživeli smo šok zbog neuspelog pokušaja atentata na predsednika vlade Slovenije, koji je na sreću sprečen već u ranoj fazi", rekao je još Tirk.
Slovenački predsednik je izneo mišljenje da sve to "zahteva brižljivo i odvagano razmišljanje, koje ne sme biti preterano dugotrajno".
"Zato mi se čini važnim da slovenačko-hrvatskim odnosima u ovom trenutku posvetimo posebnu pažnju. Leto je dobro vreme da o tim stvarima temeljitije razmislimo", rekao je Tirk i dodao da je u ovom trenutku posebno važno "dobro i ispravno oceniti važnost dosadašnjeg angažovanja Evropske komisije i Oli Rena u rešavanju graničnog spora".
Renov predlog od 15.juna, smatra slovenački predsednik, ide "veoma daleko, i u pravom smeru" koji obezbeđuje mogućnost rešenja spora.
"Važno je ne izgubiti tu mogućnost", treba je iskoristiti i nastaviti pregovore o Renovom predlogu, naglasio je Tirk, jer je reč o "najzrelijem, najozbiljnijem predlogu, koji obećava najviše od svega što smo imali do sada u istriji bilateralnih odnosa ili pokušajima rešavanja uz pomoć trećeg", rekao je Tirk u razgovoru za "Dnevnik".
Slovenačka štampa danas piše da je nakon neuspelog pokušaja atentata na njega, slovenački premijer Borut Pahor odustao od prvobitnih planova za letovanje.

Izvor: Blic

Bez znanja Kongresa SAD
CIA slala plaćene ubice da likvidiraju vođe Al Kaide
Autor: Beta | 18.07.2009. - 10:43

Odbor za obaveštajna pitanja Predstavničkog dom Kongresa SAD saopštio je noćas da će istražiti da li je CIA prekršila zakon time što nije blagovremeno obavestila Kongres o tajnom programu za slanje tima likvidatora da pobije vođe terorističke islamske organizacije Al Kaida.

Predsedavajući Odbora, demokrata Silvester Rejes je rekao da je predlog o timu ubica među nekoliko obaveštajnih operacija koje će biti razmotrene u okviru šire istrage o tome kako je CIA obaveštavala Kongres o svojim tajnim aktivnostima.
"Nameravam da ova istraga bude pravična i temeljna, i moje je cilj da ona ne ometa osoblje CIA", rekao je Rejes.
Odbor će ispitati da li je CIA obavestila odbore Senata i Doma o programima prisluškivanja koje je pokrenuo predsednik Džordž Buš, gruboj tehnici saslušavanja i o uništavanju video-snimaka saslušanja, rekao je jedan od članova Odbora.

Zakon zahteva da obaveštajni odbori Senata i Predstavničkog doma budu obavešteni o vaznim obaveštajnim aktivnostima ili planiranim aktivnostima. Direktor CIA Leon Paneta obavestio je Odbor o programu tima ubica na vanrednom sastanku koji sazvao 24. juna, dan pošto je sam saznao za program. Centar CIA za borbu protiv terorizma skrenuo je Paneti pažnju na to prošlog meseca zato što je tada trebalo da počne obuka timova, rekao je vladin zvaničnik.

Plan za razvijanje i angažovanje tima za ubijanje članova Al Kaide na terenu, umestio napada bespilotnim letelicama i korišćenja stranih službi, postojao je od 2001, ali ti planovi nisu sprovedeni, rekao je zvaničnik koji je tražio da mu se ne objavi ime.
Predstavnik CIA je rekao da taj program nije operacionalizavan: "Imali smo niz uspeha protiv Al Kaide i drugih terorističkih grupa, i taj program nije doprineo nijednom od njih".

Izvor: Blic

Bez znanja Kongresa SAD
CIA slala plaćene ubice da likvidiraju vođe Al Kaide
Autor: Beta | 18.07.2009. - 10:43

Odbor za obaveštajna pitanja Predstavničkog dom Kongresa SAD saopštio je noćas da će istražiti da li je CIA prekršila zakon time što nije blagovremeno obavestila Kongres o tajnom programu za slanje tima likvidatora da pobije vođe terorističke islamske organizacije Al Kaida.

Predsedavajući Odbora, demokrata Silvester Rejes je rekao da je predlog o timu ubica među nekoliko obaveštajnih operacija koje će biti razmotrene u okviru šire istrage o tome kako je CIA obaveštavala Kongres o svojim tajnim aktivnostima.
"Nameravam da ova istraga bude pravična i temeljna, i moje je cilj da ona ne ometa osoblje CIA", rekao je Rejes.
Odbor će ispitati da li je CIA obavestila odbore Senata i Doma o programima prisluškivanja koje je pokrenuo predsednik Džordž Buš, gruboj tehnici saslušavanja i o uništavanju video-snimaka saslušanja, rekao je jedan od članova Odbora.

Zakon zahteva da obaveštajni odbori Senata i Predstavničkog doma budu obavešteni o vaznim obaveštajnim aktivnostima ili planiranim aktivnostima. Direktor CIA Leon Paneta obavestio je Odbor o programu tima ubica na vanrednom sastanku koji sazvao 24. juna, dan pošto je sam saznao za program. Centar CIA za borbu protiv terorizma skrenuo je Paneti pažnju na to prošlog meseca zato što je tada trebalo da počne obuka timova, rekao je vladin zvaničnik.

Plan za razvijanje i angažovanje tima za ubijanje članova Al Kaide na terenu, umestio napada bespilotnim letelicama i korišćenja stranih službi, postojao je od 2001, ali ti planovi nisu sprovedeni, rekao je zvaničnik koji je tražio da mu se ne objavi ime.
Predstavnik CIA je rekao da taj program nije operacionalizavan: "Imali smo niz uspeha protiv Al Kaide i drugih terorističkih grupa, i taj program nije doprineo nijednom od njih".

Izvor: Blic