Крајем 1991. исељено 26 српских села, која су затим спаљена, а људи побијени, али се о томе ћутало


(Од нашег сталног дописника)
ЗАГРЕБ, 15. маја – Покретање кривичне истраге против до сада неприкосновеног „господара” Осијека као да је отворило својеврсну Пандорину кутију у коју су гурнути и „заборављени” многи слични ратни злочини почињени протеклих година над српским становништвом у Хрватској. О свему се томе, углавном, знало још пре десетак и више година (о чему је редовно извештавала и „Политика”), али о тим злочинима нису вођене озбиљније истраге, нити је ико позван на одговорност. Радило се углавном о подручјима на којима су годинама недодирљиви на власти били „тврди” кадрови ХДЗ-а, из ратног периода.

Тако је било у Осијеку, где је сада „начет” Главаш, још горе је било у Сиску (са много више убијених српских цивила), где је донедавно на власти био Ђуро Бродарац, кога још нико не дира, а тако је било и на подручју Пожеге (некада Славонске), где је до прошлог месеца жупан био Анте Багарић.

Евакуисани па спаљени

Крајем октобра 1991. године кризни штаб у Пожеги објавио је наредбу (с потписом председника Анте Багарића) о евакуацији 26 српских села с подручја те општине због заштите цивилног становништва које угрожавају „четничко-терористичке снаге и јединице ЈА”. На том подручју, иначе, није било рата нити оружане побуне.

Највећи део од преко 2.100 становника тих села склонио се у источну Славонију, а неки су ипак остали да хране стоку и одржавају имања. Ништа се није дешавало до 10. децембра исте године, када је у „акцији чишћења” изненада стигла 123. бригада ХВ под командом данашњег генерала ХВ Миљенка Црњца. Епилог је био да су 23 села потпуно спаљена и побијени углавном сви који су остали у својим кућама, осим оних појединаца који су побегли у околне шуме. Радило се, наравно, претежно о старим људима и женама.

Ни размере ни починиоци тог ратног злочина који има све елементе планираног етничког чишћења, до данас нису службено утврђени, а невладине организације за људска права које су се њиме бавиле закључиле су да је убијено око 70 мештана.

Када су из земље почеле да се појављују лобање и костури побијених, кренула је 2000. године некаква истрага из Пожеге, која ни после скоро шест година није практично макнула од првог корака. У селу Шњегавићу, наиме, у децембру 2000. године у масовној гробници пронађени су остаци 13 особа. Пожешко-славонски жупан Анте Багарић тада је изјавио да су то вероватно тела страдалих припадника Бањалучког корпуса, који иначе никада ту није боравио. Посебно је било необично што су међу тим убијенима била и тела осам старијих жена, од које две старије од 84 године, што се никако није уклапало у причу о „агресорским војницима”.

Време пролази

Пре неколико дана, пожешки државни тужилац Рудолф Мачек, који је пре 5,5 година и предузео те прве истражне кораке, изјавио је како истрага о том случају „није далеко одмакла”. У Загребу, на пример, још није ни започета обдукција тела убијених допремљених у Завод за судску медицину још крајем 2000. године.

Време пролази, а у 23 српска села код Пожеге вратило се тек нешто старих људи, а и сведоци полако умиру. Неки природно, а неки и под  необичним околностима, попут Милке Дулић из Чечавачког Вучјака (у којем је тог 10. децембра убијено 16 затечених мештана), која је многима причала шта је доживела у свом селу, док није погинула у саобраћајној несрећи. На улици у Пожеги аутомобилом ју је прегазио један припадник Хрватске војске.

Радоје Арсенић

-----------------------------------------------------------

Оптужница за злочин у Сотину

ВУКОВАР – Жупанијско тужилаштво у Вуковару доставило је вуковарском жупанијском суду оптужницу против 17 људи за ратни злочин над цивилним становништвом у Сотину, за време рата у Хрватској, изјавио је јуче председник тог суда Анте Зељко. Зељко је у разговору са групом новинара из Србије казао да не може да говори о детаљима оптужнице, која је у суд сигла 12. маја, јер је још није прочитао. Пре месец дана суду је достављена и оптужница против 24 особе за ратни злочин почињен крајем 1991. године у Берку, казао је он и истакао да оптужнице нису противтежа за случај Бранимира Главаша. (Танјуг)


Izvor: Politika