Фудбалски клуб Црвена звезда :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

ЕКСКЛУЗИВНО: Како је Борха заобишао Хрвате

На задњем седишту колумбијска пошиљка вредна 1.250.000 евра, а испред скоро 700 километара. Као и граница између Мађарске и Србије.

Пут пун изазова, са само једним циљем – стићи у Београд. Извештач „Спортског журнала” имао је деликатан, али занимљив „задатак” да безбедно и на време из Бад Тацмансдорфа довезе Кристијана Борху.

Није Колумбијац могао кроз Хрватску, већ је морао преко Мађарске. Виза је била проблем, због које са припрема у Аустрији није могао да се врати аутобусом са екипом.

Тачно у 20.30 часова, кад је кренуо и „ластин” двоспратни бус, Борха се сместио у аутомобил, делујући опуштено…

– Транкила, транкила, све је добро – уверавао је нападач Звезде, док су вршене последње провере.

Борхи је српски слабост, енглески такође, а са друге стране понека реч шпанског није могла да буде довољна. Није се Колумбијац угледао на Евандра, који увелико разуме наш језик, а све више и прича…

Предах на једној бензинској пумпи добро је дошао свима. Уз потврду да се налазимо на добром путу, Борха је добио и освежење.

– Идемо Борха, треба стићи – молба је одмах била прихваћена и настављено је путовање.

– Да ли ти се спава? – уследило је питање.

– Не, а теби? – питао је Борха.

– Ако треба могу да не спавам три ноћи – такво образложење је сигурно желео да добије Колумбијац, иако вероватно није разумео.

На граници смо били нешто после два сата. Иако су претходних дана кружиле приче како се на Хоргошу чека по три сата, у једном реду пет, а у другом само три аутомобила. Контрола је брзо ишла, али је мађарски полицајац одлучио да нас детаљније провери. Поготово кад је видео колумбијски пасош.

– Ко је ово? – упитао је добро попуњени полицајац.

Кад је добио уверење да се ради о играчу Звезде био је мало збуњен, већ само упитао:

– Јел` добар? – на климање главом је наставио причу – Јесте! Онда прођите даље… Није гужва ни код вас, пет–шест аутомобила највише стоји у реду.

За љубазност је добио награду, једну Звездину мајицу, која се случајно налазила у гепеку. Заслужено, јер није слагао.

Гранични српски полицајац је, међутим, био партизановац. Проблем у најави, јер је препознао Борху…

– Пустићу вас, али Партизан ће и пет пут бити шампион. То му реците – насмејао се полицајац.

Са цариником је била потпуно другачија прича.

– Имате шта да пријавите? – упитао је униформисани службеник.

– Само Звездиног фудбалера Борху – било је објашњење.

– Борху?! Онда пролазите. Ја сам звездаш – осмехнуо се цариник и махнуо руком.

Улазак у Србију, свакако, донео је олакшање. Пре свега Борхи.

– За колико смо у Београду? Јесмо ли за пет минута – упитао је на шпанском Колумбијац током предаха на првој пумпи, немајући очигледно представу где се налази.

– Бићемо у Београду до пет – био је одговор који се није свидео Борхи.

У зору, нешто пре пет часова ујутро Колумбијац се нашао испред стана на Врачару. Раније него екипа на Маракани, иако је ишла краћим путем.

– Била је добра вожња – захваљивао се Борха узимајући торбу, после чега се журним кораком упутио ка улазу у зграду у којој станује.

Чекао га је кревет, а возача још неколико километара до куће. Задовољство је било обострано, јер је мисија извршена…

ОСВОЈИЋЕМО ШАМПИОНАТ

Борха разуме кад се упута да ли ће Звезда бити шампион.

– Освојићемо шампионат – уверавао је Борха.

Али није одговорио на питање колико ће дати голова.

– Не знам – слегао је Колумбијац раменима.

Ruznal

Debilnog li teksta Smile