Srecna nova godina svim Delijama, zelim nam da osvojimo duplu krunu,verujem da mozemo uz Robija,sve naj naj 

 

Poranili smo , znam 

Moj posao nije da mirim Srbe i Hrvate


Novi trener Crvene zvezde Robert Prosinečki kaže da je došao u Beograd sa ciljem da njegov klub ponovo bude najbolji, a ne kao posrednik u mirenju Srba i Hrvata! Legendarni Robi u novogodišnjem intervjuu za Press priseća se srećnih beogradskih dana kada je sa Zvezdom jurio na vrh Evrope, ali otkriva i kako se osećao kada je, kao sin Hrvata Đure i Srpkinje Eme, preživljavao pakao rata na prostorima bivše zemlje.

Veliki Žuti tvrdi da je uvek imao posebnu inspiraciju kada igra protiv Partizana i da će mu i sada biti cilj da sruši crno-bele i uverava da je nemoguće reći da li je bio bolji Zvezdin tim iz Barija ili hrvatska reprezentacija iz Francuske.

Tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji niste ste „isticali" političkim govorima iako ste kao igrač Real Madrida imali veliki pedigre u evropskoj javnosti. Da li je to najteži period u vašem životu, pogotovo zbog činjenice da potičete iz mešovitog braka?
- U tom periodu sam bio profesionalac, igrač velikog kluba, a kao igrač obično razmišljate samo o tome kada ćete da jedete, kada idete u karantin i kada imate utakmicu. Ja sam imao tu ogromnu nesreću da stalno mislim na druge stvari. Porodica mi je bila u Zagrebu, majka Ema, otac Đura, sestra... Otežavajuću okolnost predstavljala je činjenica da sam dete iz mešovitog braka. Možete samo da zamislite kako je bilo. Na sve to nisam mogao da utičem, emotivno sam sve preživljavao i obično ne volim da se vraćam na taj period. Na to je stavljena tačka...

 Kako reagujete na brojne komentare da ste odlukom da prihvatite poziv Crvene zvezde dobili ulogu mirotvorca, odnosno čoveka koji će biti zaslužan za bolje odnose između Srbije i Hrvatske?
- Ne, ne, ne... Nisam došao da budem ambasador, mirotvorac, posrednik. Došao sam da budem trener moje Crvene zvezde i postanem prvi u gradu. Moj klub je dugo u senci Partizana, a vi samo znate da zvezdaši ne vole da gledaju dominaciju komšija. Moj posao će biti isključivo teren, hoću da igračima podignem nivo samopouzdanja, da ih uverim da zaslužuju više nego da budu drugi u gradu. Znam da je to lakše reći nego uraditi, ali isto tako znam da ću uraditi sve što je do mene. Oni koji me poznaju reći će vam da sam fudbalu posvećen sto posto.

Prethodno pitanje proisteklo je iz podatka da ste jedini Zagrepčanin čije je ime ušlo u prerađenu verziju Užičkog kola. Kako komentarišete taj podatak?
- Sad ne znam baš da li sam jedini (smeh, prim. aut.). Dobro, nije to nikakav fenomen, ili nešto drugo. Stariji navijači Crvene zvezde me pamte po dobrom, ipak sam ja u tom klubu napravio odlučujući korak u karijeri. Igrao sam na visokom nivou četiri godine i naposletku osvojio Kup šampiona. To niko ne može da zaboravi, kao što ja uvek volim da kažem da je Crvena zvezda moj klub. Ostvarili smo uspeh veka u toj sezoni, nešto neverovatno. Naježim se kada i danas pomislim da je to uspelo samo nama i rumunskoj Steaui iz istočnog bloka.

 

 

Ima li vaš veliki povratak na „Marakanu" bar malo sličnosti sa događajem iz 1987. godine kada ste u suzama napustili zagrebački Dinamo i došli u Crvenu zvezdu?
- Nema mnogo. Tada sam bio mlad igrač, ne toliko afirmisan, tražio sam samo da mi kažu kad je trening i daju loptu da pokažem šta znam. Sada ću o svakom detalju morati da vodim računa, da do tančina upoznam kvalitete svakog igrača. Jedina sličnost je u tome što ću imati zadatak da Crvena zvezda dominira na ovim prostorima. Taj klub je za mene u rangu Barselone i Real Madrida i on uvek mora da dominira na svom terenu. Znam i da to neće biti lako...

Bili ste prvak Evrope sa Zvezdom, osvojili treće mesto na Mundijalu u Francuskoj, igrali za Real i Barselonu. I pored toga, opšte je mišljenje da ste mogli da zasenite slavu Platinija ili Rosija da niste doživeli povredu u prvoj pečalbarskoj sezoni?
- Da se ne lažemo, ja sam u tim trenucima bio jedan od najboljih igrača u Evropi. Među prvima sam napustio šampionsku generaciju Crvene zvezde. Doživeo sam tu povredu kolena, ali da li bih napravio bolju karijeru, nikada nećemo saznati. Ja sam zadovoljan, ostavio sam trag gde god da sam igrao.

 Hoćete da kažete da ne žalite za učešćem na Mundijalu u Americi 1994. godine kada je čileanska generacija bila u punoj snazi, sa igračima koji su nosili boje najvećih evropskih klubova?
- Znam da u Srbiji i Hrvatskoj postoji teza da bismo sigurno bili Evropski šampioni umesto Danske da nas nisu vratili sa šampionata. Jeste, mi smo tada imali atmosferu, paklene igrače, delovali smo timski. Samo to nam ne bi bila dovoljna garancija za pobedničko postelje. Fudbal je takva igra da od rivala morate da budete bolji, na primer, 25. jula u 18 sati. Šta ako vam se kockice ne slože ili se desi sudijska greška? Ne znam šta bi se desilo u Americi 1994. godine, ali hrvatski tim koji je briljirao u Francuskoj na narednom Mundijalu je „čileanski proizvod".

Sjajan šlagvort za sledeće pitanje. Odgovorite iskreno: da li je bolji Blaževićev tim iz 98. ili Petrovićev iz 91. godine?
- Uffffff... Ne znam šta bih vam rekao. Bilo je mnogo dobrih igrača na obe strane. Nemoguće je uporediti Savićevića i Bobana, Pančeva i Šukera, Jugovića i Asanovića. Rekao sam da je Zvezdin uspeh neverovatan, Kup šampiona predstavlja vrh, od toga nema dalje. A opet, biti treći na Mundijalu sa zemljom koja ima 4,5 miliona stanovnika isto je podvig. Nije lako to uporediti.


Šta najbrže može da vas iznervira?
- Izgovorena rečenica: „Znam sve o fudbalu". Ma to je nemoguće, u sebi uvek ponavljam da ću učiti dok sam živ. Kao igrač, a znate kakav sam bio, nisam znao sve o fudbalu. A kamoli sad. Imam iskustvo iz Slavenovog stručnog štaba, radio sam sa velikim trenerima. Pokupio sam od svakog ponešto, ali trudiću se da u Crvenu zvezdu unesem nešto svoje.


- Imam, naravno. Dres iz te sezone krasi zidove moje picerije u Zagrebu. Tu su i obeležja Real Madrida i Barselone.

Zašto ste onda rekli da ste najvažniju pobedu protiv Partizana ostvarili u dresu Kroacije (5:0) 1997. godine?
- Svaka pobeda nad Partizanom je posebna, zbog toga što sam tokom godina provedenih u Beogradu osetio jačinu rivaliteta dva kluba. Stvarno sam imao mnogo uspeha protiv njih, mislim da sam im dao pet ili šest golova tokom boravka na „Marakani". Nekako sam uvek bio inspirisan protiv crno-belih, a u to vreme Crvena zvezda je bila dominantna. Na kažem to zbog prepotencije ili kao poruku da crno-beli treba da me se plaše jer sam se vratio na „Marakanu", već jednostavno što je to - tako. Za mene je rivalstvo Crvene zvezde i Partizana jedan od simbola Beograda. O tom rivalitetu stalno pričam prijateljima iz Zagreba.

Sigurno im prepričavate anegdote o provodu sa bivšim saigračima, životu u Mirijevu?
- Naravno, o tome možemo danima da pričamo. Beograd je metropola, grad u kome sam doživeo veliki broj lepih trenutaka. Slava, istorijske utakmice, prijatelji, kafane, diskoteke.

 
Ćerke nemaju puno sklonosti ka sportu
Imaju li vaše ćerke Leonarda i Roberta sklonosti ka sportu?
- Ne preterano. Vlatka (supruga, prim. aut.) i ja se, pre svega, trudimo da ih pravilno edukujemo. Idu redovno na časove engleskog, bave se plesom, a kao i sve druge devojčice prate modu.
Kako vas služi zdravlje pošto je poznato da ste pre nekoliko meseci zbog problema sa srcem bili u bolnici?
- Sve je u redu. Da kucnem u drvo, sedam meseci nisam imao ni najmanju tegobu. Zato i kažem da članovima porodice u 2011. godini želim pre svega dobro zdravlje.
S kim ćete dočekati Novu godinu?
- Tu sam kod sestre u Ovijedu, tu su mi i curice, supruga. Skupila se cela porodica, tada sam najsrećniji. Istina, malo sam i radio sa mojim prijateljem Špancem, koji će biti zadužen za fizičku pripremu igrača.

 


ROBERT PROSINEČKI
Rođen 12. januara 1969. u Šveningenu (Nemačka)
Igračka karijera:
Dinamo Zagreb (1986 - 1987), Crvena zvezda (1987 - 1991), Real Madrid (1991 - 1994), Ovijedo (1994 - 1995), Barselona (1995 - 1996), Sevilja (1996 - 1997), Kroacija Zagreb (1997 - 2000), Hrvatski Dragovoljac (2000), Standard Lijež (2001), Portsmut (2001 - 2002), Olimpija Ljubljana (2002 - 2003), Zagreb (2003 - 2004)
Reprezentacija Jugoslavije:
15 mečeva - 4 gola
Reprezentacija Hrvatske:
49 mečeva - 10 golova



Izvor: Press

Danas odluka o tandemu Slovana

Slovan traži najmanje milion, uz procente od naredne prodaje, a Crvena zvezda je do sada za Kornela Salatu i Marija Božića u paketu osim procenata ponudila 600.000 evra.

I, dok nije sporno ništa oko reprezentativca BiH, kojeg je klub iz Bratislave spreman da pusti na Marakanu za 200.000, koplja se lome oko reprezentativca Slovačke. Slovan je u startu odredio cenu za Salatu od 1.600.000, na koju je već dao popust, pa ga sad ne da za manje od 800.000 evra!

Razlika, ipak, nije nepremostiva. Crveno-beli bi, verovatno, bili zadovoljni i sa uštedom od 100-200 hiljada, pa je sportski direktor Ivan Adžić juče čekao signal iz Bratislave od posrednika u pregovorima. Zato je vrlo moguće da dođe do realizacije i pre Nove godine, a u planu je da se čelnici klubova danas pre podne nađu u blizini Beča, prenosi Sportski žurnal.

Ako dođe do transfera tandema Slovana, crveno-beli bi potrošili veći deo milionske injekcije, koju je nedavno ubrizgao generalni sponzor „Gaspromnjeft". Odnosno, ne bi imali dovoljno novca i za Vladimira Volkova, iako bi imali obavezu da Slovanu plate u dve ili tri rate. Jer, Šerif za nekadašnjeg vezistu OFK Beograda traži oko 700.000 evra.

Ostvarenje te želje bilo bi moguće samo u slučaju da dođe do prodaje nekog od igrača. A, na Marakani su spremni da ove zime za određeno obeštećenje puste najmanje četiri-pet prvotimaca. Najbliži odlasku je, izgleda, Vladimir Bogdanović, za kojeg je zainteresovana Visla iz Krakova, a izglede da ode ima i Mohamed Aval Isah. Zvezda za vezistu iz Gane traži milion evra, pa bi novac od njegove prodaje bio iskorišćen verovatno za dovođenje Volkova, prenosi Žurnal.

U tu svrhu mogla bi da posluži i prodaja reprezentativca Srbije, Pavla Ninkova, za kojeg crveno-beli traže 2,5 miliona evra. Ali, bi u tom slučaju morali i da pronađu adekvatnu zamenu za iskusnog desnog beka.

sportal.rs

Ej, drugari... samo da vam pozelim sve najbolje u 2011. Zdravlja i srece a za ostalo se sami snadjite

Жив био друже,такође и теби.

Hvala , takodje 

Цигани моји нека вам је срећна нова година! Чујемо се за пар дана!  

Hvala zemljak,takodje sve najbolje tebi i tvojima!!   

Sad mi stigla poruka,Zvezda mi cestitala Novu godinu i obecali su titulu 

Braco delije,sve najbolje vam zelim,da se radujemo u Novoj godini pobedama,tituli...