Prijatelju,budi ljubazan pa čitaj,kasnije možemo da komentarišemo,kada pročitate...ovako,vi spamujete.

Odma me podseti na Kengura...


Sreten Zujkic,penzioner.
-To je bila neka plavicasta masa,magma,i to se tako kretalo,i onda odjednom nestalo...
mislim da je otisla u pravcu grocke.
-A da vas pitam,da li je to u vezi sa zemljotresom i nestankom struje?
-A da ja vas pitam,sta je sa 500 miliona neprijavljenih kineza?
A,cutimo...Cutimo?...500 miliona oni kopaju tunele do Moskve,do Londona,do Vasingtona...
Svetska globalizacija vodi specifican rat protiv cele planete.
Ko je srusio berlinski zid?
Ko je izvrsio privatizaciju u Slovackoj?
...I gde je isusova ruka?

Da nisam procitao, ne bi mogao da komentarisem.
Ja spamujem sa pitanjima ?

Jewpiter

Odgovor na tvoje pitanje je: Da Isus Hrist postoji.

Gde je dokaz tog postojanja coveka koji se navodno sa rukama masnim od pecene ribe i slatkim od meda u sacu
lansirao u atmosferu ?
Da li ti uopste znas kako se dokazuje postojanje jednog coveka ?

Jewpiter

     „Tada pođe i Josip iz Galileje iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Betlem, jer on beše iz doma i plemena Davidova“.
     „I kad onamo bijahu, dođe vreme da ona rodi“.
     „I rodi sina svojega prvenca, i povi ga, i metnu ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici“.
     Prema dostupnim podacima, za vladavine Oktavijana Avgusta su bila tri popisa stanovništva. Prvi 28. godine pre Hrista, drugi između 6. i 7. godine pre Hrista, a treći popis, sudeći po vladavini Cirinova (Publius Silpicius Kvirinius), između 6. i 2. godine pre Hrista. Kvirinius je rođen u današnjoj Albaniji i bio je prijatelj imperatora Oktavijana Avgusta. S jednog natpisa, pronađenog u blizini Tivolija, možemo videti da je Kvirinius vladao dva puta Sirijom. Prvi put je bio vojni komandant, između 10. i 6. godine pre Hrista, a prokonzul Sirije je tada bio Sencije Saturnini. Sudeći po tome, Kvirinius je verovatno vladao posle toga - između 6. i 2. godine pre Hrista. O vremenu Hristovog rođenja, možemo zaključitim iz jednog izveštaja:
Jevanđelje po Luki, gl. 3, 1 i 23;
     „U petnaestoj godini vladanja ćezara Tiberija, kad bješe Poncije Pilat sudija u Judeji, i Irod četverovlasnik u Galileji, a Filip brat njegov četverovlasnik u Itureji i u Trahonitskoj, i Lizanija, četverovlasnik u Abiliniji“
     „I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i bješe, kao što se mišljaše, sin Josipa sina Helijina“
     Po Tacitovim „Analima“, Tiberije dolazi na vlast 14. godine posle Hrista, nakon smrti Oktavijana Avgusta. Ako je došao na vlast 14. godine posle Hrista, onda je petnaesta godina njegove vladavine, 29. godina posle Hrista. Ako je Hrist rođen 3999. godine od stvaranja sveta, 4000. godine od stvaranja sveta, koja je prelomna godina, Hrist je imao jednu godinu. Ako ovoj, jednoj godini, dodamo onih 29. godina, za vladavine Tiberija, dobićemo 30. godina, onako kako i Biblija piše. Takođe, u Tacitovim „Analima“, u 15. knjizi, četrdeset četvrtoj glavi, nalazimo sledeći tekst:
     „Ime su dobili po Hristu koji je za Tiberijeve vlade pogubljen po presudi prokuratora Pontija Pilata:“. 
     Rimski monah Dionizije Eksigus je izračunao, 525. godine posle Hrista, da je Isus rođen 6. januara 754. godine od osnivanja Rima. To bi značilo da je Hrist rođen - 1. godine, našeg računanja vremena. Ovo je prvi pokušaj formiranja hrišćanskog načina računanja i tako je ostalo do danas.
     Što se tiče smrti Iroda Velikog, Josip Flavije ostavlja podatak, da je Irod Veliki izdao naredbu da se dva jevrejska rabina ubiju na dan pomračenja Meseca i da je, kratko nakon toga, i on umro. Pomračenje Meseca se dogodilo između 12. i 13. marta, 4. godine pre Hrista. Ako se o jednom periodu piše s jedne vremenske distance, onda godina ili dve, mogu značiti – „nakon toga“. Flavije piše da je Irod Veliki umro 7 dana pre Pashe. Ako je Pasha te 2. godine pre Hrista, bila krajem aprila, to bi značilo da je tada umro Irod Veliki – poslednjih dana aprila.
     Pokolj Vitlajemske dece, ako ga je bilo, dogodio se u periodu od posete mudraca malome Isusu - do Irodove smrti, krajem aprila. Mudracima je bilo potrebno da stignu iz istočnih zemalja do Palestine oko 3 meseca. To bi značilo ( ako uvažimo računanje Dionizija Eksigusa) da je Isus rođen 6. januara, onda je proganjanje dece trajalo oko mesec dana. Od marta 2. godine, kada su stigli mudraci – do kraja aprila 2. godine pre Hrista, kada je umro Irod Vreliki. U ovom periodu, Josip i Marija beže s detetom u Egipat. Hristov boravak u Egiptu je između posete mudraca i Irodove smrti. To znači – od marta 2. godine pre Hrista do posle aprila iste godine.

     Irod Veliki nije voleo Hazmonejsku lozu (Jevreje), od koje je poticao i Isus. Tu nema ničeg spornog, jer je i svoju decu iz te loze ubijao (Aleksandra I i Aristobula, majka im je Hazmonejka Marijamna I). Po svemu sudeći, Irod Veliki je izdao poteru samo za Josipom i Marijom - drugu decu nije dirao, jer nisu predstavljala nikakvu opasnost. Proroci su govorili da će iz Davidove linije doći Spasitelj, a Hrist je upravo bio Davidova linija. Biblija je Iroda Velikog, verovatno, označila kao ubicu Vitlajemske dece, zbog ubistva rođene dece iz loze Hazmonejske – Jevreje.
     Posle smrti Iroda Velikog, na vlast dolazi Arhelaj. Vladao je od Irodove smrti - 2. godine pre Hrista - do 6. godine posle Hrista.
     Arhelaj je bio sin četvrte Irodove žene Samarijanke, Maltake. Školovao se u Rimu - zajedno sa svojim bratom Antipom i polubratom Filipom, sinom pete Irodove supruge Jerusalemke, Kleopatre. Arhelaj je po očevoj smrti vladao Judejom, Samarijom i Idumejom. Ubijao je svoje neprijatelje, pa su se Judejci i Samarjani žalili imperatoru Avgustu, koji ga je smenio i poslao u progonstvo. Teritorije kojima je vladao Arhelaj, potčinjene su rimskom prokuratoru. Biblija nas o vladavini Arhelaja, obaveštava na sledeći način:
Jevanđelje po Mateju, gl. 2, 19 i 20 i 21 i 22;
     „A po smrti Irudovoj, gle anđeo Gospodov u snu javi se Josipu u Egiptu“.
     „I reče: ustani, i uzmi dete i mater njegovu i idi u zemlju Izraelovu; jer su izumrli koji su tražili dušu detinju“.
     „I on ustavši, uze dete i mater njegovu, i dođe u zemlju Izraelovu“.
     „Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji mesto Iroda oca svojega, poboja se onamo ići; nego primivši u snu zapovest, otide u krajeve Galilejske“.
     Eseni, 4. godine pre Hrista, započinju novu fazu – u vreme kada Irod Veliki proglašava svoje naslednike, jer se teško razboleo. Jevanđelje jasno govori u vezi s ovim radom esena: „...nego primivši u snu zapovest“ – odnosi se na Josipa. Sada treba da razmislimo o navodu da je primio zapovest u snu. Od koga? Jednostavno, samo od sveštenika esenske zajednice. Josip je, tako, došao u manastir u Kumranima, s detetom. Tada je, verovatno, dovoden u manastir i Jovan Krstitelj. To su prvi trenuci sudbine ovo dvoje dece. Tu su, Jovan i Isus rasli, učili i bili vaspitavani u tajnosti. Zato, o detinjstvu Jovana Krstitelja i Isusa Hrista, ne znamo ništa. Možemo samo zaključiti da su oni, u vreme detinjstva i kasnije, bili žrtve.
     Oba deteta su izrasla u visoko obrazovane mladiće. Shvatili su sve o tadašnjem društvu, državama i religijama. Sigurno je da stege esenske zajednice nisu mogli da podnose. Otrgli su se njezinim stegama, a eseni su ih pripremali da budu – začetnici Novog Zaveta, u skladu s najavama (proročanstva) starih proroka.
     Jovan Krstitelj i Isus Hrist su životima platili mladu crkvu, kasnije nazvanu – hrišćanskom. Kazna je usledila, jer su radili samoinicijativno, odbivši da sprovedu plan esenske zajednice.
     Idejni vođa i desna ruka Isusu i Jovanu bio je Šimun Zelot, poglavar svešteničke kaste Samaričanskih filozofa, o čemu će biti reči.
     Lorens Gardner je u pravu kada kaže da je Marija Magdalena bila apostol, jer u Jevanđelju po Jovanu nalazimo rečenicu da je ona njegov učenik, koga ljubljaše:
Jevanđelje po Jovanu, gl. 19, 25 i 26;
     „A stajahu kod križa Isusova mati, i sestra matere njegove Marija Kleofina, i Marija Magdalena“.
     „I Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoje reče materi svojoj: ženo! eto ti sina“.

     U Jevanđelju po Jovanu nalazimo gde jedan od njegovih učenika za trpezom sedi na njegovom krilu. To može biti samo Marija Magdalena, jer neće držati svoje muške učenike u krilu.
Jevanđelje po Jovanu, gl. 13, 23;
     „A jedan od učenika njegovih, kojega Isus ljubljaše, sedeše za trpezom na krilu Isusovu“.
     Manuskript ekumenskog patrijarha Konstantinopolja je pronađen 1958. godine posle Hrista u manastiru Mar Saba, kod Jerusalema. U sastavu knjige o radu svetog Ignjatija, nalazi se prepis pisma episkopa Klementa od Aleksandrije. Episkop Klement je bio jedan od ranih otaca hrišćanske crkve. U pismu episkopa Klementa nalazi se njegova instrukcija da orginalni tekst Jevanđelja po Marku mora da se skloni i drži u tajnosti. Jedan od razloga je priča o podizanju Lazara iz mrtvih. Podizanje iz mrtvih je simbolično i pretstavlja eskomuniciranje Šimuna Zelota i njegovo ponovno vraćanje u redove. Šimun Zelot je eskomuniciran iz esenske zajednice zbog jedne bune koju je predvodio. Podizanje Lazara (Šimuna Zelota) iz mrtvih, predstavlja trenutak ulaska Zelota u Hristove redove.
Drugi razlog za uklanjanje Markovog jevanđelja je u tome što ono opisuje da Marija Magdalenu „miropomazuje Hrista po glavi i stopalima“ a to je, doslovno, svadbeni obred tog vremena.
     Da bi razjasnili čitav splet događaja tog perioda, moramo se ponovo osvrnuti na ulogu esena.
     Josif Flavije piše da su se eseni, posle ceremonijalnog čišćenja – kupanja, okupljali radi zajedničkog ručka. Arheolozi su u  Kumrananima našli 16 bazena, izgrađenih, najviše, oko trpezarije. Čistoća kod Jevreja je tokom perioda Drugog Hrama bila na visokom nivou. Podatak o njoj je u Talmudu (BT Shabbat 13a), „Čistoća je bila rasprostranjena u Izraelu“. Naučnici smatraju da su bazeni korišćeni za ceremonijalna uranjanja, koja su bila dozvoljena samo članovima zajednice. U Pravilniku zajednice piše da članovi moraju da uranjaju tela u bazene s vodom, radi očišćenja greha, što je preteća Jovanovih krštenja u pustinji za oproštaj grehova.
Jevanđelje po Marku. gl. 1, 4;
     „Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštaj grehova“.
     Od svih tadašnjih sekti, samo su eseni imali ritualna krštenja. U sledećim glavama videćemo da se, do Jovana Krstitelja, ljudi nisu krstili vodom za pokajanje i oproštaj greha. To je kristalno jasno u Jevanđelju po Luki, gl. 3, 21:
     „I kad se krsti sav narod, i Isus pošto se krsti i moljaše se Bogu, otvori se nebo“.
Jevanđelje po Mateju, gl. 3, 7 i 11, upućuje i da pripadnici drugih zajednica nisu bili kršteni (osim esena):
     „A kad vide Jovan mnoge farizeje i saduceje gde idu da ih krsti, reče im: porodi aspidini! ko kaza vam da bežite od gneva koji ide?“
     „Ja dakle ktrštavam vas vodom za pokajanje; a onaj što ide zamnom, jači je od mene: ja nisam dostojan njemu obuće poneti; on će vas krstiti Duhom svetim i ognjem“.

Jevanđelje po Jovanu, gl. 1, 5 i 6:
     „I izlažaše k’ njemu sva Judejska zemlja i Jeruzalemljani; i kršćavaše ih sve u Jordanu rieci, i ispovedahu grehe svoje“.
     „A Jovan obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožni oko sebe; i jeđaše skakavce i med divlji“.
     Iz Jevanđelja, možemo zaključiti da je Jovan već napustio esensku zajednicu, jer se hranio skakavcima i medom divljim, jer po esenskoj zakletvi (koju je Jovan položio), bilo je zabranjeno da član uzima hranu koju nisu spremali članovi zajednice. Jovan je bio ortodoksan i revnosan u veri s obavezama, za razliku od Isusa, koji je bio liberalan u tom pogledu i izlaskom iz zajednice, hranio se kao i svi ljudi. To je jasno objašnjeno u Jevanđelju po Marku, gde Isus kaže:
Jevanđelje po Marku, gl. 7, 15;
      „Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka“.
Jevanđelje po Mateju, gl. 11. 18 i 19;
     „Jer Jovan dođe, koji ne jede ni pije, a oni kažu: đavo ju u njemu“.
     „Dođe sin čovećiji, koji i jede i pije, a oni kažu: gle čoveka izelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima.....“.
     Jevanđelja nam govore da se vas narod krsti, ali o Isusovim učenicima i njihovom krštenju nema zapisa, pa možemo izvući zaključak da su i oni bili eseni – kršteni ranije vodom radi očiščenja od greha, u zajednici. Da ovo nije samo pretpostavka, vidimo iz Jevanđelja po Jovanu, u kojem piše da i učenici Isusovi krste. A da nisu već vodom kršteni, ne bi mogli krstiti druge, a ni primiti Duha Svetoga.
Jevanđelje po Jovanu, gl. 4, 2:
     „Isus sam pak ne kršćavaše nego učenici njegovi“.
Iz dela svetih apostola, Jevanđeliste Luke, vidimo da Jovan Krstitelj i Isus Hrist ustanovljuju novu religiju – s izborom apostola:
Dela svetih apostola, gl. 1, 2 i 5;
     „Do dana kada se uznese, pošto Duhom svetijem zapovedi apostolima koje izabra“.
     „Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom svetim ne dugo posle ovih dana“.
     Znači, možemo biti sigurni da je krštenje u vodi esenski obred. Eseni su, i u to ne grešimo, pripremali Hrista i Jovana za novo mesijanstvo (kako su to najavili stari proroci) i njihovo krštenje je trebalo da bude javno – pred narodom, kog je Jovan već pripremao o dolasku Mesije. Tako je Jovan Krstitelj krstio Isusa vodom u Jordanu, a onda je na njega došao Duh Sveti.
     Jovan i Isus sudeći po svemu, napravili su potpunu pometnju u esenskoj zajednici. Uništili su ono, što su eseni u tajnosti pripremali trideset godina. Ogrešili se o Pravilnik i zato su morali biti kažnjeni. Eseni su tada imali 4000 sledbenika i može se zaključiti da su u državnoj hijerarhiji Judeje zauzimali značajna rukovodeća mesta. Isus i Jovan su osnovali novu crkvu i odvojeno propovedali. Jovan je bio jaka ličnost i vrlo sugestivan, pa je brzo okupio mnogo sledbenika. A Isus je, iz samih redova esena uzeo sebi apostole, jer su postvljeni da propovedaju bez krštenja vodom i bili su monasi. Taj opis je jasan:
Jevanđelje po Marku, gl. 3, 14;
     „I postavi dvanaestoricu da budu s njim, i da ih pošalje da propovedaju“.

Zbog izlaska iz esenske zajednice, svi koji su otišli bili su progonjeni. Zato im Isus upućuje reči utehe i hrabri ih. Uverava ih da se ne plaše, jer će moć esena iščeznuti. To obrazlaže činjenicom da im se carstvo razdeljuje, što je zabeleženo:
Jevanđelje po Marku, gl. 3. 23 i 24 i 25 i 26 i 27:
     „I dozvavši ih govoraše im u pričama: kako može sotona sotonu izgoniti?“.
     „I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;“.
     „I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;“.
     „I ako sotona ustane sama na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti“.
     „Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najprije jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti“.
                                                                       ****

     Eseni su prvo uhapsili Jovana Krstitelja i bacili ga u tamnicu. Isus je otišao iz Judeje u svoju postojbinu, Galileju i tamo nastavio da propoveda. Galilejom je tada vladao Irod Antipa, koji po Jevanđeljima ubija Jovana Krstitelja a zatim učestvuje u Isusovom raspeću.
     Pitala sam se: Kako Isus drži svoje propovedi po Galileji i Pereji ako je Antipa bio protiv njegovog i Jovanovog učenja?
     Palestina je posle svrguća Arhelaja Iroda, 6. godine posle Hrista, oduzeta Irodovoj porodici i data pod upravu Siriji, ali su njome vladali rimski prokuratori. Pilat je bio peti upravitelj. Jerusalem je, takođe bio pod upravom rimskih prokuratora.
     Car Irod Antipa nije mogao da ubije Jovana Krstitelja, jer u Judeji nije imao nikakvu vlast. On je vladao Galilejom i Perejom. To su mogli učiniti samo eseni, jer Rimljani se u lokalne probleme pokorenih naroda nisu mešali. Irod Antipa je bio rođeni brat Arhelajev i školovali su se zajedno u Rimu. Antipa se oženio kćerkom cara Arete iz Petre, potomkom Ezava. Kasnije se zaljubljuje u Irodijadu, koja je bila ćerka njegovog polubrata Aristobula (Irod Veliki ga ubio zbog Hazmonejske loze). Irodijadin otac Aristobul bio je sin Hazmonejke, Marijamne I. Irodijada je bila udata za Antipinog takođe polubrata, Filipa I, s kim je imala kćer - Salomu. Filipu I, Irod Veliki nije ostavio ništa u nasledstvo, jer se oženio Irodijadom, koja je po babi bila Hazmonejka. Aristobul je, pored ćerke Irodijade imao i sina Iroda Agripu I, rođenog oko 10. godine pre Hrista. Po babinoj liniji, bio je Hazmonejac i u očima Jevreja imao je najveća prava na presto. Živeo je kratko vreme u Damasku, a 37. godine pos. Hrista odlazi u Rim i staje na stranu Germanikovog sina Kaligule. Tiberije ga hapsi, ali Kaligula 6. meseci kasnije uspeva da dođe na vlast. Tada Kaligula oslobađa Iroda Agripu I i daje mu 39. godine posle Hrista, teritorije kojima je vladao njegov stric Filp i stric Antipa Irod, koji je bio oženjen njegovom rođenom sestrom Irodijadom.
     Antipa i Irodijada bivaju proterani, a Car Klaudije 41. godine pos. Hrista, Irodu Agripi I dodaje Judeju, Samariju i potvrđuje titulu cara. On je nemilosrdno proganjao – hrišćane i bio je ubica Jakova. Verovatno je bio član esenske zajednice. Iroda Agripu I stiže teška kazna u Cezariji 44. godine posle Hrista.
Dela svetih apostola, gl. 12, 23;
     „Ali u jedan put udari ga anđeo Gospodov; jer ne dade slave Bogu; i budući izjeden od crvi izdahnu“.
     Lorens Gardner, engleski istraživač piše: „Jevrejske bune protiv rimske vlasti u Jerusalemu su eskalirale. Šimun Zelot je bio umešan u zaveru trovanja rimske marionete - kralja Iroda. Ovaj događaj je stavio Mariju Magdalenu u težek i opasan položaj, zbog njihovog prijateljstva. Prilično je čudno (i za sada neobjašnjivo) da je Marija Magdalena zatražila zaštitu i pomoć upravo od sina ubijenog kralja. Činjenica je, međutim, da je ovaj pritekao u pomoć i organizovao njen i Zelotov beg iz Izraela na Irodovo imanje u Galiju (Francuska)“.