Фрустрација и извори фрустрације

Људи обично не задовољавају лако своје мотиве. У току читавог живота они често долазе у ситуације у којима не могу у потпуности задовољити своје мотиве, или не могу уопште да их задовоље. У таквим ситуацијама морају се улагати посебни напори и предузимати различити поступци да би се савладале сметње које су се испречиле задовољењу њихових мотива. О понашању људи у таквим ситуацијама говоримо као о прилагођавању. Мање сметње и мање препреке се релативно лако савлађују, али кад наиђу теже онда долази до фрустрације и до различитих последица фрустрације.

Фрустрацијом називамо спречавање, осујећење, задовољења мотива. Психолошко стање у коме се налази појединац кад нешто спречава задовољење његових мотива називамо фрустрационом ситуацијом. Људе можемо разликовати према томе да ли су више или мање отпорни према неуспеху. Отпорност према неуспеху ознађчава се у психологији фрустрационом толеранцијом ( подношење, толерисање фрустрације ). До фрустрације може доћи из више узрока, ако су се појавиле неке објективне физичке препреке или баријере нпр. Гладни смо, а нема хране да задовољимо глад, ово су објективне баријере. Сметње могу бити и социјалне природе које се појављују кад људи или њихова схватања постану препрека остварењу наших мотива нпр. Када родитељи не допуштају удају за младића за којег се ћерка жели удати. Узрок фрустрације може бити и у самој личности, када особа себи зада циљеве а није способна да их оствари. Узроци такође могу бити и сукоби различитих мотива у човеку тј. конфликти.

Реаговање на фрустрације

На фрустрације и на конфликте можемо двојако реаговати: реалистички и нереалистички. Реалистички начин реаговања имамо када неко ко је наишао на препреку у остварењу одређеног циља поново покушава, улажући овог пута већи напор. О нереалистичком реаговању на фрустрацију говоримо онда кад ситуацију која је изазвала фрустрацију покушавамо да решимо на тај начин што тражимо различите начине да пред собом прикријемо неуспех у остварењу одређених циљева, фалсификујемо право стање и себи и другима и на тај начин скривамо доживљени неуспех. Оваква фрустрација има негативне последице.

Последице фрустрације

 Фрустрације врло често имају позитиван ефекат. Сваки човек у настојању да оствари своје циљеве наилази на одерђене препреке и сметње, али оне не морају увек да доведу до неуспеха у активности ни до других негативних последица. Оне често могу да користе развоју личности, јер присиљавају појединца да пажљиво оцени задатак, да тражи најпогоднији начин како ће га решити. Зато се може рећи да фрустрације представљају услов за развијање различитих позитивних особина човека, он развија своје способности те упорност у остваривању циљева.