Gde je Bog usred tragedije

Gde možemo pronaći unutrašnju snagu kako bismo se izborili sa strahovima, tragedijama, katastrofama i tugom? Na koji zapravo način možemo računati na Boga?

Do koje mere se možemo osloniti na Boga da će biti sa nama? Da li je on zaista neko kome se možemo obratiti... u trenucima krize isto kao i u trenucima mira?

Tragedija, katastrofa, tuga: Gde je Bog?

Bog je Stvoritelj univerzuma koji čezne za tim da ga mi poznajemo. Zbog toga i jesmo svi ovde. Njegova je želja da se oslanjamo i da doživljavamo njegovu snagu, ljubav, pravdu, svetost i samilost. Dakle, on kaže svima koji su voljni: „Dođite k meni.“

Za razliku od nas, Bog zna šta će se dogoditi sutra, sledeće nedelje, sledeće godine, sledeće decenije. On kaže: „jer sam ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao ja, koji od početka javljam kraj i izdaleka šta još nije bilo.1 On zna šta će se dogoditi u svetu. Što je još važnije, on zna šta će se dogoditi u vašem životu i može biti tu za Vas, ako ste doneli odluku da ga uključite u svoj život. Kaže nam da on može biti naše „utočište i sila, pomoćnik, koji se u nevoljama brzo nalazi.“2 Ali mi moramo iskreno dati sve od sebe da ga tražimo. On kaže: „I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim.“3

To ne znači da će oni koji poznaju Boga izbeći teška vremena. Neće. Kada teroristički napad izazove stradanja i smrt, oni koji poznaju Boga biće takođe uključeni u stradanja. Međutim, postoji mir i snaga koju nam pruža Božije prisustvo. Jedan sledbenik Isusa Hrista je to ovako sročio: „U svemu smo pritisnuti, ali ne i pritešnjeni, dvoumeći se, ali ne očajavajući, proganjani ali ne i napušteni, obarani, ali ne i uništeni.“4 Realnost nam govori da ćemo se suočavati sa problemima u životu. Međutim, ako kroz njih budemo prolazili u zajedništvu sa Bogom, možemo reagovati na njih sa drugačije tačke gledišta i u snazi koja ne dolazi od nas samih. Ni jedan problem nema taj kapacitet da za Boga bude nepremostiv. On je veći od svih problema koji mogu da nas pogode, i nismo prepušteni sami sebi da ih rešavamo.

Božija reč nam kaže: „Dobar je Gospod, utočište u nevolji. On brine za one koji se u njega uzdaju.5 I “Gospod je blizu svih koji ga prizivaju, svih koji ga prizivaju u istini. Želju ispunja onima koji ga se boje, vapaj njihov čuje i izbavlja ih.“6

Isus Hrist je rekao svojim sledbenicima ove utešne reči: „Zar se dva vrapca ne prodaju za jedan asarion? A ni jedan od njih ne pada na zemlju bez znanja vašega Oca. Pa vama je i sva kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se, dakle; vi više vredite od mnogo vrabaca.“7 Ako se iskreno okrenete Bogu, on će se brinuti za vas kao što se niko ne brine, i na način na koji niko drugi to ne može.

Tragedija, katastrofa, tuga: Naša slobodna volja

Bog je stvorio čovečanstvo sa sposobnošću da biraju. Ovo znači da nismo na silu primorani da uđemo u zajedništvo sa njim. On nam dozvoljava da ga odbacimo kao i da počinimo neka druga zlodela. On bi mogao da nas natera da budemo puni ljubavi. On bi mogao da nas natera da budemo dobri. Međutim, kakvo bismo zajedništvo onda mi imali sa njim? To ne bi ni bilo neko zajedništvo, već nametnuta, apsolutno kontrolisana poslušnost. Umesto toga, on nam je dao ljudsko dostojanstvo slobodne volje.

Prirodno je da mi vapimo iz dubine naših duša... „Ali Bože, kako si mogao da dozvoliš da se desi nešto ovolikih razmera?“

Kako bismo mi želeli da se Bog ponaša? Da li želimo od njega da on kontroliše ljudsko ponašanje? U slučaju terorističkog napada, koji bi mogući broj smrtnih slučajeva bio prihvatljiv za Boga da ih odobri?! Da li bismo se osećali bolje ako bi Bog dozvolio ubistvo samo stotinu ljudi? Ili bismo radije da Bog dozvoli smrt samo jedne osobe? Pa ipak, ako Bog spreči ubistvo makar i jedne osobe, tu više ne postoji sloboda biranja. Ljudi donose izbor da ignorišu Boga, da prkose Bogu, da idu svojim putem i čine užasna dela protiv drugih.

Tragedija, katastrofa, tuga: Naš svet

Ova planeta nije bezbedno mesto. Neko bi mogao da nas ubije. Ili bi mogao da nas udari auto. Ili ćemo možda biti primorani da iskočimo iz zgrade koju su napali teroristi. Ili još mnoštvo drugih stvari koje bi mogle da nam se dogode u ovoj surovoj sredini pod nazivom Zemlja, mestu gde se Božija volja ne poštuje baš uvek.

Ipak, Bog se ne nalazi u milosti ljudi, već obrnuto. Mi smo pred njegovom milošću, na sreću. Ovo je Bog koji je stvorio univerzum sa svojih bezbroj zvezda, jednostavno izgovarajući reči: „Neka budu videla na svodu nebeskom.8 To je Bog koji kaže da on „vlada narodima.“9 On je neograničen u moći i mudrosti. Iako se nama problemi čine nepremostivi, mi imamo izuzetno sposobnog Boga koji nas podseća: „Gle, ja sam Gospod Bog svakog tela, e da li je meni šta teško?“10 Na neki način on uspeva da održi slobodu grešnih ljudi, a da opet ostvari svoju volju. Bog jasno kaže: „Rekoh i dovešću to, naumih i učiniću.“11 Mi možemo da crpimo utehu iz toga ako su naši životi potčinjeni njemu. „Bog se suprotstavlja oholima, a poniznima daje milost.“12

Strahovi, tragedije, katastrofe: Gde je Bog sada?

Mnogi od nas – ne, svi mi – odlučimo ponekad da zapostavimo Boga i njegove puteve. U poređenju sa drugima, posebno u poređenju sa teroristima, možemo se smatrati uglednim ljudima punim ljubavi. Međutim, ako smo potpuno iskreni u svom srcu, kada bismo se sreli sa Bogom, to bismo učinili svesni svog greha. Kada počinjemo da se obraćamo Bogu u molitvi, zar nismo uhvaćeni na delu, zaustavljeni osećanjem da je Bog potpuno svestan naših misli, dela i egocentričnosti? Mi smo se... svojim životima i delima... udaljili od Boga. Često smo živeli tako kao da možemo da sasvim dobro upravljamo svojim životima i bez njega. Biblija kaže da “Svi mi kao ovce zađosmo, svaki od nas krenu svojim putem.”13

Posledice? Naš greh nas je razdvojio od Boga, a to ne utiče samo na ovaj život. Kazna za naš greh je smrt, ili večna razdvojenost od Boga. Međutim, Bog nam je pružio način da dođemo do oproštenja i da upoznamo njega.

Unutrašnja snaga kroz Božiju ljubav

Bog je došao na zemlju da nas izbavi. „Jer, Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina da niko ko u njega veruje ne propadne, nego da ima večni život. Nije Bog svog Sina poslao u svet da svet osudi, nego da se svet kroz njega spase.“14

Bog zna sa kakvim bolom i patnjom se mi suočavamo u ovom svetu. Isus je napustio bezbednost i sigurnost svoga doma, i ušao u oštru sredinu u kojoj mi živimo. Isus se umarao, znao je šta znači biti gladan i žedan, borio se sa optužbama drugih i bio odbačen od strane porodice i prijatelja. Međutim, Isus je iskusio mnogo više od svakodnevnih teškoća. Isus, Sin Božiji, Bog u ljudskom obliku, svojevoljno je preuzeo sve naše grehe na sebe i platio našu kaznu smrću. „Po ovome znamo šta je ljubav: on je za nas položio svoj život.“15 On je prošao kroz mučenje, umirući sporom, ponižavajućom smrću gušenjem na krstu, zato da bi nama bilo oprošteno.

Isus je drugima govorio pre vremena da će biti razapet. On je rekao da će tri dana posle svoje smrti ponovo oživeti, dokazujući time da je Bog. Nije rekao da će se jednog dana reinkarnirati. (Ko bi onda ikada znao da li se to zaista desilo?) On je rekao da će se tri dana posle njegove sahrane pokazati fizički živim onima koji su prisustvovali njegovom raspeću. Tog trećeg dana, Isusova grobnica bila je prazna i mnogi ljudi su posvedočili da su ga ponovo videli živog.

On nam sada nudi večni život. Mi to ne možemo zaslužiti. To je Božiji dar ponuđen nama, koji primamo kada ga zamolimo da uđe u naše živote. „Božiji dar je večni život u Hristu Isusu.“16 Ako se pokajemo za naše grehe i vratimo se Bogu, možemo primiti dar večnog života kroz Isusa Hrista. To je prilično jednostavno. „Bog nam je dao večni život, a taj život je u njegovom Sinu. „Ko ima Sina, ima život. Ko nema Sina Božijeg, nema život.“17 On želi da uđe u naše živote.

Unutrašnja snaga kroz Božiji plan

Šta je sa rajem? Biblija kaže da im je Bog “misao o večnosti metnuo u srce.“18 Možda to znači da mi znamo, u našim srcima, kako bi trebao da izgleda jedan bolji svet. Smrt ljudi koje volimo nas ubeđuje da ima nešto jako loše u ovom životu i ovom svetu. Negde duboko u našim dušama, znamo da mora postojati mnogo bolje mesto za život, oslobođeno dirljivog bola i teškoća . Budite sigurni, Bog zaista ima bolje mesto koje nam nudi. To će biti potpuno drugačiji sistem gde će se njegova volja izvršavati u svakom trenutku. U tom svetu, Bog će obrisati svaku suzu iz očiju ljudi. Više neće biti tugovanja, plakanja, smrti ni bola.19 A Bog će, svojim Duhom, prebivati u ljudima na takav način da oni nikada više neće zapadati u greh.20

Događaji terorističkih napada su dovoljno strašni. Odbijanje večnog zajedništva sa Bogom, koje nam Isus nudi, bilo bi još gore. Ne samo u svetlu večnog života, već ne postoji zajedništvo koje može da se uporedi sa poznavanjem Boga u ovom životu. On je naš smisao života, naš izvor utehe, naša mudrost u trenucima zbunjenosti, naša snaga i nada. „Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod; blago čoveku koji se uzda u Nj.”21

Neki kažu da je Bog samo „štaka.“ Međutim, najverovatnije je da je On jedini koji je pouzdan.

Isus je rekao: „Mir vam ostavljam, svoj mir vam dajem. Ali, ne dajem ga onako kako svet daje. Neka se ne uznemirava vaše srce i neka se ne plaši.22 Jer, za one koji se oslanjaju na Isusa tokom svog života, on kaže to je kao da zidate svoj život na steni. Kakve god vas krize napadale u ovom životu, on može da vam pruži snagu.

Unutrašnja snaga kroz Božijeg Sina

Možete primiti Isusa u svoj život još ovog trenutka. „A onima koji su ga primili, dao je moć da postanu Božija deca – onima koji veruju u njegovo ime.“23 Kroz Isusa Hrista možemo se vratiti nazad Bogu. Isus je rekao: „Ja sam put, istina i život; niko ne dolazi k Ocu osim kroz mene.“24 Isus je ponudio: „Evo, stojim na vratima i kucam; ako neko čuje moj glas, ući ću k njemu.“25

Još sada možete zamoliti Boga da uđe u vaš život. To možete učiniti kroz molitvu. Molitva je iskren razgovor sa Bogom. U ovom trenutku možete prizvati Boga tako što ćete mu iskreno reći nešto nalik ovome:

„Bože, u svom srcu sam se okrenuo od tebe, ali želim to da promenim. Želim da te poznajem. Želim da primim Isusa Hrista i njegovo oproštenje u svoj život. Ne želim više da budem odvojen od tebe.. Budi Bog mog života od ovog dana nadalje. Hvala ti Bože.“

Da li ste upravo iskreno pozvali Boga u svoj život? Ako jeste, onda imate mnogo čemu da se nadate. Bog obećava da će vaš sadašnji život učini životom mnogo većeg zadovoljstva kroz poznavanje njega.26 Gde je Bog? On obećava da će svoj dom načiniti u vama.27 I, on vam daje večni život.28

Bez obzira šta se dešava u svetu oko vas, Bog može da bude tu za vas. Iako ljudi ne slede Božije puteve, Bog može da preokrene užasne okolnosti i ipak ostvari svoj plan. Bog na kraju ima potpunu kontrolu nad događajima u svetu. Ako ste Božiji, onda možete imati mir u obećanju da „Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole, onih koji su po njegovom naumu pozvani.“29

Isus je rekao „Mir vam ostavljam, svoj mir vam dajem. Ali, ne dajem ga onako kako svet daje. Neka se ne uznemirava vaše srce. U svetu imate nevolju, ali budite hrabri – ja sam pobedio svet.“30 On obećava da nas nikada neće izneveriti niti ostaviti.31

Da biste rasli u vašem poznavanju Boga i njegove volje za vaš život, pročitajte iz Biblije Evanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu.

(1) Isaija 46:9
(2) Psalmi 46:1
(3) Jeremija 29:13
(4) Druga poslanica Korinćanima 4:8-9
(5) Naum 1:7
(6) Psalmi 145:18-19
(7) Evanđelje po Mateju 10:29-31
(8 )Postanak 1:14
(9) Psalmi 47:8
(10) Jeremija 32:27
(11) Isaija 46:11
(12) Jakovljeva poslanica 4:6
(13) Isaija 53:6
(14) Evanđelje po Jovanu 3:16-17
(15) Prva Jovanova poslanica 3:16
(16) Poslanica Rimljanima 6:23
(17) Prva Jovanova poslanica 5:12
(18) Propovednik 3:11
(19) Otkrivenje 21:4
(20) Otkrivenje 21:27; Prva poslanica Korinćanima 15:28
(21) Psalmi 34:8
(22) Evanđelje po Jovanu 14:27
(23) Evanđelje po Jovanu 1:12
(24) Evanđelje po Jovanu 14:6
(25) Otkrivenje 3:20
(26) Evanđelje po Jovanu 10:10
(27) Evanđelje po Jovanu 14:23
(28) Prva Jovanova poslanica 5:11-13
(29) Poslanica Rimljanima 8:28
(30) Evanđelje po Jovanu 14:27 i 16:33
(31) Poslanica Jevrejima 13:5


Preuzeto sa ...

Gde je Bog - pa tamo gde je i tragedija - kako bi bilo sta moglo da postoji van Boga. Ipak ako je Bog ljubav - odakle tragedija? Pa nema je - jer ona nije nastala u Bogu nego u nama da nam pokaze sta Bog nije da bi smo shvatili sta on jeste

Volja Bozija ili Sveti duh je tamo gde je tragedija a ne Gospod Bog ( koji je covek koji se jos nije pojavio ).
Isaija 45:7 " Koji pravim svetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo; ja Gospod činim sve to."
Naravno da ima tragedije, svaka smrt je tragedija, zlo koje je Gospod Bog kreirao, i ljudi ne mogu da shvate sta je On, posto samo On ima tu mogucnost, Isaija 55:8 " Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod; "
Ljubav je energija kojom Gospod Bog stvara sve sto je stvoreno, a nedostatak te energije unistava sve sto je unisteno.
I coveku nije potrebna smrt/zlo da bi znao sta je zivot/dobro.

Prvo kazes da je Bog tamo gde je i tragedija, "Bog je sve" da bi izlaganje zavrsio sa "Sta Bog nije".

Kako je moguce da se nesto desi mimo jednog jedinog kreatora svega ?

istina je paradoks

Ako cemo po religijiski, bog je stvorio i dobro i zlo.
A gde je bog, e to je dobro pitanje.
Jer do sada sam cuo 50 razlicitih misljenja po tom pitanju.
Ne znam koliko ta "vera" je u stvari vera, to je vise neki oblik euphorie

Bog zari i pali. Zatire i stvara. Stari Zavjet na velicanstven nacin opuisuje ovu temu!!

DA repliciram i pojasnim - tragedija ili spoznaja tragedije je konstrukcija uma i kao tako deo prolaznog temporalnog sveta ali ne deo nas. Mi zivimo i kreiramo temporalni svet da bi shvatili sopstvenu sustinu koja jeste Bog (ili deo njega). To se takodje moze reci i za nase temporalno okruzenje - ono nije Bog ali jeste deo njega - ono nismo mi ali smo mi u njemu. Ideja naseg bivstvovanja u njemu je ideja koja ima za cilj da nam pokaze da nase kreacije u materijalnom svetu nisu nasa sustina ali to mozemo da shvatimo tek onda kada iskustveno sami sebi dokazemo to bas u tom temporalnom svetu. Primer:

- Ja imam oca i majku
- Otac i majka poginu tako sto upadnu u vulkan
- Ja osecam bol gubitka oca i majke.  Taj bol ima opet veoma bitnu funkciju. Da mi dokaze sledece stvari:
 - ja nisam moj otac i majka
 - ja nisam vulkan u koji su oni upali
 - ja nisam bol koji osecam (jer u trenutku osecanja bola postoje dve stvari - bol i onaj koji oseca bol)

Ova zadnja spoznaja oslobadja moj duh od vezanosti za materijalni svet jer mi pokazuje da sta god da se desi u njemu uvek postoje dva entiteta

- dogadjaj (tragedija, sreca, jelo, sex, voznja u novim kolima sta god)
- onaj koji oseca - onaj koji prozivljava iskustvo -onaj koji je svestan dogadjaja ali onaj koji u tom trenutku nije dogadjaj sam po sebi

To nas dovodi do spoznaje koji ja zovem paradoks luna parka:

Ovaj svet je ringishpil u luna parku - mi smo u luna parku da bi se zezali jer nikada ne mozemo da budemo luna park sam po sebi jer bi se time nase iskustvo njega pretvorili u nocnu moru. Za vecinu ljudi zivot zbog toga i jeste nocna mora. Otud paradoks

Mi jesmo Bog i nase iskustvo je Bog i luna park je Bog ali ako izgubimo percepciju ovoga onda postajemo ono sto nismo - Bog postaje udaljeno bice odvojeno od nas koje nas kaznjava jer smo u Luna Parku koji jeste deo njega a mi umesto da uzivamo u luna parku mi se plasimo svake sprave koja je tamo namestena da bi se mi zezali. Suludo morate priznati - zbog toga ovaj svet i jeste ludnica jer nemamo pravu percepciju realnosti.

Naravno, ako ne znas sta je istina, posto onda mislis da je istina nesto sto nije.
Istina je rec o onome sto postoji u materiji. Ta rec je samo na povrsini, znaci rec koja nesto predstavlja, znaci da nema istine u nekakvoj "duhovnoj dubini".
Tako je, ali nije religijski nego biblijski, biblija govori da Bog stvara dobro i zlo, religija govori da Bog stvara samo
dobro, a za stvaranje zla su uprli prst u nesto sto ne postoji a to je "djavo".
Opet si u pravu, vera na ovoj Planeti ne postoji, postoje verovanja, koja variraju od pasivnih do "euforicnih".
Tako je, ali kako to objasniti onima koji veruju da nekakav "djavo" stvara zlo ?
Ovaj svet nije ludnica i u ovom svetu se moze znati sta je levo a sta je desno, sta je materija a sta je duh.
Sve si pobrkao zato sto ne shvatas da je covek duhovno bice a ne fizicko, posto se nalazi u telu koje fizicki pripada bioloskim " roditeljima ". Kada si poceo da razumes svoje postojanje i postojanje oko tebe, neko ti je rekao da postoje "otac i majka" i sve ostale price koje su deo tvoje memorije.
Da li bi mogao da kazes sta predstavljaju ove reci " I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima. "
Duh ne postoji van zivota coveka, koji je naravno u materiji, stoga duh se ne moze odvojiti od coveka ni u kojem obliku ili formi.
Bog je Bog zivih, On postoji samo u zivom coveku, kada jedan covek umre.... " I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao. " To takozvano "vracanje duha Bogu" je ustvari odlazak tog duha u one koji taj duh znaju i secaju ga se, posto je to jedino mesto gde Bog jeste.

Kao sto sam ti rekao, ako izbacis emocije iz razmisljanja mogao bi nesto da razumes.

 pre bih rekao da si ti sve pobrkao  . lepo si uochio da duh ne moze bez tela ,a telo bez duha . medjutim ,nije ti palo na pamet da je i duh promenljiv ,isto kao i telo  : chas je veseo ,chas je tuzan ,chas razmislja ,chas pricha gluposti  .

 ochigledno je da bog nije nikakav semitski sudija ,vladar ,dzelat ,otac .... a svakako nije onakav kakvim ga zamishljaju hriscani . prema tome ,ako je duh deo boga ,onda i bog nije nekakvo "savrshenstvo" vec vechito promenljiv i vrlo amoralan entitet .

Odavno mi je poznato da bi ti bacio sve iz ruku da bi rekao da sam ja sve pobrkao, ali nikada to nisi
objasnio.
Gde si recimo u onome sto sam ja rekao video da ja kazem kako "telo ne moze bez duha" ?!?

To je nesto sto se na ovom forumu non-stop desava, pojedinci vriste na mene "Ti si rekao ovo, ti si rekao ono!" a kada pitam gde sam ja to rekao, tema se menja.
Zivotinje i covek koji nije imao duh/rec/svest su zive duse ( tela ) bez duha.
Jedina dva stanja duha coveka su duh istine i duh neistine.
Pogresno shvatanje duha je dovelo do termina koje si naveo.
Biblija govori o coveku bez duha, 6000-7000 godina coveka sa duhom, pa vecnost coveka bez duha.
Ti ne znas sta je Bog, tako da je smesno/pateticno kada ti govoris sta Bog nije, a definitivno
nije ono sto "hriscanstvo" govori da jeste.