Kako su smesni 

Tako se radi u igrici!
Treba mi igrac koji: ima desnicu/levicu kao Ronaldo, da ima dribling i bude brz kao Mesi, pas kao Cavi, odbranu drzi kao Vidic i Pujol zajedno, da ce klub da ga pusti za 100 hiljada i najglavnije da zna sve Zvezdine pesme, krsti se tri puta, ljubi grb ii igra iskljucivo zbog ljubavi prema klubu, novac ga ne interesuje!
Zovni Jankovica i pitaj ga je l' ispunio tih 10 polja i kliknuo na Search!
I posle nam prosledi insajdersku inormaciju koji je taj igrac (a i tih 10 parametara)!

A moze biti i da sam ja Sale, a da vi to ne znate!

22.10.2012
Одговори Александра Јанковића, први део
Шеф стручног штаба Црвене звезде Александар Јанковић, дошао је у веома деликатном тренутку за клуб. Успео је за кратко време да стабилизује екипу која је у осам утакмица забележила седам победа у веома тешком распореду. Јанковић је у веома дугом, пријатном, и отвореном разговору, опширно одговорио на многа ваша питања, а одговоре преносимо у целости. Такође, тренер црвено-белих је одабрао Миланово питање као најбоље.


х Поздрав за најелоквентнијег тренера у српском спорту. Како је поднео неправедно отпуштање у прошлом мандату и како гледа на улогу Горана Буњевчевића у свему томе? Поздрав, Младен.

- Све су то биле ствари на које ја нисам могао да утичем. Увек се руководим само оним што сам ја урадио и шта бих могао да урадим. Оног момента када ја дам све, и то престане да зависи од мене, ја немам за чиме да жалим, као рецимо у тој ситуацији, јер то је била одлука других људи. У њој је учествовао и Горан Буњевчевић као формални реализатор, и ја са те стране немам неких претераних емоција према томе.

х Да ли је истина што сам чуо причу од колеге са факултета, да сте када сте добили отказ тада, седели цело вече у неком кафићу/кафани/пабу и пили пиво са навијачима? - Игор

- Не, то није истина. Ја не пијем уопште алкохол, чак ни пиво, и немам обичај да седим са навијачима.

х Поштовани Александре, имам само једно питање: зашто сте одустали од тактике кратких пасова, коју је форсирао Роберт Просинечки, када се она показала као много ефикаснија, с обзиром да у том периоду нисмо примали много голова, за разлику од сада? Хвала на одговору и надам се да крајем сезоне славимо прву титулу након 5 година! Поздрав, Андрија Бабовић.

- Нема ту априори одустајања или имплементације неког стила игре. Сваки тренер има своје захтеве, и сваки тренер види фудбал на свој начин. Генерално, иза себе имам и тај циклус са младом репрезентацијом где је екипа из десет утакмица примила само један гол из игре. Та стабилност у одбрани јесте основна ствар, из ње креће самопоуздање. Рано је говорити о неком мом стилу игре у Црвеној звезди, јер прво, стање је било затечено и по питању играчког кадра који је формиран на неки други начин, и по питању припреме играча, и тактичке и физичке. О томе можемо причати, али мислим да сада није време. Ово је апсолутно ускакање у један воз који јури 200 на сат. Моја могућност корекције је минимална, најпре јер је екипа већ селектирана, одабрана, припремљена на одређени начин, а онда и јер се утакмице нижу на свака три дана. Најтеже је створити аутоматизам у игри, он најспорије долази и за њега је потребно време и доста тренирања, а ми нисмо имали довољно времена на тренинзима јер смо играли утакмице које су успут биле јако битне, јер су носиле битне бодове, и онда је све то повезано. Моји основни захтеви могу можда полако да се назиру, и моћи ће како се време за тренинг буде повећавало, а сама идеја игре би у потпуности требала да се најбоље види од зиме па на даље, када екипа прође комплетан припремни период од шест и по недеља, и када се на тај начин уђе у првенство.

х Сале интересује ме на првом месту физичка припрема наших играча. Где је ту проблем, зашто из припрема у припреме слушамо исте фразе као што су "ово су најтеже припреме", "ја овако тешке припреме нисам запамтио" и слично, а већ у 7. колу наши играчи су преуморни, немају снаге за више од 60-ак минута? Константан ритам среда-субота (иначе нормалан за савремени фудбал) не смем ни да помислим шта би "урадио"нашим играчима. Слушам Миху после утакмице са Белгијом каже човек да нисмо имали више снаге од 60-70 минута јер наши играчи не играју у својим тимовима, ви кажете да су наши (ЗВЕЗДИНИ) играчи уморни јер су одиграли много мечева од почетка сезоне. Некао ми се чини да смо у неком зачараном кругу а да проблем лежи дубље тј. у млађим категоријама. Е сад питање гласи када ћемо схватити да је физичка припрема можда и најважнији сегмент савременог фудбала и СИСТЕМСКИ се позабавити тим питањем и колико ви као шеф стручног штаба можете да утичете на програм припрема наших млађих категорија, пошто је ту као кординатор постављен човек кога сте ви сменили због лоше припремљености првотимаца, цела ствар је прилично чудна, зар не? - Милан

- Ово је заиста одлично питање, суштинско, ако ми верујете. Не само због тога што је лако рећи да екипа није спремна. Ја то нисам хтео да кажем, то је универзални алиби за којим посежу тренери да би се опрали. Ја не волим алибије. Када вам одговорим на ово питање, добићете вероватно одговоре и на многа друга, јер ово питање отвара сва питања. Ушао сам у Црвену звезду у моменту када је била екстремна фрка, на два дана пред Бордо, па Нови Пазар, па Бордо, па Крагујевац, па Кула - гостовања где се губе титуле. Ја сам гледао на који начин да се у ходу "крпим", како да се то најмање осети. Одатле произилазе те ротације играча, нико не зна у каквом су стању они када се утакмице заврше. Ја знам јер се тиме бавим, о томе не причам, ротирам и неки пут ме то кошта. И када ме искошта, ја то не кажем, већ кажем да сам ја крив за пораз који ни мени није пријатан, и поручујем да треба да гурамо даље. Зашто? Зато што је основа да код играча које тренирам, убијем жељу за тражењем било каквог алибија, и да развијем жељу за преиспитивањем коју немају. Зашто немају? Узроке можемо потражити у млађим категоријама. Конкретно, деца од 12 или 13 године већ имају менаџера, и окружење које је око њих, родитељи, менаџери, пријатељи их својим присуством и коментарисањем њихових игара ниједног момента не наводе на преиспитивање, већ их тапшу по рамену. И када ти момци касније одиграју добру утакмицу, онда их сви тапшу по рамену и кажу им да вреде 20 милиона, и како треба да иду у Јувентус, Челзи, Манчестер... Када одиграју лоше, онда их загрле и кажу "добро, није било сјајно али немаш са ким да играш, не можеш све сам". Ја вам ово сада причам из перспективе селектора, тренера Црвене звезде и родитеља дванаестогодишњег детета које игра фудбал. И онда, дођемо у ситуацију да такав клинац, који је талентован, пролази кроз све млађе категорије и расте. Кроз сваку његову утакмицу, јавља се исти феномен - милиони, Челзи, скаути, слава... Дете у одређеном моменту батали и школу јер види себе у неком светском фудбалу, али кроз све то не научи да се преиспитује, и да погледа утакмицу кроз своју грешку, да схвати где може да напредује. Не, он је увек најбољи, а ако није, онда нема са ким да игра. Зато не желим да правим алиби, већ желим да код сваког од њих пробудим тај инстикт за преиспитивањем себе. То је то што те тера да напредујеш. Лако ћеш да напредујеш када изгубиш 3:0 у Суботици и када те разапну све новине. Знаш ти врло добро да си био лош, и када те разапну, онда мораш да се стиснеш. Али, поента је да се стиснеш када добијеш неког 4:0 на страни, па добијеш деветку у новинама, и сви ти причају да те прати Јувентус, а ти знаш да може боље и размишљаш шта си ти могао боље да урадиш. Е то је мој циљ, да научим играче да полазе од себе. Ја у свакој анализи утакмице коју имам са њима, док смо затворени између четири зида, пођем прво од себе, али дођем и до свакога од њих, и кажем им ствари и које они не воле да чују. Притом, нисам личан, него желим да постигнем то да сви напредују.

Да ли је екипа спремна или не, отвара многа питања.  Ја могу сада да констатујем да екипа није спремна. У реду, дође следећи прелазни рок, и ја идем у правцу освежавања мог тима да се доведу нови играчи. Шта ако ја доведем играча који по својим физичким параметрима, који по свом потенцијалу, капацитету, не може да прати ритам среда-субота? У старту ја то могу да видим, да не може. Ја не могу са фићом да идем на "24 часа Ле Мана". Шта ако ми дође следећи Ле Ман, а ја опет узмем фићу, онда сам ја крив, зар не? То онда отвара питање довођења играча. Који су критеријуми и параметри за довођење играча? Они морају да буду исти као параметри који ће нам сутра донети неки Бордо, или Астон Вила, или неко пети. Ако ја имам овде мајстора фудбала који је најбољи, и хоће да га купи Астон Вила и он тамо оде на преглед, и они утврде да има потрошњу кисеоника 48, неће га купити! Онда ја, ако купујем играча у следећом прелазном року,  морам да узмем у обзир ту потрошњу кисеоника! Е, таквих параметра има десет, да не бих дошао у ситуацију да доведем играча, да га платим, а да у старту знам да не може, јер ми онда такав играч не значи ништа. Такође, новинари знају врло добро све, а опет се приликом сваког припремног периода понављају исте приче. Дрил, ради се као никад, паклени ритам, полигони, чуда... А онда дођемо овде и кажемо "екипа је уморна". Ја сам имао само један припремни период са Црвеном звездом, у претходном мандату. Моја сатисфакција је била у томе што сам се трудио да новинаре склоним из тог свакодневног контакта. Наравно, волео сам што су тамо и што прате Звезду, јер Звезда има армију навијача која жели да зна шта се у сваком моменту дешава са тимом, али ми не идемо на припреме да би се сваки дан писало о дрилу. Ми идемо на припреме да би се спремили да играмо добро, и да би се писало о нашим играма. Имам сатисфакцију да у току припремног периода у јануару 2008. ниједан играч није пропустио ниједан тренинг, и до краја сезоне у мају, ниједан играч није имао мишићни проблем, који су директно везани за рад током припремног периода.


Не волим да упирем прстом и да јурим вештице, неће ми то донети победу у наредној утакмици. Поента је да се направи нешто што ће да буде конструктивно, што ће нам помоћи да напредујемо. Зато могу сада да кажем, хипотетички, да имам три позиције у тиму које бих волео да појачам одређеним играчима. Овде имам играча који се зове тако и тако и волео бих да дође у Звезду. На другом месту немам играча именом и презименом, али ћу вам дати десет параметара које он мора да испуни, и мене не интересује како се он зове. Нађите ми тог који има тих десет параметара, али то су параметри које ће сутра и Астон Вила тражити од мене. Не желим да дођем у ситуацију да доведем 40 играча, а да не могу да продам ниједног, јер немогуће је да су сви лоши, зар не? Све је то повезано, а све је то на крају крајева веома једноставно. Ви сте као клуб, највећи клуб из источне Европе, један регрутни центар за сам европски врх. Док се ти играчи регрутују, ви правите добар тим, и тај тим вама прави добар и велики резултат у Европи. И тај резултат за нас сада није ништа више од оног што постижу други клубови из региона. Учешће у групној фази Лиге Шампиона, константно учешће у том првом кругу до момента док се врата не отворе и ти одеш горе, даље. Али стално си ту, и сваке године куцаш на та врата. Ми смо сада ван тог система, потпуно. Ми можемо да кажемо како је ово било добро или супер, како смо ми супер играче доводили, како смо супер играли, али, ми нисмо били прваци пет година. То је историјски период за Звезду, јер први пут Звезда у својој историји није била шампион пет година. Можемо да причамо шта год хоћемо, али морамо да идемо у правцу враћања Звезде на прво место. Први потез је да се направи победнички менталитет кроз победе, који је Звезда некада имала. То је изнад свега, и да се чека прва прилика да се сваки тај нови који долази у тај систем уклапа у то што ти постављаш као недостатак. Стандард, менталитет, физички капацитет и техничка и играчка вредност. Зато је јако тешко пронаћи десет играча који дођу у Црвену звезду у једном прелазном року. Ја бих био најсрећнији да могу да пронађем десет играча, али не могу ни два, искрено. Изразио сам жељу за три позиције у тиму, и за само једну позицију имам конкретно име. За два немам. Тај ко може да дође и да доведе 10 у исто време, и да може да буде сигуран и да потпише да су они за Црвену звезду, ја му скидам капу. Али, то је јако тешко.

Да резимирам, апсолутно све потиче из млађих категорија. Отприлике цео тај омладински стаж је тако коницпиран да се у одређеном временском периоду и узрасту одређене ствари развијају боље него било шта друго. То је стратегија о којој је јако тешко говорити јер не постоји континуитет ни на једном нивоу у клубу. Не постоји континуитет ни у руковођењу клубом, нити у руковођењу првим тимом. Тек сада смо имали ситуацију први пут да је један тренер имао четири припремна периода да ради са екипом, што је доста, за наше услове више него оптимално време за постављање система, али немамо контунуитет ни у руковођењу омладинском школом, јер се све брзо мења. Постоје бројни модели, и клуб треба да се определи за један. Ја као шеф стручног штаба радим по француском моделу тренинга, а у том моделу се од првог дана припрема испреплићу и физички и технички и тактички део, и све се ради истовремено и подједнако. Али то не значи да апсолутно сви морају да раде тако. Основно је да се направи здрава комуникација на свим линијама у клубу, између осталих и на линији први тим - омладински погон, да постоји заједништво у том раду. Који ћемо модел установити, како ће се звати људи који га спроводе, то је најмање битно. Ми смо навикли да на ствари гледамо лично, а личног нема. Ја Радаковића изузетно ценим и немам лично ништа против њега, али нормално је да сваки тренер који дође има свој концепт и идеју, и пошто већ има пуну одговорност за све, онда мора да има одговорност и за то. То је најнормалније, нигде нема пример да било који тренер дође у било који клуб на место шефа стручног штаба, а да му остане цео стручни штаб, и да он дође сам као да је пао с Марса, и да сутра кад крене низбрдо, он буде једини који носи одговорност. Имам изузетно поштовање према свима који су били, волео бих да имам нормалну комуникацију, јер то нема везе са њиховом компетентношћу, већ само са концептом рада. Не треба гледати ствари лично, јер ти односи се појаве можда касније, изроде се из свега овога, онда су то јако стабилна пријатељства која трају цео живот. Да смо ми почели да радимо данас, а сутра смо већ на ручку, вечери, сплаву, кафи, то је вештачки. Много таквих односа је било у Звезди у протеклих десетак година, и по правилу су се ти односи који су били екстремно у плусу, завршили екстремним пљувањем. Ја зато не градим такве односе, и добар сам са свима, и поштујем чак и Горана Буњевчевића којег сте споменули, и не доживљавам лично његову одлуку, поготово јер знам да и није била његова, али то није битно. Не гледам на то лично, наше функције су превише одговорне да бисмо их ми толико својатали и дозволили себи да на те ствари гледамо лично.

х Поштовани господине Јанковићу, у Вас као тренера имам велико поверење, исто као што сам имао и у Робија. Зато Вас молим да нам донесете титулу и да оформите што јачи тим за квалификације за Лигу Шампиона. Моје питање је везано за голмана Кировског. Гледао сам Куп утакмицу у Нишу и могу Вам рећи да је моје мишљење да је Кировски у бољој форми од Бајковића. Можете ли му указивати шансу на још неким утакмицама осим оних у Куп такмичењу? Желим Вам да ове сезоне освојите титулу са Звездом, а наредне да је уведете у ЛШ. Срдачан поздрав, Ненад Милићевић, Лесковац.

- Кировски је бранио против БСК-а. Он је дечко који је врхунски професионалац, озбиљан и максимално позитиван, и као такав заслужује шансу. Са друге стране, Бајковића одлично познајем, дао сам му шансу у Звезди 2008. године, био сам у Звезди и 2003. када је дошао на пробу код нас. Дође некада моменат када се деси пад форме, и онда се гледа да ли имамо замену која је способна да ускочи и да помогне да екипа не трпи, или немамо. Ми имамо још играча који су у благом паду форме, негде можемо а негде не можемо да реагујемо, и онда морамо да "крпимо" на неки други начин. Говорим о ситуацији која је затечена, о преузимању екипе у августу месецу, где немате простора да реагујете, и ми сада гурамо до паузе, трудећи се да извучемо максимум код сваког од њих понаособ, и из екипе као целине. Негде можемо да реагујемо, могу да реагујем кад Бајку дође пад форме, јер сам 200% сигуран у Кировског и мислим да заслужује у шансу. То је моја принудна реакција и мотив Кировском, мотив Бајку да ради, да се извуче и врати, али и мотив свим осталим играчима који не играју, а којима говорим да буду максимални на тренингу јер ће шанса доћи. Ако шанса не дође некоме ко ради, а конкурент му је у паду форме, онда се моја реч доводи у питање.

х Поздрав тренеру Александру од Бојана из Госпођинаца. Хтео бих да ми кажете своје мишљење о Асамои, и како се сналази на тренинзима и уопште у Црвеној Звезди?

- Асамоа се супер сналази, и ја сам много задовољан њиме. Он поседује зачуђујућу фудбалску интелигенцију. Капира буквално све у лету, ради, изузетно је позитиван и у најужој је конкуренцији за тим. Када год је улазио, уносио је нешто што нам је у том моменту требало, а неке смо утакмице захваљујући њему и преламали. Врло је близу, и у најужој конкуренцији за тим.

х Сале како видиш Крнетину игру и да ли га видиш као десног бека? Шта мислиш о Горану Чаушићу, и да ли би волео да га вратиш у Звезду? Поздрав, Оги.

- У перспективи га видим као десног бека, можда и пре него штопера. Ја Крнету знам из репрезентативних селекција, он је дечко који је максимално позитиван. Мислим да је много тога пало на његова леђа на почетку сезоне, наплаћивао се цехова и својих и туђих, и мислим да је та велика тензија која је била на почетку сезоне и та турбуленција која је трајала, наместила да се све његове грешке виде, и био је погодан да се на њега стровали све и свашта. Мислим да је на њега, невезано за грешке које може свако да направи, а које су се правиле и после тих његових киксева, неправедно строваљено све, и мислим да је он добар играч кога планирам да фудбалски рехабилитујем. Ослушкујем, пратим га, гледам како се креће његова форма и његово ментално стање, јер он пре свега мора да превазиђе и неке менталне ствари које су се дешавале. Рачунам на њега, и из ове перспективе, он може да буде и појачање за Звезду.

- Шта мислим о Чаушићу, ја сам показао сада у моменту када сам бирао тим за утакмицу која је могла да крунише нешто што сам рукама и ногама правио две године. То је момак који дефинитивно има фудбалску вредност, момак који има самопоуздање, веру у себе, који додуше припада другом клубу сада. То је тема за размишљање, зашто је отишао како он, тако и многи други из генерације 92 која ће врло брзо бити окосница младе репрезентације и која ја била формирана у Црвеној звезди. И Дмитровић, и Рогач, и Чаушић, и Ћосић, и Мркела, и Деспотовић, и Ђуричић.. Седам играча који су поникли у Звезди, а који нису играли за Звезду. То је генерација која је у такмичењу до 19 година била у полуфиналу првенства Европе. Ми имамо целу генерацију коју смо изгубили, генерацију 92 која не постоји у Звезди, и ми сада гледамо како се они мало по мало афирмишу. Ранко Стојић је био ту када смо ми те играче шкартирали, и све их је покупио. Окупио је целу генерацију 92, и то пре две године. Сутра када дође списак за следећу младу репрезентацију, и када се појаве сви они, који притом играју и сада стандардно у својим клубовима, јавиће се људи који ће рећи "Стојић гура своје играче у репрезентацију". То су будалаштине, и то су ствари које се причају или из лоше намере или недовољног познавања. Чињеница је да многи играчи које смо правили годинама, нису играли за Звезду ни минут. Из те перспективе сам срећан што је Дмитровић остао у Звезди, јер и он је из те генерације, као и Кировски је јако стабилан човек, и на њега сам се ослонио на Фарским острвима када нисам имао никакав проблем да га ставим на гол.

Дакле, показао сам конкретно  шта мислим о Чаушићу. То је играч који зна да игра, који је школован, зна да сачува лопту, играч пред којим је будућност.
http://crvenazvezdafk.com/vesti/intervjui/6359/Odgovori+Aleksandra+Jankovi%C4%87a%2C+prvi+deo.html

Одговори Александра Јанковића, други део
Наставак интервјуа са нашим тренером.


х Да ли можете да нам откријете да ли неки од играча из школе фудбала има карактеристике да у будућности постане плејмејкер попут Пиксија, и ако постоји ко је тај играч? Унапред хвала! - Вељко

- Нећу рећи да ли постоји и ко је. Оном ко је близу Звезде и ко прати Звезду, јасно је да се преуранило са неким констатацијама, на пример за Филипа Јанковића. Мислим да је он много бољи играч него што се то данас о њему говори. Али, мислим да је много слабији него што се то говорило када је он био у првом тиму Звезде. Мислим да управо та диспропорција и тај екстремни плус и екстремни минус могу много да коштају младог играча. Он је велики, огроман потенцијал. Он као такав, већ сада, на европском тржишту, има одређену вредност, јер европски клубови више него интензивно прате младе играче. Али, морамо да видимо шта нам је приоритет. Ја бих лично као човек струке, терена и Црвене звезде, био најсрећнији да ти млади играчи направе резултат са Звездом, па да се онда као такви афирмисани, продају ако треба да се продају. Али није поента узети једног, рецимо, Дарка Лазовића за 200 или 300 хиљада из Чачка, да он одигра мало, па да га продамо за пет милиона. Моја жеља и мој правац размишљања је да се он купи за 200-300 хиљада, али да се купи још пет Дарка Лазовића, или прикључе из омладинске школе, да се направи добар резултат, јер добар резултат подиже цену неком петнаестом играчу. Ви онда, ако вам се продаје, би уместо једног Дарка Лазовића за пет, продали неколико играча са клупе, зарадили исте паре, решили се играча који не играју, скинули њихове уговоре с буџета, и довели једног правог играча, појачање, а исте су паре у питању. Није ово апстрактно што говорим, то се све дешава у фудбалу. Пре годину дана је у Бриж дошао Виктор Васкез из Барселоне, као огромно појачање. Почео је да игра, и постао је после два месеца најбољи играч у Брижу. Касније, испоставило се да он није дошао из Барселоне, него из Барселоне Б. Мене је то потом заинтересовало, па сам нашао податке по којима је он за Барселону Б одиграо свега три утакмице. Али, њега је продало Барселонино име, то што је он био део система, и наравно његов квалитет, јер има вредност.  Али, не вреди 40 милиона, вреди три, но, они су га продали, не позајмили, играча који је био резерва у Барселони Б.

Црвена звезда када је била првак Европе, продала је играче који нису били стандардни у клубове у Шпанији, као Владу Стошића који је отишао у Мајорку, или Милорада  Ратковића који је отишао у Селту из Вига, и који су били највећи трансфери у историји тих клубова, зато што су били део Црвене звезде. Звезда је зарадила озбиљне паре на њима, иако нису били стандардни. Њих је продао резултат Црвене звезде и Звездино име. Ми смо и тада имали могућност да продамо Деју Савићевића, и да зарадимо велике паре, али нисмо. Дакле, ми смо све то имали пре 20 година. Не треба да крадемо систем од овога или онога, треба да гледамо како смо то ми некада радили. Копирати сада најбоље на свету, Барселону, и рећи "хајмо као они", није реално. Не могу ни наши возови да иду на време као што иду у Шпанији, а тек не да цео клуб и цела екипа функционише као на пример Барса. Али, може функционисати на наш начин Барселоне. Ми смо пре 20 година били бољи од Барселоне, имамо сада све на тацни. Ми можемо сутра да продамо некога и да зарадимо новац. Рецимо Александар Пантић,  има вредност, има физичке параметре за које ја гарантујем, има техничке параметре, има профил. Али, да ли ћемо направити резултат ако га сутра продамо? Не, јер морамо да доведемо новог играча. А ако и тог новог продамо за шест месеци, какав резултат можемо да очекујемо?

х Да ли бисте остали у Звезди у наредних 10 година? Поздрав, Милан Нови Сад.

- Никада не може човек да зна каква га будућност чека. Не зависи све ни од мене, а када је моја жеља у питању... Па, вратио сам се у Звезду на овај начин, у овом тренутку, иако сам могао да одбијем, имао сам савршено покриће за неприхватање тима у једном деликатном тренутку. Није то деликатан тренутак само зато што је Бордо био за два дана, већ из једног разлога: зато што је екипа завршила припреме, а треба да игра целу сезону. Најделикатнији тренутак за новог тренера, јер су припреме тек прошле, а требали смо сада да одиграмо целу полусезону. Одреаговали смо за седам дана, у брзини, довођењем тројице нових играча и погодили, јер да нисмо довели њих тројицу, имали бисмо велики проблем у овом згуснутом распореду. Тог момента када сам у тим околностима пристао, сам себи сам рекао да више никад нећу причати о томе, јер ми је мало мука до тога, сматрам да је скоро свако ко је дошао у Звезду у последњих 10 година причао исту причу. Сматрам, да је та прича била истинита, Звезда данас не би имала овако велики дуг.  Такође сматрам да су сви ти људи који су радили, штитећи се тим великим звездаштвом много лепо живели у том периоду, и мислим да су сви добили много велику референцу за сутра прекосутра, и да је сад стицај других околности што нико или велика већина њих није успела да то претвори у неки добар посао напољу, али су сви лепо живели, а Звезда је по финансијском питању дошла у ситуацију никада горој у историји. Нисам економиста ни математичар, али видим да је ситуација јако тешка. Из тог разлога, нисам знао шта могу више да урадим, осим тога да када дођу све могуће структуре које представљају Црвену звезу и кажу "ми мислимо да си ти тај», прихватим. Ја не знам зашто, али мени је лепо и осећам сатисфакцију која је јача од здравог разума, и на страну то што су сви, почев од мојих најближих, имали једну исту констатацију, да сам луд. Ја сам то урадио због свог односа према клубу, не према неком имену и презимену, већ према клубу, и према нечему што ја код своје деце развијам - да их не интересује ни ко је председник Црвене звезде, ни генерални секретар, ни тренер, већ само како се зову играчи Црвене звезде, јер су играчи светиња. Ми сви који смо се као клинци везивали за Звезду, везвивали смо се за играче. Ако ја дођем у стиуацију да као неко ко је ту, непланским довођењем играча тотално девалвирам институцију играча, онда сам ја неко ко ради против клуба. И ја сам сада у ситуацији да то могу на неки начин да заштитим, у складу са својим овлашћењима. Зато сам ту, и зато нисам тужио Звезду 2004. иако још увек вучем тај дуг, зато нисам хтео ни да причам о томе, нити о томе колико сам опростио Црвеној звезди, јер је то део моје интиме. И зато своју децу васпитавам да воле Црвену звезду, шта го да је, ко год да је. Отказ сам добио 25. маја, а 5. јула сам био на првој утакмици Звезде на истом оном месту са ког сам сишао после 9. новембра 2007.

х Сале, колико заиста током саме утакмице тренер има утицаја на своју екипу? Другим речима, да ли је већа улога тренера пре утакмице (припрема), за време утакмице (вођење), или након утакмице (психолошки утицај? Све најбоље желим, Негован.

- Искрено, све је битно. Ја никада нисам имао већи утицај у току игре него сада, и то је нормално, јер екипа која навикне на тренера, која има одређени аутоматизам и која прође одређено време са тренером, зна како тренер размишља, и тренер зна и има времена да постави екипу на начин на који он хоће. Тада су корекције током игре мање. Тренер који улети овако као што сам ја, има доста промена и кадровских од утакмице до утакмице, и често се дешава да утакмица крене неким током који није планиран, да постоји негде у одређеној фази игре нешто што се не ради како треба, и онда то морате да исправљате. Дешава ми се, пошто се играчи још навикавају на моје захтеве, да мењам у току саме игре не само играче него и распоред, задатке, детаље... Више него икад то ми се дешава сада. А психолошки, апсолутно, јер када физички не можеш да их припремиш јер су припреме прошле, тактички и технички немаш када јер на свака три дана путујеш, остаје ти тај психолошки аспекат као највећи простор за маневар и утицај на играче. Са те стране могу да будем задовољан јер смо имали неколико ситуација када смо губили, али смо успели да преокренемо, што значи да смо имали довољно самопоуздања.

х Поздрав за господина Јанковића, све најбоље у наставку сезоне:) Ево и питања: Да ли већ сада зна на којим су нам позицијама у тиму потребна појачања? Који колега тренер га је одушевио са тактичким замислима (односи се на тимове против којих је водио битку г-дин Јанковић)? Хвала на одговорима. Луковић Мирослав,Железник.

- Да, наравно да знам. Не ради се о великом броју играча, и не ради се о било коме. Имамо одређене профиле и параметре који су нам интересантни, на одређеним позицијама на којима желимо да направимо конкуренцију. Уколико постоје играчи који се уклапају у то, довешћемо их, уколико не постоје, нећемо довести никога, али нећемо доводити играче само да бисмо попуњавали свлачионицу.  Мислим да свако ко дође мора да се осети лепо, привилеговано јер долази у Црвену звезду, самим тим да нам донесе нешто што ми овде немамо да би добио и повратну информацију од играча пре свега. Мора да има одређену вредност, мора да нам подигне ниво тренинга, мора да буде појачање. Не у смислу да буде истог момента појачање, може да буде и појачање за групу, појачање које подиже ниво тренинга и својим присуством играча који игра на његовој позицији подигне за још 20-30% и учини га још бољим.

- Не волим мнго да причам о колегама... Имали смо интересатну битку са Французима, то је вероватно нешто што се не види, али за мене је то био прави изазов.  Знам како они функционишу, знам да је то тим људи који ради, знам да они састанче, размењују искуства, и покушали смо да их преваримо на наш српски начин. Жао ми је што нисмо прошли. Конкретно у нашој лиги, нема превише таквих тренера, јер 80% тимова игра на исти начин, по шаблону.


х Поштовани Сале, имао сам привилегију да после победе на једном прошлосезонском дербију разменимо утиске од Маракане до Славије... Био си у друштву својих клинаца, па је моје питање ко ће их довести на наступајући дерби, пошто нам је сваки навијач битан, а сигуран сам да су ови теби најбитнији? - Александар

- Генерално, имам проблем са том превише израженом емоцијом мог сина према Звезди, и према мени у Звезди. Буквално смо дошли у ситуацију да размишљамо да ли је паметније да можда не гледа, јер је то невероватно "кидање" за њега. Он до сада није гледао ниједну утакмицу откад сам ја преузео Звезду, иако смо гледали све утакмице заједно док нисам био тренер, и као што идемо на кошарку и гледамо заједно. Када ја будем био савршено задовољан собом, својим радом у Црвеној звезди и начином на који ми екипа игра, а још увек нисам задовољан, мислим да ћу онда моћи мало по мало да га ставим на трибину. Још увек видим много више простора за корекцију од критичара по новинама, и још увек сваки дан размишљам у ком правцу можемо да напредујемо.

х Видим да имаш невероватне сличности и одлике легенди тренера амбасадора Станковића, Миљана итд,..  Да ли следиш неке записе из њихове ере или си једноставно то упио у себе кроз клуб и време као и ми остали савременици те ере? Поздрав из Мелбурна - Јордан.

- Ја сам одрастао на томе, одрастао сам на култу институције тренера, директора, председника. Ја имам страховито поштовање према томе, невезано ко се како зове. Постоје људи који су осликавали Звездин темперамент кроз прошлост, а то јесу дефинитивно и Бранко Станковић и Миљан, они су увек имали свој став. Често се тај став није поклапао са ставом јавности, публике, било је често и "качења", али то су људи који су имали идеју, правац и став. Да мене неко ставља сад у ту раван, мало је рећи да је за мене то част, ја знам врло добро ко је Бранко Станковић,  из приче са људима које је он тренирао, и људима који су радили са њим. То су људи који представљају стубове Црвене звезде, они су начинили Звезду великом. То што ми сада уживамо у статусу када дамо визит карту са Звездиним грбом, то је због њих, не због нас. И у сваком моменту када ме у граду неко заистави, препозна, насмеје ми се... Ја то дугујем њима, а не себи, и очекујем да се тако осећају сви људи са којима радим. Сва поређена су више него ласкава, али ја још увек нисам освојио ништа са Црвеном звездом, и та поређена су нереална. Неко сам ко савршено познаје менталитет Црвене звезде и ко врло добро зна шта је клуб, али ја још увек немам потребну базу за поређење са таквим људима.

х Који домаћи а који страни тренери су му највећи узори у послу којим се бави? - Бојан

- Пошто је тренерски посао занат, он се скупља са више страна. Радио сам дуго са Муслином, он ме је усмерио на неки начин ка тренерском послу, и њему у том неком фудбалском смислу дугујем највише. Радио сам са Радомиром Антићем који је такође један снажан карактер, прави фудбалски персоналити од којег сам доста тога научио. Од тренера о којима се много прича, више закључака изводим на основу начина на које им екипе играју, него на основу њихове приче и понашања. Ја сам човек који је цео живот био принуђен да се бори за своје име и свој идентитет, и и даље то чиним. Мени су лепили разне етикете, попут "Мурињо", зато што је то било интересантно у моменту када сам преузео Звезду, јер сам био мање-више непознат, и био сам неко ко није био велики играч, па је то била нека логична новинарска паралела. А опет, није Мурињо тај који има неки утицај на мене. Има ствари наравно које су ми фасцинантне код њега, првенствено тај однос који успева да оствари, то бесконачно поверења које играчи имају у њега, та огромнна енергија....

х Да ли би прихватили да водите сениорску репрезентацију Србије, али да морате напустити Звезду и наравно младу репрезентацију ? Да ли Филип Јанковић тренира са екипом и хоће ли добити шансу у некој утакмици у шампионату ? Поздрав најбољи сте! - Немања.

- То су опет хипотетичка питања, ја сам дошао до тог непријатног расплета око младе репрезентације, и видео сам да је то генерално јако тешко, и није добро. Није могуће радити две ствари, као што су Звезда и А репрезентација. Не размишљам превише о стварима унапред, јер тренерски посао је такав. Има свакодневницу која је таква каква јесте, имам утакмице које се нижу, морам да размишљам само о томе. Ако бих једним оком гледао шта се дешава на другим странама, другим теренима, имао бих само једно око за наредну утакмицу Звезде, а то није добро. Јер, та Суботица нам је показала да можеш свуда и сваког момента да се разлупаш, и да то зависи од тебе а не противника, јер једноставно дође утакмица где ниси како треба. Научио сам да поштујем посао којим се бавим, и не гледам ништа друго. Не желим себи да дозволим да ми гледање ка неким другим стварима одузме концетрацију.

- Наравно да пратим Филипа, он је имао један метеорски успон који можда и није био реалан у том тренутку, праћен великом медијском халабуком.  Касније, имао је велики пад који је проиостекао из свега тога, а тај је такође био величанствен какав је био и тај успон. Међутим, све то када се дешава клинцу који има 16, 17 година, може да има катастрофалне последице по њега. Ја њега не гледам кроз милионе, кроз Челзи, Јувентус, Милан, гледам га кроз Црвену звезду и кроз оно што он може клубу да да. Имао је велики пад после повратка у кадете, након нереалног успона који је дошао пребрзо, имао је пад који је био болан, и психолошки и играчки. Он је сад међу својом генерацијом, и оставили смо као са Крнетом неко време да се све слегне. Филип Јанковић има огроман потенцијал, међутим он још увек тај потенцијал не успева да преточи у фудбалску вредност. То је један процес у којем треба да учествују сви, али не тако што ће га тапшати по рамену и говорити како је најбољи на свету и да вреди 100 милиона, већ треба да га науче да се сваки дан преиспитује и да сваког дана размишља како да напредује. Мора да буде мали, да буде понизан пред фудбалом као и сви ми, јер ја мислим да је то једини начин да напредује. У неком моменту мора да чује и ствари које нису пријатне, да схвати да то није лично и да је за његово добро, и мора да има људе око себе који ће му рећи ствари које не жели да чује. Оно што не сме да се дозволи је да пролази време, а да он тапка у месту, јер остали много брзо напредују, и то тапкање у месту ће убрзо постати назадовање у односу на остале, а за пар година ће прерасти категорију талента и постаће бивши таленат, а то није добро. Тако да, он има озбиљну шансу у фудбалу, али нема много времена.

х Колико је тешко радити посао када 4 мил. људи прати сваки Ваш потез? - Александар

- Стрес је нормалан у овом послу, али ја имам однос такав да првенствено одговарам сам себи за сваки свој поступак. Оног момента када урадим онако како ја сматрам да треба, ја сам миран. Не смем много да мислим на те ствари, јер то је саставни део мог посла.

х Постоји ли нека неостварена жеља у твом животу? Младен Теслић

- Постоји. Спортски постоји, можда то није у овом моменту реално да причам, али свакако се односи на Црвену звезду.

х Да ли Сале стиже да прати уметност, шта га највише привлачи: филм, позориште, књига, музика или нешто друго? И да ли може да препоручи неку књигу (али да није "Фирма" Џона Гришама, пошто сам њу већ прочитао на његову препоруку)? Велики поздрав! Милош Радојевић, Београд

- Могу да препоручим. Тренутно читам много, у позориште идем кад год могу, у биоскоп сада нешто мање. Препоручио бих књигу "Пут", Кормака Мекартија, која је јако тешка књига, удари вас као брзи воз. Ако Вам је до неке озбиљније литературе која има мало дубљу поруку, онда нека буде та књига.

х Поштовани господине Јанковићу, прво бих желео да Вам пожелим сву срећу и пуно успеха у даљем раду у клубу! Надам се да ћемо под Вашим вођством освојити много трофеја, јер мислим да сте Звезда и Ви једноставно добитна комбинација! Моје питање је: да ли сте икада замишљали како би изгледао тај тренутак када бисте са Звездом освојили Лигу шампиона? Како бисте се Ви осећали и шта бисте урадили у моменту када би се зачуо последњи судијски звиждук у добијеном финалу? Велики поздрав! Божидар

- Не, нисам размишљао о томе. Имам ту неку жељу која је стара и велика, али је скромнија, и тиче се освајања титуле шампиона Србије.

Dobar je momak Sale, dobar lik. Zeleo bih da napravi nesto, ali nisam optimista. To je jedna srpska trenerska prica, koja tesko prolazi. Ta nasa skola fudbala je toliko prevazidjena, da je to smesno i govoriti.
Ali nije ni on kriv, nije mogao nigde da nauci bolje. Neka mu je sa srecom u svakom slucaju.

Apropo one price o srpskim golmanima, Bajkovic je rekao da bi samo branio za reprezentaciju Srbije, ne za CG. Drugo, Kirovski je iz Bga jbte... A takodje imamo i mladog Dmitrovica, koji bi trebalo da bude prvi golman mlade reprezentacije u novoj selekciji, i isto jako talentovan golman. Cak se pricalo i za nekog klinca iz omladinske skole da je dobar, ne znam kako se preziva.

A sve to pod uslovom da se ne ugasimo u skorije vreme.

nisam se ni trudio da procitam sve ovo...

Mudri kao klinac na marakani! A pazi i evandra levo...

A koga zabole da li si se ti trudio da procitas???
Reci mi samo koja je poenta tvog posta, sta si hteo da kazes? Jel procitas ti ono sto napises, da bar na sekund razmislis da li je normalno to sti pises??? 

kirovski je zemunac,a to je vec vojvodina