Божић: Једва чекам да дођем!

Марио Божић и Корнел Салата жељно очекују позив из Црвене звезде и долазак у Београд! Првотимци Слована не крију да хоће на Маракану, али и да су веома нестрпљиви.

Док се не реши ситуација, обојица тренирају са клубом из Братиславе, са којим су још под уговором.

- Ево нас на кафи после веома напорног тренинга. „Уби” нас тренер, провели смо три сата у теретани, па смо изашли у један кафић у Братислави да предахнемо – објашњавао је јуче Божић у телефонском разговору.

Да ли сте спаковали кофере за Београд?

- Нисам још. Чекам позив… Разговарао сам са мојим менаџером и казао ми је да би ове недеље требало све да се реши. Помало сам нестрпљив, волео бих да се што пре све заврши.

Хоће ли са вама доћи и Салата?

- Надам се да ћемо заједно. Ево га баш поред мене, и он би волео да се прекине неизвесност. Обојица чекамо позив из Београда. Време је и да се донесе одлука хоћемо ли остати овде или отићи у Звезду, јер се припреме захуктавају. Ако већ прелазимо у Црвену звезду боље је да то буде што пре, како бисмо се привикли на нове захтеве, упознали са осталим играчима…

Слован очекује већ следећу фаза припрема?

- Јесте, у среду идемо на планину Татијер, сличној нашем Копаонику, која је четири сада вожње аутобусом од Братиславе, где газда клуба има хотел. Надам се да ћемо брзо назад, односно у Београд. Јер, моја велика жеља је да обучем дрес Црвене звезде – напоменуо је Марио Божић.



Ростов убрзава Салату

Ростов је, наводно, заинтересован за Корнела Салату, па на Маракани немају више много времена за тактизирање.

Према незваничним најавама, представници Звезде, односно спортски директор Иван Аџић и још неко, у уторак или најкасније среду требало би да отпутују у Братиславу и покушају да издејствују долазак барем репрезентативца Словачке, по могућству и некадашњег члана селекције БиХ.

Звезда је за тандем Слована спремна да издвоји милион евра, а у уторак се чекала потврда из Словачке о реализацији трансфера.

www.zurnal.rs

Значи Салата хоће ал је запело око обетећења. О јеботе живот оћел више крај овоме.

Осећам да ће ипак доћи.

aha, evo ga na bubanj potok naplatnoj rampi!

I koga onda prodajete od stopera?Ovako ce ih biti 5,ne racunam Mikica i Tosica.

Е колика је неизвесност и каква се гужва направила око овога да је Дане већ постао забринут за нашу задњу линију 

 

Bombarder za sva vremena

Stalno sam ti dodavao loptu kao na tacni, lako ti je bilo da postižeš golove, govorio bi Šeki, a Bora odgovarao: nameštao si mi tako što bi je ćušnuo, a ja sa 40 metara postigao gol!


Svaka čast Robertu Karlosu, Siniši Mihajloviću, Kristijanu Ronaldu i ostalim "bombarderima" iz novije istorije svetskog fudbala, ali svi su oni "mala deca" za Borivoja - Boru Kostića, legendarnog centarfora Crvene zvezde i tadašnje Jugoslavije.

Čika Bora, kako su ga oslovljavali na "Marakani", preminuo je u ponedeljak u Beogradu u 81. godini, posle duge i teške bolesti.
Imao je čuveni Zvezdin levonogi bombarder nezaboravnu karijeru, isprepletanu sa još jednom srpskom legendom, Dragoslavom Šekularcem.

Igrali su godinama u Crvenoj zvezdi, odlično su se dopunjavali na terenu, a iznad svega bili i ostali veliki prijatelji. Što se popularnosti tiče bili su i veliki konkurenti. Bora kao "dželat" za golmane i Šeki kao nenadmašni paker.

Bora nikad nije propuštao da kaže mnogo lepih reči o Šekiju, ali samo ako ovaj nije bio prisutan. Kada bi se našli zajedno u društvu, peckanje nije moglo da izostane. Šeki bi započinjao, a nezaboravni Jabučilo odgovarao istom merom.

Sramota dati gol izbliza

Za državni tim odigrao je 35 utakmica i postigao 37 golova. Sa Zvezdom je osvojio šest titula, tri trofeja Kupa i Dunavski kup. Ako se računaju i prijateljske utakmice, postigao je više od 1.000 golova.
- Čude me današnji fudbaleri koji se raduju, grle i ljube i kad pogode mrežu iz penala. U moje vreme bilo je sramota da se raduješ kad daš gol izbliza - pričao je Bora.
- Stalno sam ti dodavao loptu kao na tacni. Lako ti je bilo da postižeš golove - govorio bi Šekularac.
- Nameštao si mi lopte tako što bi je ćušnuo, a ja sa 40 metara postigao gol - nije se dao Kostić.

Iz Borine levice sevali su gromovi. Tresao je mreže i sa centra, mnoge golmane nokautirala je lopta koja im se približavala brzinom munje. Borini savremenici kunu se da je jednom na utakmici u Nišu polomio stativu!

- Sigurno je bila skroz trula - skromno bi komentarisao legendarni centarfor Crvene zvezde, čiju su ubojitu levicu poput košmara doživljavali najslavniji golmani tadašnjeg doba - Jašin, Grošič, Šoškić...

Kad je u Beču slavnog Zemana savladao udarcem sa centra, Kostiću je pritrčao čuveni Austrijanc Binder da mu čestita.
- Moj šut je bio dar prirode, ali i proizvod dugotrajne vežbe. Uvek sam ostajao posle treninga sam na terenu. Samo su na golu ostajali Beara ili Krivokuća. Šutirao sam im sa 16, pa sa 20, pa sa 50 metara. Znali smo da kad završimo neće biti ni tople vode da se istuširamo, ali nije nam bilo teško da toliko treniramo - sećao se Kostić u jednom razgovoru sa doajenom srpskog sportskog novinarstva Slobodanom Momčilovićem.

Kostić je na neobičan način udarao loptu, tako da je dobijala veliki i jak efe. Nije bilo čudno da je golman ponekad i uhvati, a da mu ona opet nekako prođe ili ispadne iz ruku i završi u mreži...

Zapamtili ga i crno-beli
 
Bio je nerešiva enigma za golmane Partizana. Uz Dragana Džajića najefikasniji je igrač Crvene zvezde u večitim derbijima. Obojica su postigli po devet golova.
Na početku karijere niko mu nije davao šansu da će postati veliki strelac. Zvao ga je i Partizan, ali tada je bilo nezamislivo igrati u klubu za koji ne navijaš. Igrao je u svom matičnom Radničkom i 1951. bio najsrećniji na svetu kada je stigao poziv iz Crvene zvezde. Zbog obavezne pauze koju su nalagali tadašnji zakonski propisi i odlaska u vojsku zaigrao je, međutim, tek 1954. Imao je skoro 25 godina. Tadašnji trener Svetozar Popović povremeno bi ga ubacivao u tim.
 
Gospodine Kiko, meni se danas baš igra - obraćao bi se Bora čuvenom Zvezdinom "tehniku", a ovaj bi mu odgovorio:
- Treba da ti je čast što si rezerva Joški Takaču. Polako Boro, doći će tvoje vreme.
Tako je i bilo. Kad je jednom ušao u prvi tim više nije sedao na klupu za rezerve i tako sve do 1967...
 
Lopta kao đule

Možda nije poznato, ali tako jaki šutevi i Kostiću su zadavali bol.
- Desnu nogu nisam koristio za igru, ona mi je služila samo za hodanje i trčanje. Ali kad bi njom šutnuo to su bili fantastični golovi. Nama je bilo teže nego današnjim fudbalerima jer smo igrali na šljaci na kojoj se kramponi izližu za pet minuta. Ako padne kiša, lopta je teža od đuleta. Sa ovim današnjim loptama šutirao bih i iz mog Obrenovca, one su mnogo lakše i gotovo da same lete - prisećao se Bora Kostić.
 
Kralj strelaca

Dugo je bio rekorder, kralj jugoslovenskih strelaca sa 159 prvenstvenih golova, prestigao ga je Slobodan Santrač 1972. godine. Bora nije bio ni klasičan centarfor, ni polu špic, ni krilo. Postigao bi, mnogo više, kako je sam pričao da je igrao klasičnu devetku i da bi se pored Džajićevih centaršuteve tek nadavao golova. Od osvojenih priznanja najdraže su mu titule sa Zvezdom i još više srebrna medalja sa reprezentacijom Jugoslavije na prvom Kupu nacija u Parizu, kad je bio i kapiten "plavih", a posebno je bio ponosan na zlatnu Olimpijsku medalju - jedinu za naš fudbal, osvojenu iste 1960. na Igrama u Rimu. U finalu sa Dancima, Bora je pogotkom doprineo pobedi od 3:1.
 
Zvezdi nije zamerio

Nije bio miljenik novinara, možda zbog urođene skromnosti. Mnogi kažu da je i sam zaslužio priznanje da bude promovisan u Zvezdinu zvezdu. Njegov klub, njegova najveća ljubav, nije imala poverenja u njega ni kasnije kad je postao trener. Ali to Zvezdi nikad nije uzeo za zlo. Život Bore Kostića je kao film protkan brojnim golovima, uspesima, pobedama, ali i malim životnim porazima. Bez njega Zvezda ne bi bila to što danas jeste, ali on nikada nije bio u prvom planu. Kako je živeo i igrao, tako je i otišao sa velike životne scene.
 
Jašina savladao sa "pola" terena

U istoriji je ostalo upamćeno da je Bora Kostić sa oko četrdeset metara savladao legendarnog ruskog golmana Lava Jašina.
- Jašinu je prosto bilo nemoguće dati gol. Meni se sreća osmehnula da ga savladam sa velike daljine - skromno je pričao Čika Bora.
 
Žal za Mondijalom

Na startu nove, inostrane karijere u Lanerosiju iz Vićence, protivnički igrač polomio nogu.
- Pre toga nikad nisam bio povređen. Na toj utakmici protiv Torina postigao sam dva gola, a onda mi taj Italijan na centru slomi desnu nogu. Ipak, nije mi žao. Imao sam dugu i uspešnu karijeru. Žao mi je samo što nisam počeo da igram ranije u Zvezdi i što nisam igrao makar na jednom Svetskom prvenstvu.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/109825/Bombarder-za-sva-vremena

Zvezda: "Nismo odustali od Salate, tražimo i druga rešenja"
12. JANUAR 2011. | 15:23 | IZVOR: SPORTSKE.NET, AGENCIJE


Pregovori zapeli, Zvezda gleda i na drugu stranu. Priča se o misterioznom reprezentativcu Bugarske kao rešenju, ako ne stigne Slovak.
Uprava Crvene zvezde želi da počne pripreme za novu sezonu sa kompletiranim timom, zbog čega je počela da trazzi druge igrače da popune odbrambenu liniju.

Crveno-beli su želeli da dovedu Kornela Salatu iz Slovana, ali su zbog dužine pregovora odlučili da potraže i druga rešenja.

U klubu je rečeno da uprava nije odustala od slovačkog reprezentativca, već samo želi da bude kompletna za početak priprema u ponedeljak.

Niko u Zvezdi nije želeo da otkrije imena igrača koji bi mogli da pojačaju odbranu, ali jedan od njih je navodno bugarski reprezentativac.

Teško je sada licitirati sa imenom, pretpostavljamo da se radi o igraču iz tamošnjeg šampionata, a gotovo kompletna Mateusova odbrana, odnosno Nikolov, Minev, Bodurov... su članovi tamošnjih klubova, Liteksa i Levskog.

Dobri ovi likovi sa drugog snimka "Slavooljub ce da ispadne iz forme do pocetka"