Фудбалска репрезентација Србије :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

Пошто изгледа да је ово готова прича, ај да пробамо да објективно анализирамо и дамо неку оквирну оцену од 6 до 10 (и 5 за непрелазну) за Муслинов учинак (наравно, кроз учинак репрезентације) у овим квалификацијама, макар у делу који се тиче самих мечева.

Молдавија - обзиром на чињеницу колико смо се често саплитали на сличним ривалима, две рутинске победе од по 3:0 су у најмању руку пристојан резултат. Додуше, Молдавија је баш лоша, сада су реално у рангу неких Фарских острва, али смо опет оба меча с њима одиграли пристојно и баш рутински победили. 8 за победу у гостима, 8 за победу овде.

Грузија - победа тамо је донела ултра битна 3 бода за целе квалификације, губили смо, играли лоше на почетку, а онда Тадић, Митар, и окренусмо. Овакве мечеве у неким ранијим квалификацијама сигурно не бисмо добили. Реванш, последњи меч, прво полувреме ужас над ужасима, можда и најгоре у целим квалификацијама, друго много боље, видело се да су, ипак, баш желели победу и Русију. 8 за победу у гостима, 6 за победу овде.

Аустрија - кад смо их добили овде сам био баш убеђен да идемо на СП, иако је још била рана фаза квалификација. Тежак био меч, доста грешили, али имали и доста добрих момената. Гостовање (мада је фактички био домаћи терен) дно дна, иако смо лако могли до бода одиграли смо криминалан меч, баш без опрадвања икаквог. 8 за победу овде, 5 (непрелазна) за пораз тамо.

Ирска - иако је реми овде с њима био мршав, ипак смо (као и у оба меча са Велсом) показали озбиљну жељу да се вратимо из минуса. За то мислим да Муслину иду заслуге, јер је у претходним циклусима углавном мање-више био крај приче кад примимо гол. Победа тамо озбиљан резултат, једини смо их победили у целим квалификацијама, иако нисмо бриљирали. 6 за реми овде, 8 за победу тамо.

Велс - реми тамо је био потврда онога што смо најавили претходним победама, а што се после испоставило као тачно, а то је да целе ове квалификације некако иду на нашу воденицу и да је врло реално да будемо први, иако не бриљирамо. Велс био много бољи од нас, имали и оквир гола, али Митрова главуџа нам донела пребитан (а само делимично заслужен) бод. Овде они дошли без Бејла, ми били фаворити, они повели, али се опет јавило оно што је по мени кључан моменат за ове квалификације - жеља и враћање из минуса. Одиграли добро друго полувреме и изједначили. 7 за реми тамо, 7 за реми овде.

Све у свему, резултатски и играчки гледано, имали смо један ужасан резултат уз ужасну игру (Аустрија тамо), остало је било на прелазном нивоу, са пар пристојних партија, и без неког бриљирања, нешто између седмице и осмице.

Е сад, кад унесемо остале факторе:

Група - добили смо прилично пристојну групу, могла је да буде много, много тежа, нисмо имали ниједну од 10-ак најјачих европских репрезентација. Не само то - Велс и Аустрија су одиграли на мнооого нижем нивоу ове квалификације у односу на претходне, а што се тиче Велса, и у односу на прошло ЕП. Ирска је била нешто боља од очекиваног, за њих се не може рећи да су били лак противник (обзиром да су дошли из трећег или четвртог шешира, нисам сигуран). Грузија и Молдавија по очекивању, али вреди дати кредит Муслину јер је узео свих 12 бодова против њих. Оно што нам је баш ишло у прилог су резултати Аустрије и Велса, доста су бодова испустили тамо где се није баш очекивало, а и добар део квалификација су играли без кључних играча. Ми смо били први у групи са 21 бодом, а били бисмо први и са 19, што заиста није превелики број. Имајући све ово у виду, па чак и ако узмемо у рачуницу наше ултимативне неуспехе у претходним циклусима, баш би била тотална катастрофа да нисмо били бар други, а реално нам се све отварало да будемо први и одемо директно на СП. Ипак, Муслин и играчи су то отварање искористили и то никако не треба узимати здраво за готово.

Стил игре - квази дефанзиван, а примили гомилу голова. Одбрана неуиграна, несигурна, поприлично бушна. Напад је дао пристојан број голова, а заправо смо имали прилично добру реализацију јер нисмо створили Бог зна колико шанси током квалификација. Овај део баш није импресиван.

Избор игача - оно што му Муслину највише ставља на терет. Ја сам генерално присталица става, а поготово у овим квалификацијама у којима је све (требало да буде) подређено резултату, да може да игра и комбиновани тим Лужнице из Бабушнице и Шумадије из Јагњила, докле год тим остварује резултате. Е сад, вероватно је требало да се направи неко место за СМС-а, можда Жилета, можда још понеког, али далеко од тога да би само то требало да буде довољно да му се да педала. Кажем требало, јер знамо ко и како одређује макар део састава државног тима.

Све у свему, мислим да је Муслин заслужио минималну прелазну, али ипак прелазну оцену за све што је урадио у ових годину и по дана. Да смо имали макар мало боље резултате у прошлости, макар негде као нека Хрватска или Швајцарска, скроз би било легитимно да се сада поздравимо. Међутим, мислим да је пласман на СП - и поред озбиљних спољашњих околности које су нам ишле у пригог - у најмању руку добар успех, и да је требало да му се да да шанса да доврши започети посао и води тим у Русији. Оно што је, условно речено, добро, је то што се ова промена (како стоје ствари) дешава сада, а не у неком фебруару или марту. Реално, од краја квалификација до СП има 8 месеци, малтене цела једна сезона, много се ствари може променити до тада и, колико год СП представља логичан наставак успешног квалификационог циклуса, није потпуно идиотски направити ту промену (ако се већ сматра да је потребна) сада, како би нови селектор имао довољно времена да до јуна инсталира своје замисли (ако су уопште његове). Али, генерално сам против ове смене, а поготово имајући у виду шта (вероватно) стоји иза ње.