Preduzeće Koridor 10 biće ugašeno a za izgradnju oko 290 kilometara međunarodnog puta kroz Srbiju biće formirana kompanija Autoputevi Srbije.

Vlada se na taj korak odlučila kako bi nastavak izgradnje Koridora 10 bio neopterećen dugovima i lošim radom Puteva Srbije, preduzeća koje će sa predvodničke uloge u projektu ostati bez ikakve nadležnosti, piše "Blic."

Novo preduzeće tako će biti treće, u nizu za svega godinu dana, kome Vlada poverava gradnju najvažnije srpske saobraćajnice.

Do februara prošle godine za izgradnju koridora 10 bili su zaduženi Putevi Srbije, ali zbog njihovih loših rezultata Vlada je osnovala preduzeće Koridor 10, koje je bilo zaduženo da ubrza taj proces i učini ga efikasnim i transparentnim.

Sada, godinu dana kasnije, ukida se Koridor 10, koji je trebalo da radi sve do završetka izgradnje te saobraćajnice, i osnivaju se Autoputevi Srbije, koji će, kako kaže izvor lista, direktno odgovarati Vladi, a biće zaduženi za projektovanje, eksproprijaciju i izgradnju autoputeva na teritoriji cele zemlje.

Izvor: MTS-Mondo

Još jedno preduzeće „Autoputevi Srbije”
Umesto da gradi koridor 10, Vlada osniva nove firme
Nataša Korlat | 08. 04. 2010. - 00:02h | Foto: M. Ilić | Komentara: 33

Samo godinu dana od osnivanja, preduzeće „Koridor 10” biće ugašeno, a za izgradnju oko 290 kilometara međunarodnog puta kroz Srbiju biće formirana nova kompanija „Autoputevi Srbije”, saznaje „Blic”. Vlada se na taj korak odlučila kako bi nastavak izgradnje koridora 10 bio neopterećen dugovima i lošim radom”Puteva Srbije”, preduzeća koje će sa predvodničke uloge u projektu ostati bez ikakve nadležnosti.
 

Koridor kao Skadar na Bojani: Početak radova na železničkoj stanici „Prokop”

Novo preduzeće tako će biti treće u nizu za svega godinu dana kome Vlada poverava gradnju najvažnije srpske saobraćajnice. Do februara prošle godine za izgradnju koridora 10 bili su zaduženi „Putevi Srbije”, ali zbog njihovih loših rezultata Vlada je osnovala preduzeće „Koridor 10”, koje je bilo zaduženo da ubrza taj proces i učini ga efikasnim i transparentnim. Sada, godinu dana kasnije, ukida se „Koridor 10”, koji je trebalo da radi sve do završetka izgradnje te saobraćajnice, i osnivaju se „Autoputevi Srbije”, koji će, kako kaže izvor „Blica”, direktno odgovarati Vladi, a biće zaduženi za projektovanje, eksproprijaciju i izgradnju autoputeva na teritoriji cele zemlje. Njihov prvi posao biće upravo gradnja koridora 10, projekta na kome su samo u poslednje dve godine pala već dva preduzeća.


Nejasno je zašto do sada niko iz „Puteva Srbije” nije smenjen niti je na bilo koji drugi način odgovarao za loše rezultate na koridoru 10. Nije jasno ni zašto, ako se već znalo da „Putevi” rade loše, u startu nije osnovano nezavisno preduzeće, već se bacilo još godinu dana na osnivanje firme koja zbog zavisnosti od „Puteva” nije mogla biti efikasna, i koja je kasnije ugašena. Rezultati su u svakom slučaju poražavajući - od predviđenih 250 kilometara saobraćajnica, za godinu dana je završeno 47.



Prioritetne deonice
- Formiranjem firme „Autoputevi Srbije” trebalo bi da se oslobodimo stega koje su zbog vezanosti „Koridora 10” za „Puteve Srbije” negativno uticale na izgradnju koridora. „Autoputevi” će biti nezavisni, neće biti opterećeni lošom politikom „Puteva” i to bi trebalo da da rezultat - kaže sagovornik „Blica” iz Vlade Srbije.
Da li će država od lošeg konačno postati dobar investitor i završiti najvažniji nacionalni projekat, na kome bi godišnje mogla da zaradi oko milijardu evra, pokazaće i realizacija prvih zadataka koji će biti postavljeni pred „Autoputeve Srbije”. Kako saznajemo, postavljeni su prioriteti, a prvi na listi je izgradnja severnog kraka (deonica od Horgoša do Novog Sada), koja bi trebalo da počne već sledeće nedelje. Za 14. april zakazan je i početak radova na obilaznici oko Dimitrovgrada, a do kraja godine u planu je i početak izgradnje saobraćajnice od Niša prema bugarskoj granici. U tom paketu je i nastavak gradnje obilaznice oko Beograda i nekoliko deonica do Makedonije.


Hoće li novo preduzeće biti efikasnije od prethodnih, videće se vrlo brzo. Ipak, i dalje se kao neizostavno postavlja pitanje ko je odgovoran što se gradnja koridora 10 poredi sa zidanjem Skadra na Bojani. Da podsetimo, izgradnja ovih saobraćajnica, koje bi trebalo da postanu deo panevropske mreže koja povezuje zapadnu Evropu sa Bliskim istokom, zvanično je počela 1997, dakle pre 13 godina. U međuvremenu se tu i tamo nešto radilo, ali opet bez konkretnih rezultata. Izgradnja koridora 10 proglašena je 2008. i najvažnijim državnim projektom, zbog čega je Vlada Srbije osnovala Nacionalni savet za infrastrukturu, na čelu sa Borisom Tadićem. Rad na najvažnijem putu kroz Srbiju koordinirala su tri ministarstva - za infrastrukturu (SPS), NIP (G17 plus) i životnu sredinu i prostorno planiranje (DS), koja pripadaju trima strankama vladajuće koalicije.


Glavni krivci i sankcije
Već nedeljama se u vladajućoj koaliciji lome koplja oko toga na koji način će rukovodioci „Puteva Srbije” biti kažnjeni za dosadašnji loš rad. Glavnu krivicu, smatraju u Nacionalnom savetu za infrastrukturu, snose Zoran Drobnjak, generalni direktor tog preduzeća, predsednik UO Zoran Lilić, kao i Biljana Vuksanović, direktorka sektora za projektovanje i razvoj.


Drobnjaka i Lilića optužio je javno i nadležni ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, koji je, međutim, i rekao da Vuksanovićeva nije odgovorna i da je krivica na višem nivou, iako je, kako se navodilo, priprema projekata bila najveći problem tokom rada na koridoru 10. Kako saznajemo u Vladi, ko će od njih snositi sankcije i kakve će one biti, odlučivaće Milutin Mrkonjić.
- Mrkonjiću su ostavljene odrešene ruke da prepozna krivca i reši to na način kako misli da treba - kaže naš sagovornik.


Kako saznajemo, Vlada je odlučna da reformiše „Puteve Srbije”, a pokrenut je i postupak transformacije tog preduzeća koji će finansirati Svetska banka. Kako kaže naš dobro obavešteni izvor, moguće je da će „Putevi” biti pretvoreni u direkciju, a opcija je i da nastave sa radom, odnosno da se bave svojom primarnom delatnošću - održavanjem puteva. U tom cilju formiran je i komitet, a u toku je postupak izbora konsultanta koji će napraviti akcioni plan za reformu „Puteva Srbije”.
 
Svetska banka danas ocenjuje tok radova
Delegacija Svetske banke u poseti je Beogradu i Vladi Srbije. Kako saznajemo, juče je u Vladi održan niz sastanaka na temu koridora 10, a članovima delegacije predata je i dokumentacija o njegovoj izgradnji. Cilj posete je ocena rada na koridoru 10, koja će Vladi Srbije biti predočena danas.


 
Prioritetne deonice do kraja godine:
- Novi Sad - Horgoš
- obilaznica oko Dimitrovgrada
- Niš - bugarska granica
- obilaznica oko Beograda
- deonice prema Makedoniji


 
Domaći konzorcijum dao najbolju ponudu?


„Nibens grupa” saopštila je juče da je domaći konzorcijum firmi, na čelu sa Preduzećem za puteve „Beograd”, dao najpovoljniju ponudu u okviru pregovaračkog postupka javne nabavke za izgradnju leve trake autoputa E-75 Horgoš - Novi Sad. Za taj posao konkurisalo je još i „Primorje” iz Slovenije, dok je „Hidroelektroniskogradnja” iz Hrvatske odustala.

 

Kako su rekli u „Nibensu”, u čijem je sastavu Preduzeće za puteve „Beograd”, pregovarački postupak je nastavljen juče po podne. U tenderskoj komisiji, međutim, kažu za „Blic” da još nije poznato ko je dao najbolju ponudu za severni krak koridora 10, kao i da će ta informacija biti saopštena danas.


Izgradnja 110 kilometara poluautoputa na koridoru 10 obuhvata deonicu od Horgoša do 28. kilometra od granice, zatim deonicu od 38. do 98. kilometra puta Horgoš - Novi Sad, kao i deonicu između Kelebije i Subotice. Prema ugovoru, izgradnja tih deonica trebalo je da počne u martu ove godine, a prema uslovima tendera, trajaće maksimalno 22 meseca.


Na prethodnom tenderu, koji je održan polovinom februara kroz otvoreni postupak, konzorcijum domaćih firmi ponudio je najnižu cenu od 9,97 milijardi dinara i najkraći rok za izgradnju (devet meseci), ali je u ponudi navedeno da će ta cena naknadno biti usklađena sa inflacijom. „Hidroelektroniskogradnja” ponudila je izgradnju te deonice za 11,55 milijardi dinara, a slovenačko „Primorje” za 13,47 milijardi dinara. Međutim, tender je poništen jer, prema obrazloženju ministra Milutina Mrkonjića, „nijedna ponuda nije bila do kraja dobra”, što je bio razlog da se poništi otvoreni postupak i pređe na pregovarački postupak.

Izvor: Blic

Novi problemi na izgradnji saobraćajnice
Vladina pisarnica „oborila“ tender za koridor 10
N. Korlat | 09. 04. 2010. - 00:02h | Komentara: 43

Pregovarački postupak u okviru tendera za izgradnju leve trake autoputa E75 Horgoš - Novi Sad na koridoru 10 još jednom je poništen. Razlog je to što uredno poslata ponuda hrvatske firme „Hidroelektroniskogradnja” nije ni stigla u kabinet ministra Milutina Mrkonjića, već je zadržana na pisarnici Vlade Srbije sve do okončanja procesa otvaranja ponuda, saznajemo u izvorima bliskim „Hidroelektroniskogradnji”.

- Ponuda hrvatske kompanije stigla je na pisarnicu Vlade u sredu ujutro, ali je niko nije odneo do nadležnog ministra Mrkonjića. Zašto, ne znamo. Zbog toga se žalila „Hidroelektra”, koja inače radi sa „Vojvodina putem”, a ministar za infrastrukturu je odmah poništio postupak - kaže izvor”Blica”.


Domaća „Nibens grupa” je prekjuče saopštila da je na tom tenderu domaći konzorcijum na čelu sa Preduzećem za puteve „Beograd” dostavio najbolju ponudu. U saopštenju je stajalo da je domaći konzorcijum pobedio slovenačku firmu „Primorje”, kao i da, kako je navedeno, „Hidroelektorniskogradnja” nije ni poslala ponudu.


- Ispalo je da je „Hidroelektra” odustala, a neko je zapravo bio „nemaran” - tvrdi naš sagovornik.


Kako je „Blicu” rečeno u tenderskoj komisiji, novo otvaranje ponuda zakazano je za ponedeljak.


Ovo je drugi put da se razmatraju ponude tri pomenuta preduzeća za izgradnju 110 kilometara od Horgoša do Novog Sada. Na prethodnom tenderu, koji je održan polovinom februara kroz otvoreni postupak, konzorcijum domaćih firmi ponudio je najnižu cenu od 9,97 milijardi dinara i najkraći rok za izgradnju (devet meseci), ali je u ponudi navedeno da će ta cena naknadno biti usklađena sa inflacijom. „Hidroelektra” je ponudila izgradnju te deonice za 11,55 milijardi dinara, a slovenačko „Primorje” za 13,47 milijardi dinara. Međutim, tender je poništen jer, prema obrazloženju ministra Milutina Mrkonjića, „nijedna ponuda nije bila do kraja dobra”, što je bio razlog da se poništi otvoreni postupak i pređe na pregovarački postupak. Međutim, u medijima se tada spekulisalo da je pravi razlog za poništenje tendera namera Vlade Srbije da ovaj posao dodeli domaćem konzorcijumu, kome je dato vreme da svoju ponudu uskladi sa uslovima konkursa i da fiksnu cenu, kao i ostali ponuđači.


Izgradnja ovog poluautoputa na koridoru 10 obuhvata deonicu od Horgoša do 28. kilometra od granice, zatim deonicu od 38. do 98. kilometra puta Horgoš - Novi Sad, kao i deonicu između Kelebije i Subotice. Prema ugovoru, izgradnja tih deonica trebalo je da počne u martu ove godine, a prema uslovima tendera, trajaće maksimalno 22 meseca. Kako nam je pre nekoliko dana rečeno u Vladi, ukoliko pregovarački postupak uspe i jedna od pomenutih kompanija dobije posao, radovi bi mogli da krenu već u toku sledeće nedelje.


Ovo, međutim, nije ni prvi ni jedini problem na izgradnji koridora 10. Nadležna istoimena firma, koja je osnovana pre samo godinu dana, nije ispunila zadate ciljeve, zbog čega je Vlada Srbije odlučila da osnuje novo preduzeće „Autoputevi Srbije”. To će biti treća firma u kratkom periodu kojoj se poverava najvažniji projekat u državi. Koridorom su se prvo bavili „Putevi Srbije”, a zatim je zbog neefikasnosti ovog preduzeća osnovana firma „Koridor 10”. Rezultat je bio izgrađenih 47 kilometara u 2009, a bilo je predviđeno da tokom prethodne godine počne gradnja ukupno 250 kilometara puta.


Ovog meseca trebalo bi da počnu radovi i na obilaznici oko Dimitrovgrada, a do kraja godine za „Blic” je najavljena izgradnja saobraćajnice od Niša ka bugarskoj granici, obilaznice oko Beograda, a zatim i deonice prema Makedoniji.

 

Direktor „Puteva Srbije” za „Blic”
Podneću ostavku ako kažu da sam kriv
 

Ako kažu da sam kriv za loš rad na projektu izgradnje koridora 10, podneću ostavku, kaže za „Blic” Zoran Drobnjak, generalni direktor „Puteva Srbije”.

Drobnjak tvrdi da nije bio upoznat sa planovima Vlade da za godinu dana izgradi 250 kilometara autoputa. On tvrdi i da mu nije poznato da je Vlada nameravala da osnuje novo preduzeće „Autoputeve Srbije” i da „Puteve Srbije” potpuno isključi iz tog posla.


Da li ste vi zadovoljni sa izgrađenih 47 kilometara za godinu dana?
- Uvek može bolje. Evo, nedavno sam potpisao ugovore za izgradnju deonice ka

Dimitrovgradu. Problem može jedino da bude eksproprijacija zemljišta.


Da li znate da se razgovara o vašoj ostavci?
- To mi nije poznato. Ali ako kažu da sam kriv, sam ću podneti ostavku.


To je već rečeno na sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu.
- Tamo nije bilo govora o tome.
 

„Proglasio” vas je krivim i nadležni ministar Milutin Mrkonjić.

Gde to?
 

U intervjuu jednim dnevnim novinama javno vas je optužio da ste odgovorni za neefikasnost u izgradnji koridora 10.
- A jeste li čuli šta je rekao u emisiji „Oko?
 

Šta je rekao?
- Trebalo je da ga gledate.
 

Pa, hoćete li podneti ostavku?
- Kada kažu da sam kriv.
 

Izvor: Blic

Zoran Drobnjak u sukobu interesa
Direktor „Puteva Srbije“ sam sebi nameštao poslove
N. Korlat | 10. 04. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 49

Zoran Drobnjak, generalni direktor JP „Putevi Srbije”, preduzeća koje sprovodi tendersku proceduru za sve radove na putevima u Srbiji, istovremeno je i akcionar Preduzeća za puteve „Beog rad” koje učestvuje na tenderu za izgradnju deonice Horgoš - Novi Sad.


Prema uvidu u Centralni registar, Drobnjak poseduje 179 akcija, odnosno 0,01 odsto kapitala tog preduzeća.


„Blic” je juče pokušao da sazna da li je Drobnjak obavestio nadležne organe o svom udelu u vlasništvu preduzeća kojem je u više navrata dodelio posao. Naši sagovornici bliski „Putevima Srbije” i tenderskoj komisiji koja dodeljuje projekte za koridor 10 rekli su nam da prvi put čuju informaciju da je on akcionar i u Preduzeću za puteve „Beograd”. U Agenciji za borbu protiv korupcije kažu za „Blic” da je u pitanju očigledan sukob interesa. „Drobnjak se nalazi u privilegovanoj poziciji da preduzeću u kojem ima vlasništvo dodeli posao”, rekli su u Agenciji. Preduzeće za puteve „Beograd” trenutno održava 683 kilometra puta prvog i 228 kilometara puta drugog reda, a radnici ove firme brinu o ibarskom, novosadskom, zrenjaninskom i obrenovačkom putu. PZP „Beograd” nedavno je učestvovalo u izgradnji dve deonice na koridoru 10.



- Kao generalni direktor „Puteva Srbije”, Drobnjak bira i članove komisije koja odlučuje o pobedniku na konkursu - kaže naš izvor blizak „Putevima Srbije”.
Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbije”, kaže za „Blic” da po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije Drobnjak može da ima akcije u nekom preduzeću, ali da mora da prenese upravljačka prava na nekog drugog. Takođe, istovremeno je u obavezi da se izuzme iz procedure koja ima direktne veze sa tom firmom.


- Kada govorimo o ovom slučaju, pitanje je kako je moguće da tender bude sproveden, a da Drobnjak bude izuzet iz procedure. To mi zvuči nemoguće. On se nalazi u poziciji da realizuje svoj privatni interes – smatra Nenadić.
„Blic” je juče pokušao da stupi u kontakt sa Zoranom Drobnjakom, ali on se uporno nije odazivao našem pozivu.

Izvor: Blic

Sukob Mrkonjića i Dačića koči gradnju koridora 10
N. M. J. | 12. 04. 2010. - 00:02h | Foto: A. Stanković | Komentara: 42

Osnivanje "Autoputeva Srbije" kao preduzeća koje bi trebalo da zameni ranije osnovani "Koridor 10" posledica je želje u vladajućoj koaliciji da se izbegne spor između lidera SPS Ivice Dačića i njegovog partijskog kolege Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, saznaje "Blic" u vrhu vladajuće koalicije.

Naime, naš izvor navodi da je i Mrkonjić nezadovoljan radom Zorana Drobnjaka, direktora "Puteva Srbije", ali da zbog toga što je partijski kadar ne želi da ga smenjuje. Sa druge strane, DS kao koalicioni partner vrši pritisak na lidera SPS da otkloni prepreke kako bi se do kraja meseca završio izbor ponuđača na tenderima za severni krak i deonicu ka Dimitrovgradu.


- Dačić ima mogućnost da traži od Mrkonjića da smeni Drobnjaka, ali to ne radi pravdajući se stranačkim izborima u septembru. Mrkonjić je vođa stare, tvrde struje u SPS i Dačić ne želi da ulazi u sukob sa njim do skupštine stranke. Nije tajna da radi na tome da smanji uticaj Mrkonjića na partijsko članstvo, a u tom pravcu ide i njegova ranija najava da su potrebni mlađi kadrovi - objašnjava naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.



Pokretanje Mrkonjićeve odgovornosti za dosadašnji rad na koridoru 10 tako će morati da sačeka bar do stranačkih izbora u redovima socijalista. U Vladi su, da podsetimo, konstatovali niz propusta u projektovanju i na tenderima za izgradnju ovog puta kroz Srbiju.


U međuvremenu, odluka o izboru najpovoljnijeg ponuđača javne nabavke za izgradnju leve trake autoputa Horgoš - Novi Sad na koridoru 10 biće doneta najverovatnije već danas, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu za infrastrukturu. U ministarstvu kažu da je odluka odložena zbog naknadno prispele žalbe jednog od učesnika na tenderu. Procedura će biti nastavljena danas. Odluka koja je trebalo da bude ranije doneta odložena je zbog naknadno prispele žalbe konzorcijuma hrvatske firme "Hidroelektroniskogradnja" i subotičkog "Vojputa". "Blic" je već pisao da je u Vladi objašnjeno da žalba nije stigla do kabineta ministra infrastrukture jer je zadržana na pisarnici. Taj podatak izazvao je dosta negodovanja u Vladi, pa bi do kraja ove nedelje trebalo da bude poznato da li je reč stvarno o propustu pisarnice Vlade ili je neko drugi odgovoran. Najpovoljniji ponuđač nije izabran 7. aprila jer je ponuda zagrebačkog konzorcijuma čekala na pisarnici Vlade Srbije. U "Vojputu" kažu da im je "žalba priznata i da u ponedeljak dolaze u Beograd na pregovore". Kako saznajemo, povodom žalbe "Vojputa" mogla bi da bude donesena odluka da se okonča proces pregovora, a da se po žalbi odlučuje posebno.

Izvor: Blic

Drobnjak priznao da je akcionar u privatnoj firmi
Direktor „Puteva“ opstaje uprkos sukobu interesa
N. K. - N. M. J. | 13. 04. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić | Komentara: 18

Direktor „Puteva Srbije” Zoran Drobnjak priznao je juče da je vlasnik 170 akcija u Preduzeću za puteve „Beograd” i time potvrdio pisanje „Blica” da se nalazi u sukobu interesa, budući da je na čelu preduzeća koje je PZP-u „Beograd” obezbedilo više unosnih poslova gradnje i restrukturiranja putne mreže u Srbiji.


Zoran Drobnjak je u pismu „Blicu” istakao da je 170 akcija Preduzeća za puteve „Beograd” stekao radeći u toj firmi preko 20 godina. On je naveo i da će se odreći vlasništva nad tim akcijama i prepustiti ih Domu za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj ulici.


- Njihova nominalna vrednost je simbolična i sa aspekta upravljačkog prava nema nikakav uticaj, niti sam bilo kad učestvovao u bilo kojim odlukama u vezi sa PZP „Beograd” - naveo je Zoran Drobnjak.


On je dodao i da 170 akcija koje poseduje predstavlja 0,000014 odsto od 12.439.000 emitovanih akcija u tom preduzeću. Na sajtu Centralnog registra piše da je Drobnjak vlasnik 179 akcija, odnosno da ima 0,0014 odsto vlasništva u PZP „Beograd”.


Direktor JP „Putevi Srbije” takođe je naveo da su međunarodni tenderi za izgradnju koridora 10 u nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu, koje u celosti sprovodi procedure i bira najbolje i najpovoljnije ponuđače, kao i da to nije ni njegova, a ni obaveza preduzeća na čijem je čelu.


- Shodno zaključku Nacionalnog saveta za infrastrukturu, osnovano je privredno društvo „Koridor 10” odlukom UO JP „Putevi Srbije”. To društvo je dobilo pravo glavnog činioca u postupku izgradnje putne infrastrukture autoputa na koridoru 10 - piše u dopisu Zorana Drobnjaka, koji još navodi da preduzeće „Koridor 10” nije pod ingerencijom niti Upravnog odbora „Puteva Srbije” niti njega kao direktora.
I pored toga što firma „Putevi Srbije” ne odlučuje o aktuelnim tenderima za izgradnju koridora 10, postavlja se pitanje šta je sa svim ostalim putevima za koje su nadležni „Putevi Srbije” a na kojima je radilo PZP „Beograd”. To preduzeće trenutno održava 683 kilometra puta prvog i 228 kilometara puta drugog reda, a brine se i o ibarskom, novosadskom, zrenjaninskom i obrenovačkom putu.


Nejasno je i kako je direktor „Puteva Srbije” opstao na toj poziciji kada je jasno da je bio u sukobu interesa. Pitanje je i kako je moguće da za to niko od nadležnih nije znao kada podaci o Drobnjakovom udelu u PZP „Beograd” mogu da se nađu u Centralnom registru. U Agenciji za borbu protiv korupcije „Blicu” je rečeno da „još ne znaju da li će biti pokrenut postupak protiv Drobnjaka jer njegova imovinska karta još nije došla na red”.


Druga otežavajuća okolnost po aktuelnog direktora „Puteva Srbije” jeste ta što preduzeće „Putevi Srbije” i njegovo rukovodstvo već duže vreme slove za glavne krivce loših rezultata na koridoru 10. Ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić javno je rekao da bi Drobnjaka odmah smenio „da iza njega ne stoje pojedini ministri”.
Naš izvor iz Vlade kaže da je Drobnjak kadar Ivice Dačića, ministra unutrašnjih poslova, i da je to razlog zbog koga Mrkonjić ne može da smeni direktora „Puteva”. Kada su za sukob saznali u ostatku vladajuće koalicije, dvojici ministara iz SPS dat je rok da do kraja ovog meseca reše unutarpartijske probleme koji koče gradnju koridora 10. Loša saradnja između „Puteva Srbije” i preduzeća „Koridor 10”, takođe bila rezultat obračuna dve struje u SPS, budući da je Drobnjak kadar Dačića, a predstavnik Ministarstva za infrastrukturu u „Koridoru 10” Darko Pešić blizak je Mrkonjiću.
 
„Autoputevi Srbije” do kraja nedelje
Kako saznajemo u Vladi Srbije, novo preduzeće „Autoputevi Srbije” biće osnovano najverovatnije do kraja ove nedelje. Ono će biti zaduženo za projektovanje, eksproprijaciju zemljišta i izgradnju koridora 10, a biće i potpuno nezavisno od „Puteva Srbije” i odgovaraće direktno Vladi.


 
Mrkonjić nije hteo da razmatra Čumetovu ponudu
 


U Vladi je juče održan ponovljeni tender za izgradnju leve trake autoputa Horgoš - Novi Sad na kome su razmatrane dve ponude - domaćeg konzorcijuma „Nibens grupa” i slovenačke firme „Primorje”. Do kraja ove nedelje biće poznato ko je odgovoran što se ponuda „Hidroelektroniskogradnje” prošli put nije našla pred članovima tenderske komisije, a kako „Blic” nezvanično saznaje, ministar Milutin Mrkonjić nije želeo da se ona razmatra jer iza nje stoji Ljubiša Buha Čume.

 

Iako je prethodno rečeno da je Vladina pisarnica odgovorna za propust jer nije na vreme dostavila prispelu dokumentaciju Ministarstvu infrastrukture, razlog je sasvim drugačiji.


- Dokumentacija „Hidroelektre” je na vreme stigla do kabineta ministra Mrkonjića, ali on nije hteo da se ona uopšte razmatra. Jednostavno je ignorisao tu ponudu jer iza nje stoji stoji Ljubiša Buha Čume - kaže izvor „Blica” iz Vlade Srbije.
Kada su u Vladi shvatili šta se zapravo dogodilo i nakon što je „Hidroelektorniskogradnja” uložila žalbu, od Milutina Mrkonjića zahtevalo se da odmah poništi tender. Naime, izgradnja koridora 10 finansira se iz novca nekoliko evropskih banaka i svaku grešku na tenderu država bi morala skupo da plati.
- Zato je Vlada zahtevala da se još jednom obnovi pregovarački postupak - tvrdi naš sagovornik.


„Hidroelektroniskogradnja” zapravo je konzorcijum hrvatske „Hidroelektre” i subotičkog „Vojputa” iza kojeg stoji Ljubiša Buha Čume. Mada je na tenderu za izgradnju 110 kilometara poluautoputa Horgoš - Novi Sad domaći konzorcijum već viđen kao pobednik, izvor „Blica” iz tenderske komisije kaže da je na prvom tenderu, Čumetova ponuda imala najviše bodova.


- Ponuda „Hidroelektre” i „Vojputa” nije imala najnižu cenu, ali jeste najduži rok otplate, što je veoma važno. Za radove na deonici država ove godine može da plati samo četiri milijarde dinara od ukupno deset milijardi, kolika je vrednost ovih radova - kažu u komisiji.

Izvor: Blic

Vlada odlučna da kriminalcima stopira učešće u državnim poslovima
Čume neće moći da pere pare od kriminala na koridoru 10
N. K.-T. N. Đ. | 15. 04. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet, A. Stanković | Komentara: 35

Vlada Srbije je odlučna u tome da ne daje državne poslove ljudima sa sumnjivom prošlošću, pa ni Ljubiši Buhi Čumetu. Ti ljudi za koje se zna da su imovinu stekli kriminalom pa sad pokušavaju da je legalizuju kroz privatizaciju, bez obzira na njihov sadašnji pravni status, neće novac prati kroz kapitalne investicije, izjavio je za “Blic” izvor iz Vlade Srbije.
 
Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture, sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i ostalim predstavnicima Vlade na otvaranju deonice koridora 10 Levosoje - Preševo

Poreklom Čumetove imovine, koja nije mala, državni organi se nisu bavili jer je ubrzo posle ubistva premijera Zorana Đinđića stekao status svedoka saradnika, ali se zna da je stečena prljavim poslovima. Pa kad je tako, dodaje naš sagovornik, onda se njemu i ostalim “bivšim kriminalcima” mora ograničiti pristup državnim poslovima.


- Šta ako nas sutra neko zapita: Zar u Srbiji nema drugih investitora, poštenih biznismena? Ne bismo mogli da odgovorimo ni na pitanje zašto smo poslove, recimo za koridor 10, morali da poverimo onima koji su novac stekli kriminalom. A šta bi rekli svetski kreditori, možete misliti - objašnjava izvor “Blica” iz Vlade.
Ime Ljubiše Buhe Čumeta opet je isplivalo na površinu kada se otvorilo pitanje loših tendera i projektne dokumentacije, pa samim tim i kašnjenja s izgradnjom koridora 10.

Nezvanični izvori iz Vlade navode da je iz senke pokušao da se sa zagrebačkom “Hidroelektrom” izbori za posao na izgradnji dela severnog kraka ovog transevropskog puta. Takođe, on se dovodi i u vezu sa poslom na radovima u tunelu kod Dimitrovgrada, za koje je takođe, prema izvorima “Blica”, bio zainteresovan, a na kojem se takođe pojavila pomenuta hrvatska firma. Tender je, međutim, oborila Svetska banka jer je izračunato da je projekat “Puteva Srbije” skuplji 100 miliona evra od drugih rešenja.

- Tim projektom bilo je predviđeno kopanje tunela pomoću veoma skupih specijalnih mašina. Ukazano nam je da postoje i drugi načini da se tunel probuši i za mnogo jeftinije pare - navodi naš sagovornik.

U Ministarstvu pravde kažu da poslovanje Ljubiše Buhe Čumeta sada nadziru policija
i nadležne službe

Poslednji tender za izgradnju koridora 10 na deonici Horgoš - Novi Sad takođe je izazvao brojne nedoumice. Od starta ga je pratila priča da je namešten i da je već doneta odluka da tu saobraćajnicu dugu 110 kilometara gradi domaći konzorcijum. Međutim, tender je dva puta obaran, uz objašnjenje da nije bilo dobre ponude. U Vladi su “Blicu” rekli da je među ponuđačima bio i Ljubiša Buha Čume, koji se krio iza ponude hrvatske “Hidroelektre” i subotičkog “Vojputa”.
- Njihova ponuda je jednostavno ignorisana - kažu u Vladi.


U “Vojputu”, međutim, tvrde da su te priče izmišljene kako bi se skrenula pažnja sa lošeg rada na koridoru 10. Direktor tog preduzeća Duško Dražić kaže za “Blic” da je on u toj firmi već 30 godina, da je uglavnom radio kao direktor i da je kreditom iz “Komercijalne banke” kupio većinski paket akcija.


- “Vojput” od osnivanja pa do danas nije imao nijednu mrlju. Nikada nisu kasnile plate zaposlenima, a kao preduzeće nismo imali nijedan propust u radu - tvrdi Dražić.


Naši izvori navode da, osim “Vojputa”, Čume stoji iza još dve građevinske firme u Srbiji, kao i da ima svoje ljude u JP “Putevi Srbije”, ali i među nekadašnjim političarima. Za takvog u Vladi slovi i nekadašnji socijalista Bane Ivković, koji je, kako se priča, savetnik Ljubiše Buhe Čumeta.


- Radim na Građevinskom fakultetu, savetujem neke firme jer se to podrazumeva u mom poslu. Koje su to, neću vam odati. Mogu samo da kažem da poslednji tender za izgradnju koridora 10 liči na sve, osim na tender. To je pre cirkus Montija Pajtona - odgovara za “Blic” Ivković.


A cirkus na koridoru 10 je počeo još pre 13 godina, kada su radovi zvanično pokrenuti. Prvi vrpcu presekao je bivši predsednik Slobodan Milošević, a njegovu praksu potom su sledili i drugi srpski političari, koji sada radove otvaraju i na svakih četiri kilometara puta. Iako je ambicija državnog vrha bila da se u 2009. sagradi 250 kilometara, izgrađeno je svega 47. Glavne zamerke odnosile su se na izradu projekata, kao i na loše odrađene tendere, a krivicu će, prema najavama, snositi i rukovodstvo JP “Putevi Srbije - generalni direktor Zoran Drobnjak i predsednik UO Zoran Lilić, čija se smena sprema u okviru reforme preduzeća, koja je u toku.

 
Radovi na severnom kraku
Kako je najavio član UO preduzeća “Koridor 10” Nenad Ivanišević, za tri ili četiri nedelje počeće izgradnja poluautoputa od Horgoša do Novog Sada u dužini od 110 kilometara, a gradiće je srpske firme na čelu sa Preduzećem za puteve “Beograd”.

Ljubiša Buha: Ako se bavim kriminalom, odgovaraću

Ljubiša Buha Čume negira za „Blic” da je bilo formalni, bilo neformalni vlasnik preduzeća „Vojput” i drugih s kojima se dovodi u vezu, kao i hrvatske firme „Hidrogradnja”:
„Pa, je l’ znate vi koji je to megakonzorcijum?! Voleo bih, vrlo rado, da je moj.” Kaže, takođe, da bi rado radio na izgradnji koridora 10, ali da mu to uskraćuju, iako poseduje tehnologiju koja četiri puta pojeftinjuje izgradnju i isto toliko podiže kvalitet puteva. On tvrdi uporno da ima samo firmu „Difens”.
- Uostalom, slobodan sam građanin, iako me pominju kad god nekome nešto smeta u putnoj privredi. Kada posao na koridoru Novi Sad - Subotica ne ide kako treba, oni jurnu na mene.
Na optužbe da je informacije o uslovima tendera, konkretno kod Dimitrovgrada, dobijao iz „Puteva Srbije”, odgovara:
- Ako neko kaže da sam na tenderima oko Dimitrovgrada učestvovao uz pomoć neke gospođe iz „Puteva Srbije”, neka objasni kako sam to radio. Rečeno je više puta u sudu, a i ja to ponavljam, slobodan sam čovek sve dok se bavim legalnim poslovima. A ako se bavim kriminalom - odgovaraću. Samo, pitanje je, ako mi se ne dozvoljavaju legalni poslovi, čime ja to da se bavim?


 
Lična karta koridora 10
- dužina 800 kilometara
- izgrađeno 400 kilometara
- gradnja počela 1997. godine
- ukupna vrednost radova više od milijarde evra
- novac obezbeđuju Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka


 
Zakon nije dozvoljavao da se Buhi oduzme imovina


Ljubiša Buha Čume jedan je od tri svedoka saradnika koji su taj status dobili pre septembra prošle godine i usvajanja novog Zakona o krivičnom postupku. Novi zakon, za razliku od starog, kako objašnjava za „Blic” Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, podrazumeva oduzimanje imovine i svedocima saradnicima. Te stavke, međutim, nema u prethodnom zakonu kada je ovim svedocima dodeljen status. Tako im imovina nije oduzeta, niti je to moguće retrogradno učiniti.


- Svim svedocima saradnicima koji su ovaj status dobili po donošenju novog zakona, a čiji su broj i imena tajna, kompletna imovina je oduzeta. Bez obzira na datum dobijanja statusa, koji je usledio nakon datih informacija, a koje su pojedince odveli u zatvor, svi oni imaju status slobodnih građana - navodi Homen.
Buha je status svedoka saradnika dobio tokom suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. godine. U to vreme na snazi je zakon koji nije predviđao oduzimanje imovine, a imovina mu se ne može oduzimati retrogradno jer je dogovor postignut po postojećim pravilima.


- U slučaju da Ljubiša Buha ili neko od preostale dvojice svedoka počini bilo koje krivično delo, njihova imovina biće oduzeta, a oni će krivično odgovarati. Do tada oni su slobodni građani - dodaje Homen.


On napominje da policija i nadležne službe veoma pažljivo prate svedoke saradnike, njihovo poslovanje, kao i komunikacije, uostalom kao kod svakog lica od bezbednosnog značaja.


Izvor: Blic

Počeli radovi na zaobilaznici oko Dimitrovgrada i izgradnja sedam mostova
Z. Panić | 15. 04. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Panić | Komentara: 3

Izgradnja koridora 10 predstavlja ključni element za integraciju transportne mreže Srbije sa transportnom mrežom u celom regionu. Ovo je najveći kredit koji je Svetska banka dala Srbiji. Cena ukupne izgradnje koridora 10 procenjuje se na oko 1,3 milijarde evra, a od tog iznosa Svetska banka će finansirati 275, 2 miliona evra, izjavila je juče Džejn Armitidž, regionalna direktorka Svetske banke, na svečanom otvaranju radova na zaobilaznici oko Dimitrovgrada na istočnom kraku koridora 10.
 
Omogućeni sigurni putevi za tokove novca od Svetske banke: Slavica Đukić-Dejanović

Radovi na izgradnji obilaznice i autoputa do granice sa Bugarskom, kao i petlja i sedam mostova, finansiraju se iz kredita Svetske banke. Izvođač radova je austrijska „Alpina’’, koja je dala najbolju ponudu na tenderu. Radovi će koštati 31,5 miliona evra, a treba da traju 24 meseca.


Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta Srbije, juče je navela da Srbija postaje veliko gradilište.


- U parlamentu Srbije akreditovana su mnoga dokumenta kojima je omogućena sigurnost investitoru i sigurni putevi za tokove novca od Svetske banke, kojoj se zahvaljujem - rekla je ona.


Ona je kazala da će izgradnja zaobilaznice omogućiti da podizvođači budu ljudi iz ovog kraja u mnogim radovima i da problem nezaposlenosti u ovom delu Srbije bude rešen u naredne dve godine na najbolji način.


-Protok usluga, ljudi i roba između Bugarske, koja je članica EU, i Srbije sigurno će izgradnjom koridora 10 biti nov podsticaj za mnogo toga pozitivnog - rekla je Đukić-Dejanović.


Regionalni direktor Svetske banke Džejn Armitidž je rekla i da Svetska banka pruža potpunu podršku Vladi Srbije da izgradi deo do makedonske granice. Armitidž je naglasila da infrastruktura predstavlja veoma važan element za ekonomiju Srbije.


- Saobraćajna mreža ima veliki uticaj na konkurentnost Srbije, njen izvoz i na cenu robe. Kredit koji pružamo Srbiji će doprineti ne samo izgradnji infrastrukture već i smanjenju broja poginulih i nezgoda na putevima u Srbiji. Izgradnja autoputa će doprineti ekonomiji i otvaranju novih radnih mesta i smanjiće troškove prevoza robe - navela je ona.


Član upravnog odbora preduzeća ‘’Koridor 10’’ Nenad Ivanišević je rekao da bez pomoći Svetske banke ne bi mogli da završe tu deonicu.


- Veliki poslovi s obezbeđenjem finansija i sprovođenjem tenderske procedure sada su krunisani početkom radova. Početkom maja biće raspisan tender za deonicu od Dimitrovgrada ka Pirotu. Radovi na toj deonici počeće na leto. U ovom trenutku otvaramo radove na izgradnji trase od 8,7 kilometara i na izgradnji sedam mostova - kazao je Ivanišević, dodajući da će naknadno biti raspisan tender za izgradnju dva tunela na toj zaobilaznici.


Izvor: Blic

Smene zbog lošeg rada na koridoru 10
Drobnjak na listi za otkaz u „Putevima“
N. Korlat | 14. 04. 2010. - 00:02h | Komentara: 16

U okviru reforme JP “Putevi Srbije”, koja je u toku, biće smenjeni i čelni ljudi tog preduzeća. Kako “Blic” saznaje, zbog izuzetno lošeg rada na listi za otkaz su i Zoran Drobnjak, generalni direktor, kao i Zoran Lilić, predsednik UO “Puteva Srbije”.
 

U Vladi Srbije smatraju da više nema vremena za gledanje kroz prste Drobnjaku i Liliću, koji su za nešto više od dve godine započeli niz projekata, između ostalog, i na koridoru 10, a malo koji od njih je završen. Šteta je još veća ako se ima u vidu da su upravo ti projekti finansirani kreditima iz Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, zbog čega država trpi veliku štetu i gubi ugled pred važnim međunarodnim institucijama.


Dugačka je lista propusta u radu JP “Putevi Srbije” koje im na teret stavlja Vlada Srbije.

 

Mada je tender za severni krak i put od Horgoša do Novog Sada završen a početak radova najavljen za mesec dana, rekonstrukcija mosta kod Beške, koji je u sastavu te deonice, kasni već dve godine. Za taj posao obezbeđen je međunarodni kredit, a vrednost radova procenjuje se na 33 miliona evra.


Rekonstrukcija beogradskog mosta “Gazela”, iza koje je stao upravo Zoran Drobnjak, takođe se odlaže u nedogled. JP “Putevi Srbije” potpisalo je ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i obezbedilo 30 miliona evra za realizaciju tog projekta. Međutim, sredstva iz EBRD nikad nisu povučena, navodno zbog neadekvatnog raseljavanja Roma koji su živeli u nehigijenskom naselju ispod mosta. U Vladi kažu da je upravo Drobnjak odgovoran za loše potpisani ugovor, a cena rekonstrukcije “Gazele” je zbog kašnjenja porasla na skoro 60 miliona evra za samo godinu dana.


Treći u nizu propusta je obilaznica oko Novog Sada, na kojoj se radi već tri godine. Kredit je takođe obezbeđen iz evropskih banaka, a vrednost projekta dostiže ukupno 50 miliona evra.


Propusti su uočeni i na još nekoliko projekata u Beogradu za koje je takođe zaduženo preduzeće “Putevi Srbije”. Još nije završena deonica od Batajnice do Dobanovaca, kao ni autoput od Surčina do Bubanj Potoka i kružni put od Bubanj Potoka do Orlovače. Vrednost tih radova procenjuje se na oko 200 miliona evra.
I pored niza propusta koji se stavljaju na teret Zoranu Drobnjaku i ostalim rukovodiocima “Puteva Srbije”, niko iz Vlade Srbije još se zvanično nije oglasio.

 

Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, rekao je juče da je na ministru za infrastrukturu Milutinu Mrkonjiću da odredi ko je odgovoran za trenutna kašnjenja na koridoru 10.


- Ova Vlada je prvi put donela odluku da gradi puteve na ispravan način, koji podrazumeva veoma jasne tenderske i projektantske procedure, kao i izdavanje građevinskih dozvola - naveo je Dulić.


On je dodao i da niko iz ove vlade nije krivac za to što se u Srbiji u ovom trenutku ne radi na koridoru 10.


- Krivac je svako u prethodnim vladama ko je mnogo pričao o izgradnji puteva, a nikada nije ništa uradio. Svaki put koji je otvaran za vreme vlade Vojislava Koštunice otvaran je bez adekvatne građevinske dozvole, sa puno rizika da se nikada ne završi - rekao je Dulić.


A radovi na koridoru 10 konačno se nastavljaju. Za danas je najavljeno otvaranje radova na obilaznici oko Dimitrovgrada, a taj posao na tenderu dobila je kompanija “Alpina”. Očekuje se da će deonica biti završena za 30 meseci. Tender za izgradnju obilaznice oko Dimitrovgrada i autoputa do granice sa Bugarskom sastoji se iz dva dela - izgradnje deonice puta, uključujući petlju, dužine oko 5,8 kilometara i sedam mostova dužine od 20 do 500 metara. U planu je da za mesec dana budu gotovi glavni projekti i za sve ostale segmente trasa na koridoru 10 kako bi radovi na izgradnji mogli da počnu do kraja godine.

 
„Dačića i mene niko ne može posvađati”
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, kratko je rekao za „Blic” da između njega i Ivice Dačića nema nikakvih sukoba, kao i da nisu tačni navodi da ministar policije i predsednik SPS štiti Zorana Drobnjaka kako bi se odugovlačilo sa radom na koridoru 10.
- Nismo se posvađali ni 5. oktobra ni kad je umro Milošević, pa nećemo ni sad. Niko nas ne može posvađati - rekao je Mrkonjić.

Izvor: Blic

Pregovori Vlade sa Amerikancima
„Behtel” hoće da gradi autoput prema Crnoj Gori
N. Korlat | 14. 04. 2010. - 00:02h | Komentara: 81

Dve poznate svetske kompanije u oblasti infrastrukture “Behtel internešenel” i “Enka” ponudile su Vladi Srbije da uđu u posao izgradnje autoputa Beograd-Boljare, dužine 254 kilometra. Kako “Blic” saznaje, američko-turski konzorcijum koji je izgradio autoput Zagreb-Split predlaže da radovi, čija se vrednost procenjuje na dve milijarde evra, krenu već 1. avgusta ove godine. Ako dobije posao, konzorcijum će angažovati domaće podizvođače.


Kako tvrdi izvor “Blica”, kompanije “Behtel” i “Enka” zainteresovane su za izgradnju deonica od Beograda do Požege i od Požege do granice sa Crnom Gorom ili bilo koje druge deonice u okviru autoputne mreže Srbije. Ovaj konzorcijum ponudio je Vladi da bez intervencije države obezbedi kredit za taj projekat iz jedne američke banke, kao i da se detalji dogovore bez raspisivanja tendera, odnosno isključivo putem pregovaranja.


- Ovaj projekat bio bi rađen po modelu koji je sproveden u Hrvatskoj, odnosno na primeru izgradnje autoputa Zagreb-Split. Ugovor bi takođe bio gotovo identičan onom koji je potpisan sa hrvatskom vladom - kaže izvor “Blica” iz Vlade Srbije.
To sa druge strane znači da bi stvarna vrednost ovog projekta bila utvrđena tek po završetku posla, kada bi Vladi bio uručen račun za izvršene radove. Prethodno bi se napravila okvirna procena vrednosti projekta izgradnje autoputa Beograd-Boljare, koja u ovom trenutku iznosi oko dve milijarde evra.



Američko-turski konzorcijum takođe zahteva da Vlada jedino sa njima pregovara o realizaciji tog posla i sa ciljem zaključenja ugovora, a na državi je da obezbedi i kompletnu dokumentaciju i informacije za potencijalnog partnera.


- Postoji mogućnost da “Behtel” i “Enka” prvo rade deonicu od Beograda do Čačka, koja je vredna oko milijardu evra. Ukoliko bi taj deo posla bio uspešno završen, onda bi mogle da se rade i preostale deonice na ovom pravcu - kaže naš sagovornik.


Vlada Srbije već neko vreme pregovara sa predstavnicima te dve kompanije. U toku dana oni bi trebalo da se sretnu i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, čiji će stav o ovom projektu najverovatnije biti i konačan.


Kompanije “Behtel” i “Enka” pobedile su na tenderu za izgradnju 120 kilometara autoputa na Kosovu od Vrbnice do Merdara, odnosno od granice sa Albanijom do administrativne linije sa Srbijom. Prema nekim procenama, kilometar autoputa koštaće od sedam do 7,5 miliona evra, a kompletna deonica između 700 i 800 miliona evra. Isti konzorcijum već gradi autoput kroz Albaniju ka Kosovu.

 
Lična karta preduzeća „Behtel”
Osnovan: 1898. kao porodična firma porodice Behtel
Počeci: Počeli su kao firma za gradnju pruga u Oklahomi
Sedište: San Francisko
Zaposleni: 49.000 širom sveta
Prihod: 30,8 milijardi dolara (2009)
Poznati projekti: Tunel ispod Lamanša, Huverova brana na reci Kolorado
Čime se bave: Gradnjom aerodroma, luka, odbrambenih kompleksa, gasovoda, puteva, pruga, rafinerija, petrohemijskih postrojenja, nuklearnih elektrana


 
Hrvatska Vlada zadovoljna
Kompanije “Behtel” i “Enka” našoj javnosti su poznate po dobro odrađenom poslu na autoputu Zagreb-Split. One su nešto više od 400 kilometara puta završile za četiri godine. Kako su pisali mediji, hrvatska vlada ih je, zadovoljna brzinom obavljenog posla i rokovima skraćenim za šest do 12 meseci, nagradila sa 20 miliona dolara.

Izvor: Blic