OPASNO!

Džek Stro, vođa laburističke frakcije, predložio muslimankama da skinu veo i izazvao bes muslimana
.
Uvredio je naše žene bezosećajno i glupo - Islamsko veće

LONDON - Džek Stro, bivši britanski ministar spoljnih poslova i sadašnji vođa laburističke frakcije, izazvao je bes dela javnosti izjavom u kojoj predlaže muslimankama da sa svog lica skidaju veo! Kao glavni motiv za tu sugestiju, Stro je naveo "poboljšanje komunikacije i poverenja među ljudima", uz napomenu da oni koji skrivaju lice, ujedno skrivaju i emocije.
- Susret sa onim ko skriva lice, a zajedno s njim i emocije, ne može nikako biti jednako iskren kao kontakt između osoba s nepokrivenim licem - kazao je Stro.
Iako su pojedine javne ličnosti podržale njegovu inicijativu, Stro je suočen sa sve žešćim napadima muslimanskih udruženja u Engleskoj. Sveštenik Ričard Čartres izrazio je simpatije za nastup Stroa, i podsetio da ni muslimanska sveta knjiga Kuran ne zahteva od žena da nose veo. On je, ipak, upozorio da je reč o "veoma osetljivom i eksplozivnom pitanju" koje neće biti lako rešeno.
S druge strane, konzervativac Oliver Letvin naglasio je da će biti veoma opasno ukoliko bilo ko počne da govori ljudima kako bi trebalo da se oblače, a liberal Sajmon Hags ocenjuje da su ideje Džeka Stroa "krajnje bezosećajne i iznenađujuće." Laburista Šahid Malik smatra da je pitanje vela u muslimanskoj tradiciji izuzetno važno i da mora biti razmotreno veoma pažljivo.
Ipak, najžešće je reagovalo Islamsko veće koje je saopštilo da je duboko zabrinuto zbog neoprezne i glupe izjave Džeka Stroa. Portparol te organizacije rekao je da svi muslimani smatraju da muslimanske žene imaju pravo da u potpunosti ispunjavaju zahteve svoje vere koji nikome ne nanose štetu.
- Ljudsko pravo naših žena je da nose veo. Mnoge naše žene se osećaju uvređenim - kaže on.
Na ulicama Belkburna, grada u kojem Stro živi i radi, njegove opaske primljene su prilično loše. Bivšeg šefa diplomatije građani optužuju da je zloupotrebio versko pitanje kako bi ojačao svoj položaj u partiji. Prema rečima Basede Kan (34), trebalo bi ispitati zašto je Stro tu temu pokrenuo baš sada.
- Ubeđena sam da je sve to uradio samo zbog svoje političke budućnosti i publiciteta - smatra ona.
Zarin Ruhi Ahmed, predsednik Britanskog muslimanskog foruma, upozorio je da će komentar bivšeg engleskog šefa diplomatije možda dovesti i do problema prilikom zapošljavanja.
- Ako Stro može da predloži tako nešto, onda ćemo uskoro doživeti da poslodavci to traže od svojih radnica. To će biti veliki pritisak na muslimansku zajednicu i pitanje je kako će se sve završiti - upozorava Ahmed.

Bler: Svako ima pravo na mišljenje

Portparol britanskog premijera Tonija Blera preneo je povodom ovog incidenta Blerov stav da svako ima pravo na slobodno mišljenje.
- Premijer čvrsto veruje da svaki čovek može da iznosi svoja uverenja i diskutuje o svemu. Toni Bler ne želi da se izjašnjava o pitanju muslimanski i njihovog načina odevanja - kazao je portparol.

Izvor: Press

Marinac osuđen na deset godina

KEMP PENDLTON - Pripadnik sanitetske službe američke mornarice Melson Bakos, koji je pomogao u otmici iračkog civila kog je kasnije ubila grupa američkih marinaca, osuđen je na 10 godina zatvora, ali će kazna najverovatnije biti smanjena na jednu godinu.
Vojni sudija Stiven Folsom izrekao je presudu nakon što je Bakos (21) rekao je da je vođa njegove patrole naredio da se Iračanin ubije pošto je iz zatvora Abu Graib pušten "osumnjičeni terorista", koji je bio komšija ubijenog.
Bakos je pristao da svedoči protiv sedam marinaca optuženih za ubistvo, u zamenu za smanjenje kazne.
On je rekao da su marinci oteli iračkog civila u gradu Hamdanija, bacili ga u jamu i pucali mu 10 puta u glavu. Ovo je samo jedan u nizu slučajeva u kojima su američki vojnici optuženi za ubistvo Iračana, javila je mreža Bi-Bi-Si.
On je priznao otmicu, saučestvovanje u otmici i saučestvovanje u davanju lažne izjave u sklopu nagodbe sa vojnim sudom u Kemp Pendltonu na jugu Kalifornije. Bakos je rekao da je bio u patroli sa marincima koji su tražili iračkog gerilca Saleha Gauda, koji je tri puta hapšen, ali je na kraju oslobođen. Prema njegovim rečima, marinci su bili besni što je Gauda oslobođen i što nisu mogli da ga nađu, pa su umesto njega oteli njegovog komšiju Hašima Avada i ubili ga.
"Znao sam da je to što radimo pogrešno. Pokušao sam da kažemo nešto, ali rekli su mi da prestanem da 'budem đevojčica'", rekao je Bakos. Nakon što su ubacili Avada u jamu, marinci su mu pucali 10 puta u glavu. Američka vojska ranije je najavila da neće tražiti smrtnu kaznu ni za jednog marinca u ovom slučaju.
(AG.)


Izvor: Press

Poljaci traže ostavku vlade

Oko 10.000 Poljaka demonstriralo je juče u centru Varšave tražeći nove izbore i ostavku okrnjene vlade konzervativnog premijera Jaroslava Kačinjskog.

Lider glavne opozicione partije Građanska platforma Donald Tusk istakao je u obraćanju demonstrantima da "narod hoće promene, dobre promene", prenosi Tanjug pozivajući se na AP. "Želimo bolji život, želimo bolju Poljsku", dodao je Tusk.

Istovremeno, ispred Palate kulture, nedaleko od mesta održavanja opozicionog protesta, oko 4.000 pristalica partije Pravo i pravda premijera Kačinjskog održalo je miting podrške vladi, a vladu su podržale i pristalice nacionalističke Lige poljskih porodica, partije u vladajućoj koaliciji.

Pre tri sedmice, Kačinjski je iz kabineta izbacio lidera partije Samoodbrana, koja ima podršku u ruralnim delovima zemlje i na taj način je izgubio većinsku podršku u parlamentu.

Opozicija optužuje partiju Pravo i pravda za korupciju i zahteva raspuštanje parlamenta, što bi ubrzo dovelo do izbora.

Očekuje se da će glasanje o tom predlogu biti na dnevnom redu parlamenta sledećeg petka, 13. oktobra.
Pravo i pravda ima dovoljno glasova da spreči raspuštanje parlamenta, ali je premijer izjavio da njegova partija još nije odlučila kako će postupiti. Ako 307 od 460 poslanika u Donjem domu bude za raspuštanje parlamenta, izbori treba da budu održani u roku od 45 dana. Jučerašnje proteste obezbeđivalo je oko 2.000 policajaca.


Izvor: Glas Javnosti

Na listi terorista i 30.000 putnika

Više od 30.000 putnika u aviosaobraćaju zatražilo je dosad da im se imena izbrišu s liste potencijalnih terorista, pošto su, prethodno, greškom, doživljavali neprijatnosti u toku rutinskih kontrola na aerodromima širom SAD, navodi se u izveštaju Stejt departmenta. Američka TV Si-Bi-Es, prenosi Tanjug, došla je do podataka da se na listi nalazi i predsednik Bolivije Evo Morales, a da je pre izvesnog vremena na aerodromu ispitivan i senator Edvard Kenedi.


Izvor: Glas Javnosti

    
Ponovo uvredljivi stripovi o proroku

Danska državna TV objavila je snimak na kojem se vide mladi članovi antiimigrantske Narodne partije (DPP) na takmičenju u crtanju najuvredljivijeg stripa koji prikazuje proroka Muhameda, prenosi Srna pozivajući se na Rojters. Na snimku, koji je načinio Martin Rozengard Knudsen, vide se mladi ljudi kako piju, pevaju i crtaju stripove i karikature ismevajući proroka Muhameda. Lica većine aktera snimka zamagljena su tako da identitet ne može da se odredi. Na jednoj karikaturi čak se vidi prorok Muhamed u obliku kamile kako urinira i pije pivo. Takmičenje je organizovano početkom avgusta. Na drugom crtežu vidi se prorok okružen bocama, kao i prikaz eksplozije. Pripadnici mladih drugi partija, među kojima je vladajuća Liberalna partija, kritikovali su juče DPP, koja je više puta optuživana za rasizam.


Izvor: Glas Javnosti

Šta se krije iza ubistva Ane Politikovske, kritičarke politike Kremlja

Ubijena zbog istinitog izveštavanja

Moskvu je potreslo još jedno naručeno ubistvo, a žrtva je ovoga puta bila novinarka Ana Politikovska (48), poznata kao jedan od najoštrijih kritičara politike predsednika Putina u Čečeniji. Njeno telo pronađeno je u subotu u liftu zgrade u Moskvi gde je živela, a policija je na licu mesta otkrila pištolj i četiri čaure.

Snimak kamera na ulazu u zgradu pokazao je da je za Anom u lift ušao mladić sa bejzbol kačketom na glavi. Međutim, snimak nije dovoljno jasan da bi se napravio foto-robot ubice.

„Verujemo da je ubistvo povezano sa poslom kojim se Ana Politikovska bavila i očekujemo da ćemo uskoro imati prve rezultate istrage“, rekao je Vjačeslav Raskinski, zamenik glavnog tužioca u Moskvi.

Agencija Ria Novosti prenela je da je Politikovska pogođena sa dva hica, od kojih je jedan novinarku pogodio u glavu, što predstavlja jasan znak egzekucije i naručenog ubistva.

Oleg Panfilov, direktor Centra za novinarstvo u ekstremnim situacijama iz Moskve, kaže da je Politikovska redovno dobijala pretnje. Pre dva meseca dvojica nepoznatih napadača pokušala su da upadnu u automobil u kome je bila njena ćerka Vera. Pre nekoliko godina Ana Politikovska je bila prinuđena da pobegne na nekoliko meseci u Beč pošto je dobila pretnje od jednog ruskog policajca koga je optužila za zlostavljanje zarobljenika u Čečeniji.

„Kad god se postavljalo pitanje da li u Rusiji postoji poštenih novinara, uvek mi je Ana bila u mislima“, rekao je Panfilov.

Iza njenog ubistva najverovatnije stoje oficiri vojnih ili policijskih snaga, koji su zahvaljujući njoj odgovarali za zločine nad civilima.

Politikovska, koja je radila za dnevnik „Nova gazeta“, bila je oštra kritičarka politike Kremlja. Bila je poznata po svojim tekstovima o ubistvima, mučenjima i prebijanjima civila koja su sprovodili pripadnici ruskih službi bezbednosti. Za izveštavanje je dobila brojne međunarodne nagrade. Počela je da pokriva rat u Čečeniji 1999. tokom druge kampanje ruske armije u ovoj republici. Vodila je preciznu evidenciju o ubistvima, premlaćivanju i mučenju civila koje su vršile ruske snage. Tokom svog rada došla je i u kontakt sa čečenskim teroristima, zbog čega je tokom otmica talaca u moskovskom pozorištu bila angažovana kao posrednik u rešavanju krize. Pre dve godine kada je izbila kriza u Beslanu, gde su teroristi oteli više od 1.000 dece prvog dana škole, mnogi su pomislili da će Politikovska i tamo biti posrednik. Međutim, na putu se otrovala čajem koji je popila u avionu. Mnogi veruju da je cilj vlasti bio da je drži podalje od Beslana.

„Ana je bila heroj mnogima od nas i nedostajaće nam lično, ali i profesionalno, jer je samo ona mogla da dođe do informacija sa terena. Nisam siguran da ćemo njen odlazak ikada uspeti da nadomestimo“, rekao je Džoel Simon, izvršni direktor Komiteta za zaštitu novinara iz Njujorka.

Ubistvo Ane Politikovske nije prva likvidacija novinara u Rusiji. U julu pre dve godine ubijen je Pol Hlebnikov, urednik ruske verzije magazina „Forbs“. Rusija je jedno od najsmrtonosnijih mesta za novinare. Ukupno 23 novinara ubijena su u Rusiji od 1996. godine, od kojih je 12 likvidirano u stilu naručenog ubistva.

„Nijedno od ubistava novinara u Rusiji nije adekvatno razrešeno. To stvara okruženje u kome se naručioci ubistava osećaju sigurno“, istakao je Simon.

Tokom karijere Politikovska je dobila više od deset uglednih nagrada. Mihail Gorbačov, bivši predsednik Sovjetskog Saveza, likvidaciju novinarke opisao je kao „divljački zločin“ i udarac demokratizaciji štampe u Rusiji. Ubistvo je osudio i Stejt department, „Amnesti internešenel“, OEBS, kao i Savet Evrope.

A. Petrović

Izvor: Blic

„Tajm“ piše da se kubanski lider ne vraća na vlast
Fidel Kastro umire od raka

Kubanski lider Fidel Kastro umire od raka i nikada se neće vratiti na predsedničku funkciju, zbog čega SAD užurbano prave planove za Kubu posle Kastra, piše uticajni magazin „Tajm“.

„Upoznati smo sa izveštajem da Kastro boluje od raka u završnoj fazi“, rekao je za „Tajm“ jedan visoki zvaničnik američke administracije koji je želeo da ostane anoniman.

Fidel Kastro (80) je trn u oku Amerike od dolaska na vlast na krilima revolucije 1959. Krajem jula ove godine on je iznenada prepustio predsedničku funkciju svom pet godina mlađem bratu Raulu, a u saopštenju iz Havane navedeno je da je Kastro podvrgnut operaciji stomaka. U nedostatku zvaničnih informacija od tada traju nagađanja od čega Kastro zapravo boluje, a nekoliko puta u javnost su puštene fotografije kubanskog lidera iz bolničke postelje.

„Ponovo će Kastro doći na čelo Kube i predvodiće revoluciju“, rekao je na poslednjem javnom skupu podrške doživotnom lideru Felipe Peres Roke, šef kubanske diplomatije. Međutim, prema tvrdnjama zapadnih analitičara, ove ohrabrujuće izjave su pre svega usmerene ka domaćem stanovništvu na Kubi kako bi se zadržao mir u zemlji.

Kako prenosi „Tajm“, američka administracija veruje da su Kastrovi najbliži saradnici od početka bili upoznati sa teškom bolešću od koje on boluje i da je imenovanje njegovog brata Raula na predsedničku funkciju zapravo bio način da se građani naviknu na novog lidera.

„Morali su da vide kako će narod da reaguje i kako će država da funkcioniše bez Kastra“, zaključuje izvor „Tajma“.

Predsednik SAD Džordž Buš nedavno je odobrio novih 80 miliona dolara pomoći disidentima koji se bore protiv Kastra, a koji će biti namenjeni kupovini hrane i medicinske opreme nakon njegove smrti.

A. P.

Izvor: Blic

Princ Hari ne ide u Avganistan

Britanski princ Hari, treći u nizu za britanski presto, ne bi trebalo da dobije dozvolu da u prvim redovima učestvuje u borbama u Avganistanu, s obzirom na žestinu sukoba sa talibanima, piše „Mejl on sandej“. List je tu informaciju dobio od izvora u krugovima oficira u regimenti u kojoj je 22-godišnji princ na obuci.

„Mejl on sandej“ dodaje da je sin princa Čarlsa i pokojne ledi Dajane navodno zapretio da će istupiti iz vojske ukoliko mu se iz bezbednosnih razloga zabrani aktivna služba u Avganistanu. Provincija Heldman, gde je stacionirana većina od 4.500 britanskih vojnika, spada u zonu visokog rizika.

Izvor: Blic

Tajni pregovori Španije i ETA u Oslu

Baskijska separatistička grupa ETA i španski zvaničnici započeli su pregovore na tajnoj lokaciji u Norveškoj, u sklopu priprema za zvanične mirovne pregovore, javila je norveška televizija.

Pozivajući se na neimenovane izvore u vladi, TV 2 potvrdila je da su razgovori u toku. Španska televizija Ej-Bi-Si, pozivajući se na neimenovane eksperte mirovnog procesa, javila je da je glavna tema razgovora razoružanje ETA, koja je odgovorna za stotine ubijenih ljudi tokom četiri decenije borbe za nezavisnost Baskije.

Španski ministar unutrašnjih poslova Alfredo Peres Ruvakalva demantovao je da je Španija počela pregovore s grupom ETA u Oslu i da se priprema za zvanične mirovne pregovore takođe u Oslu

„To nije tačno, takvi kontakti ne postoje, i ne u Oslu“, rekao je Ruvakalva.

ETA je proglasila trajan prekid vatre u martu, ali mirovni pregovori koje je španski premijer Hoze Luis Zapatero najavio u junu ove godine još nisu počeli. SAD i EU stavile su ETA na listu terorističkih organizacija.

Izvor: Blic

INVAZIJA
Poljaci od ulaska u Evropsku uniju 2004. godine preplavili Irsku, u kojoj sada imaju najbrojniju etničku grupaciju od 150.000 ljudi


DABLIN - U ulici Kapel u Dablinu, u blizini reke Lifi, širi se miris sveže ispečenog hleba, začinjenih kobasica i mariniranih riba - zov domovine za mnoge poljske imigrante koji su se zaželeli ukusa domaće hrane u "novom" inostranstvu - dalekoj i tako privlačnoj Irskoj, koju su preplavili.
Uz Švedsku i Veliku Britaniju, Irska je treća zemlja koja je odmah po ulasku u EU 2004. godine širom otvorila vrata radnoj snazi deset novih zemalja članica. Od tada se više od 250.000 evropskih "istočnjaka" nastanilo u toj zemlji. Najbrojnija grupacija su Poljaci, kojih ima oko 150.000 i u četvoromilionskoj Irskoj sada čine najveću etničku grupu. Većina pridošlih Poljaka nastanila se u Dablinu, gde uglavnom rade kao građevinski radnici ili u službama keteringa, a otvaraju i sopstvene prodavnice, restorane ili pabove.
U Irskoj izlaze i dnevne novine na poljskom jeziku, izgrađena je poljska crkva, a postoje planovi i za izgradnju škole, prenele su novinske agencije.
Sami Poljaci ne osećaju se strancima, ističu da u Dablinu postoji velika poljska zajednica i da dve zemlje vezuju mnoge stvari. Ističu da su obe zemlje katoličke, imaju ruralnu tradiciju i tokom istorije uspevale su da se održe pored velikih suseda, kakvi su Rusija i Velika Britanija.
Pre deset godina je malo ko od Poljaka dolazio u Irsku, ali posle ulaska Poljske u EU i mogućnosti da putuju bez ikakvih zabrana, stvari su se drastično promenile i Irska je postala obećana zemlja za Poljake.
Ako se uzme u obzir da je stopa nezaposlenosti u Poljskoj 15 procenata, što predstavlja najviši nivo u EU, a prosečna plata oko 300 evra, nije neverovatno da mala Irska sa nezaposlenošću od samo četiri odsto predstavlja "rajsku destinaciju" mnogim poljskim radnicima.
Život u stranoj zemlji, međutim, nije tako sladak. Mnogi Poljaci zarađuju manje nego irski radnici, koji godišnje prosečno dobiju oko 30.000 evra. Poljaci rade teže poslove, koje Irci odbijaju, rade kao čistači ili na pumpama u noćnoj smeni. Nedavno je "Njuzvik" objavio članak u kome je istaknuto da mnogi Poljaci dolaze sa nerealnim očekivanjima, što ih vodi u depresiju, pa čak i samoubistva.
Poljaci su dobro prihvaćeni u Irskoj, ali dešavanja na ekonomskom planu, kada poslodavci počinju da otpuštaju bolje plaćene irske radnike i zamenjuju ih jeftinijom poljskom radnom snagom, dovele su nedavno do velikih demonstracija.
(TANJUG)

Povećani razvodi zbog migracije

Od ulaska Poljske u EU, oko 600.000 Poljaka je emigriralo, pojedinci procenjuju da se taj broj vrti oko dva miliona ili pet procenata populacije, ali eksperti veruju da je to preterano. Taj trend već se oseća u pojedinim selima i gradovima širom Poljske - sociolozi smatraju da je zbog povećane migracije broj razvoda povećan, dok je javnost šokirana postupcima pojedinih majki, koje su ostavljale svoju decu u sirotištima pre nego što su krenule u inostranstvo.

Izvor: Press