Crna Gora kandidat za EU 2010. godine
Subota, 27. jun 2009. 12:29    

Crna Gora bi mogla tek u jesen 2010.godine dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), jer bi prema najavama iz Kancelarije Evropske komisije (EK) u Podgorici, do tada bilo pripremljeno mišljenje EK o spremnosti Crne Gore za članstvo u EU.

Crna Gora će uskoro dobiti upitnik EK, sa više od četiri hiljade pitanja koja se odnose na sve oblasti rada i života u državi.

Na osnovu odgovora koji se očekuju do kraja ove godine, Evropska komisija će dati mišljenje o političkim, administrativnim, ekonomskim i drugim kapacitetima zemlje, odnosno, o njenoj osposobljenosti da bude ravnopravna članica Evropske unije.

Predpristupni pregovori između Crne Gore i EU, kako se očekuje, mogli bi početi u prvoj polovini 2011. godine.


Izvor: MTS-Mondo

Hiljade "crvenih košulja" na ulicama Bangkoka
Nedelja, 28. jun 2009. 09:31    


Oko 20.000 pristalica svrgnutog tajlandskog premijera Taksina Šinavatre okupilo se danas u Bangkoku, na najvećem protestu održanom posle sukoba u tom gradu pre dva meseca.

Pristalice Ujedinjenog fronta za demokratiju protiv diktature (UDD), poznatiji pod nazivom "crvene košulje", organizovali su protest u tajlandskoj prestonici, zahtevajući od premijera Abhisita Vejdžadžive da raspusti parlament i raspiše izbore.

Tokom protesta, oko glavnog trga u Bangkoku bilo je raspoređeno oko 600 policajaca, dok je više stotina bilo u pripravnosti, u slučaju nemira, preneo je Rojters.

Bivši premijer Taksin Šinavatra, optužen da je u aprilu podsticao demonstracije "crvenih košulja", obratio se okupljenima preko telefonske veze i optužio aktuelnu vladu da je uništila ekonomiju u zemlji.

On je, takođe, pozvao sve građane da ostave po strani razlike i okrenu se "nacionalnom pomirenju".

Oko 20.000 demonstranata slušalo je govor bivšeg premijera Taksina, koji je svrgnut s položaja 2006. godine, a prošle godine napustio zemlju, kako bi izbegao dvogodišnju kaznu zatvora na koju je osuđen zbog utaje poreza.


Izvor: MTS-Mondo

Albanci biraju novi parlament
Nedelja, 28. jun 2009. 10:26    


U Albaniji je jutros počeli parlamentarni izbori, prvi koji će biti održani prema novom, proporcionalnom sistemu glasanja.

Otvoreno je 4.750 biračkih mesta, na kojima će birači moći da glasaju do 19 sati po lokalnom vremenu.

Više od 3,08 miliona građana sa pravom glasa može da bira između kandidata četiri izborne koalicije koje objedinjuju 33 stranke sa kandidatima za 140 poslanika parlamenta, prenela albanska nacionalna agencija ATA.

Najveća politička grupacija na izborima je koalicija desne orijentacije "Savez za promene", koju predvodi Demokratska partija, trenutno na vlasti, i koja okuplja 16 stranaka.

Druga koalicija desne orijentacije je Oslonac za slobodu, čiji je lider bivši premijer Aleksander Meksi u kojoj je šest partija.

Ostale dve koalicje su leve orijentacije - Društvo za promene, koga čine pet stranaka i predvodi Socijalistička partija, i Soicijalistički savez za integracije, u kojoj je šest stranaka koje predvodi Socijalistički pokret za integraciju.

Na izborima učestvuje, kao samostalna stranka, učestvuje i Partija zakona i pravde, čiji je lider Spartak Nđelja, kao i nezavisni kandidat Abdula Omuri, iz Tirane.


Izvor: MTS-Mondo

Partija albanskog premijera Saljija Beriše vodi na parlamentarnim izborima održanim u nedelju, saopštila je kosovska nevladina organizacija Gani Bobi.

Prema podacima posmatrača te organizacije, Beriša ima prednost od gotovo devet odsto u odnosu na socijalističkog rivala Edija Ramu.

Zvanični rezultati se očekuju u ponedeljak, javlja AP.

Prema nezvaničnim rezultatima, Berišina partija desnice je osvojila 47,5 odsto glasova, Ramini socijalisti 38,8 odsto, a bivši premijer Iljir Meta 6,5 odsto.

Izbori su održani bez većih problema, saopštio je zvaničnik OEBS-a, čiji posmatrači prate izborni proces .

"Prema našim saznanjima do sada je bilo manje problema u odnosu na ranije izbore", izjavio je zvaničnik OEBS-a u Tirani Robert Boš.

Izbori se održavaju "relativno mirno u svim oblastima i nadamo se da će tako i ostati, kao i da će svi imati hrabrosti i želje da izađu na glasanje", kazao je on.

Opoziciona Socijalistička partija je, međutim, upozorila na "zastrašivanja" birača i primoravanje da glasaju za vladajuće demokrate.

Sa druge strane, Demokratska partija navodi da se "izbori odvijaju mirno i da je prilično veliko interesovanje građana za izbore".

Ambasador SAD u Tirani Džon Viters poručio je ranije građanima da ne treba da se plaše da izađu na izbore.

Glasačka mesta su zatvorena u 19 sati.

Ovi izbori se smatraju veoma važnim za procenu stepena demokratske zrelosti zemlje i njene odlučnosti po pitanju integracije u Evropsku uniju.

Oko 3,1 miliona birača bira 140 poslanika koji će ih predstavljati u naredne četiri godine, a oko 3.000 posmatrača od kojih 500 iz inostranstva, nadgledalo je izbore.


Izvor: MTS-Mondo

МЕНДУХ ТАЧИ: МАКЕДОНИЈА ПРЕД ВЕЛИКОМ ОПАСНОШЋУ

СКОПЉЕ – Лидер опозиционе албанске партије у Македонији Мендух Тачи изјавио је да се не спроводе одредбе Охридског споразума којим се налаже доношење закона за већа права Албанаца у Македонији, и затражио је доношење новог.

Тачи, који је лидер Демократске партије Албанаца (ДПА), у интервјуу радију Слободна Европа на македонском, оценио је да је ове године Влада у Скопљу доказала да је договор мртав и да се уопште не спроводи, и да зато он тражи нов споразум.

Он је одбацио критике да нов споразум тражи да би поправио рејтинг своје странке.

„Све ово чиним као последњу опомену да је Македонија пред великом опасношћу”, рекао је Тачи.

Он је поручио и да је можда потребна промена Устава, али да није реч о промени територија или федерализацији државе.

Лидер ДПА казао је да ће тражити помоћ од Европске уније и НАТО у вези с остваривањем права Албанаца.

Охридским споразумом, потписаним након кризе 2001, прописано је да се донесу закони која Албанцима дају права да упоребљавају свој језик и симболе, права у домену образовања, као и да већи број македонских Албанаца буде запослено у администрацији. Споразумом се тражи и децентрализација власти.


Izvor: Politika

РУСИ ПОЧЕЛИ ВЕЛИКУ ВОЈНУ ВЕЖБУ НА СЕВЕРНОМ КАВКАЗУ

МОСКВА – Хиљаде руских војника, уз подршку стотине тенкова, артиљеријског и другог наоружања, почели су на северном Кавказу највећу војну вежбу од прошлогодишњег рата с Грузијом.

Званичници руског министарства одбране су навели да ће у вежби учествовати 8.500 војника, као и 200 тенкова, оклопних возила, 100 артиљеријских јединица и неколико јединица Црноморске поморске флоте.

Из тог министарства се наводи да ће у вежбама, које ће лично надгледати шеф руског генералштаба генерал Николај Макаров, бити симулирана криза која се отима контроли и прераста у отворену борбу.

Многи стручњаци те вежбе виде као упозорење суседној Грузији, у којој је влада саопштила да поново наоружава војску и у којој је НАТО недавно имао своје војне вежбе.

Заменик министра одбране, генерал Александар Колмаков, како преносе руски медији, рекао је да се кавкаске војне вежбе спроведе као одговор на вежбе западне војне алијансе у Грузији, и да ће бити „много веће него оне које су биле организовање у доба Совјетског Савеза”.

Руске војне вежбе на Кавказу трајаће до 6. јула, када у посету Москви стиже амерички председник Барак Обама.


Izvor: Politika

Rusi započeli veliku vojnu vežbu na Kavkazu
Autor: Beta | 29.06.2009. - 10:57

Hiljade ruskih vojnika, uz podršku stotine tenkova, artiljerijskog i drugog naoružanja, počeli su na severnom Kavkazu najveću vojnu vežbu od prošlogodišnjeg rata sa Gruzijom.


Zvaničnici ruskog ministarstva odbrane su naveli da će u vežbi učestvovati 8.500 vojnika, kao i 200 tenkova, oklopnih vozila, 100 artiljerijskih jedinica i nekoliko jedinica Crnomorske pomorske flote. Iz tog ministarstva se navodi da će u vežbama, koje će lično nadgledati šef ruskog generalštaba general Nikolaj Makarov, biti simulirana kriza koja se otima kontroli i prerasta u otvorenu borbu.
Mnogi stručnjaci te vežbe vide kao upozorenje susednoj Gruziji, u kojoj je vlada saopštila da ponovo naoružava vojsku i u kojoj je NATO nedavno imao svoje vojne vežbe.
Zamenik ministra odbrane, general Aleksandar Kolmakov, kako prenose ruski mediji, rekao je da se kavkaske vojne vežbe sprovede kao odgovor na vežbe zapadne vojne alijanse u Gruziji, i da će biti "mnogo veće nego one koje su bile organizovanje u doba Sovjetskog Saveza".
Ruske vojne vežbe na Kavkazu trajaće do 6. jula, kada u posetu Moskvi stiže američki predsednik Barak Obama.

Izvor: Blic

Za novog lidera imenovan predsednik Kongresa
Honduras: Pucnjava tokom protesta zbog svrgavanja predsednika
Autor: Tanjug - Beta | Foto:Reuters | 29.06.2009. - 09:23 izmena 10:11


Stotine pristalica svrgnutog predsednika Hondurasa protestuju zbog njegovog hapšenja, a u glavnom gradu su se tokom noći čuli i pucnji. Poslanici Hondurasa imenovali su juče predsednika Kongresa Roberta Mičeletija za vršioca dužnosti predsednika države, posle vojnog udara u kojem je vojska dosadašnjeg predsednika Manuela Zelaju uhapsila i proterala iz zemlje.

Pucnji iz vatrenog oružja odjeknuli su tokom noći u blizini predsedničke palate u glavnom gradu Hondurasa. Svedoci, kako prenose agencije, kažu da su pristigla i vozila hitne pomoći, ali da se ne zna ni ko je pucao, niti da li ima povređenih.
Pristalice svrgnutog predsednika Manuela Zelaje podigle su barikade u centru Tegusigalpe i potpuno odsekli sve prilaze predsedničkoj palati koju drži vojska. Mnogi demonstranti su maskirani, a barikade načinjene od automobilskih guma i metalnih predmeta, čuvaju naoružani motkama.
U međuvremenu, vršilac dužnosti predsednika, Roberto Mičeleti, naredio je uspostavljanje dvodnevnog policijskog časa u celoj zemlji, u vremenu od 9 časova uveče do 6 ujutro.


Poslanici Hondurasa imenovali su juče predsednika Kongresa Roberta Mičeletija za vršioca dužnosti predsednika države, posle vojnog udara u kojem je vojska dosadašnjeg predsednika Manuela Zelaju uhapsila i proterala kako bi ga sprečila da na vlasti ostane posle isteka mandata.
Poslanici su se aklamacijom izjasnili da zvanično zbace Zelaju sa položaja predsednika i da ga zamene Mičeletijem, koji takođe pripada vladajućoj Liberalnoj partiji.
Kongres u Hondurasu imenovao je predsedavajućeg tog tela na mesto šefa države, pošto je prethodno vojska proterala je predsednika Manuela Zelaju u Kostariku.


U rezoluciji pročitanoj u Kongresu Zelaja se optužuje za "ispoljavenje neregularnog ponašanja" i "dovođenje u opasnost vladavine zakona".
Vojska Hondurasa je juče uhapsila Zelaju pre nego što je trebalo da počne referendum o spornim ustavnim reformama koje bi mu omogućile da ponovo bude izabran za predsednika. Vrhovni sud Hondurasa proglasio je referendum nelegalnim i podržao vojsku navodeći da je reč o odbrani demokratije.
Zelaja je u Kostarici rekao da neće prihvatiti novu vladu i da će do kraja odslužiti svoj četvorogodišnji mandat koji ističe u januaru.
Kongres je većinom glasova usvojio navodnu Zelajinu ostavku, a on je potom poručio da nikada nije podneo ostavku i da je falsifikat ostavka koju je navodno potpisao u petak.

UN, EU i SAD osudile vojni udar, Čaves preti vojnom silom
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun osudio je vojni udar u Hondurasu, kojim je s vlasti zbačen predsednik Manuel Zelaja, i pozvao na mirno rešenje krize.
"Generalni sekretar UN je duboko zabrinut zbog najnovijih zbivanja u Hondurasu i osuđuje hapšenje ustavnog predsednika republike", izjavio je njegov portparol, a prenela agencija Rojters.
Ban Ki Mun izražava snažnu podršku demokratskim institucijama zemlje i traži vraćanje njenih demokratski izabranih pretstavnika, kao i puno poštovanje ljudskih prava, uključujući očuvanje bezbednosti predsednika Zelaje, članova njegove porodice i njegove vlade.
"On poziva sve Hondurašane da mirno i u duhu pomirenja reše sve nesuglasice", kaže se u saopštenju i dodaje da Generalni sekretar UN pozdravlja hitnu diplomatsku akciju Organizacije američkih država, čiji će Stalni savet održati specijalnu sednicu ovog jutra.
"Ujedinjene nacije su spremne da obezbede pomoć u prevazilaženju krize", naveo je portparol UN.
Vojni udar u Hondurasu su osudile SAD i zemlje EU, koje su pozvale na mirno razrešenje krize, dok su Zelajini saveznici, predsednik Venecuele Ugo Čaves i predsednik Ekvadora Rafael Korea, zapretili da će upotrebiti vojnu silu ukoliko njihovi diplomatski predstavnici u ovoj centralnoameričkoj zemlji budu povređeni ili kidnapovani.

Fidel Kastro: Sa organizatorima puča ne treba pregovarati!
Bivši kubanski lider Fidel Kastro oštro je osudio prevrat u Hondurasu, istakvaši da neki postupci učesnika puča umnogome podsećaju na metode koje su primenjivali fašisti. Kao takve postupke, on je naveo otmicu ministra inostranih poslova Hondurasa Patrisije Rodas, čija sudbina i dalje nije poznata, kao i to što su pučisti u potpunosti ignorisali pokušaje ambasadora Kube, Venecuele i Nikaragve u Tegusigalpi da obezbede bezbednost Rodasove, preneo je danas Itar-Tas.
U tekstu pod naslovom "Samoubistvena greška" Kastro je naveo da sa oragnizatorima puča ne treba pregovarati, dodajući da su oni izolovani i podvrgnuti osudi međunarodne zajednice i da im nema spasa. Kastro je, takođe, izrazio nadu da će Manuel Zelaja u celom svetu biti priznat kao predsednik Hondurasa.

Izvor: Blic

Crveni krst: Sve veće siromaštvo u Gazi
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 29.06.2009. - 08:47

Pola godine nakon izraelske ofanzive na pojas Gaze, siromaštvo na tom području je sve veće, a Palestinci koji tamo žive ne mogu da obnove porušene kuće zbog blokade Izraela, upozorio je danas Međunarodni komitet Crvnog krsta.


Nezaposlenot je u aprilu dostigla 44 odsto zbog kolapsa ekonomije u Gazi, a više od 70 procenata, od oko 1,5 miliona žitelja tog područja, živi sa primanjima manjim od 250 dolara za porodice do po devet članova.
Uprkos obećanjima da će za rekonstrukciju tog pojasa na obali Sredozemnog mora donatori dati 4,5 milijardi dolara, napore na obnovi ometaju ograničenja koje je uveo Izrael i ne dozvoljava isporuku građevinskog materijala, vodovodnih cevi, rezervnih delova. Pored toga, nedovljne su isporuke osnovnih lekova, a vodovodni i kanalizacioni sistem su na ivici kolapsa, što predstavlja opasnost od velike krize zdravlja. Svakog dana se u more ispumpava 69 miliona litara delimično prečišćene, ili potpuno neprečisćene, otpadne vode, što je jednako kapacitetu 28 olimpijskih bazena, navedeno je u izvestaju.
"Kvartovi u Gazi koji su naročito jako bili izloženi izraelskim udarima nastaviće da izgledaju kao epicentar masovnog zemljotresa, ako se ne dozvoli isporuka velikih količina cementa, čelika i drugog građevinskog materijala na tu teritoriju radi obnove", istaknuto je u izvestaju MKCK, koji je prenosi Rojters.


Izrael je počeo ofanzivu na ciljeve islamističkog Hamasa 27. decembra kako bi zaustavio raketiranje svoje južne teritorije. U tronedeljnim sukobima poginulo je 1.417 Palestinaca, uključujući 926 civila, kako tvrde palestinske organizacije za ljudska prava. Na izraelskoj strani poginulo je 10 vojnika i troje civila.
Komitet sa sedištem u Ženevi upozorava da mnogi stanovnici Gaze tonu u još veće očajanje jer su hiljade kuća i imovina uništene i dalje nemaju smeštaj. Veliki deo opreme u bolnicama je nepouzdan i potrebna je popravka nakon svakodnevnih isključenja struje.
"Zdravstveni sistem Gaze ne može da obezbedi onaj tretman koji je potreban mnogim pacijentima koji pate od ozbiljnih bolesti. Tragično, većem broju nije dozvoljeno da napuste pojas i zatraže zdravstvenu pomoć na drugom mestu", dodaje se u izveštaju.


Oko 100 do 150 ljudi koji su izgubili ruke ili noge u vojnoj operaciji čekaju proteze, navodi Međunarodni komitet CK koji rukovodi centrom za fizikalnu rehabilitaciju u Gazi.
"Opadanje životnog standara imaće negativan efekat na zdravlje i dobrobit stanovništva na dugi rok. Najgore su pogođena deca, koja čine više od polovine stanovništva Gaze", rekao je Antoan Grand koji predvodi delegaciju od 109 članova razmeštenih u Gazi.
Komitet UN za istragu ratnih zločina saslušavao je juče, a danas nastavlja javno saslušanje u gradu Gazi. Predvodi ga bivši glavni tužilac Haškog suda, Južnoafrikanc Ričard Goldston. On je najavio nastavak saslušanja u Ženevi, u julu. Izrael za sada ne sarađuje sa UN povodom ovog problema.

Izvor: Blic

Parlamentarni izbori u Albaniji
Trka demokrata i socijalista
Autor: CDC/JS | 29.06.2009. - 05:00


Građani Albanije juče su birali 140 poslanika nacionalne skupštine na parlamentarnim izborima koji se smatraju važnim za procenu stepena demokratske zrelosti zemlje i njene odlučnosti u vezi s integracijom u EU. Pravo glasa imalo je oko 3,1 milion ljudi, a glavna borba se vodila između Demokratske partije sadašnjeg premijera Salija Beriše (65) i Socijalističke partije koju predvodi Edi Rama (44), gradonačelnik Tirane.

Ankete uoči izbora su najavile tesnu trku, ali da su demokrate ipak uoči glasanja bile u blagoj prednosti. Analitičari su prognozirali da ni demokrate ni socijalisti neće dobiti većinu, odnosno 71 poslanika u parlamentu, a po njihovim procenama bi odlučujuću ulogu u postizbornim kalkulacijama mogao da ima Ilir Meta, bivši premijer i lider opozicionog Pokreta za socijalističku integraciju, koji uživa podršku četiri odsto građana.
EU je u više navrata ukazala na veliki značaj ovih izbora za evropsku budućnost Albanije, koja je u aprilu podnela kandidaturu za članstvo u Uniji. Oko 3.000 posmatrača, od toga 500 iz inostranstva, nadgledalo je izbore. Predstavnici Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) saopštili su juče tokom glasanja da su izbori uglavnom tekli regularno, iako se glavne stranke međusobno optužuju za manipulacije.
„Zasad je situacija relativno mirna. Zapažene su sitne neregularnosti, ali ovoga puta manje nego prilikom ranijih glasanja“, izjavio je Robert Boš, predsednik albanske kancelarije OEBS.

Izvor: Blic