Пажљиво са том секиром, Еугене.

Први разлог - кошарка је колективни спорт - тенис индивидуални.
други разлог - кошарка је спорт са дугом историјом у Срба - тенис није.
трећи разлог - друга је структура такмичења. кошарка је спорт у коме те пораз у неким деловима такмичења не кошта толико, код тениса ти је пораз елиминација. то утиче на публику.
четврти разлог - први разлог производи разлику у врсти људи која прати спортове као и социјални сталеж тих људи и самим тим прави и пету разлику у између ова 2 спорта
пети разлог - обзиром да колективне спортове углавном прате припадници нижих друштвених слојева (условно речено, не схватите погрешно) разликује се и њихова "оданост" спорту и екипи за коју, условно речено, навијају.

Ја сам задовољан

Ajde molim te matori pojasni mi ovaj peti razlog?

Sada sam video tvoj post sa prethodne strane i mogu ti reci da nisi shvatio poentu mog posta. Nigde ja nisam spomenuo da su igraci isti, vec da je publika razlicita...

 
 

Колективни спортови су измишљени као забава за радничку класу.
Под "оданост" наравно не мислим да су припадници "виших" класа превртљиви или не знам шта, него да слабије прате, ређе и нередовније.


Публика је различита? не разумем. народ који је пљувао пре пар година сада је нестао а ово је неки потпуно други народ сада?  није рекао бих. ствар је у томе што су играчи други сада, а и тренер је особа од интегритета, знања и стручности (за разлику од моке славнића  ) па је сасвим логично да се и народу врати вера у кошаркаше.



 

Vec sam to pisao na prethodnim stranama i mrzi me da se ponavljam. Kratko i jasno - kada pobedjujemo, svi vole - kada gubimo svi pljuju - pravih navijaca gotovo da i nema, samo onih sezonskih.

Ako si navijac, nema sta da se ti se vraca vera. Veran si i navijas i kada se gubi i kada se dobija.


 

А то. Па то је само делимично истина. 

?

Истина је ако гледаш индивидуалне спортове, али љубав према колективном спорту је усађена нашем народу сада, поготово млађим нараштајима јер је престављала ослонац током турбулентних деведесетих. Тенис спада у "свако чудо за три дана" категорију, али кошарка и фудбал, рецимо не.

ево примера.

Црвена Звезда је прошле сезоне имала најлошију сезону по резултатима од кад постоји тај ФК, а имали су просечну посећеност 6000-7000 људи на текми, и то је та посећеност експоненцијално расла према крају сезоне и обрнуто пропорционално резултатима.

A kada igra Evropsku utakmicu, marakana je puna? Matori sta mi pricas, idem na skoro svaku utakmicu CZ i vidim ko i kakvi dolaze. Ljudi koji ne znaju da nabroje pet igraca Zvezde, dodju samo da bi posle pricali kako su bili na Marakani.

Najludje je bilo sada protiv Francuske (ponavljam se) puna Marakana, a na njoj sve zajedno 5000 ljudi koji znaju da nabroje igrace nase i Francuske reprezentacije.


Kada smo osvajali sve moguce medalje u odbojci, bili smo "Zemlja odbojke" na Adi nisi mogao da vidis da neko ne igra odbojku, svi su je igrali. Kada smo osvajali medalje u kosarci, bili smo "Zemlja kosarke" (posebno 2002) nisi mogao naci u Beogradu prazan kos.

Kada smo "kao" postali zemlja tenisa, svi vuku rekete i idu da treniraju. I svi su se kunuli u Anu, a sada je nigde nema.

Sta je sledece? Ako osvojimo Svetsko prvenstvo u kriketu, postacemo zemlja kriketa?