Frustracije: moram nekom da se izjadam :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Ovo je tema na kojoj možete jednosmerno da ispoljite svoje frustracije uz saznanje da će se neko možda i latiti čitanja, te da sam čin šerovanja nije bio virtuelan. Ako i ne - i zapisivanje ranije neispoljenih osećanja na list papira kog ćeš se naknadno brže-bolje otarasiti nudi svojevrsnu promenu perspektive, koja je uostalom jedan od osnovnih razloga što komuniciramo.

______________________________ ___

Ljudi u mom okruženju me svode na idiome. Uvereni su da me raščlanjuju i vade esencijalne informacije iz onoga što pokušavam da emitujem, kao da bi ti vitalni podaci mogli i bez okruženja, ali ono što se iznova već godinama dešava, jeste da svode moje reči i moju ličnost na nacionalno prihvaćeni nivo artikulativne razvijenosti. Kao da je potpuno izlišno koristiti reči, kao da je to odraz kakve deklarativne pseudo-aristokratije kao dela moje ličnosti, da životinja koja gestikulacijom stavi okruženju do znanja želi li da jebe, da jede, ili da se bije čini bez razlike u kakvoj srži isto što i mi, samo nas neka konvencija obavezuje da se ne izražavamo rukama.

Takvo okruženje sam i napustio. Otišao sam u pizdu materinu i našao sebi sličnije. Tim ljudima, pak, nedostaje telesne toplote koju Srbija ne da nudi, nego me je na njoj odgojila. Ljudske bliskosti mi fali. Ne tragam za rešenjem, ne verujem da su kompromisi sa povoljnim statistikama mogući, uvek se oba kraja okrzaju. Samo kukam jer nemam kome.

Sa jedne strane su ti prohladni ljudi koji mi omogućavaju razvoj. Sa druge su novi ljudi iz Srbije sa kojima sam uspostavio kontakt. Za jedne radim, neke druge jebem. Planiram da ih volim i pazim na njih, ove druge. Za prve radim sa konstantnim snižavanjem sopstvenih kriterijuma, pritom ne učestvujući u svim bonus bahanalijama koje svaki međusrpski odnos prate. Ove druge uspešno volim, ali je daljina žrtva; interakcija je neophodna - interakcija se svodi na reči. A Srbi nisu eksperti sa rečima. Svode ih, tragaju za smislom koji rečima ne može da se izrazi, pa se ne vredi ni truditi.

Toliko sam isfrustriran. Upućen sam na reči, od mene se na obe strane zahtevaju reči, od reči zavise i posao i ljubav, ali iste te reči nikome zaista ne trebaju. Osećam se izdrkano kao Hello flašica.