Иначе, тај Живанић је ономад тео да нам да 30М евра са свог рачуна на Кипру


Тужно брате колико глуп и наиван народ имамо... а и болестан.

IN MEMORIAM



U sredu je  je u 93. godini preminuo Nikola Pavićević – Stenli, legendarni fotoreporter i veliki zaljubljenik u sport i Partizan.

Rođen je 1919. godine u Podgorici, dečaštvo je proveo u Peći. Sa 17 godina je došao u Beograd i počeo da radi kao slovoslagač u štampariji ’Privrede’. Posle oslobođanja Beograda počeo je da radi u ’Narodnoj armiji’ kao urednik fotografije i za ceo život ostao vezan za fotografiju.

U penziju otišao kao vojni fotoreporter u činu kapetana prve klase.

Da se za fotografiju dodeljuju činovi bio bi – maršal! Fotografisao je u crno-belom, da bi fotografija imala dušu, a ne šarenilo, kako je umeo da kaže. Vlasnik je čitavih albuma fotografija koje su ušle u istoriju. Obožavao je svoj posao i zbog toga je u svojoj kući bio – u prolazu. Prokrstario je onu Jugoslaviju uzduž i popreko uključujući i karaule. Slikao je Tita, ali nije ga privlačilo da bude „dvorski fotograf”. „Poziranje može da slika svako”, objašnjavao je. Voleo je život i želeo je da ga ovekoveči, pa se zato od fotoaparata odvojio tek letos kad je pao u postelju. A dotad je za svoju dušu slikao decu kako se igraju, penzionere kako hrane golubove, prolaznike na beogradskim ulicama i brodove na Dunavu…

Bio je, ako se tako može reći, po nacionalnosti – „partizanovac”. Ali navijač starog kova, koji voli svoje, a skida kapu pred majstorima drugih. Ljubimac mu je bio Bobek, Čajkovskog je dizao u nebesa. Sa tom prvom generacijom Partizanovih sportista je bio nerazdvojan, čak i kućni prijatelj. Kao veliki Partizanovac hvalio se da nikada nije snimio zvezdin gol, jer je uvek stajao iza njenog gola. Kad je govorio o svojim najlepšim uspomenama sa sportskih borilišta, nije imao dilemu šta mu je iznad svega: „Najlepše mi je bilo kad je Zvezda popila sedam komada od Partizana…“

Dobio je bezbroj priznanja, među ostalima i ordenje, međutim, time se nije hvalio. Ali jeste prijateljima koje je imao na sve strane i u svim pokolenjima.

A mnoge fotografije, od onih s utakmice Partizana s moskovskim CDKA, 6. decembra 1945, koje su postale slavne koliko i oni koji su na njima (zajedničke slike Bobeka i Mitića, Partizan – Real na ledu u prvom Kupu šampiona u fudbalu, poslednja fotografija Bezbijevih „beba” pre avionske katastrofe u Minhenu, itd) njegovo su delo. I jedno objašnjenje, koje je čuo i usvojio: „Nije potpisan fotoreporter? Onda je Stenli.”

Počivaj u miru legendo!

Kremiranje će biti obavljeno u subotu od 14.30h na Novom groblju u Beogradu.

partizan.rs

Почивај у миру!

Kad je od predhodnih garnitura ostalo za Djuru ostace i za Murtu.


Pusti pp kad se otvori idem s tobom.

Kamara je nemotivisan, Grant je sa njim razgovarao, ali o fudbalskim temam. Ne želi da se meša u dešavanja na relaciji klub igrač, ali na terenu prednost imaju Marković i Smiljanić.

Svidja mi se ovo razmisljanje, sta ce nam neraspolozeni igrac... a i ovaj Markovic se pokazuje kao dobro resenje.
Stvarno mi nije jasno zasto Djuric, Nadj ili ko je vec sad zaduzen za to nece da proda Kamaru.

Zadužen je sportski direktor... a da, nemamo ga.

Pa neće da ga prodaju kad ga niko ne traži, tj. htela Granada  al' malo para bilo u pitanju.
Normalno da će na leto da košta malo više, samo ako bude igrao koliko-toliko, osvoji se titula, pa još ako prođemo prva dva kola kvalifikacija ima on da odleti za 4-5 milki samo tako.

Ma, bilo je raspitivanja, da su hteli, mogli su da ga prodaju za 2.5-3 miliona. To je sigurno.
Ne bi on bez razloga bio nezadovoljan.

3 милиона? Са 7 па да седну за сто.

Aj ne zivi u bajci.
Vise od 4 miliona ne mozemo da dobijemo za njega. Nije on bas toliko dobar.