Katastrofa.

Neka im je laka zemlja.

Najvise me interesuje da li ce pronaci ubice ili nalogodavce ili ce se sve zavrsitit na ovome!?

nema nista od tog prijatelju kao sto je i ranije bio slucaj...

Osam "fudbalskih" ubistava od 1995!
Utorak, 3. oktobar 2006. 11:00

Atentat na predsednika Bežanije Gorana Mijatovića Mitu, u ponedeljak na Bežanijskoj kosi, osmo je ubistvo ljudi iz sveta fudbala u poslednjih 11 godina, objavio je dnevni list "Sport".

Crna serija otvorena je 1995, kada je ispred kafića "Mag" ubijen prvi čovek OFK Zvezdare Miša Nikšić.

Jusuf Jusa Bulić, čiji je sin Dragan Aca potom postao predsednik Železnika, a kasnije i Zajednice fudbalskih prvoligaša, izgubio je život 1998. godine na Novom Beogradu, gde je ubijen zajedno sa direktorom Železnika Petrom Vujičićem.

Svakako najzvučniji atentat desio se januara 2000. u beogradskom hotelu Interkontinental, u čijem je holu hicima iz vatrenog oružja ubijen Željko Ražnatović Arkan. Sa Arkanom na čelu Obilić je doživeo trenutke velike slave, osvojivši titulu prvaka SR Jugoslavije 1998, posle čega je zaigrao u kvalifikacijama za Ligu šampiona i u Kupu UEFA.

Inače, UEFA je zbog Ražnatovićevog učešća u ratnim sukobima na prostoru bivše SFR Jugoslavije zapretila Obiliću izbacivanjem iz evropskih takmičenja, tako da se Arkan leta 1999. formalno povukao sa čela kluba i preuzeo funkciju "savetnika predsednika", dok je rukovodeća pozicija pripala njegovoj supruzi Svetlani.

Samo mesec dana posle Ražnatovića, ubijen je jedan od čelnika Bežanije Radislav Trlajić - Bata Trlaja.

Zvezdara i Bežanija prošle su još jedan krug atentata, tako što je Nikšićev naslednik Branislav Trojanović Trojke smrtno ranjen jula 2001, dok je sedeo u svom automobilu, dok je Mijatović 2. oktobra 2006. godine doživeo sudbinu Trlajića, sa kojim je marta 1998. učestvovao u poznatoj "kokainskoj aferi", vezanoj za pokušaj preuzimanja 3,8 kilograma tog opijata u pošti na Bežanijskoj kosi.

Dok se za svih sedam pobrojanih žrtava zvanično ili nezvanično znalo da imaju jako uporište u beogradskom podzemlju i razgranate poslove "sa one strane zakona", to se ne bi moglo reći za Branka Bulatovića, dugogodišnjeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije, koji je marta 2004. godine ubijen u hodniku zgrade na Terazijama 35, prilikom dolaska na posao.

Interesantno je da su izvršioci atentata poznati javnosti jedino u slučaju Željka Ražnatovića. Sudjenje za taj zločin još uvek traje.

(MONDO, foto: Beta)

Nije on bio cist....

Bio jednom jedan derbi. Pun želja i golova - često u nesrazmernoj meri, pun osmeha i suza - savršeno srazmernih. Bio jednom i nespojivi ali i nerazdvojivi tandem velikih klubova. Ko je bio veći zavisilo je samo od ugla iz kog posmatrate. Sa jedne strane topčiderskog brda bliži je, time i impozantniji, bio jedan od njih, sa druge strane pogled je nedvosmisleno ukazivao na suprotno.

Bili su tu uvek i neki veliki ljudi. Igrači i oni koji o njima brinu. I velike reči. Tada se, doduše, pričalo o onome što sledi, a na osnovu onoga što je urađeno. Pričalo se između sebe, a radilo se javno. I, dela su se videla. Pehar se često šetao po tom brdu, menjao vlasnike ali ne i navike: uvek je bio nedostižan za one koji nisu razumeli neophodnost srazmere reči i dela.

Danas su, pak, neka druga vremena došla na red. Sa jedne strane brda opšta uzbuna. "Svi na noge, zna se ko se s kime tajno sastaje!". Tajni sastanci, to konspirativno zvuči samo po sebi, bili oni takvi u svojoj suštini ili ne. Od trenutka spoznaje o konspiraciji čitav jedan svet nestaje, sve postaje bojište na kome, rekoše, neće biti predaje. "Važno je umeti ostati gubernator", kaže Servantes. Nedostaje jedino Sančo Pansa da, onako prostodušan, prihvati ono što ne razume, jer - mora biti da je tako, kad već niko ne kaže suprotno. Samo, kada se iznenadno našao u ulozi gubernatora na ostrvu, on bi skrhan jer nije znao kako da podnese teret mesta na kom je. Reče da se "popeo na kulu častoljublja i oholosti, ušle u dušu hiljadu nevolja, hiljadu muka i četiri hiljade briga".

Sa druge strane brda juriša se poput Don Kihota na probleme znane samo onima sa te strane. Juriš je jedino što se čuje uz vapaj nemoćnih: "Svi rade protiv nas, branimo se!". Počele vetrenjače da pišu pristrasno! Plaćenički, dodaju za one sa jeftinijim ulaznicama. "Sve što bi mislio ili zamišljao - našem pustolovu izgledaše da je onako kako je u knjigama čitao", dodaje slavni pisac o čuvenom vitezu. A, vetrenjače, zbunjene i gotovo sluđene, ćute i rade svoj posao. Svakog dana isti. Druže se sa vetrom, ma odakle on dolazio i ma kuda išao. Njihovo je da budu tu, jurišalo se tog dana na njih ili ne. Kakav bi tek haos nastao - da i one počnu tajno da sastanče. Ili da pišu.

Bio jednom jedan derbi. Sa željama ali bez golova - opet u nesrazmernoj meri, pun osmeha i suza - opet savršeno srazmernih. Bio jednom i nespojivi ali i nerazdvojivi tandem velikih klubova. Ko je počeo da bledi više zavisilo je samo od ugla iz kog posmatrate. Ili, na koju se vetrenjaču popnete.

Izvor: Sportska Centrala

Lepo receno. Podseca na ranija  lepsa vremena, sadasnjost je tuzna, buducnost je pesimisticka, ali i suvise realna i jos tuznija. Rasplakah se.

Zalosno je sto navijaci Zvezde i Partizana posmatraju kvalitet lige i fudbala iskljucivo kroz stanje u ova dva kluba i shodno tome pisu jadikovke i kukaju. Derbi je bezvezan vec desetak godina a ne tek od ove ili prosle sezone. Ako je neko kriv sto je ovakvo stanje u fudbalu onda su najveci krivci upravo oni koji svake godine moraju da budu Sampioni, koji u svakoj prvenstvenoj utakmici ne smeju da izgube a ne daj Boze da budu osteceni jer ce odmah da dignu dzevu i povike na sudije i ciji su igraci prosto navikli da budu bahati i kurceviti na terenu. Jasno je da kvalitet lige trenutno nije neki, ali je stanje u kojem Partizan i Zvezda nisu unapred pobednici i Sampioni i u kojem se moze desiti da i oni budu osteceni u nekoj utakmici daleko bolje i perspektivnije nego ono koje smo imali do sada a to je da je jedina nepoznanica rezultat derbija i ko ce biti prvi. Tako da za mene, ako se ovako nastavi, perspektiva je bolja nego sto je bila, da bi nam fudbal bio bolji moramo imati konkurenciju i neizvesnost, pa za pocetak neka to bude i u slaboj ligi, i to je bolje nego da imamo prividno dobre Partizana i Zvezdu koji kao sve pobedjuju u domacem prvenstvu a kada izadju u Evropu ispadnu u prvom eventualno drugom kolu. Prema tome ovakve jadikovke su zakasnele i promasene, jer je trebalo kukati mnogo ranije kada su mnogi srpski klubovi koji su cak i u bivsoj Jugi bili pojam, poceli da propadaju a neki su se i ugasili kao recimo Proleter iz Zrenjanina a Zvezda i Partizan ni da trepnu.
Zasto ste slabi? Zato sto je baza unistena, nemate odakle da dovodite kvalitetne igrace jer ste svojom sebicnoscu i gledanjem samo svog dupeta ugusili mnoge druge klubove u kojima su stasavala vasa buduca pojacanja. Naravno da je krivo i vreme u kojem smo ziveli, ratovi, sankcije, besparica, ali sve je moglo da bude mnogo bolje da su Zvezda i Partizan gledali dugorocno i da su se slozili oko nekih kljucnih pitanja. Ponekad je potrebno da pomognes nekom slabijem da bi posle imao deset puta vecu korist od njega, vi to niste videli a ovim tekstovima i jadikovkama pokazujete da i dalje to ne vidite.

Text ti je najjaci, ako se ne ljutis citiracu te na forumu sa drugog gde sam se "zakacio" sa navijacima Zvezde i Partizana zbog slicnog razmisljanja.

Prazne tribine, nigde navijača...
V. VUKMIROVIĆ, 7. oktobar 2006

NI na nebu ni na zemlji. Prvi fudbalski šampionat Srbije nije uspeo, za sada, da vrati navijače na tribine. U prvih osam prvenstvenih rundi, utakmice Meridijan Superlige gledalo je ukupno 117.000 ljudi ili prosečno 2.440 po utakmici!
Na startu nove sezone, zahvaljujući večitom derbiju, ali pre svega odluci da za sve ostale utakmice ulaz na stadion bude slobodan, najveću posetu zabeležio je Partizan. Uprkos slabim rezultatima, crno-bele je na tri utakmice kod kuće gledalo 33.000 navijača ili 11.000 po meču, što je znatno više od proseka Crvene zvezde (4.200), Vojvodine (2.500)...
I ove godine najmanja poseta, izuzimajući "večite", zabeležena je u glavnom gradu. Od pet poslednjih mesta četiri pripadaju Beograđanima, među koje se samo "uvukao" kulski Hajduk, jedan od naših predstavnika u Evropi.
Neočekivano, međutim, negativan rekord pripao je OFK Beogradu. Iako su "romantičari" ove jeseni u samom vrhu, iako su na Karaburmu došla neka poznata imena poput Babovića, Nuhija, Novakovića, njihove utakmice gledalo je prosečno samo 866 ljudi!?
Ni na globalnom planu nije bilo pomaka formiranjem Superlige od 12 klubova. I dalje veću posetu imaju fudbalske manje razvijene zemlje poput Belorusije (prosek 2.520 po meču), Kazahstana (4.204), Slovačke (3.930), pa komšije Hrvati (3.483), Bugari (3.046), a posebno Rumuni (6.046). Da ne govorimo o tome da je engleska četvrta divizija sa 3.925 ljudi po meču gledanija od naše elite. 
Ako nam je za utehu, barem imamo više gledalaca na stadionima od Crnogoraca (1.043) i Slovenaca (996)!

LISTA GLEDANOSTI
1. PARTIZAN     11.000
2. C. ZVEZDA     4.200
3. VOJVODINA     2.500
4. BANAT 2.233
5. BORAC     2.125
6. SMEDEREVO     1.900
7. MLADOST (A) 1.700
8. ZEMUN 1.400
9. BEŽANIJA 1.150
10. VOŽDOVAC 1.125
11. HAJDUK 920
12. OFK BEOGRAD     866
NAPOMENA: ime kluba i prosečna poseta po utakmici u dosadašnjih osam kola.
PRESKUPE ULAZNICE
NA slabu posetu na derbiju, ali i međunarodnim utakmicama, u velikoj meri su uticale i skupe ulaznice. Tako je ulaz za utakmicu sa Liberecom, posle poraza u Češkoj, koštao od 500 (Sever i Jug) do 2.000 dinara (Zapad i Istok).
Slično "nerazumevanje stvarnosti" prikazali su i čelnici crno-belih: karte za duel sa Groningenom prodavale su se po ceni od 500 do 1.500 dinara.

"DOSADNA" I EVROPA
O INTERESOVANJU za domaći fudbal najbolje svedoče podaci o poseti na tri najvažnije poslednje utakmice: večiti debri u Humskoj pratilo je oko 17.000 gledalaca, dok je u isto vreme, hrvatski okršaj Hajduka i Dinama na splitskom "Poljudu" gledalo svih 30.000 ljudi.
Slično je bilo i na evropskoj sceni: utakmicu Partizan - Groningen odgledalo je sa tribina tek 12.000 navijača, tek nešto "jača" poseta zabeležena je u duelu Crvena zvezda - Liberec (17.000).

NEREDI I SUSPENZIJE
NI srpski prvoligaši se ne mogu podičiti nekom vajnom posetom na svojim utakmicama. Mečeve prosečno prati manje od 1.000 ljudi, a najvernije navijače ima kruševački Napredak - oko 2.000 po susretu.
Međutim, brojni klubovi su bili prinuđeni da igraju na tuđem terenu. Novi Pazar, Inđija i pirotski Radnički su zbog incidenata zaradili suspenzije stadiona, Obilić je usled renoviranja terena bio domaćin u Pančevu, BASK je zbog problema sa igralištem sve mečeve igrao u Železniku.

NEMAJU NI KLUBOVE
U VREME kada klubovi kubure sa finansijama, dva moderna objekta uglavnom zvrje prazna. Na stadionu Železnika danas se igraju utakmice "lige bez briga" (mada su na njemu kao domaćini igrali i Bežanija, Voždovac i BASK) jer je klub, koji je pre dve godine osvojio Kup SCG, praktično ugašen.
Slično je i na Vračaru. Stadion podignut u vreme tadašnjeg predsednika Željka Ražnatovića, posle renoviranja ponovo će ugostiti fudbalere Obilića koji međutim, nezaustavljivo tonu ka amaterskom rangu.


Vecernje Novosti