Tako je pisao Ceslav Milos... 

Na nasim zivotnim putevima dogadjace nam se razne stvari. Neke ce nas navesti da pomislimo da smo u raju. Neke ce nas baciti na kolena i oko sebe cemo videti samo vatre pakla. A kad te vatre utihnu, pogledacemo u nocno nebo i naci se u pravoj kosmickoj zabludi, pri samoj pomisli na to, sta sve postoji u beskonacnosti svemira. Ali u jednom trenutku, spusticemo se na zemlju i shvatiti da ukoliko dozvolimo da nam zivot prodje u takvim razmisljanjima, onda nismo ni ziveli.

Znaci, uhvatimo svaki trenutak i zivimo ga kao da je poslednji, bez obzira gde se nalazimo. 

Ми не живимо већ умиремо још од како смо се родили тако да је нобитно где смо!!!

"svi smo mi mrtvi,samo se redom sahranjujemo"-cika Ivo Andric




E a znate onaj vic o  kad su pitali azdaju gde zivi- e i mi smo tamo i isto tako se cudimo     

 Ne znam za vas ali ja se zivim u sve manjoj zemlji , sve vecih seljaka na sve brdovitijem Balkanu 

Ovo je bas lepo receno. Bas.     (mada mi je Desa, nesto nja- nja- nja)

zesca vukojebina

malo vece selo 

Planet Earth

ma ljudi mi zivimo u paklu kako ne shvatate, na ivici smo ekoloske katastrofe, mozda doce do nuklearnog rata itd. ali fizicki gledano na zemlji