Фудбалски клуб Црвена звезда :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

Сјајан текст

Priča svih nas u crveno-belom
Objavio Sveta 4. mart 2011. u Blogovi, Fudbal,

Pogled na Sever

Bila je to ratna, devedeset i neka. Kao i sva druga deca, trčali smo za loptom na poljani kod Velikog parka. U svom verovanju da kada rat bude gotov,neće više biti ni Dnevnika 2, jedno veče sam preturao po video kasetama, koje je moj tata,uredno slagao, i obeležavao. Došla je na red i ona. Kaseta sa natpisom Crvena zvezda – Bajern(KEŠ). Tako je pisalo. Tada sam je prvi put ugledao.

Bio je to prirodan proces. Kao kada ugledaš devojku koja ti se dopadne, i osetiš potrebu da priđeš, nešto kažeš, oslobodiš se energije u sebi, i daš joj do znanja….Za mene iz Šapca, sa osam godina, tih godina Marakana je bila jednako nedostižna, kao Tokio, Bari, i svi ostali gradovi, za koje sam tada prvi put čuo. Iznova sam premotavao trenutak….’’Jugović, Jugović do Pančeva, Jugović……Prosinečki je tu, Prosinečki….’’ Ostalo je istorija.

Sankcije su skinute, a ja je nisam zaboravio. Patio sam kad izgubi, šepurio se kad pobedi, ali sam uvek bio uz nju. Neke slike danas vraćam, i toliko godina kasnije mi je jasno, zašto sve ovo danas zovemo Duh Zvezdaštva i Opšta mobilizacija. Tako su se prirodno nametnuli. Za mene kao desetogodišnjaka, nije bilo čudno što moj komšija žuri da kupi praznu video kasetu da snimi derbi. Opšta pometnja se nije videla, ali se osetila. Kako drugačije objasniti prazne ulice lepog prolećnog dana….

Nismo svi ni hvatali sve kanale ili nam Džaja nije dao prenos, pa sam ja mnoge Zvezdine utakmice proveo na sedištu automobila za vozača, hvatajući radio Beograd i zamišljajući, kako sve to izgleda tamo, kako komentator sa radija, koji veoma brzo priča, opisuje. Kad Zvezda pogodak da, po povicima i ovacijama iz komšiluka shvatite da je i tada, kad je bilo jako teško živeti, sve bilo crveno i belo. I zbog toga danas pevamo da nas nisu slomile teške godine, i da nas ima sve više i više, zbog tebe.

Navijači Crvene zvezde

Godine su prošle, a Beograd mi se približio, zavoleo sam ga, postao deo njega. Ostaće nezaboravna slika dva studenta prve godine beogradskog univerziteta. Moj drugar i ja dvoumili smo se, da li da idemo. Šetajući kroz Knez Mihailovu, i nama, novima u Beogradu, bilo je jasno. Nikada neću zaboraviti kada smo se kao po komandi pogledali, u isto vreme i rekli: ’’Ma idemo, bre’’. E tada sam prvi put dao zadnje pare iz džepa, i za mene i za drugara. Dao sam za Crvenu zvezdu. Trčali smo do iznajmljenog stana na Dorćolu, pa uhvatili tramvaj dva do Slavije, a odatle, pešaka. Slili se u crveno-belu reku, koja je izvirala još iz Knez Mihailove, i tako me je Zvezda pozvala k sebi. Slika dva studenta koji ne verujući sami sebi u to što su odlučili, odlaze da gledaju Zvezda – Odenze, i bacaju poslednji pogled na glavnu beogradsku ulicu i vide da je u njoj svako ko je prošao, imao Zvezdino obeležje, da je svako išao na isto mesto. I staro i mlado. Za mene antologijska slika, koju na žalost ne mogu da podelim sa Vama, ali slika koja me je odvela na stadion, tog dana, i svih ostalih dana, koji će tek doći.

Mnogo smo preturili preko glave od tada, vi i ja. Mnogo toga se promenilo. A svaka promena je ostavljala svoje tragove, ožiljke. Stvari se odvijaju jako brzo. Ponekad zaboravimo da zastanemo, da sagledamo sami sebe. Da vidimo, odakle smo pošli i gde smo došli. Zastanimo baš danas, i pogledajmo. Zastanite u subotu, u našoj drugoj kući i pogledajte levo od sebe. Zatim pogledajte desno od sebe. To su naša braća. To smo mi, u crveno-belom. Vreme nas nije promenilo, nije nas slomilo .

Od reakcije do mobilizacije,imali smo i svoje uspone i padove, ali smo uvek bili tu, na istom mestu, gde će se u subotu skupiti svi oni koji te vole, potomci i naslednici onih koji su te generacijama stvarali, gradili, i bili ponosni na tebe i u dobru i u zlu. Od reakcije do mobilizacije, ostali smo isti. Ostali smo verni. Srećan rođendan, Zvezdo crvena.

http://www.mojacrvenazvezda.net/2011/03/04/prica-svih-nas-u-crveno-belom/