guze se da prenose sve a nikad nista ne mogu da postignu  

zato b92 izbaci ceo program dve nedelje da bi prenosili tenis  

Не свиђа ми се баш ово размишљање Робија да је 100% спремљен Каду боље решење од 85% спремљеног Евандра. Иста ситуација са Адијем и Ћосићем. 

Ma jeducka govna Robi,al dobro,covek je drzi do svog principa i u neku ruku je to i dobra stvar,e sad sto dolazi do ovakvih situaciji i sto dosta nas misli da Adi i sa 27% spremnosti treba da igra pre Cosica to je druga stvar..

Meni te odluke(ne igranje Adija i Evandra) u stvari dokazuje koliko se Robi nije usrao Rena i koliko misli da mi njih mozemo da zgovnamo i bez njih,jer da je obrnuto Evandro bi igrao i bez jedne noge,Adija bi namazao autanom i poslao na teren...

Medjutim,ono u cemu mozda gresi je to sto ce se Lazica,KAludjer,Cosa,Bajko vise usrati od pune Marakane od onih camuga...

sve je to taktika 

Мислим да прецењује неке наше играче. Нисмо ми Барса јеботе па Пеп не страхује кад му уместо Пикеа игра Абидал штопера, или Кеита на средини. То ми се једино не свиђа. Али ако успемо да победимо ( он каже 1:0, на коју фору ми нећемо примити гол ја не знам) свака част.

Иначе, Карлеуши рођендан данас. Ако Душко оде на парти, благо нама.

A gle brate,realno neko mora da igra na tom terenu,zamisli da ih potcenjuje...

Ovi igraci kakvi god da su i ako su vec ostali u timu,ako Robi nekako veruje u njih,oni jednom moraju da pocnu da igraju fudbal,kad to kazem ,mislim da odigraju bar desetak tekmi uzastopnih na nekom visokom nivou,jer po zakonima matematike neko mora da pocne da napreduje...tako i ovi nasi,bre 10 godina imamo neke epizodiste koje prodajemo po bivsim SSSR republikama i Kini,mora neko i da bude dobar,pa se proda negde gde se fudbal igra vise od 50 godina..
Taj neki cep mora da se probije,a majku mu jebem daj da ga probijemo sutra...

Промени на ћирилицу, незгодно за читање 

Meni samo nije jasno kako covek drzi do principa, kada treba da drzi Adija van tima, a ne drzi do principa kada treba da Vilotic igra. Pritom Adi je Vidic licno za Vilotica, sto se fudbalskih kvaliteta tice. Realno, trebao je obojicu da posalje za sva vremena van tima, a ako je vec pravio "kompromis za dobrobit kluba", onda je trebao da vrati i Adija, kao sto je vratio Vilotica. Na kraju krajeva, izgleda da ovaj majmum je poceo konacno da trenira i trudi se.

Pa ne znam,ocigledno je da je Robi vise ljut na Adija nego na Vilotica,jedino tako mogu da ukapiram taj potez...

У мени је стрепња, јер је будућност непозната. Ударићемо на Рен. Ударићемо јако. Ударићемо срцем. Ударићемо сви. Они доле на терену, ми горе на трибинама. Свако ће имати своја задужења. Док звук крампона буде одјекивао тунелом испод Северне трибине, негде мало пре 20:30, наша офанзива ће бити на неколико тренутака од свог почетка. Свесни своје снаге, као пред последњу битку, ми, Звездина деца, пустићемо глас и излазна капија тунела, за њих доле ће се отворити. Кад се капија отвори, већ одавно ће стадион бити на ногама, као први удар на француску наду. Судија испред, прави корак напред, а за њим искорак у свој крај, упркос свему, несвесни онога што их чека, прави и 11 фудбалера Рена. Маракана још једном у свом гротлу жели добродошлицу, искрено, од срца. Југ не чује Север. Исток се наставио на Север, па и он пулсира и скаче. Запад не заостаје. Играчи Рена се међусобно бодре. Истежу се, док капитени размењују заставице, за историју. Играчи бришу зној са чела. Управо су завршили са загревањем, а и постаје топло, нелагодно. Праве се да не чују, покушавају да игноришу. Хук око њих постаје све јачи. Колена клецају, а пулс расте. Жеља да утакмица почне ће им бити услишена, јер тада неће имати времена да мисле о страху који се у њима рађа. Нада да ће после судијског звиждука трибине утихнути, није оправдана, али је незнање блажено. Док повезују први пас, песма не престаје. Из хука се рађа нешто, за наше очи невидљиво, руком недостижно, а ту је. Живи и расте, негде између свих нас. Име му не могу дати, и речима га не умем описати. Свој зенит достиже кад запад спонтано почне да устаје, кад неко из гомиле викне “Ајде бре,сад…“. Вихорно крило прави свој пробој, лопта тражи свој пут……И тада, све на тренутак стане, заледи се….Север не пева, исток се извирује, југ се труди да чује Север….и онда тој тишини од једне стотинке дође крај. Чујеш само једну реч коју узвикује, будимо искрени, преко 55 хиљада људи. Гоооооооооооооооооол!!!!!!!!! Делиријум. Тада схватају, Французи, да можда ипак нису требали да излазе и тунела, и да она капија није водила на терен, већ директно у најгоре мучилиште где долазе они који нису имали среће на жребу."  - Света Предић