Lokalni izbori u Mađarskoj
Test za premijera Đurčanja

U Mađarskoj su juče održani lokalni izbori, nedugo posle oštrih protesta koje je izazvalo priznanje premijera Ferenca Đurčanja da je njegova partija lagala da bi pobedila na parlamentarnim izborima.

Zbog toga opozicija lokalne izbore, na kojima pravo glasa ima oko osam miliona birača, naziva „referendumom o vladi“ koji će pokazati da građani ne podržavaju vladu socijaldemokrata i liberala. Kako ocenjuju stručnjaci, popularnost koalicione vlade je sa 40 odsto pala na 25 odsto, dok se podrška opozicionom Savezu demokratske omladine (Fides) popela na 34 odsto. Mađarska vlada je odmah posle parlamentarnih izbora pristupila nepopularnim ekonomskim merama pa je, između ostalog, povećala poreze, kako bi smanjila budžetski deficit sa deset na tri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je gornji limit koji propisuje Evropska unija.

Izvor: Blic

Gruzijska Vlada optužila Putina

Gruzijski zvaničnici optužili su juče ruskog predsednika Vladimira Putina da se tajno sastao s sa Sergejom Bagapšom, liderom Abhazije i Edvardom Kokojtijem, liderom Južne Osetije - separatističkih gruzijskih regiona.

„To znači da ruska vlada otvoreno podržava separatizam“, ocenio je gruzijski ministar spoljnih poslova Gela Bežuašvili.

Vladimir Putin je oštro uzvratio na optužbe, rekavši da se „gruzijsko rukovodstvo odnosi prema ruskim vojnicima kao Lavrenti Pavlovič Berija, šef tajne policije Josifa Staljina, nekadašnjeg sovjetskog diktatora“. Berija i Staljin su bili Gruzijci, a poznato je da je Staljinova tajna policija NKVD nemilosrdno progonila milione sovjetskih građana.

Istovremeno, general Andrej Popov, komandant ruskih snaga u Gruziji je saopštio da su mere bezbednosti podignute na visok nivo. Do sada je, zbog najnovijeg zaoštravanja odnosa između Rusije i Gruzije, evakuisano 84 ruskih diplomata i članova njihovih porodica, a evakuacija ostalih ruskih državljana će se nastaviti.

(Agencije)

Izvor: Blic

Putin upozorio Buša da se ne meša u spor s Tbilisijem
Rusija drži Gruziju u blokadi

Predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio je juče predsednika SAD Džordža Buša da bi „lideri Gruzije mogli da mešanje treće strane protumače kao podršku svojoj politici“, saopštio je Kremlj.

Do telefonskog razgovora dvojice predsednika došlo na inicijativu američke strane.

Odnosi Rusije i Gruzije juče su se dodatno zaoštrili pošto je zvanična Moskva donela odluku da sa Tbilisijem prekine sve saobraćajne i poštanske veze i najavila donošenje zakona o ograničenju iznosa novca iz Rusije u Gruziju.

Ova odluka je doneta svega nekoliko sati pošto su gruzijske vlasti saopštile da će četvoricu ruskih oficira uhapšenih i optuženih zbog špijunaže predati u nadležnost OEBS. Ta organizacija je pozvala Rusiju da što pre obnovi veze sa Gruzijom, a juče je u Tbilisi doputovao i predsedavajući OEBS, belgijski ministar spoljnih poslova Karl de Huht, koji se sastao sa predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem.

Da ruske vlasti uprkos pokušaju Gruzije da smiri situaciju ne planiraju da tek tako progutaju hapšenje svojih oficira, svedoči i preteće obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina koji je otvoreno optužio SAD za pružanje podrške gruzijskim vlastima.

Putin je rekao da Gruzija deluje „pod zaštitom stranih sponzora“ i time stavio do znanja da protivnik Moskve u sadašnjem gruzijsko-ruskom sukobu nije Tbilisi već Vašington, piše „Komersant“. „To znači da su Rusija i SAD stupile u otvorenu borbu za Gruziju i više se i ne trude da to sakriju“, ocenjuje dnevnik.

„Postoje snage koje su se specijalizovale za stvaranje novih kriza, verujući da će time odvratiti pažnju od starih problema“, kazao je predsednik.

Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili juče je odbacio mogućnost vojnog rešenja spora sa Rusijom, ocenjujući da je reagovanje predsednika Rusije Vladimira Putina na hapšenje ruskih oficira bilo „nepotrebno oštro“. Sakašvili je rekao da je Rusija postala „talac sopstvene propagande“, ali da Rusi „nisu toliko iracionalni da bi upotrebili vojnu silu“.

CDC/JS

    Podrška SAD Gruziji da što pre uđe u NATO

    SAD su prošlog petka na sednici Saveta bezbednosti UN blokirale usvajanje rezolucije koju je predložila Moskva, a kojom se osuđuju „provokativna dejstva Gruzije“. A dan kasnije u Senatu SAD je iznet nacrt zakona o prijemu Gruzije u NATO. Inicijator nacrta zakona je grupa senatora na čelu sa liderom republikanske većine Bilom Fristom. Nacrt zakona podržava dalje proširenje NATO, to jest prijem Gruzije, Albanije, Hrvatske i Makedonije. Akt predviđa izdvajanje 19,8 miliona dolara za pomoć pomenutim zemljama na polju bezbednosti. Najveći deo novca - čitavih 10 miliona - namenjen je Gruziji.


Izvor: Press

Mađarski premijer odgovara na optužbe
Glasanje o poverenju vladi

Posle teškog poraza na lokalnim izborima i oštrih kritika koje mu je uputio predsednik Laslo Šoljom, mađarski premijer Ferenc Đurčanj zatražiće da mađarski parlament glasa o poverenju njegovoj vladi u petak.

Od pada komunizma nijedan premijer u Mađarskoj nije tražio proveru poverenja u parlamentu. Vladajuća koalicija Socijalističke partije i Slobodnih demokrata trenutno ima 210 od ukupno 386 mesta u parlamentu.

„Tokom konsultacija sa koalicionim partnerom premijer je dobio uverenje da još ima podršku. To znači da će premijer dobiti poverenje za nastavak reformi“, rekao je neimenovani izvor.

Istovremeno, lokalni izbori u nedelju su imali najveći odziv birača od pada komunizma - 53 odsto biračkog tela je izašlo. Opozicija je konstatovala da su birači „odbacili Đurčanja“.

Kao što se i očekivalo, opozicioni Fides osvojio je većinu u 18 od 19 županija i 19 od 23 velika grada. Ipak, vladajuća Socijalistička partija trijumfovala je u Budimpešti.

Predsednik Šoljom je do sada najoštrije kritikovao premijera, a Fides je izbore najavljivao kao referendum o podršci vlade.

A. P.

Izvor: Blic

Smena vlasti u Austriji
Austrija čeka veliku koaliciju

Austrija bi do kraja godine mogla da dobije veliku vladajuću koaliciju posle nedeljnih parlamentarnih izbora na kojima je pobedila do tada opoziciona Socijaldemokratska partija (SPO).

Za lidera SPO Alfreda Gizenabuera, i najverovatnije budućeg austrijskog kancelara, to je najverovatnija opcija. On je rekao da će im „prvi partner za razgovor biti konzervativna Narodna stranka kancelara Volfganga Šisela.

On je rekao da želi formiranje vlade velike koalicije do kraja godine. Glavne teme razgovora o formiranju vlade biće reforma obrazovnog sistema, poreskih zakona i smanjenje nezaposlenosti.

Aktuelni kancelar Šisel nije isključio mogućnost koalicije sa SPO. Međutim, on je istakao da će u odlučujući faktor biti „razum“. Konačni rezultati izbora ne očekuju se pre 9. oktobra, kada će biti prebrojano oko 400.000 glasova iz inostranstva.

Izvor: Blic

Brat Roajalove tajni agent

Segolen Roajal, potencijalna kandidatkinja na predsedničkim izborima u Francuskoj, našla se u središtu skandala koji uključuje bombaški napad na brod „Grinpisa“ u Novom Zelandu pre više od dve decenije.

Njen brat Žerar, pripadnik francuske tajne službe, identifikovan je kao jedan od bombaša koji su krivi za smrt portugalskog fotografa na „Grinpisovom“ brodu. Taj brod je 1985. godine trebalo da isplovi ka južnopacifičkom atolu Murorou kako bi privukao svetsku pažnju na tadašnje francuske podvodne nuklearne probe.

Dvojica pripadnika tajne službe bila su optužena za smrt Fernanda Pereire.

Sve podatke o Žeraru je saopštio Antoan, drugi brat Segolen Roajal.

Ona je bila „iznenađena“ što se slučaj pojavljuje nakon što je ona proglasila kandidaturu. Ona je i dalje najviše plasirana među kandidatima za predsednika. Socijalistička partija izabraće predsedničkog kandidata posle dva kruga izbora 16. i 23. novembra.

CDC/IB

Izvor: Blic

Rusko-gruzijska kriza
Lavrov: Sankcije ostaju na snazi

Rusija za sada nema nameru da obnovi saobraćajne veze sa Gruzijom, koje su od juče prekinute, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Lavrov je kazao da su sve mere, kojima je obustavljen saobraćajni i poštanski transfer, „usmerene na to da se prekinu ilegalne transakcije novca koji u velikoj količini idu kroz rusko-gruzijsku granicu“.

Rekao je da nije neophodno da se u rešavanje rusko-gruzijskih problema uključe posrednici. „Nije reč o nedostatku razumevanja. Gruzija razume šta ona radi i mi to razumemo“, rekao je Lavrov.

EU traži od Rusije da ukine ekonomske sankcije posle puštanja četiri ruska oficira optužena za špijunažu. Odnosi dve zemlje su se pogoršali otkad je postignut dogovor Gruzije i NATO da se nastave pregovori o bližoj saradnji.

CDC/IB

Izvor: Blic

ISTOK KASNI 40 GODINA
Obnova nekadašnje Istočne Nemačke i "peglanje" razlika za zapadom zemlje koštaće Nemce još oko 150 milijardi evra


BERLIN - Obnova nekadašnje socijalističke Istočne Nemačke potrajaće i do 40 godina, ocenili su stručnjaci Instituta za privredna istraživanja u Haleu, povodom jučerašnjeg praznika, Dana nemačkog jedinstva.
- Proći će još 30 do 40 godina dok se istok u potpunosti ne priključi zapadu Nemačke - predvideo je predsednik ovog instituta Ulrih Blum.
Nemci kao Dan jedinstva slave 3. oktobar, dana kada je istočnonemačka narodna skupština 1990. godine, posle dugih demonstracija protiv komunističkog režima Eriha Honekera i pada Berlinskog zida, donela odluku o priključenju Zapadnoj Nemačkoj.
Blum je kao faktor koji najviše usporava obnovu nemačkog istoka naveo činjenicu da u tom delu zemlje svoje sedište i dalje ima veoma mali broj velikih firmi. Na istoku zemlje preovlađuju mala preduzeća, nedovoljno ima čak i srednjih firmi, i to pre svega zato što starim vlasnicima nije vraćena imovina koju im je oduzela socijalistička Nemačka Demokratska Republika.
Vladi je Blum prebacio da nema koncept obnove istoka i rekao da njega vlasti moraju da stave u prvi plan, jer preti da postane problem opšte privredne slabosti u zemlji. Pri tom zemlje bivšeg Varšavskog ugovora mogu samo da sanjaju o sumama koje svake godine odlaze na oporavak istočne Nemačke. Do sada je u obnovu nekada socijalističkog dela zemlje uloženo oko 1.500 milijardi evra.
Nemački kancelar Angela Merkel juče je u Kilu, gradu na krajnjem severu zemlje, na centralnoj svečanosti povodom Dana nemačkog jedinstva, naglasila važnost slobode za budućnost Nemačke i nemačkog društva.
- Nemačka je zemlja koja snagu slobode nosi u sebi - rekla je Merkelova na svečanosti, koja je započela ekumenskom božjom službom, pred oko 750 gostiju, među kojima su bili predsednik države Horst Keler, predsednici vlada nemačkih pokrajina, predstavnici političkog, kulturnog i javnog života Nemačke.
Dan nemačkog jedinstva ponovo protiče u raspravama o solidarnosti u okviru države, odnosno jazu između bogatog, zapadnog i siromašnijeg, istočnog dela i nesuglasicama o izdvajanjima za pomoć u razvoju istoka.
Ekonomisti i dalje imaju "crne prognoze" kada je reč o razvijenom zapadu i nerazvijenom istoku i procenjuju da će te razlike biti vidljive i po isteku 2020. godine, kada će se okončati Pakt solidarnosti II, koji predviđa do tog vremena izdvajanje oko 156 milijardi evra za nemački istok.
Od ujedinjenja zemlje, pa do kraja Pakta solidarnosti II bi, kako se procenjuje, sa zapada na istok države trebalo da uplovi oko dva biliona evra, u cilju "peglanja razlika", koje će, međutim, prema sadašnjim procenama, i tada biti vidljive.

U krug "po ključu"

Centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog jedinstva se, po protokolu, održava u zemlji koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih pokrajina, tako da je mala pokrajina Šlezvig-Holštajn, sa oko tri miliona ljudi i glavnim gradom Kilom, smeštena na granici prema Danskoj, poslednja u nizu došla na red da organizuje centralnu ceremoniju, pa se od sledeće godine kreće iz početka.

Izvor: Press

Tenet na vreme upozorio Rajsovu
"Njujork tajms" tvrdi da postoje dokazi da je CIA 2001. očekivala napad na SAD

NJUJORK - Pregledom arhiva Bele kuće otkriveno je da je američka Centralna obaveštajna agencija jula 2001. godine obavestila najviše zvaničnike administracije u Vašingtonu o rastućoj opasnosti od napada Al kaide u SAD, piše "Njujork tajms".
Pozivajući se na izjavu portparola Stejt departmenta Šona Mekormaka, "Tajms" je naveo da je "otkrovenje" usledilo svega nekoliko časova nakon što je Kondoliza Rajs, koja je prisustvovala sastanku tadašnjeg šefa CIA sa zvaničnicima administracije, rekla novinarima da se ne seća "posebnog sastanka održanog 10. jula 2001. godine".
Rajsova je, takođe, rekla da je nezamislivo da bi ona mogla da ignoriše takva upozorenja dva meseca pre terorističkih napada na Njujork i Vašington, 11. septembra 2001. godine.
Ipak, kada su detalji o tom sastanku isplivali na svetlo dana, protekle sedmice u knjizi novinara "Vašington posta" Boba Vudvorda, predstavnici administracije Džordža Buša naširoko su dovodili u pitanje kvalitet pisanja dobitnika Pulicerove nagrade.
Nakon samo nekoliko dana, i bivši i sadašnji funkcioneri Bušove administracije slažu se da su tadašnji šef CIA Džordž Tenet i njegov zamenik zadužen za antiterorizam Kofer Blek 10. jula 2001. godine bili toliko uznemireni mogućnošću napada Al Kaide, da su zatražili hitan sastanak sa Rajsovom, tada šeficom Saveta za nacionalnu bezbednost.
Tenet je, kažu svedoci, pričao okupljenima o sve većoj količini obaveštajnih podataka koji pristižu u CIA o agresivnim planovima Al Kaide. I svi se slažu da je Tenet izašao sa sastanka sa osećajem da ga niko nije ozbiljno shvatio.
Bivši šef CIA, međutim, mudro ćuti, pošto se očekuje da početkom naredne godine iz štampe izađe njegova knjiga, ali zasad nije jasno u kolikoj će se meri Tenet baviti pitanjima vezanim za 11. septembar, piše "Njujork tajms".
(Tanjug)

Izvor: Press

Ko će u trku za Jelisejska polja
„Gazela“ protiv „slonova“

Francuski socijalisti su u utorak završili prijavljivanje svojih kandidata za predsedničke izbore iduće godine. Segolen Roajal, koja važi za favorita Socijalističke partije, dobila je dvojicu rivala: bivšeg premijera Lorana Fabijisa (60) i bivšeg ministra finansija Dominika Stros-Kana (57).

Segolen Roajal distancirala se od partijskog establišmenta i nastoji da uspostavi direktan kontakt s biračima veštom medijskom kampanjom. Njen način komuniciranja s javnošću veoma se dopada Francuzima, a francuski mediji su je nazvali „gazelom“ koja se suprotstavlja „slonovima“, to jest starijim stranačkim rivalima u sivim odelima. Njeni kritičari, međutim, ističu da Roajalovoj, bivšoj ministarki za ekologiju, nedostaje političko iskustvo. Ipak, ankete javnog mnjenja pokazuju da se ona trenutno nalazi barem za 30 odsto ispred svih potencijalnih protivnika. Njena pozicija je učvršćena odlukom Lionela Žospena da se ne kandiduje. Konačni kandidat socijalista će za protivnika najverovatnije imati sadašnjeg konzervativnog ministra unutrašnjih poslova Nikolu Sarkozija, vođu vladajuće partije UMP.

Na internom glasanju 16. novembra 200.000 članova Socijalističke partije izabraće jednog od troje nominovanih kandidata koji će zastupati levicu na predsedničkim izborima u aprilu iduće godine.

CDC/JS

    Loran Fabijis (60)

    Kao bivši Miteranov premijer, Fabijis u političkom smislu spada u „tešku kategoriju“. Godine 2005. podelio je stranku zalažući se za to da Francuzi odbiju ustav EU na referendumu iako je to bilo suprotno partijskoj liniji. Obećava povećanje minimalne zarade čim pobedi.

    Dominik Stros-Kan (57)

    Harizmatični pripadnik stare socijalističke garde, bivši ministar finansija, profesor ekonomije, poliglota i advokat, opisuje sebe kao radikalnog reformistu, ali ga mnogi u stranci optužuju da želi da progura liberalnu politiku. Zaslužan je za oporavak francuske privrede krajem devedesetih.

    Segolen Roajal (53)

    Jedina žena među kandidatima i, prema najnovijim anketama, jedina osoba koja može da pobedi Nikolu Sarkozija. Bila je ministarka za životnu sredinu i porodicu, a trenutno je predsednica jugozapadnog regiona Pitu-Šaront. Ima oštar plan borbe protiv kriminala.


Izvor: Blic