Danas idu neki klinci osnovci iz škole, četvrti razred možda, i pevaju "a sad se zove Mateje Kežmana". Pa vi bre deco ne znate ni ko je on

Povezite grobari...

Ne mogu,nerivra me opasno to.Jako je bolesno.
Proslava titule na jna,juce u NS na kosarci itd itd,ne kapiram u cemu je fora.Jace grme te pesme,nego pesme posvecene klubu.

ZAKLJUČAK:

Uspeh u Evropi, a to za Partizan predstavlja samo plasman u grupnu fazu jednog od dva evropska klupska takmičenja (makar u Ligu Evrope), ima nemerljiv značaj za naš klub. U prethodnih 10 godina Partizan je 2 puta igrao u Ligi šampiona (2003. i 2010. godine), 5 puta je bio učesnik Lige Evrope (2004, 2006, 2008, 2009. i 2012. godine), a 3 puta nije uspeo da dođe do ni do jedne grupne faze takmičenja (2005, 2007. i 2011. godine), pri čemu je 2007. godine administrativno eliminisan nakon „slučaja Mostar“. Ovakav bilans u Evropi možda ne predstavlja nešto posebno za evropske kriterijume (Partizan će u sezonu 2013/14 ući kao 104. klub na zvaničnoj klupskoj rang-listi UEFA koja uzima u obzir uspehe u Evropi u poslednjih 5 sezona), ali je naš klub i kao takav ubedljivo najbolji i najuspešniji sprski predstavnik u Evropi u ovom veku. U prilog tome govori i činjenica da se naš najveći rival na domaćim prostorima već 5 sezona zaredom već u avgustu (u kvalifikacijama)  oprašta od Evrope, da je on danas tek 167. klub u Evropi na rang-listi UEFA, ali…Partizanu reper u Evropi moraju da budu jedan Kopenhagen (45. na rang listi UEFA), ili jedan BATE (61. na listi), ili jedan APOEL (65. na listi), ili jedna Viktorija Plzen (74. na listi) naprimer…To su klubovi koji su pokazali da se i sa manjim budžetima (izuzmimo tu Kopenhagen, njegov budžet je ipak tri puta veći od Partizanovog) mogu praviti značajni  uspesi u Evropi, značajniji i od onih koje je Partizan pravio u prošlosti.

Na crno-belima je da se ovog leta napravi jedan konkurentan tim u Evropi, da „gomila“ mladih igrača obavezno bude „ojačana“ sa par starijih, iskusnijih pojedinaca u svakoj liniji tima, jer nas prošlost uči sledećem – u Evropi „bez starca nema udarca“, bez obzira da li se taj „starac“ zvao Taribo Vest, Ljubinko Drulović, Zoran Mirković, Mladen Krstajić, danas Saša Ilić, ili sutra neko sličan njima…