Kleo je sa 25 godina saznao da Srbija postoji... Eto to je dovoljan razlog.

Pošto je Mateus od rođenja lud za Srbijom, u stvari nije ni hteo da igra za Nemačku, već samo za Srbiju al nije mogao jer je tada bila Juga, a čovek je baš nacionalista koji mrzi Hrvate i Slovence, pa zamisli da igra pored njih u timu.

Predpostavljam i da je Eduardo od malih nogu zaljubljenik u Hrvatsku. Da ne pričam o Nemačkoj reprezentaciji, ako su već godine a i ljubav merilo za igranje u reprezentaciji. . .

Trener se jednostavno ne moze porediti sa igracem iz prostog razloga sto taj trener ne igra nego sedi na klupi. Potpuno je uobicajna stvar ne samo u fudbalu da treneri pokusavaju za pare naravno da poducavaju u drugim zemljama ako u svojoj nisu dovoljno dobri... ne znam koji je to igrac u nemacku dosao sa 25 godina i sa 25 godina poceo da igra za istu   Kleo nema nikakve veze sa Srbijom apsolutno nikakve osim sto trenutno igra za partizan.

Mrzi me da tražim podatke koji igrač je kada došao u koju zemlju, al jer ti misliš da oni igraju zbog ljubavi a ne kvaliteta?

A da naravno . Selektori rade a igrači igraju, bitna razlika za dvostruke aršine.

Који СВИ? Стопут поновљена лаж постаје истина, контам да се водите том паролом. Гдје су стренџери Шпанији, Русији, Грчкој, Данској, Чешкој, Словачкој, о ваневропским земљама да и не говорим. Не можете рачунати у странце људе који су рођени и одрасли у некој земљи и онда за исту земљу играју. Дакле, Боатенг, Аого, Озил, Подолски, Троховски и остали су РОЂЕНИ У ЊЕМАЧКОЈ. Што имплицира да су они - НИЈЕМЦИ. Можемо се спрдати с том чињеницом, која није драга ни самим Нијемцима, али то је тако. Исто важи и за енглеске црнце (Дефо, Кинг, Џејмс, Хески), швајцарске Шиптаре и Турке итд. Ако неки и нису рођени, одрасли су тамо и прошли њихове фудбалске школе.

Ево странаца у репрезентацијама:

Едуардо Да Силва (Бразил - Хрватска)
Деко (Бразил - Португал), с тим да је он португалског поријекла
Пепе (Бразил - Португал)
Амаури (Бразил - Италија)
Каморанези (Аргентина - Италија), с тим да је он италијанског поријекла
Гереиро (Бразил - Пољска)
Сантош (Бразил - Тунис)
Маркос Тулио Танака (Бразил - Јапан)
Мехмет Аурелио (Бразил - Турска)

Дакле, девет (можда десет ако сам заборавио некога) фудбалера на планети, и то у шест репрезентација. Са изузетком Дека и Каморанезија, ниједан није допринјео неким великим резултатима својих нових земаља. Углавном се радило о анонимусима, који су то и остали. Ово су дакако играчи који су активни, о ранијим примјерима нисам говорио.

evo disko nindza je objasnio moje dvostruke arsine

Матеус је го к*ц од тренера. Какав црни Матеус, свака му част што нас је увео у ЛШ и то је једино што је успео да уради у целој његовој тренерској историји.

Ниједан странац нема успеха са националним тимовима, ако не рачунамо афричке црнце који тренере своје и немају ил су киднаповани ил насецкани у грађанским ратовима ил једноставно им је квалитет даааалеко испод просечног европског тренера и индијанце типа Костарика или тако неки леви рац. Сколари је имао неких успеха са Португалом ал говоре исти језик.

Поента је да ако се већ доводи странац да буде квалитетан,
значи рецимо ништа не бих имао против Гус Хидинг да нам дође

zaboravi covek kuzmanovica koji je rodjeni svajcarac 
podolski rodjeni poljak isto kao i pjotor trohovski
marin rodjeni bosanac  .....


da je kleu baba iz uzica ne bi bilo problema 

da mu je baba iz uzica ili bilo kog grada u Srbiji ne bi bilo problema

Па и Танака је полу-Јапанац, као што му презиме каже.