Ко да ја теби кажем да си Шиптар.

Dobro prvo poluvreme. U drugom se sastavili nismo.

КААААААРАААААААЈЈЈЈЈЈ СЛИНЕ МАЂАРСКЕЕЕЕЕЕЕ

"Alo Firma, dje su tri boda hahahahaha"

Hahahahahahahahahah 

Odigrali smo mozda i najbolje prvo poluvreme ove sezone sa sve Markovicevim briljiranjem na sredini terena.
Cirkovic juce posao putem Voje kapitena, sve nesigurniji. Sad Spartak tamo bice zajebano, velika verovatnoca da cemo kiksnuti. Onakav teren je za igrace poput Luke, Kojica...
Evropu ni ne racunam, postavili su nas na svoje mesto.

Ovi kukaju na sudjenje, alarmirana sudijska komisija, zasedaju da vide dal je ofsajd. Iiiiiiiidemoooooooooooooo

Iskreno me boli kurac, grese i na nasu i na stetu drugih, jedino sto mogu da dobiju jeste crna tacka rake djurovica ili jelenovo oko milana karadzica.
Pa i mi smo se bunili posle proslogodisnjeg penala pa smo na kraju imali sta od toga? Jedno veliko nista.

Ne znam da l su to isto radili prosle godine kad su dobili penal

pa jeste vi

Jbt, koliko je malo tada falilo... a i svih 6 utakmica smo odigrali na visokom nivou.



    Izvor: Sportske.net

Pre tačno 11 godina, na stadionu u Humskloj je odigran jedan od nezaboravnih evropskih mečeva, duel Partizana i Real Madrida u prvom učešću beogradskih crno-belih u Ligi šampiona.


Naravno, sećate se, bila je to ona sezona kada je slavni Nemac Lotar Mateus sa Partizanom ostvario ogroman uspeh plasmanom u Ligu šampiona, čime se Mateus i dan danas hvali kao svojim najvećim trenerskim podvigom.

Pošto je Milivoje Ćirković u Njukaslu presudio da je Partizan taj koji zaslužuje plasman u evropsku elitu, crno-beli su zatim smešteni u grupu sa Real Madridom, Portom i Marsejom.

U prva tri kola, Partizan je ostvario remi sa Portom (1-1), a zatim dva poraza. Prvo od Marseja (3-0), a onda i na ''Bernabeu'' od Reala (1-0), da bi tog 4. novembra 2003. godine, Realovi ''Galaktikosi'' stigli u Humsku, na novi megdan sa Partizanom.

Naravno, spektakl u Humskoj! Crno-beli su, ohrabreni velikim otporom koji su Realu pružili u Madridu, potajno očekivali da bi u Beogradu pred 30.000 ''Grobara'' mogli da sruše evropskog giganta i produže nadu u plasman u narednu rundu takmičenja.

I zaista je Partizan bio veoma blizu podviga, svi još pamtimo one sjajne prilike delibašića, Ilieva, a pogotovo Saše Ilića u samom finišu meča, kada je sreća bila saveznik Reala i njegovog golmana Ikera Kasiljasa.

Naravno, i Madriđani su imali svoje prilike, najbolje je imao slavni Brazilac Ronaldo, ali je i Partizanov golman Đorđe Pantić odigrao svoju utakmicu života.

Utakmica za pamćenje, i samo je prava šteta što nije ukrašena i golovima (u Kasiljasovoj mreži).

Završeno je 0-0, ali ostaće upamćeno da je srpski šampion tada još uvek mogao ravnopravno da se nosi i sa najskupljim i najboljim evropskim ekipama.

Danas, 11 godina kasnije, to možemo samo da sanjamo i da se sećamo starih, dobrih vremena...

PARTIZAN - REAL MADRID 0-0

Stadion: Partizana. Gledalaca: 30.000. Sudija: Kosimo Bolonjino (ITALIJA).

PARTIZAN: Pantić, Savić, Malbaša (od 19. minuta Žonsa), Vest, Bajić, Duljaj, Nađ (od 65. minuta Drulović), Ilić, Đorđević, Iliev, Delibašić (od 46. minuta Stojanoski).
 
REAL: Kasiljas, Salgado, Roberto Karlos (od 11. minuta Guti), Elgera, Pavon, Bekam, Zidan, Figo, Raul Bravo, Ronaldo, Raul.