-dok pijem jutarnju kaficu, zapalim cigaretu i vratim upaljac pored kutije na stolu.
Pogledam ponovo, setim se da je ona stavljala upaljac uvek na kutiju. Stavim upaljac na kutiju i nastavim da gledam vesti sasvim normalno, bez ikakve promene na sebi tako da i kada bi neko i bio u prostoriji sa mnom i gledao me ne bi primetio da sam se uopste setio nečega.

-dok kupujem u prodavnici i setam se kraj rafova naidjem na jednu vrstu kolaca koje volim. Podjem da uznem prvo pakovanje u redu i setim se kako je ona uvek uzimala one odpozadi govoreci;
"ovi su scezi..."
i pri tom bi mi slatko namignula. Ja bih se uvek tome nasmejao.
Vratim prvi u redu, pruzim se i dohvatim zadnji uz osmeh.

-otvorim novine ali od pozadi. Ona je uvek otvarala od pozadi. Zbog horoskopa. Ako nije bio dobar samo bi se namrstila a ja nasmejao...
I sada ih čitam od pozadi, zbog horoskopa. Isti smo znak. Rak.
Ove nedelje za Raka; ništa posebno...

-kada na ulici vidim nekog prosjaka setim se kako je uvek ubacivala po neku sitnu paricu u onu prosjakovu kapu na zemlji. Govorila je; "njemu sreća, meni veca..." Ja nikad nisam.
U prolazu ubacim po neku paru...

-uvece kad legnem i namestim jastuk, setim se, nasmejem i bacim ga na pod.
Ona je uvek spavala bez jastuka pa mi, ne malo puta, "ukrade" jastuk ispod glave, baci ga na pod, pocne da me ljubi i kaže;
"...neka ga, neka ga tamo, blizi si mi ovako..."
Zaspim bez jastuka...

Živim a secanja niko ne primeti...

Živim zivot, setim se ponekad a to niko ne vidi...

"Samo ponekad, na tvoj rodjendan
osjetim bol u grudima
samo ponekad na tvoj rodjendan
osjetim da nemam nikoga...."