Za nas ce uvek ostati armijski pasnjak 

Stadion "Dragan Mance"

Želja svih navijača kojima je crno-bela boja u krvi je da bivši stadion "JNA" ponese naziv po jednoj od najvećih legendi kluba i momka koji je nažalost svih istinskih ljubitelja fudbala sa 23 godine tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći. Ne prođe nijedan meč „parnog valjka" a da se sa južne tribine ne čuje pesma posvećena Draganu Manceu. Zemunac je imao specijalnu vezu sa fanovima, nikada mu se nije dogodilo da gol ne proslavi  sa njegovim Grobarima, koji su ga istinski voleli i koji ga još uvek vole.

Mlađi naraštaji šampiona Srbije nisu imali prilike da gledaju uživo majstorije Mancea, ali svako od njih kada jednom čuje pesmu sa "juga" oseti jezu i naboj emocija. Čuvena devetka je ostala simbol odvažnosti, hrabrosti, dečačke mašte sa kojom je ova legenda igrala fudbal. Imao je Partizan mnogo legendi od Stjepana Bobeka, Milana Galića, Moce Vukotića, Predraga Mijatovića i mnogih drugih, ali Dragan Mance je bio i ostao njihov idol.

Nekada vojni stadion, sad bez naziva zaslužuje da ponese ime legende koja živi u srcima svih onih koji su zadojeni crno-belom bojom. Bilo je dosta primera u svetu gde su navijači i uprava zajedničkim snagama pronalazili rešenja za nazive stadiona, a kako bi udovoljili svima i tribine i ulazi stadiona su dobijale ime. U Engleskoj skoro svaki ulaz nema onu tipičnu podelu A, B, C... već kada ulazite možete videti imena legendi kluba kako stoje na nekadašnjim abecednim oznakama.

Ne bi to možda imalo toliki uticaj na glavni problem Partizana i svih ostalih srpskih klubova koji se tiče vraćanja publike na stadion, ali bi bio jedan od vidova zahvalnosti Zemuncu, koji je prolio litre znoja i krvi ne bi li ime Partizana postalo slavno.

Želja za promenom naziva objekta na kom igra njihov voljeni klub nije jedina stvar koju Grobari već duže vreme žele. Boja stolica u Humskoj je nešto što takođe muči fanove crno-belih. Iz nepoznatih razloga one su urađene u rezervnoj garnituri dresova bordo-plavoj sa žutim natpisom FK PARTIZAN. Nejasno je ukoliko se išlo logikom uštede i praktičnosti sa stolicama u boji, zašto se žuta nijansa javlja koju Partizan nikada nije imao na dresu. Crno-bele stolice mogu takođe da budu praktične, dovoljno je uraditi crne stolice i natpis belim i bio bi rešen i taj problem.

Prošlo je nedavno 25 godina od smrti Dragana Mancea. Jedna politička partija je pokrenula inicijativu i potpisivanje peticije da Mance dobije ulicu u njegovom Zemunu, simpatizeri crno-belih kada je takva stvar u pitanju nemaju dilemu. Protiv Arsenala na tribini je viđena velika zastava „ulica Dragana Mancea". Na klubu je sada da posluša glas njegovih fanova i da u budućnosti ispuni želju istih onih koji Partizan verno iz meča u meč bodre.

Izvor: Sportal.rs
___________________________________________

Тапаченко, знаш ону "Ум царује, снага кладе ваља"?

Наши играчи су морали бити паметни. Да, паметни, а не пичкице. Остати са играчем више на терену, добити утакмицу, покењати се по глупој Лазетићевој фаци и на крају попричати у свлачионици са свима њима појединачно.

Тако то раде велике екипе. 

Ово што кажеш "целу утакмицу" су апсолутно у праву. Али наши су и те како могли то да окрену у своју корист, па да се пиздурине уплаше више и ударити, а камо ли погледати ка главном судији.

То што мене питаш ти не могу одговорити јер тренутно нисам у тој ситуацији, али до сада сам само једном добио "глупо" картон на терену и то због бацања лопте. И да, наши су морали да се туку са њима фудбалски, а не да наседају на јефтине... ма најјефтиније провокације домаћина. 

I ovo sto kazes: "па да се пиздурине уплаше више и ударити, а камо ли погледати ка главном судији."... uplasice se tako sto ces gledati kako ti biju klupskog druga? Necemo da se lazemo vise brate...

падне на земљу, па се одмах подигне и протествује код судије. Ту дође капитен, пола екипе, настане гужва, изврши се притисак на судију, Лазетић добије црвени, ми играча више