Фудбалски клуб Црвена звезда :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

Буђење Звездиног пролећа

Текст који следи је објављен пре непуних 36 година. Тема и проблеми којима је посвећен, и поред временске дистанце – актуелни су и невероватно слични данашњим. Мењају се играчи, тренери, чланови управе... али Цигани не тако лако, о чему ће Вам размишљање о садашњици после читања овог текста сигурно посведочити.

Под претпоставком (и надом) да свако ко се налази тренутно на овој интернет страници и чита ове речи зна где ће се наћи сутра у 17 часова, нека овим текстом пробуди успаване око себе који то не знају, како се не би понављао овакав призор...

... и како бисмо заједно исписивали историју клуба!

Кад се размишља о феномену навијања и клупској привржености, једно од најзанимљивијих је питање мотива, који пресудно одређује форме, снагу и садржај навијања. Трагајући за мотивима наше публике присећамо се неких карактеристичних примера.

После периода од пет 'гладних' сезона, од 1958/59. до 1962/63, када наш Фудбалски клуб не осваја ниједан трофеј и када га, изгледа, напушта и она највернија публика, наилази просто необјашњив преокрет: у сезони 1963/64. Звезда бележи једну од својих најуспешнијих посета која као да постаје претпоставка великих резултата и на спортском пољу – два велемајстора гола Костић и Прљинчевић, два недостижна ствараоца Шекуларац и Мелић, млађани Џајић и два витеза борбе Дурковић и В. Поповић воде тим који осваја 'дуплу круну' на новом 'црвено-белом' стадиону.

У овој сезони, чије је основно обележје стварање нове игре, у сезони којој се последњи освојени трофеј удаљио четири, за наш Клуб предуге године, поново добијамо изузетну посету, рекордну у односу на низ претходних, чак и на оне најупешније.

Не знамо да ли је ова појава опет предзнак бар једног шампионског трофеја којем смо можда ближи него што многи мисле, али је очигледно да је један од најзначајнијих мотива, у оба случаја, жеља да се помогне у тренуцима када је тиму најтеже, односно када се жели пуна спортска афирмација и доказивање вредности у изузетним околностима. Ако се сложимо око тога да та својеврсна реакција на тешкоће било које врсте има велики значај за ангажованост наших навијача, онда је посебан допринос овогодишњем високом просеку посете (и у Београду и у гостима) дала беспримерна серија судијских и дисциплинских одлука, започетих после утакмице у Скопљу, а завршена 'историјским' седницама Дисциплинског суда Удружења прволигаша.

Да ли Црвена звезда која несумњиво припада најуспешнијим и највиталнијим европским фудбалским клубовима, може да буде задовољна овим, основним мотивом посете нашем стадиону? Свакако да не може. Проблем (а то јесте проблем, јер наш Клуб живи искључиво од прихода са утакмица) не решава се ни тиме што постижемо сјајан ниво посета на мечевима међународних купова (ту смо са Реалом водећи у Европи) јер су то, ипак, изузетне ситуације. Без континуитета масовне посете, Звезда не може да рачуна на статус великог клуба.

Немамо могућности да се овде бавимо анализом спортске 'животне криве' нашег Фудбалског клуба да бисмо показали да је мало оних са тако стабилним развојем какав је био наш. Основно је нешто друго: ако су игре и титуле у нашим условима биле пресудне за опредељење и симпатије према Црвеној звезди, оне нису биле довољан мотив за стално присуство на трибинама. Та разлика између присуства и симпатија није ни мало неважна. Она се уочава не само у посети, већ и у ангажованости и атмосфери коју публика ствара на стадиону. Један значајан део публике не само да нема стваралачки и активан однос према игри, већ тражи само изузетан повод за реакцију. Они постављају максималне захтеве у односу на игру тима, враћајући му притом минимум својих стварних навијачких потенцијала. Погрешно је то називати академским навијањем, јер јој и за ту квалификацију недостаје једно битно обележје: та публика се не понаша као прави познавалац спортске борбе.

Ако се тај део публике већ традиционално налази на 'западном' делу гледалишта, онда један апсолутно нови дух навијања уочавамо са северне и јужне трибине великог стадиона. Осим оних најоданијих навијача на 'северу' који су били и остали језгро Звездине навијачке публике, пионири са 'југа' су носиоци новог таласа наше популарности. Стога је веома важно да младалачки ентузијазам и полетна и веома гласна подршка те младости не усахну под утицајем надменог и хладног става једног, по годинама, али и по схватањима стерилног дела Звездине публике, већ да нарасту у стварну и високу, нама традиционалну, културу навијања.

Драган Маринковић

Текст објављен у Звездиној ревији, број 248, мај 1976. године под насловом 'Нови талас са југа' (у почетку су се најватреније присталице Црвене звезде налазиле на јужној трибини)

http://www.redstarbelgrade.info/fudbal-srb-2/vesti/564-budjenje-zvezdinog-proleca.html