Neupucen covek bi pomislio da je za sve lose u srpskom fudbalu kriv Dzaja...a Zeka i Bjeka? a Ceca? mislim ovo je sad i klincu postalo jasno da je upereno protiv Zvezde jer suvise se negativnih stvari desava a rec privatizacija se sve cesce pojavljuje...Dal je Dzaja pokreo nesto to se ne zna, moze samo da se naslucuje i nagadja...ali nacin na koji je uhapsen govori da to nije ni malo bezveze...a ostali veci mafijasi poput Zeke i Bjeke pijuckaju kaficu i dalje po svojim kancelarijama...pravda je mozda spora ali dostizna i bice na ovaj ili onaj nacin...

Priznajem da je OFK Beograd, dok sam ja bio direktor, poslovao van legalnih tokova, ali tada su tako radili svi. Uostalom, bilo je to u interesu kluba i nisam uzeo ni dinar od transfera . Cela afera smeštena mi je iz jednog tada moćnog kabineta

Zvezdan Terzić, bivši predsednik FSS i direktor OFK Beograda, poslao je otvoreno pismo Pressu u kojem tvrdi da nije uzimao novac od transfera igrača dok je bio funkcioner kluba sa Karaburme! U ekskluzivnoj ispovesti Terzić priznaje da je krajem devedesetih neke transfere radio „na crno" i da je „pravio određene prekršaje". Međutim, on to objašnjava činjenicom da je radio u interesu kluba i države i da su u to vreme „svi tako poslovali".

Terzić je uveren da mu je cela afera početkom ove godine smeštena iz „jednog tada moćnog kabineta", i kaže da je spreman da se vrati u Srbiju i iznese svoju odbranu, ali samo pod uslovom da mu bude omogućeno da se brani sa slobode. Pismo bivšeg predsednika FSS-a objavljujemo integralno, uz redakcijsku opremu.

„Želja mi je i obaveza da vam se obratim i objasnim mnoge događaje koji su u poslednjih godinu dana bili predmet kako medijskih pisanja, tako i istrage nadležnih organa.

Početkom februara, pre unapred zakazanog puta u Ameriku, proveo sam sa prijateljima nekoliko dana na skijanju u Francuskoj, gde sam doživeo tešku povredu ramena. Ta povreda je zahtevala dugo i komplikovano lečenje, o čemu postoji uredna medicinska dokumentacija. U toku lečenja, a i mnogo pre toga, do mene su stizale informacije da sam u jednom tada moćnom kabinetu obeležen kao krajnji cilj unapred izrežirane farse, nazvane „fudbalska mafija". S obzirom na to da sam znao, kao i vi, kroz kakve je finansijske muke prolazio naš klub, kako smo godinama jedva krpili kraj sa krajem, delovalo mi je nestvarno da će državni organi uopšte da se bave finansijskim poslovanjem kluba koji se godinama izdržavao isključivo iz sopstvenih izvora. Međutim, policija je pokrenula određene istražne radnje, i nakon toga raspisala potragu za mnom. Raspisivanje potrage zateklo me je u inostranstvu, gde se i sada nalazim.

Država, grad, opština, društvena firma ili javno preduzeće nikada nisu pomogli naš klub nijednim dinarom. Niti su ikada pokazali interesovanje za klub. Odjednom, pojavila se briga za OFK Beograd, da li ga je neko oštetio. Iz te brige je proistekla istraga koja me tereti da sam od dva transfera prisvojio novac, a pre nekoliko dana je pokrenut zahtev za istragu još dva transfera - Vanje Grubača u Hamburg 1998 i transfer Srđana Stanića u Spartak 2003. godine, kao i predlog za istragu transfera Branislava Ivanovića u Lokomotivu i Stevana Stošića u Malagu.

Kada sam pre dvadesetak godina potpisao svoj prvi profesionalni ugovor kao igrač OFK Beograda, primio sam na ruke 10.000 nemačkih maraka. Primio sam ih od tadašnjeg predsednika kluba koji je, tek da pomenem, tada bio visoki državni funkcioner. A ne samo ja, nego svi sportisti, i ne samo tada, nego i decenijama unazad, bili su plaćani na ovakav način.

Crni fondovi

Postojali su crni fondovi u sportu pedeset godina, i država je na jedan prećutan način aminovala i odobravala ovakav sistem funkcionisanja u sportu. Crni fondovi su stvarani na razne načine, sportisti plaćani gotovinom na ruke, a sve sa ciljem da više ostane za sport. Niko to nije radio zbog lične koristi, nego da bi sport preživeo i dalje se razvijao, kao delatnost od posebne društvene važnosti. Ne postoji sportista koji tokom svoje igračke karijere nije primao novac na ruke, neevidentiran, na koji nije plaćen porez. To je bio sistem postavljen mnogo decenija unazad, sistem koji sam i ja zatekao, prvo kao igrač, a zatim i kao sportski rukovodilac.

Kada sam prekinuo igračku karijeru 1997, i vratio se u Srbiju da bih bio postavljen za generalnog direktora OFK Beograda, zatekao sam svoj klub u stanju raspada. Takmičio se u drugoj ligi, sa tendencijom ispadanja u treću, bez igračkog kadra, bez finansijskih sredstava, sa blokiranim računom, ruiniranim stadionom zaraslim u korov. Krenuli smo iz minusa, ali sa jasnom sportskom i nejasnom poslovnom strategijom. Okupili smo ekipu ljudi koji vole sport i OFK Beograd. Ulagali smo vreme, energiju, znanje i, što je najvažnije, novac. Novac svoj, svojih prijatelja, poznatih i nepoznatih, pozajmljivali od koga se moglo.

Hranili smo preko sto porodica zaposlenih u klubu, organizovali i modernizovali klub, svake godine igrali u Evropi, potpuno rekonstruisali stadion, napravili najbolju omladinsku školu u zemlji. Snalazili smo se kako smo mogli. I priznajem, primenjivali smo i mi finansijski sistem u sportu, nezvanično uspostavljen decenijama unazad. Većinu plaćanja obavljali smo gotovinom. Nije se moglo drugačije. Nismo imali nikakvih izvora prihoda, pare smo pozajmljivali, i od njih je klub živeo. Za svaki utrošen dinar od 1997. do danas postoji uredna dokumentacija koja, naravno, nije proknjižena u klubu, ali postoji u originalu za koji svi u klubu znaju.

Ovako se poslovalo sve do 2003, kada je donesen zakon o porezu sportista od 10 odsto, umesto dotadašnjih 73 odsto. Tada smo po prvi put igračima otvorili račune u poslovnim bankama, i uplaćivali im sve ugovorne obaveze legalno, uz plaćen porez. U obrazloženju Ministarstva finansija zašto je porez smanjen na samo 10 odsto rečeno je da velike svote novca u sportu idu nelegalnim tokovima, i da je to urađeno da bi se stimulisao povratak tog novca u legalne tokove. Na taj način država je indirektno priznala da do tada nije postojao prihvatljiv zakonski okvir za oporezivanje sportista.

Plaćali smo gotovinom

A ono što je krucijalno pitanje, nije rešeno do danas. Nije donet zakon o sportu koji bi definisao ko je titular klubova i ko je dužan da obezbedi finansiranje tih klubova u uslovima kada sportski klubovi u Srbiji nemaju realne izvora prihoda.

Za ovo što kažem spreman sam da odgovaram, ali sve što sam radio, radio sam u interesu kluba. I ne da se ne osećam krivim zbog toga, već naprotiv, veoma sam ponosan na sve što sam uradio u svojoj karijeri kao sportski rukovodilac.

Što se tiče konkretno slučaja Vanje Grubača, on je u klub došao juna 1997. godine kao slobodan igrač, sa čistim papirima. Ranije, u nekoliko navrata, Grubač je bio igrač OFK Beograda, i svaki put je naš klub njegovom prodajom prihodovao određena sredstva. Tada, krajem juna 1997. godine, ja sam tek postavljen za direktora kluba. Bili smo drugoligaši, bez novca, bez kvalitetnih igrača, a imali smo četiri dana do kraja prelaznog roka, do kada smo morali da oformimo tim. Nismo bili u situaciji da postavljamo uslove, najvažnije nam je bilo da napravimo ekipu koja bi bila u stanju da vrati klub u prvu ligu. Grubač je postavio uslove koji su nama tada odgovarali. Da igra kod nas bez novčane nadoknade, ali da isto tako klub ne potražuje bilo kakva sredstva prilikom njegovog odlaska, i u slučaju da se napravi nekakvo obeštećenje - da kompletno pripadne njemu. To bi, u stvari, bila nadoknada za njegovo jednogodišnje igranje. Mi smo u čitav aranžman ušli bez ikakvih izdataka, a dobili smo najboljeg napadača u zemlji. Dovođenje Grubača se pokazalo kao pun pogodak. Postigao je 33 gola i praktično sam uveo klub u prvu ligu.

Grubač uzeo sav novac

Kada se sezona završavala, Grubač je preko svojih menadžera pronašao angažman u Nemačkoj i mi smo samo ispoštovali sporazum iz prethodne godine. Nije nas ni interesovalo koliki je transfer. Nemci su znali za sporazum Grubača i OFK Beograda, i veći deo njegove četvorogodišnje plate mu isplatili kroz pomenuto obeštećenje, a manji deo kroz minimalne plate. U Nemačkoj, kao i svuda u Evropi, na obeštećenja se ne plaća porez, a na plate igrača se plaća blizu 50 odsto. Zato su i insistirali na tome da dva čeka naslovljena na OFK Beograd budu pred njima naplaćena u Hamburgu, i novac bude predat Grubaču. U suprotnom, da je novac suštinski pripadao našem klubu, Hamburg bi novac uplatio u Beogradu. O svemu ovome postoji dokumentacija, kao i izjave svedoka.

I danas smatram da je angažovanje Grubača pod pomenutim uslovima bila izuzetno korisna poslovna odluka kluba. Duboko sam ubeđen da nema fudbalskog kluba u svetu koji pod tim uslovima ne bi zaključio ugovor sa vrhunskim igračem.

Što se tiče Srđana Stanića, i sami znate da on ne pripada grupi velikih igrača. Prosečan igrač koji se nije dugo zadržao u našem klubu, niti je posle toga napravio nešto značajnije u karijeri. Svojim kontaktima u Moskvi uspeo sam da ugovorim njegov transfer u Spartak za 400.000 evra. To je bilo i više od realne cene. S obzirom na to da sam u to vreme imao izvanredne odnose sa prvim ljudima u ruskom fudbalu i pomagao im u mnogim sportskim poslovima koji su bili vezani za čitav ovaj region, zamolio sam ih, u dogovoru sa tadašnjim predsednikom OFK Beograda pok. Mikom Brašnjovićem, da pomognu našem klubu. OFK Beograd je leta 2003. godine bio dužan oko 1.300.000 evra u gotovini. Taj dug je nastao iz mnogobrojnih pozajmica koje je klub napravio plaćajući većinu obaveza kešom. Za sva plaćanja u tom iznosu postoji originalna dokumentacija.

Ljudi iz Spartaka su nam izašli u susret jer im je ovaj region bio izuzetno interesantan, a hteli su da nas poslovno vežu za sebe. Jedini način da oni opravdaju izlaz novca bio je da transfer Stanića bude 1.700.000 evra, s tim što bi 400.000 evra uplatili na račun OFK Beograda, a 1.300.000 na račun sa koga bi klub mogao da dođe do keša - da vrati dugove. Tadašnji predsednik pok. Miko Brašnjović, koji je bio i glavni finansijer OFK Beograda, dao je dispoziciju gde da se uplati novac sa koga je kasnije sukcesivno stizao keš za vraćanje dugova. Sa Rusima smo se dogovorili da ova razlika od 1.300.000 evra bude avans za neke druge poslove u budućnosti. Međutim, posle šest meseci ta garnitura ljudi je napustila Spartak, i saradnja nikad nije nastavljena.

Realizaciju Stanićevog transfera smatram jednim od najpovoljnijih poslovnih projekata koje je OFK Beograd učinio za vreme mog mandata, jer je ovaj transfer u značajnoj meri doprineo finansijskoj konsolidaciji kluba.

Kada govorim o tehnologiji poslovanja, verovatno smo u određenim trenucima tokove novca od transfera kanalisali na drugačiji način, i možda činili određene privredne prekršaje, ali svrha tih prekršaja je bila da klub preživi. Da nismo radili na takav način, OFK Beograd kao klub ne bi postojao, ili ne bi postojao na ovakvom nivou. A mi smo stvorili novu vrednost, koja pripada državi Srbiji. Kada dođe vreme za privatizaciju klubova, sigurno je da će OFK Beograd vredeti mnogo više od onog OFK Beograda koji smo zatekli 1997. A sredstva od privatizacije će otići u kasu države Srbije.

Hoću odbranu sa slobode

Iako je osnovno načelo da je svako nevin dok se ne dokaze krivica, pokušana je moja diskreditacija, ne samo kroz medije, nego i zvanične institucije. Očigledno je da ljudi iz pomenutog kabineta još uvek imaju jake mehanizme moći, jer u danu kada su svedoci pred istražnim sudijom završili svoja svedočenja koja dokazuju moju nevinost i ispravnost, iz tužilaštva stiže potpuno neosnovan zahtev za proširenje istrage protiv mene.

Dolazak u Srbiju i iznošenje svoje odbrane smatram svojom i zakonskom i moralnom obavezom. Od pravosudnih organa očekujem da svoj posao obavljaju nepristrasno, i omoguće mi da svoju odbranu iznesem sa slobode.

Ukoliko biste i vi podržali ovakav stav, uveravam vas da bi se istina o funkcionisanju sportskih klubova u ranijem periodu u potpunosti razjasnila.

Nadam se da nam je istina svima potrebna.

S poštovanjem,

Zvezdan Terzić

Nisam ja prodao Ivanovića i Stošića

Vezano za transfere Ivanovića i Stošića, bespredmetno je objašnjavati moju ulogu u tim transferima, jer nisam ni bio uključen u njihovu realizaciju. Jesam bio član rukovodstva kluba, ali zbog obaveza u FSS-u nisam bio često prisutan u OFK Beogradu. Ta dva transfera odradile su druge odgovorne osobe iz kluba, ali bez zloupotrebe i na način koji je bio u skladu sa tadašnjim interesima OFK Beograda, što će, ubeđen sam, nadležni organi i utvrditi.

Preuzimao sam veliki rizik

Kvalifikacija da sam ja ili neko iz mog okruženja prisvajao novac od transfera OFK Beograda apsolutno je netačna. Zlonamernici pominju koliki su bili transferi, a ne navode da su rashodi kluba dva miliona evra godišnje. Pre nego se realizuje neki transfer, koji je potpuno neizvestan, u klub se mora godišnje investirati dva miliona evra nečijih sredstava. Potvrda toga je i činjenica da svi u klubu i oko kluba znaju kako je klub funkcionisao, znaju kakva je bila moja uloga u stvaranju današnjeg OFK Beograda i rizik koji sam preuzimao na sebe da bi klub bio ono što je danas.


Izvor: Press

Nakon najnovijih optužbi, oglasio se bivši predsednik FSS
Terzić: Činio sam prekršaje da bi klub preživeo
Autor: P. Z. V. | 22.12.2008. - 05:00


Nekoliko dana nakon što je Okružni javni tužilac u Beogradu podneo zahtev za proširenje istrage protiv Zvezdana Terzića, Vladimira Bulatovića i Dražena Podunavca zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja prilikom transfera nekadašnjih fudbalera OFK Beograda Branislava Ivanovića i Stefana Stošića prisvojili 2,1 milion evra, nekadašnji predsednik FSS obratio se medijima otvorenim pismom.

- Bespredmetno je objašnjavati moju ulogu u transferima Ivanovića i Stošića jer nisam bio uključen u njihovo ugovaranje i realizaciju. Jesam bio član rukovodstva kluba, a zbog obaveza u FSS retko sam bio u Beogradu. Transfere Ivanovića i Stošića odradile su druge odgovorne osobe iz kluba, ali iz naknadno dobijenih informacija i pregledanih odluka UO odgovorno tvrdim da su te transfere odradili bez zloupotrebe - navodi se u Terzićevom pismu.
 

Protiv nekadašnjeg predsednika OFK Beograda i prvog čoveka nacionalne kuće fudbala policija je podnela krivičnu prijavu aprila ove godine zbog sumnje da je od transfera Vanje Grubača u nemački Hamburg prisvojio 1,1 milion maraka. Za njim je prethodno bila raspisana potraga jer se nije odazivao pozivima istražnih organa. Terzić je tada, navodno, bio na lečenju u Americi nakon povrede ramena koju je zadobio na skijanju u Francuskoj. Krajem septembra Terzić je osumnjičen i za još jednu zloupotrebu, tešku 1,3 miliona evra. Toliko novca, kako se navodi u prijavi policije, Terzić je prisvojio od transfera fudbalera Srđana Stanića.
Terzić je u pismu negirao da je prisvojio novac od transfera fudbalera, ali je priznao da su tokovi novca od transfera u pojedinim trenucima kanalisani na drugačiji način i da su možda načinjeni određeni privredni prekršaji, ali da je svrha tih prekršaja bila da klub preživi.
- Da nismo radili na ovakav način, OFK Beograd kao klub ne bi ni postojao ili ne bi postojao na ovakvom nivou. A mi smo ostvarili novu vrednost koja pripada državi Srbiji. Kvalifikacija da sam ja ili neko iz mog okruženja prisvajali novac od transfera OFK Beograda apsolutno je netačna. Zlonemarnici pominju koliki su bili transferi a ne navode da su rashodi kluba dva miliona evra godišnje - kaže se u Terzićevom pismu.

Želi da se brani sa slobode
Terzić je naveo da dolazak u Srbiju i iznošenje svoje odbrane smatra svojom zakonskom i moralnom obavezom a da od pravosudnih organa očekuje da svoj posao obavljaju nepristrasno i da mu omoguće da svoju odbranu iznesu sa slobode.

Izvor: Blic

ovaj Zvezdan Terzić,je 100 posto posten, nema sta. Cudi me da je pobegao. A i ako je mazno par miliona zar je to razlog da se sada ovako krnji njegov ugled preko stampe. Pa setite se kolko je dr Bogi pokrao pa su ga svi zaboravili.

TERZIĆ PUŠTEN PO MILOVOM NALOGU?!

Bivši predsednik FSS-a ipak privođen u subotu na Jazu tokom meča Mogren - OFK Beograd, više od stotinu svedoka tvrdi da je to bio on, a ne neko ko liči na njega. Budvanska policija, po nalogu vrha crnogorske vlasti, posle sat i po pustila Terzića, pa objavila da je „uhapšen njegov dvojnik"

Zvezdan Terzić uhapšen je u subotu u Budvi, a zatim je pušten po naređenju crnogorskog državnog vrha! Iako je podgorička policija saopštila da je greškom privela izvesnog Nikšićanina V. J. koji neverovatno liči na Terzića, svedoci koji su prisustvovali hapšenju na Jazu tvrde da je osoba kojoj su stavljene lisice na ruke bez ikakve sumnje bio nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije!

Terzić je uhapšen oko 15 časova tokom prijateljske utakmice na sportskom kompleksu na Jazu između budvanskog Mogrena i njegovog nekadašnjeg kluba OFK Beograda. Čitav događaj videli su brojni svedoci, među kojima je bilo i dosta sportskih radnika koji poznaju Terzića odranije. Jedan od njih izjavio je za podgoričke „Vijesti" da je nekadašnji direktor „romantičara" sa Karaburme, za kojim je prošle godine raspisana međunarodna poternica zbog sumnje da je učestvovao u malverzacijama prilikom prodaje igrača, mirno pošao sa policajcima.

- Terzić jeste nosio kačket, ali uopšte nema dileme da je to bio on! Najnormalnije je gledao utakmicu, kad su mu u jednom trenutku prišla petorica policajaca u civilu i zamolila ga da pođe s njima. On je to i učinio bez opiranja, a sve to videlo je bar sto ljudi! - rekao je izvor podgoričkog lista.
Da je u policijsku stanicu u Budvi priveden Zvezdan Terzić, kolegama iz crnogorskih medija potvrdili su i ljudi iz FK „Mogren", ali i izvori iz budvanske policije. Vest o Terzićevom hapšenju vrlo brzo je stigla do Beograda, međutim bivši predsednik FSS-a posle svega 90 minuta pušten je na slobodu. Naime, čim su Terzićevi politički mentori u Podgorici saznali da su pripadnici kriminalističke policije u Budvi priveli njihovog štićenika, naređeno je da se on odmah pusti, a da se u javnosti saopšti da je u pitanju greška.

Taj zadatak obavila je portparolka Uprave policije Crne Gore Tamara Popović.

- Vest o hapšenju Zvezdana Terzića nije istinita. U policijsku stanicu u Budvi priveden je čovek koji neverovatno odgovara opisu Zvezdana Terzića, ali proverama je utvrđeno da se radi o V. J. iz Nikšića. Pošto je utvrđeno da to nije Terzić, pustili smo ga na slobodu - izjavila je Popovićeva.

Okružni sud u Beogradu raspisao je poternicu za Terzićem zbog sumnje da je, kao direktor OFK Beograda, nelegalno prisvojio 1,1 milion nemačkih maraka od transfera Vanje Grubača u Hamburg. Kasnije je istraga proširena i na transfere Srđana Stanića u moskovski Spartak i Branislava Ivanovića u Lokomotivu. Terzić se već godinu dana nalazi u bekstvu i sve nezvanične informacije upućuju na to da se nalazi u Crnoj Gori.

Terzić: Pravio sam prekršaje

Terzić je pre nešto manje od dva meseca poslao Pressu pismo u kojem je objasnio da je nelegalnosti u poslovanju kluba bilo, ali samo zato što je to bio jedini način da OFK Beograd opstane.

- Kada govorim o tehnologiji poslovanja, verovatno smo u određenim trenucima tokove novca od transfera kanalisali na drugačiji način i možda činili određene privredne prekršaje, ali svrha tih prekršaja je bila da klub preživi. Da nismo radili na takav način, OFK Beograd kao klub ne bi postojao, ili ne bi postojao na ovakvom nivou. A mi smo stvorili novu vrednost, novu vrednost koja pripada državi Srbiji. Kada dođe vreme za privatizaciju klubova, sigurno je da će OFK Beograd vredeti mnogo više od onog OFK Beograda koji smo zatekli 1997. A sredstva od privatizacije otići će u kasu države Srbije - poručio je Terzić.

Hronologija „slučaja Terzić"

JANUAR 2008.  - Terzić napustio Srbiju i poručio da ide u Feniks na Nort central univerzitet „da se edukuje".

FEBRUAR 2008.  - Crnogorski mediji objavili da je Terzić viđen na Svetom Stefanu. Terzić demantovao da se nalazi u Crnoj Gori i najavio povratak u Srbiju do kraja meseca.

MART 2008. - MUP Srbije 4. marta raspisao poternicu za Zvezdanom Terzićem. Terzić je 12. marta podneo neopozivu ostavku na mesto predsednika FSS-a.

APRIL 2008. - Okružno tužilaštvo 14. aprila zatražilo je pokretanje istrage protiv Terzića i određivanje pritvora zbog sumnje da je proneverio 1,1 milion maraka od transfera Vanje Grubača. Okružni sud u Beogradu 24. aprila naložio da se za Terzićem raspiše sudska poternica.

JUL 2008. - Crnogorska policija saopštila je 6. jula da nema zakonskog osnova da uhapsi Zvezdana Terzića jer za njim nije raspisana međunarodna poternica. Srpski Nacionalni biro Interpola raspisao je 10. jula međunarodnu poternicu za Zvezdanom Terzićem.

AVGUST 2008. - Policija je 25. avgusta podnela novu krivičnu prijavu protiv Zvezdana Terzića zbog sumnje da je od prodaje bivšeg fudbalera OFK Beograda Srđana Stanića moskovskom Spartaku protivpravno pribavio 1,3 miliona evra.

DECEMBAR 2008. - Okružno javno tužilaštvo u Beogradu 18. decembra podnelo je zahtev za proširenje istrage protiv Zvezdana Terzića zbog sumnje da je, zajedno sa bivšim direktorom OFK Beograda Vladimirom Bulatovićem i menadžerom Draženom Podunavcem, od transfera igrača OFK Beograda Branislava Ivanovića u moskovsku Lokomotivu, odnosno Stevana Stošića u špansku Malagu nezakonito prisvojio 2,1 milion evra. Terzić je 19. decembra poslao pismo Pressu.

www.pressonline.rs

pustila Terzića, pa objavila da je „uhapšen njegov dvojnik"

Zvezdan Terzić je sam nedavno priznao da je krao jer je zeleo da "pomogne klubu" u teskim vremenima. Pri tome je dobar deo pokradenih para trpao sebi u dzepove. A Sef Crnogorskog Kartela Mile Djukanovic je ispao solidaran sa svojim "kolegom" jer i sam zna kako je "neprijatno" kad ti policija dise iza ledja.

Istraga transfera igrača Obilića
Uskoro optužnica protiv Cece Ražnatović
Autor: Vuk Z. Cvijić | Foto:Z.Ilić | 03.11.2009. - 08:00


Beograd - U beogradskom Okružnom tužilaštvu smatraju da imaju dovoljno dokaza za podizanje optužnice protiv Svetlane - Cece Ražnatović (37) zbog nezakonite prodaje fudbalera Obilića i još samo čekaju da iz grčkog kluba Aris stigne dokumentacija o kupovini Miroslava Savića, čime će biti okončana istraga, saznaje „Blic”.

- Istraga će biti okončana kada stigne dokumentacija iz Grčke za prodaju Savića, ali već sad ima dovoljno dokaza za podizanje optužnice. Kada i ta dokumentacija stigne, ona će prvo biti prevedena, pa će sud okončati dopunu istrage i predmet predati tužilaštvu koje će onda podići optužnicu - kaže izvor „Blica” blizak istrazi.
Tužilaštvo tereti folk pevačicu da je kao vlasnik fudbalskog kluba sa Vračara od prodaje 15 fudbalera stranim klubovima nezakonito prisvojila 22.529.000 nemačkih maraka i 480.000 američkih dolara. Njena sestra Lidija Veličković osumnjičena je da je u poslovnim knjigama prikazivala da su fudbaleri davani stranim klubovima bez obeštećenja, iako su oni prodavani.
Deo novca od prodaje, udovica Željka Ražnatovića Arkana je, kako se sumnja, prikazivala i kao lična ulaganja u klub, a deo je trošila za sopstvene potrebe.
Okružno tužilaštvo tražilo je dopunu istrage protiv Ražnatovićeve, koja je počela marta 2003. Istrga je bila okončana prošle godine, ali je posle šest meseci tužilaštvo odlučilo da po treći put ponovo predložilo sudu da dopuni istragu protiv Ražnatovićeve. Tada je traženo da se pribavi dokumentacija o prodaji pojedinih fudbalera. Podaci o prodaji fudbalera Vladice Ćurčića i Seada Selakovića ruskoj Alaniji i Dragana Šaraca FK Austrija stigli su prošle nedelje, a početkom meseca sudu je dostavljena dokumentacija o prodaji igrača klubovima u Turskoj, Francuskoj i Bugarskoj. Iz dokumentacije koja je početkom prošlog meseca stigla u beogradski sud najviše podataka ima za prodaju fudbalera Ivana Vukomanovića francuskom Bordou i Nebojše Jelenkovića bugarskom Liteksu. Vukomanović je, prema zvaničnim podacima, ustupljen francuskom klubu bez obeštećenja jula 1998, a sumnja se da je prodat za više miliona maraka. I Jelenković je zvanično ustupljen bugarskom klubu Liteks bez obeštećenja, a sumnja se da je u stvari prodat.

Izvor: Blic

To Bog Otac nece razresiti. Iz cistog razloga sto fudbalska mafija kod nas postoji od 1965-e naovamo.
I to u kontinuitetu. Ovde mislim da smo u samom vrhu evrope.
Naime prvi fudbalski mafijas je Dr. Aca Obradovic, cuveni dr. O.
Prvi skandal se smatra prelazak Becejca u Ljubljansku Olimpiju za radasnjih 80 starih miliona, kojoj je kumovao Dr O.
Sto se u Evropi vise razvijao profesionalni fudbal, Jugoslovenski mesetari su pratili azurno sve i bili ukljuceni do daske.
Prvi profesionalni ugovor u fudbalu je potpisao Milos Milutinovic, protiv volje drzave i fudbalskog saveza. Naime on je bio plucni bolesnik, lecio se u Svajcarskoj i tamo mu je jedan vlasnik (Grashopers) platio sve samo da igra, kao i imao je redovnu platu. Kad se dozvolilo sklapanje profesionalnih ugovora krenulo je najvece mesetarenje u Evropi.

Najveci mafijas u prodaji fudbalera je bio Vujadin Boskov, odmah posle njega Miljan Miljanic.
Oni se nisu zaustavili na Jugo fudbalere, nego su nabavljali fudbalere iz Juzne Amerike i bili njhovi patroni.
Naime, kad te preporuci Boskov ili Miljan cena vrtoglavo skace. Tehnika je bila: Boskov trener Reala ili kojeg drugog velikog tima, uzima igraca da trenira u Realu, pa ga posle preporuci nekom nizerazrednom timu.

Razgovori su se vodili  ovako: za koliko bi ti potpisao ugovor? Za 10.000$.
Dodjes kod mene, treniras dve nedelje i saljem te na mestu gde potpises za 100.000.
50.000 je moje.

Stotine fudbalera iz bivse Juge su tako zavrsavali. Zvezda i Partizan, Dinamo i Hajduk, jedva da su uspevali da sklope dve tri godine kontinualnog tima, jer fudbaler je sa 27 odlazio u vojsku a sa 28 je sklapao ugovor napolju.

Evropa je bila preplavlljena po drugim ligama Nemacke, Svedske, Spanije nasim fudbalerima.
Neki od njih nismo ni culi.

Kasnije je Toza Veselinovic uzeo pod svoje Grcku.

Onda se u zvezdi formirao debeli stab mafije, koju je oformio Miljan a odlicno nastavili Cvetkovic i Dzajic.
Nrocito posle odlaska najveceg medju njima Miladina Sakica, direktora sajma, (pokojnik) muz Olivere Katarine.
Ni Partizan nije bio nizi sa Zecevicem i Bjekovicem.

Ko se seca finala Real-Partizan, prvi tim iz jedne socijalisticke zemlje u finalu KES-a.
Svi igraci i rezrve su se prodali. Partizan se nije skupio desetak godina posle.

Pocetkom osamdesetih, je bila jedan zestoka akcija u Zvezdi gde se racunalo da ce celo rukovodstvo otici u zatvor. Stradala je samo kafe kuvarica, jer joj inspekcija nasla dva grama manje na porciju kafe i dobila otkaz.
Toliko o finansijskoj policiji, sudovima, tuziocima itd.

Posle je usledila 90-a sa revolveraskim transferima.

Zao bi mi bilo za Vladanka Lukica, jer je jedna od najstabilnijih osoba u srpskom fudbalu, mozda najtalentovaniji fudbaler kojeg smo imali, ali je imao nesrecu preloma noge.

Sto bi on snosio posledice necega sto se kuva pola veka?

Склопљен "Досије Цеца"

Стигла документација из фудбалског клуба "Арис" која се тиче трансфера Мирослава Савића из "Обилића", а њеним превођењем требало би да се оконча истрага коју Окружни суд води против Светлане Ражнатовић више од шест година.

Окружном суду у Београду достављена је комплетна документација у вези са истрагом против фолк певачице Светлане Цеце Ражнатовић из више страних држава путем међународне правне помоћи, изјавила је данас агенцији Танјуг портпаролка тог суда Ивана Рамић.
Светлана Ражњнатовић на стадиону Обилића
ceca.jpg

Пре два дана суду је стигла документација из Грчке, а раније су достављени неопходни писани документи из Француске, Бугарске, Турске, Аустрије и Русије, навела је Рамићева.

Према њеним речима, документација из солунског фудбалског клуба "Арис" послата је на превођење и тек по окончању превода суд ће упутити списе предмета Окружном тужилаштву на одлуку о оптужници.

Рамићева је објаснила да је истражни судија, поступајући по предлогу тужилаштва за допуну истраге против Ражнатовићеве, у поступку међународне правне помоћи замолним путем преко надлежних министарстава затражио одређену писану документацију из више земаља.

Документација из "Ариса" тиче се трансфера фудбалера Мирослава Савића из "Обилића", а њеним превођењем требало би да се оконча истрага коју Окружни суд води против Ражнатовићеве више од шест година.

Тужилаштво ће по пријему списа предмета одлучити да ли ће подићи оптужницу, затражити допуну истраге или ће одустати од кривичног гоњења Ражнатовићеве и њене сестре Лидије Величковић која се сумњичи да јој је помагала у сумњивим трансакцијама.

Окружно тужилаштво у Београду је прошле године, после шест месеци размишљања о подизању оптужнице против Ражнатовићеве, поново предложило суду да допуни истрагу против ње, односно прибави документацију о продаји појединих фудбалера Обилића страним клубовима.

Истрага против против удовице Жељка Ражнатовића Аркана, почела је после њеног хапшењем у акцији "Сабља", 2003. године.

После два месеца у притвору, Ражнатовићева је пуштена да се брани са слободе од сумњи да је као некадашња председница ФК "Обилић" противправно присвајала део новца од трансфера 15 фудбалера у стране клубове и на тај начин противправно прибавила 22.529.000 марака и 480.000 америчких долара, (око 11 милиона евра) за колико је и оштетила клуб са Врачара.
1