Kako su vam padali Zvezdini neuspesi i potresi u klubu dok ste prethodne tri godine igrali u Vulverhemptonu?

- Mnogo teže nego da sam bio ovde i igrao. Bio sam u stalnom kontaktu sa svim zvezdašima u Engleskoj, s Ivanovićem, Kolarovim, Žigićem... Gledali smo utakmice preko satelita i kad god je bilo prilike, okupljali smo se, a glavna tema naših razgovora uvek je bila Zvezda. Teže je kroz sve to prolaziti kada nisi tu i ne možeš da pomogneš, a srcem i mislima si uvek uz te momke.

Da li ste nekada pominjali mogućnost da se svi jednog dana okupite na “Marakani”?

- Da, postoji ideja i bilo je priče da probamo. Svi imaju želju da dođu, jer se u karijeri najviše pamti Zvezda i titule koje se osvoje u svojoj zemlji. U inostranstvo se ide prevashodno zbog novca i zbog izazova dokazivanja u jačoj ligi. Ali svako najviše voli da bude najbolji u svojoj zemlji.