Povratak Leha Valense

Bivši premijer Poljske i dobitnik Nobelove nagrade za mir Leh Valensa vraća se u politiku osnivanjem nove stranke.

Radni naziv nove Valensine stranke je „Poljska zdravog razuma“, a razlog povratka najpoznatijeg Poljaka je nezadovoljstvo načinom na koji Poljsku vode njen premijer i predsednik, braća blizanci Jaroslav i Leh Kačinjski.

„Ljudi ne mogu da se slože sa tim šta se trenutno dešava. Mi se nismo borili za osobe kao što su braća Kačinjski“, rekao je Valensa.

Vladajuća koalicija sastavljena od tri stranke raspala se prošle nedelje.

Valensa tvrdi da vladajućoj garnituri nedostaje zdrav razum. On je uveren da će privući veliki broj političara i glasača.

A. P.

Izvor: Blic

Kim Džong Il može sutra da testira atomsku bombu

Severna Koreja ima dovoljno radioaktivnog materijala za najmanje šest nuklearnih bombi, smatraju zapadne obaveštajne službe, dok njihove južnokorejske kolege tvrde da Pjongjang može izvesti probu tog oružja kad god poželi.

Rusija i Kina, koja važi za saveznika komunističkog režima u Pjongjangu, pozvale su Severnu Koreju na „mir i uzdržanost“ posle najave te zemlje da će izvršiti nuklearnu probu.

Rusija je apelovala na to da se Severna Koreja uzdrži od najavljenih pretnji, jer kako je rekao ruski ministar odbrane Sergej Ivanov, „može da bude ugrožena ruska teritorija“.

Generalni sekretar UN Kofi Anan oštro je pozvao Pjongjang da se pridržava moratorijuma na testiranje atomskog oružja.

Pjongjang je najavio da će pristupiti nuklearnoj probi kako bi ojačao svoj arsenal u odnosu na, kako tvrdi, sve veću američku pretnju.

Izvor: Blic

Češka nikako da dobije vladu

Pošto je manjinskoj vladi Mireka Topolaneka pala izglasano nepoverenje u parlamentu, Češka se približila prevremenim izborima.

Rad parlamenta je blokiran još od junskih izbora zbog toga što su i levičarske stranke i partije desnog centra dobile po sto mesta, pa je pad Topolaneka bio očekivan, jer dve strane nisu uspele da se dogovore o podršci.

Prema zvaničnim rezultatima, 99 poslanika glasalo je protiv vlade, 96 je bilo za.

Predsednik Vaclav Havel sada ima pravo da izabere drugog premijera, a to opet može biti Topolanek.

CDC/JS

Izvor: Blic

Rusija proteruje Gruzine i zatvara im objekte

Hladni rat na Kavkazu

Na Kavkazu imamo hladni rat i strahujemo da bi se on mogao pretvoriti u pravi rat koji će zapretiti miru i sigurnosti u regiji, rekao je juče gruzijski ambasador pri Savetu Evrope Zurab Čiaberašvili.

Rusija je pooštrila uslove za izdavanje viza Gruzinima i počelo je zatvaranje radnji čiji su vlasnici iz susedne zemlje, pa se tako napetost u odnosima između te dve zemlje zbog nedavnog hapšenja četvorice ruskih oficira preslikala i na živote običnih ljudi.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da će problemi između Rusije i Gruzije biti rešeni kada gruzijsko rukovodstvo prestane da sprovodi antirusku politiku.

„Očekujemo odlučan prekid antiruske politike. To će rešiti sve probleme koji postoje u našim odnosima“, rekao je Lavrov.

Gruzijski premijer Zurab Nogaideli apelovao je na smirenost:

„Rusija nam je i ranije uvodila sankcije i uspeli smo da se izvučemo. Tako će biti i ovog puta.“

Ruski parlament je podržao prekid svih saobraćajnih i poštanskih veza sa Gruzijom, čiju je politiku predsednik Rusije Vladimir Putin opisao kao „ucenjivačku“.

„Svedoci smo neverovatne militarizacije u Gruziji. Imamo podatke koji pokazuju da se novac koji Gruzini iz Rusije šalju kući koristi za nabavku oružja“, rekao je Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika.

Dva popularna kazina i dva restorana čiji su vlasnici iz Gruzije zatvorena su juče navodno zbog nepravilnosti u poslovanju.

Ruska federalna služba za migraciju saopštila je da će prestati da izdaje vize Gruzinima i da će onima koji se već nalaze u Rusiji trajanje viza biti skraćeno sa 180 na 90 dana. Napetost raste i preko granice gde su ruske škole odbile da prime gruzijsku decu da pohađaju nastavu.

Najveći gruzijski uvoznik gasa saopštio je juče da ruska kompanija „Gasprom“ želi da znatno poveća cenu gasa od 2007. godine.

    Sakašvili: Ostajemo na zapadnom kursu

    U Gruziji su juče održani izbori za lokalne organe vlasti, na kojima je učestvovalo šest partija, od kojih vladajući Jedinstveni nacionalni pokret šefa države Mihaila Sakašvilija ima najveće šanse na pobedu. Sakašvili je dan uoči izbora, u televizijskom obraćanju naciji, kao četiri prioritetna zadatka naveo osiguranje nezavisnosti zemlje od ruskih energenata, povlačenje ruskih vojnika iz baza u Gruziji, stupanje Gruzije u NATO i uspostavljanje kontrole nad otcepljenim teritorijama Abhazije i Južne Osetije.

    Apel Moskvi

    Predsednici Ukrajine, Litvanije i Poljske pozvali su Rusiju i Gruziju da pređu na pregovore. „Svaki konflikt može biti rešen pregovorima, u kojima smo i mi spremni da učestvujemo kao posrednici“, navedeno je u zajedničkoj izjavi Viktora Juščenka, Valdasa Adamkusa i Leha Kačinjskog.


Izvor: Blic

Najteže putovanje nemačke kancelarke
Merkel: Turska kao partner, a ne član EU

Odnosi Turske i Evropske unije dospeli su u pat poziciju nakon posete nemačke kancelarke Angele Merkel Istanbulu, koju su nemački mediji opisali kao njeno najteže službeno putovanje otkako se nalazi na toj funkciju.

Kamen spoticanja je pitanje Kipra, što bi moglo da dovede do zastoja u pregovorima o ulasku Turske u EU. Naime, Evropska unija zahteva od turske strane da ukine blokadu Republike Kipar i otvori svoje luke i aerodrome, dok Turska traži da EU ukine blokadu severnog, nepriznatog dela Kipra, koji su 1974. okupirale turske snage.

„Ukidanje blokade Republike Kipar neophodan je uslov za postizanje progresa u razgovorima o ulasku Turske u EU“, rekla je Merkelova.

Ona je istakla da se više za to da „Turska postane privilegovan partner Unije“, nego punopravni član. Ona je, međutim, dodala da se ne protivi pregovorima o priključenju Turske jer su to podržali prethodna nemačka vlada i EU.

Odnosi Berlina i Ankare biće od naročitog značaja kada Nemačka 1. januara postane predsedavajuća na čelu EU. Istovremeno, u Nemačkoj živi oko 2,5 miliona Turaka, koji predstavljaju najbrojniju populaciju gastarbajtera. Ujedno, to je i velika biračka sila, a poznato je da su turski državljani na prethodnim izborima podržali Socijaldemokratsku partiju na čelu sa Gerhardom Šrederom, koja blagonaklono gleda na ulazak Turske u EU.

Na drugoj strani, u EU nema jedinstvenog stava po pitanju prijema Turske, javnost u zemljama članicama podeljena je baš kao i političari. Evropska komisija će sledećeg meseca objaviti izveštaj o napretku u pregovorima sa Ankarom. Juče je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso upozorio članice Unije da će blokada prijema Turske pokazati „aroganciju i islamofobiju“:

„Ako mene pitate da li Turska danas može da postane članica Unije, moj odgovor je - ne. Međutim, ko može da kaže kakva će situacija biti u Evropi i Turskoj za 15, 20 ili 25 godina“, rekao je Baroso.

Komesar EU za proširenje Oli Ren je protiv toga da Turska dobije status „privilegovanog partnera“ jer bi to, kako je rekao, narušilo kredibilitet EU.

Nemačkoj je Turska, između ostalog, potrebna i zbog saradnje turskih i nemačkih marinaca u vodama Libana. Kao tranzitna zemlja za naftu i gas sa teritorije Kaspijskog mora Turska takođe dobija sve veći značaj.

Erdogan je rekao da bi pristupanje Turske EU pokazalo da različite vere mogu da se pomire sa univerzalnim vrednostima. „Da bismo obezbedili mir u svetu, Evropu moramo da pretvorimo u globalnu silu, čemu Turska može da pruži značajan doprinos“, rekao je on.

M. Anastasijević - A. Petrović

    Nemci nezadovoljni vladom

    Birači u Nemačkoj nikada nisu bili toliko nezadovoljni nekom vladom kao sadašnjom crveno-crnom koalicijom CDU Angele Merkel i SPD Gerharda Šredera. To je pokazala anketa sprovedena na inicijativu informativnog programa Televizije „ARD Tagestemen“ i lista „Velt“. Radom savezne vlade zadovoljno je svega 19 odsto ispitanika, čime je rejting crveno-crne koalicije pao ispod nivoa popularnosti prethodne vladajuće, crveno-zelene koalicije pre njenog smenjivanja u septembru 2005. godine. Naročito u oblasti politike zapošljavanja - kao i u oblasti penzione, poreske i zdravstvene politike - postoji veliko nepoverenje građana u ove partije.


Izvor: Blic

Parlament podržao Đurčanja

Kao što se i očekivalo, mađarski premijer Ferenc Đurčanj „preživeo“ je glasanje o poverenju vladi u parlamentu, koje je zakazao nakon velikih protesta opozicije zbog emitovanja trake koja pokazuje da je premijer lagao birače uoči izbora u aprilu.

Đurčanja je u parlamentu podržalo 207 od ukupno 386 poslanika i pored apela predsednika Lasla Šoljoma, koji je pozvao poslanike da ne ukažu poverenje premijeru.

Uoči glasanja Đurčanj je poslanicima poručio da neće pristati na ucene opozicije i da će nastaviti sa teškim ekonomskim reformama koje očekuju vladu.

„Pozivam parlament da ne naseda na pretnje i ulične ucene opozicije“, rekao je Đurčanj.

On se još jednom izvinio zbog tona svojih komentara i zbog toga što nije bio dovoljno hrabar da kaže istinu uoči izbora u aprilu. Međutim, Đurčanj se nije izvinio zbog laganja. Ovo je bilo i prvo glasanje o poverenju premijeru od rušenja komunizma u Mađarskoj 1990. Koaliciona vlada koju Đurčanj predvodi ima komotnu većinu od 34 poslanika u parlamentu.

Opozicioni Fides organizovao je juče po podne velike proteste na kojima se očekivalo više stotina hiljada građana. Fides je pozvao i na blokadu puteva u svim delovima zemlje. Opozicija je saopštila da će intenzivirati proteste do 23. oktobra kada se u Mađarskoj obeležava 50. godišnjica ustanka protiv sovjetske vlasti.

A. P.

Izvor: Blic

Iskusni diplomata s Balkana na novoj funkciji
Karl Bilt šef švedske diplomatije

Najveće iznenađenje nove švedske vlade koju je juče predstavio novi premijer Fredrik Rajfeld svakako je imenovanje Karla Bilta, bivšeg švedskog premijera i te kako poznatog na našim prostorima, za šefa švedske diplomatije.

Nova vlada je imenovana tri nedelje posle izbora na kojima je nakon 12 godina okončana vladavina socijaldemokrata.

Nils Danijel Karl Bilt rođen je 15. jula 1949. godine i u periodu od 1991. do 1994. bio je švedski premijer. On je poslednjih godina bio van političke scene u Švedskoj, ali veoma prisutan na Balkanu - prvi put kao visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu, neposredno posle Dejtonskog sporazuma, a drugi put kao specijalni izaslanik UN za Balkan.

Za visokog predstavnika u BiH imenovan je 1996, a to je bio do 1997. godine. Bio je jedan od predsedavajućih na pregovorima u Dejtonu koji su okončali rat u Bosni i Hrvatskoj. Bilt se vraća na Balkan 1999. godine u svojstvu specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN i na ovoj funkciji je ostao do 2001.

Bilt je član i Međunarodne komisije za Balkan, koja je prošle godine objavila plan za nezavisnost Kosova u četiri faze.

Bilt se izričito protiv bilo kakvoj podeli Kosova ili segregaciji nacionalnih zajednica na Kosovu jer bi to bilo protivno fundamentalnim evropskim principima.

Istovremeno on se zalaže i za integraciju i stabilizaciju Balkana:

„Podstakli smo evropeizaciju Turske, pomirenje na Balkanu i reforme u Ukrajini.“

Karl Bilt je upozorio da bi zatvaranje vrata Evrope za zemlje Balkana moglo da ima pogubne posledice.

Bilt je potomak stare švedsko-danske kraljevske porodice i njegov čukundeda Gilis Bilt je pre sto godina takođe bio premijer. Zalagao se i za ulazak Švedske u EU.

A. P.

Izvor: Blic

ŽUTI KARTON
Pomoćnik američkog državnog sekretara Kristofer Hil izjavio je da SAD neće da žive sa nuklearnom Severnom Korejom


Severnokorejska nuklearna proba pojačala bi debatu o tome da li Japan, jedina zemlja na svetu koja je pretrpela atomske napade, treba da pojača svoj arsenal i sama razvije nuklearno oružje

VAŠINGTON - Sjedinjene Američke Države direktno su upozorile Severnu Koreju da ne izvodi najavljenu nuklearnu probu, mada analitičari ocenjuju da eventualna podzemna eksplozija atomske bombe samoizolovane komunističke države neće izazvati trku u naoružavanju nuklearnim oružjem u Aziji.
Pomoćnik američkog državnog sekretara Kristofer Hil, glavni izaslanik Vašingtona na dugim i jalovim pregovorima o razoružanju severnog dela Korejskog poluostrva, izjavio je da SAD "neće da žive sa nuklearnom Severnom Korejom".
SAD su preko diplomatskih kanala u sedištu UN u Njujorku obavestile Pjongjang o svojoj "dubokoj zabrinutosti", rekao je Hil. Njegova izjava, navodi AP, najoštriji je komentar nekog američkog zvaničnika na saopštenje Severne Koreje da će testirati nuklearno oružje.
- Ako misle da će nas atomskom eksplozijom naterati da ih prihvatimo kao nuklearnu silu, varaju se. Ako misle da će ih ispaljivanje bombe učiniti članicom nekakvog atomskog kluba, neka još jednom razmisle - kaže Hil.
Proba bi, prema oceni analitičara, uzdrmala regionalnu stabilnost i dala argumente onima koji se zalažu za dodatno naoružavanje Japana, ali ne bi bila okidač za trku u naoružavanju nuklearnim oružjem u regionu.
Pjongjang je u utorak objavio da će izvršiti nuklearnu probu, jer ga na takav čin primoravaju pretnje i sankcije SAD. Najavu su osudili Vašington, Seul i Tokio, a Japan je pokrenuo mogućnost novih sankcija.
Severnokorejska nuklearna proba sigurno bi pojačala debatu o tome da li Japan, jedina zemlja na svetu koja je pretrpela atomske napade, treba da pojača svoj vojni arsenal i možda i sam razvije nuklearno oružje.
U izveštaju kongresmena iz redova Republikanske partije, koji je sačinjen za Obaveštajni komitet samo nekoliko dana uoči objave Pjongjanga, upozoreno je da bi severnokorejska nuklearna proba podstakla ne samo Japan, nego i Južnu Koreju i Tajvan da započnu programe nuklearnog naoružavanja, što bi bio ozbiljan rizik za regionalnu stabilnost.
Trka u naoružavanju se, međutim, ne bi dogodila, već bi se efekti južnokorejske odluke osećali postepeno.
- Mislim da bismo pre imali puzanje u naoružavanju, a ne trku - izjavio je Rojtersu stručnjak Kristofer Kevork sa Akademije australijskih odbrambenih snaga u Kanberi.
Profesor međunarodnih odnosa i politike bezbednosti na Sidnejskom univerzitetu Alan Dipon smatra da bi proba koju najavljuje Pjongjang "sigurno izvršila pritisak na japansku vladu da razmotri nuklearnu opciju".
(BETA)

Abe traži reviziju japanskog ustava

Novi japanski premijer Šinzo Abe zalaže se za reviziju pacifističkog ustava, napisanog posle Drugog svetskog rata po američkom diktatu, sa ciljem da Japan ostvari svoje puno pravo na samoodbranu i pomoć saveznicima u slučaju napada.
Abe je 2002. izjavio da ne smatra da bi posedovanje nuklearnog oružja kratkog dometa bilo protivno ustavu, koji se najčešće tumači tako da japanskoj vojsci daje samo odbrambenu ulogu.


Izvor: Press

BOGATSTVO U KANALU!
Nikaragva traži podršku svom ambicioznom planu za izgradnju kanala, koji bi konkurisao Panamskom, i povezivao Pacifik i Atlantik


Panamska vlast odgovara najavom velikih radova na proširenju postojećeg Panamskog kanala, što će koštati oko 5,3 milijarde dolara

MANAGVA - Nikaragva je počela da lobira u međunarodnoj zajednici za podršku svom ambicioznom planu o gradnji kanala koji bi povezao Pacifik i Atlantik i bio, pored Panamskog kanala, drugi važan morski put za rastući biznis u tom delu sveta.
Ideju je izneo predsednik Nikaragve Enrike Bolanos pre nekoliko dana u Managvi na Konferenciji ministara odbrane zemalja zapadne hemisfere, na kojoj učestvuju ministri iz više od 30 država.
- Galopirajući rast u svetu biznisa zahteva još jedan kanal, pored toga što se planira proširenje Panamskog - naglasio je predsednik Nikaragve.
Gradnja još jednog kanala, kako računa Nikaragva, koštala bi oko 18 milijardi dolara, prenele su agencije.
Predlog predsednika Nikaragve došao je uoči izjašnjavanja planiranog za 22. oktobar u Panami o proširenju Panamskog kanala, što bi bila najveća prepravka te međunarodne vodene putanje od otvaranja 1914. godine.
Prema anketama javnog mnenja u Panami, koje je 56 odsto naklonjeno tom projektu, očekuje se da vlast dobije "odrešene ruke" za prepravku Panamskog kanala. Kongres Paname je već odobrio plan proširenja Panamskog kanala, a građani će na referendumu odlučiti da li će biti realizovan.
Širenjem Panamskog kanala, koje će koštati oko 5,3 milijarde dolara, omogućiće se da daleko veći brodovi nego danas mogu da prolaze, a istovremeno će se smanjiti čekanje za prolazak, dok će zarada biti višestruko veća.
Direktor kompanije Panamskog kanala Adolfo Ahumada ocenio je da predlog Nikaragve "pokazuje međunarodnu utakmicu s jedinstvenim ciljem unapređenja pomorskog puta između Pacifika i Atlantika".
- To što Nikaragva predlaže prosecanje još jednog kanala u regionu, samo će otkloniti sve političke i tehničke sumnje u projekat širenja Panamskog kanala - naglasio je direktor.
Nikaragva već decenijama pokušava da nametne ideju o potrebi još jednog kanala. Ukoliko sada ideja prođe u Kongresu Nikaragve, kako je rekao predsednik Bolanos, onda bi mogla da počne gradnja "Velikog međuokeanskog kanala Nikaragva" koji bi bio dovoljno širok da primi brodove veće nego što to može Panamski. Računa se da bi gradnja tog kanala trajala 12 godina.
- Nikaragvanski kanal bi bio podrška, a ne rival Panamskom kanalu - naglasio je predsednik Nikaragve.
Gradnja Panamskog kanala je trajala od 1881. do 1914. godine, koštala je oko 639 miliona dolara, a od oko 80.000 radnika na projektu je poginulo njih oko 30.000. Procenjeno je da će "zasićenje" Panamskog kanala nastupiti između 2009. i 2012. godine, te se ubrzano priprema projekat proširenja njegovih paralelnih ustava za uzdizanje brodova do jezera Gatun za prelaz između dva okeana.
Takozvani "panamski" brodovi, koji nose do 4.000 kontejnera, sada mogu taman da se udenu u 33 metra široke ustave, a novi, treći niz će biti širok 54 metra i moći da primi brodove sa dva puta više kontejnera.
Proširenje Panamskog kanala treba da bude gotovo do 2014. na 100. godišnjicu otvaranja, dok je "Veliki međuokeanski kanal Nikaragva" još uvek samo ideja.
(Tanjug)

Brojke

Panamski kanal je veštački kanal u najužem delu Centralne Amerike, koji spaja Atlantik (Karipsko more) sa Pacifikom (Panamski zaliv). Gradili su ga SAD i Francuska, a radnici su bili iz oko 50 zemalja.

Dužina - 81,6 km
Najuže mesto - 91,5 metara
Najšire - 350 metara
Dubina - 13,7 metara
Zarada za 2005 - 1,2 milijarde dolara

Izvor: Press

Vešanje Sadama - haos u Iraku!
Remzi Klark: Smrtna kazna imala bi katastrofalne posledice

VAŠINGTON - Nekadašnji američki državni tužilac Remzi Klark oštro se juče usprotivio izricanju smrtne kazne bivšem lideru Sadamu Huseinu, ocenivši da bi eventualno vešanje imalo katastrofalne posledice po bezbednost u Iraku.
Klark, koji je član tima branilaca svrgnutog lidera, tvrdi da bi eventualno "vešanje" Sadama Huseina dovelo do neviđenog krvoprolića u Iraku, kraja civilizacije kakvu poznajemo, i rađanje sasvim nove države - Mesopotamije.
- Nastao bi potpuni, neviđeni haos - rekao je vremešni Klark, koji je dužnost državnog tužioca SAD obavljao u vreme predsednika Lindona Džonsona.
Klarkove pretpostavke zasnovane su na mogućoj reakciji oko 1,5 sunita u toj državi, kao i talasu osveta usmerenih na brojnije rivalske šiite i američke okupacione snage.
Irački sud vodi proces protiv Sadama Huseina zbog genocida nad desetinama iračkih Kurda počinjenog tokom 80-ih godina prošlog veka. Suđenje za ubistvo 148 šiita, koji su 1981. navodno kovali zaveru protiv sada već bivšeg lidera, okončano je i očekuje se da porota sredinom oktobra donese presudu.
(TANJUG)

Izvor: Press