Фудбалски клуб Црвена звезда :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

Žrtva visokih temperatura: Teniser Vuk Jeremić prešao na fudbal

Intimni prijatelj Novaka Đokovića kojeg ne ispušta iz usta, predsednik Unije teniskih profesionalaca, a u slobodnim trenucima ministar inostranih poslova – Vuk Jeremić je našao snagu i motiv da pokloni interview svom omiljenom nogometnom magazinu „Zvezda Srbija“ gde je svašta priznao: da voli Zvezdu više od svega, da mrzi Partizan, da je maja 1990. bio na pičvajz-utakmici na Maksimiru, da je danas omekšao, a možda i sazreo, da će Đokovićev trijumf biti trijumf Srbije, da će, konačno, proći godine golgote i da će onda – i Zvezda ustati. Ovo štivo koje ne preporučujemo mlađima od 39 godina, čitaćete u jedino mogućem, ozabavljenom obliku

OTKAD NE ZNAM ZA SEBE, VOLIM ZVEZDU, CRVENU: Ne sećam se nijednog perioda svog života u kome nisam bio potpuno svestan te ljubavi. Ne sećam se trenutka kad sam počeo da navijam za Zvezdu kao što se ne sećam onog u kome sam počeo da jedem ili da se kupam. A zaista ne razumem pitanje „Zašto Zvezda“. Kako zašto? Da sam partizanovac, onda bih morao da objašnjavam i da se pravdam.
PRVA EROTSKA ISKUSTVA S LOPTOM: Išao sam na svaku Zvezdinu fudbalsku, košarkašku i rukometnu utakmicu. Nekad i na odbojku. Sve u Beogradu, a više puta sam bio i na gostovanjima. Ne sećam se mnogo ljudi iz moje generacije koji su odgledali više utakmica.

UVEK ZAPAD, NIKAD SEVER: Moram da priznam da sam na Marakani išao na Zapad. To je bio dogovor s roditeljima – oni su me puštali na sve utakmice, ali na zapad. Na sever sam išao samo kad se igralo na stadionu JNA.

NEREDI U ZAGREBU ODVELI ME U EMIGRACIJU: Utakmica u Maksimiru (maj 1990) bila je jedan od prelomnih momenata u mom životu, zbog posledica koje je imala na njegov dalji tok. Ja nisam planirao da se selim u inostranstvo, gde su živeli moji roditelji. U tom trenutku bio sam srednjoškolac. Dogovor je bio da završim srednju školu u Beogradu. A onda je došla ta utakmica. Bio sam na njoj. Otputovao sam tamo s navijačima. Vozom, naravno. Moji roditelji nisu znali da ću ići. Pretpostavljao sam da me ne bi pustili, a nisam sebi mogao da dozvolim da ne odem na tu utakmicu. Tamo se desilo sve što se desilo, a moji roditelji su naknadno saznali da sam bio u Zagrebu. Posle toga sam bio primoran da im se priključim u Engleskoj, što nije bio plan.

U HLADNOJ ENGLESKOJ TOPLO SAM PATIO ZBOG ZVEZDE: Ne verujem da bih studirao na Kemridžu, a posle toga na Harvardu, da se nisam tada odselio, odnosno da nije bilo te utakmice na Maksimiru. Nikad je neću zaboraviti. Nije tamo bilo prijatno, baš kao ni naređenje roditelja da im se priključim. Jako sam patio što sam otišao iz Beograda. I zbog prijatelja, i zato što više nisam mogao da idem na Zvezdine utakmice.

ZVEZDA PRVAK EVROPE – DUHOVNA VERTIKALA PSIHIČKE HORIZONTALE VLASTITOG UMA: U Bariju nisam bio, jer sam dobio upalu pluća i morao sam da ostanem u krevetu. Ali do dana kada, ako Bog da, budem dobio dete, u mom životu ne verujem da će biti srećnijeg dana od Barija. On je, verovatno, najznačajniji momentat u sportskoj istoriji Srbije.

MEĐUTIM, JEBIGA: Jedino što možda moglo da se sa tim uporedi je dan kad će Novak Đoković postati broj jedan u svetu. To će za Srbiju i njen ugled u svetu biti jako značajno. Jer ceo svet je znao te 1991. ko je prvak sveta, kao što ceo svet zna ko je broj jedan u tenisu.

OD HARVARDA, DVA PUTIĆA: Mi kao zvezdaši imamo poseban odnos sa Mančester junajtedom, ali je moje društvo u Engleskoj navijalo za Totenhem, za koje je tada igrao Klinsman, a pre toga Gaskojn. Zato i dan danas volim Totenhem, a Mančester je deo Zvezdinog nasleđa. Nisam išao na utakmice, tamo je bilo mnogo skupo, a nisam baš bio pri parama dok sam studirao.

FLJAMURTARI, MOJA NADA: Pre sam principijelno navijao za svakoga ko igra protiv Partizana. Uključujući i Fljamurtari. Sada sam omekšao, možda i sazreo. Kad Partizan igra sa strancima, navijam za njih. Tako nekad nije bilo.

SVETSKI STUB SRPSTVA: Ogromna većina ljudi koje sam sretao u diplomatskom poslu po raznim meridijanima su znali za Zvezdu – od Urugvaja do Japana. Nema mnogo daljih tačaka sveta od Beograda nego što su Tokio i Montevideo. U ukupnom smislu, samo je još Novak Đoković toliko poznat pojam. Za Zvezdu znaju svi koji prate fudbal, a to je velika većina. U Americi je Nole veća marka od Zvezde, jer tamo ne igraju fudbal toliko. Ali, Zvezda je po mnogo čemu stub, simbol ove zemlje i naroda.
OH, TE STRAŠNE GODINE SRPSKE GOLGOTE BEZ NAŠE KRIVICE: Zvezda i Srbija su, po meni, dva jako bliska i povezana pojma, i u neku ruku dele sudbinu. Prošlo smo kroz užasno težak period, i kao Srbija i kao Zvezda. Pošto sam ja optimista i nadam se da Srbiju čekaju bolji dani, to važi i za Zvezdu. Nemam mnogo prilika da odem na stadion. Ali, optimista sam. Kad se vratimo kao država, kao narod, na mesto koje nam pripada, nakon godina golgote, apsolutno sam siguran da će renesansu Srbiju pratiti i renesansa Zvezde.

Izvor: E-novine