Да дам и ја свој став око Мореира и преласка му у Војводину, тј. да кажем да мислим да истина у овом случају није ни црна ни бела већ да медаља сија са обе стране.

 Са једне стране, потпуно је илузорно и бескорисно смањивати и негирати допринос који је Мореира дао Партизану. Да нам је неко пре његовог доласка (не само његовог, да се разумемо, али усудио бих се да кажем да је најважнији шраф екипе) рекао да ћемо у наредне три и по године освојити све титуле, пропустити да освојимо само један куп и изгубити један једини дерби, мислим да би му споменик био направљен пре него што је слетео у Сурчин. Човек је одиграо јако, јако велики број врхунских утакмица у црно-белом дресу (као и свима, најупечатљивији су ми 135. дерби, Апоел и онај гол Јагодини, као и 134. и 139. дерби). Такође не заборављам ни јануар 2010. године, када нам се чинило да је на прагу одласка, и његов ''опроштајни интервју'' и емоцију коју је тада показао према Партизану и Гробарима. Мислим да је заволео наш клуб, наше навијаче и нашу земљу. Значи, не чист интерес, мислим да има и љубави. Иначе се вероватно не би враћао.

 Са друге стране - његово понашање је у бројним тренуцима било дискутабилно и за критику. Ту пре свега мислим на пролеће 2010. и бројне пропуштене и слабо одигране утакмице код Стевановића (уз неке инциденте ван терена), као и на август и септембар исте године и оне сумње око његових повреда. Можемо полемисати око тога да ли је крив изашта, лично мислим да није био цвећка али да ни не заслужује дрвље и камење.

 Такође мислим да ретко који домаћи играч нешто много више воли Партизан од Мореире, и уопште странаца који су ту дуже време. Тиме не желим да кажем да га странци воле онолико колико ми навијачи, већ супротно, да ни код домаћих играча та емоција није нешто посебно јака и да би сваки (или бар скоро сваки) од њих отишао у иностранство уколико би добио тек нешто јачу финансијску понуду од оне из Партизана. Прошло је време Моце Вукотића и остале господе, фудбал је бизнис и играчи иду тамо где су боље плаћени. А такође нису бројни примери ни Раће Петровића који је заиста прави Гробар и добар момак, осталима сумњам да је срце било обојено у црно-беле боје пре потписивања уговора у Хумској - а можда им није обојено ни од тада. Опет, са друге стране, нервира ме што појединци љубе стопе сваком странцу који је понео наш дрес. И мислим да ипак треба да постоји мало, бар мало фаворизовање ''наше деце''. Конкретно - драже би ми било да Маркец направи одличну европску каријеру, него Камара. Иако и овом другом желим све најбоље.

 Што се тиче самог клуба у који је прешао - Војводина је мали комплексашки клуб (што би мој другар, који ће можда прочитати овај пост, рекао - непостојећи клуб из северне Србије) и не заслужују да их сматрамо за неке не знам ни ја какве ривале. Међутим, ривалитет између нас и њих се полако распирује последњих година и можда је Мореира ипак могао да нађе адекватније место за наставак (завршетак?) каријере. Уколико је имао неку бар сличну понуду, то му замерам. И никако, никако ми неће бити мило да га видим у црвено-белом дресу врло немилог клуба на пролеће. Међутим, мислим да заслужује наклон због жеље да се врати у Србију и буде близу Партизану и Београду.

 Све у свему - за Мореиру поштовање, звуждуци никако, еуфорија због тога што га видимо у дресу ривала такође никако. Жив био мајсторе, било би занимљиво видети те у Партизану још неки пут.