A što se toliko pravite pametni? Aj recite mi

Diara se nameće za derbi


Fudbaleri Partizana odigrali su u sredu prijateljsku utakmicu humanitarnog karaktera u Krivaji, malom mestu pokraj Bačke Topole, i pobedili istoimeni domaći tim rezultatom 4:0. Dva gola za crno-bele postigao je Lamine Diara, a po jedan Georgijević i Manga, a svi su se u strelce upisali u drugom poluvremenu.

Rezultat meča u kome su rezervisti Partizana iskazali visok nivo ozbiljnosti protiv četvrtoligaša, ipak je bio u drugom planu. Naime, momak po imenu Strahinja Bukvić, igrač Krivaje, doživeo je saobraćajnu nesreću u kojoj je ostao bez obe noge i ljudi iz njegovog kluba su organizovali ovaj susret sa koga je kompletan prihod namenjen za nabavku ortopedskih proteza za Strahinju. Pored prihoda sa utakmice, posle meča je organizovan i donatorski ručak, na kome su i pojedinci mogli da uplate svoj prilog kupujući donatorske kartice.

Meču je prisustvovalo 1.000 ljudi što je pun kapacitet stadiona, što znači da je gotovo celo selo bilo na tribinama.

Ekipa Aleksandra Stanojevića je, sasvim očekivano, dominirala svih 90 minuta. U prvom poluvremenu nije uspela da materijalizuje nadmoć, mada je stativa gola Krivaje bila saveznik domaćih u pomenutom intervalu. Okvir gola pogađali su Babić, dve, i Manga.

U nastavku, nastavljena je "viktorija" ispred gola domaćih koje je "načeo" Georgijević, a Manga i Diara dva puta pobedu Beograđana učinili ubedljivom.

Krivaja - Partizan 0:4 (0:0)

Stadion u Krivaji
Gledalaca: 1.000
Sudija: Simović Novak (Lovćenac)
Strelci: Georgijević u 55, Manga u 68, Diara u 74. i 75.
Žuti karton: Smiljanić u 43.
 
Krivaja: Banjanin, Suđuković, Nedić, Diklić, Jovanović, Majkić Aleksandar, Panić, Borenović, Lazić, Šicar, Majkić Miodrag. Igrali su još: Veselinović, Pešut, Zagorac, Lovrić, Vujaklija, Plavšić, Balunović, Čagalj, Mijailović.
 
Partizan: Petrović (od 61. Tomić), Živković, Savić, Anderson (od 46. Mitrović), Stanković, Smiljanić (od 61. Milovanović), Manga, Ljujić (od 46. Stojanović), Babić (od 46. Šaka), Eduardo (od 46. Diara) i Jovančić (od 46. Georgijević).

sportal

Sportal

Писало је негде да је Ранковић завршио своје и да би могао назад у нидерланду.

Citao i ja. Jbt ja i zaboravio coveka.

Добро је да га је и Сале заборавио.

kako je igaro,nije ni čudo  
samo nek piči tamo u vitese,i ovako smo mu učinili uslugu pa može da priča da je igrao za partizan

Ilić: Nisam još za staro gvožđe


Kapiten Partizana Saša Ilić otvorio je dušu u intervjuu za zvanični sajt crno-belih.


Vezista Partizana nije krio da je sve fudbalske snove ostvario u crno-belom dresu. Ilić je trenutno treći po broju upisanih nastupa za Partizan.
 
"Izuzetno mi je drago što sam u samom vrhu te liste, mada se ne opterećujem pitanjem dokle ću dogurati. Kao što ste rekli, većinu svojih snova sam ispunio sa Partizanom – titule, dve Lige šampiona, Lige UEFA", rekao je Ilić.
 
Ilić se nije proslavio u inostranstvu, ali se sve vratilo na svoje mesto kada se 2009. ponovo vratio u Humsku.
 
"Tačno je, u svojoj karijeri sam svašta preko glave preturio, od vedete Partizana do meni neshvatljivog, neobjašnjivog, a ako iskreno hoćete i nezasluženog pada u Austriji. Po povratku u Srbiju i Partizan 2009. godine, kao da sam se 'ponovo rodio' – titula, proglašenje za najboljeg igrača lige… Ipak sam je najsrećniji ovde u mom klubu u kome sam ponikao, gde sam proveo najveći deo karijere i u kojem ću nadam se i završiti karijeru", ne ustručava se da prizna Partizanov kapiten.
 
Ilić je odavno miljenik navijača Partizana, a o tome govori i trofej Dragan Mance.
 
"Kada su mi saopštili da ću dobiti to priznanje i to na košarkaškoj utakmici, nisam mogao da verujem. Taj trofej je i najdraže priznanje u mojoj karijeri. Znate, na terenu ste najbolji uz pomoć mnogih faktora – talenta, treninga, saigrača i sreće na kraju krajeva, a osvojiti srca navijača… To nije nimalo lako. Oni su ti zbog kojih postojimo, koji nas nose kroz najteže trenutke, koji su inspiracija svima nama da damo i više nego što možemo u datom trenutku. Ja sam dete Partizana, nema za mene ničega lepšeg nego da istrčim na teren stadiona u Humskoj, pred punim tribinama navijača koji skandiraju, pevaju. Prosto se svaki put naježim kada sam u tunelu i čujem huk sa tribina, bez obzira koja je utakmica u pitanju", rekao je Ilić i dodao da su Partizanovi navijači bez sumnje najbolji na svetu.
 
Prekaljeni vezista tvrdi da ga ne dotiču kritike onih koji govore da je njegovo vreme prošlo.
 
"Čujem i ja te komentare, ali ne delim to mišljenje. Verujem da još nisam za staro gvožđe. Dokle god trener misli da treba da igram, dotle ću ginuti za crno-beli dres. Naši navijači su jako kritični u pojedinim trenutcima, ali mislim da tu nema neke zle namere. To stalno ponavljam mlađim igračima u timu, jer ipak, svi mi zajedno imamo isti cilj, a to je da je naš Partizan uvek bude bolji, uvek ispred svih. Podrazumeva se i da mi igrači osluškujemo glas navijača – pohvale nam puno znače, a kritike ‘peku’", tvrdi Ilić.
 
Još se ne zna da li će Ilić i sledeće godine igrati u crno-belom dresu. Kapiten Partizana zadovoljan je učinkom u dosadašnjem delu sezone.
 
"Rano je za tu priču, još se ni jesenji deo ove sezone nije završio. Mnogo je još utakmica do sledeće sezone i mnogo pobeda, a nadam se i minimum poraza. Trenutno smo na prvoj poziciji na tabeli i smatram da to i zaslužujemo. Negde sam pročitao da smo, statistički gledano, ostvarili drugi najbolji rezultat u Evropi, posle Mančester sitija, a pred našom publikom imamo 100% učinak. Nije to slučajno. Rano je još uvek pričati o utakmici sa večitim rivalom, jer pre nje imamo na našem stadionu Borac, a posle toga gostovanje u okviru Kupa Srbije na Karaburmi protiv OFK Beograda. Moramo ići redom, utakmicu po utakmicu", zaključio je za kraj Ilić.


Блиц