Фудбалски клуб Црвена звезда :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

Троугао
O садашњем тренеру, двојици бивших саиграча и новој опреми

ХРАБАР И ЛУД

Како ли је било у кожи Александра Јанковића 21. августа? Пет година без титуле и Европе после августа, сезона почиње киксом, за Звезду ништа ново у традицији. Претходник, легенда клуба, није више могао да се носи са притиском који је сам себи натоварио на леђа и фрустрираним Циганима којима је досадило да се теше реченицама Љубе Тадића. Роби је део одговорности управе товарио на своја плећа, али је звездашка јавност обрнуто процењивала и стала у потпуности уз Жутог. У таквом тренутку подршке и жаљења за одласком легенде, док се Робијеве сузе нису још осушиле, Јанковић је прихватио тренерску столицу, можда врелију него икада у Црвеној звезди. Прихватио је, свестан колико би могао да се опече, свестан скепсе која се гаји према његовом раду, у тренутку када ће Лукић и управа моћи коначно опет да одморе, јер ће јавност опет све стављати на леђа тренеру. На ноге нам је долазио Бордо, у кладионицама пљуштале баснословне уплате на двојку. Одолео је првом удару, отишао у Бордо свестан да и тамо сви унапред броје голове у нашој мрежи, да би нас на крају секунди утакмице и рационалности делили од групне фазе Лиге Европе. Уследили су Раднички, нишки и крагујевачки, нове две победе после нових танталових мука. Бодови се пишу, критика остаје. С правом, Звезда није играла на високом нивоу, то зна и Јанковић, то није ни крио. Рекао је да му је потребно време да се склопе све коцкице, али да резултат остаје једина која не сме фалити. Предстоји му тежак задатак да склопи остале у мозаик, издигне себе и екипу изнад тренутне ситуације, притиска јавности, распореда и обавеза у младој репрезентацији. А ми? Не преостаје нам ништа друго осим да му помогнемо, не преостаје ништа осим наоружавања стрпљењем и давања муниције екипи и тренеру у виду фанатичне подршке у борби за титулу!

НЕКА ВАМ УВЕК БУДЕ НА ПАМЕТИ...

... ко је носио тај грб свети. Леп слоган, али се поставља питање, где тај грб стоји на грудима? Некад је мало лево, па мало иде удесно, преко беле, црвене пруге или по средини... А то је само један од разлога због чега су на форуму исписане 193 странице на теми "Дресови Црвене звезде". Ситница? Грб је суштина, све остало је форма, написао је један форумаш о овом питању.

Девет месеци прошло је откако је redstarbelgrade.info објавио да ће се са Леђеом озваничити сарадња. Са таквом временском дистанцом, са пуним правом може се поставити питање - да ли је то време довољно да се направи један дрес? Да се промовише у складу са реномеом клуба? Пракса, нажалост, показује да није.

На летњим припремама резервни дрес нам је само свеже избачен из веш машине, фотографисан и избачен на Фејсбук. На главну гарнитуру се још дуже чекало, а онда смо добили набацане фотографије и мрачан снимак на Званичној презентацији клуба, опет на Фејсбуку. Чак и ту, дресови су били с грешкама, што није промакло оку наших форумаша, аналитичара сваком могућег фрејма снимка који су сецирали у жељи да што боље виде дрес вољеног клуба.

Италијански произвођач је показао и предусретљивост када је променио златне бројеве на резервним дресовима, који су се малом броју људи свидели. Речено је и да ће прва гарнитура додатне опреме бити привремена, да ће стићи боља и лепша. У реду – али зашто је уопште до тога морало да долази? Суштински, нису показали поштовање и одговорност према себи као произвођачу, а затим Црвеној звезди као клијенту и циганима лудацима као купцима.

Сигурно им је познато да је продато преко 20.000 баријевских дресова Најка. Ко би онда пропустио да клубу који пуни стадион само у три кола квалификација за Европу обезбеди дресове? Само неко ко не жели да заради. Септембар увелико пролази, а на располагању купцима су само реплике. Навијачи још не могу осетити шивени штит и Звезду под руком, осим ако не отму неком играчу дрес.

КО ЈЕ ДРМ'О КАВЕЗ?

Фудбалска јавност се ових дана бави помало нејасном полемиком између Синише Михајловића и Роберта Просинечког, садашњег тренера националног тима и бившег тренера Црвене звезде, односно бивших саиграча у црвено-белом дресу. Наиме, Синиша Михајловић је одлучио да свој национални тим узме у одбрану због натписа у штампи, односно наводних изјава које су омаловажавале српску репрезентацију. И то не би било ништа чудно да је имао од кога да је брани и не би у томе било ничега лошег да он то и сам већ није знао. Роберту Просинечком се можда могу спочитати резултатски неуспеси или поједине погрешне процене, али га нико добронамеран, да не кажемо нормалан, не може оптуживати за лицемерје и кукавичлук, јер је Жути своју храброст доказао доласком у Београд, а своју искреност много пута у веома јасним и директним изјавама, па и у овом назови спорном случају. Такве ствари поготову не би требало да му подмеће бивши саиграч у освајању фудбалске Европе, али и неко чија животна прича би требало да му буде веома блиска и позната. И из угла неутралног посматрача непојмљиво је да један фудбалски суд и оцена квалитета добије политичку конотацију уз крајње приземна стилска средства. Из угла навијача Црвене звезде, ова апсурдна опаска је атак на звездаштво и слогу без које не би било Барија. Како ли је поражавајуће тек онима који су 29. маја 1991. у италијанској луки године гледали ова два дугокоса момка како загрљени дижу клемпавог? Уз све ово, Синиша Михајловић звездашкој јавности ничим изазван гура прст у око захтевањем подршке тренутном првом репрезентативном голману, успут претећи како ће, у супротном, репрезентацију да пресели у Нови Сад. Миха очигледно очекује да ће подршку добити од истих оних који су искористили и у лошим односима се растали са претходна три српска тренера, али и од Новосађана, очигледно немајући у виду шта је задесило његове претходнике и какву ће слику о себи да остави после свега. А што се Новог Сада тиче, звездашка јавност би злобно могла да помисли да му то не би било први пут... Мотиви за овакве иступе Синише Михајловића се можда могу наслутити, али који год они били, Синиша би требало да се остави популистичких фразетина за стицање ситних и бедних поена преко особе која тако нешто не заслужује. Репрезентација се може бранити и без позива на далматинско вино оног ко ти је на Маракани чупао косу и псовао родбину, уз деградирање оног са ким си дизао трофеје.

http://www.redstarbelgrade.info/fudbal-srb-2/vesti/1653-trougao-10.html