Evo jedne prelepe igre za nas taktičare. 




Uvod

Frozen Synapse je potezna indie igra u kojoj igrač ima ulogu taktičara u bliskoj budućnosti. Kao i u svakoj igri ovog tipa, igrač organizuje i komanduje svojim snagama zarad pobeđivanja protivnika. Ono što razlikuje ovu igru od (mnogih) ostalih poteznih igara, jeste da se potezi nisu urađeni u standardnom maniru "prvo ja, pa ti" već se pritiskom na dugme potez istovremeno povlači i za vas i za vašeg protivnika, gde dolazi do izražaja umešnost planiranja pre pritiska na "Prime" dugme.
Sa obzirom da je ovo indie igra, nije neočekivano da poseduje slabu grafiku, ali je gameplay aspekt igre i više nego dovoljan da to kompenzuje. Osim toga, takva grafika ima i literalnu podlogu u igri.

Priča kaže sledeće...

Pre svega, da probam da objasnim jednu stvar koja se prožima kroz celu igru: Shape
To vam je... neka vrsta cyber-svemira, matriksa, ili bolje rečeno, "evolucioni potomak Interneta" , čija je ekspanzija dosegla do svakog domaćinstva na planeti. Ljudi su to počeli da koriste za sve i svašta, prvo vojska, pa potom i civilno stanovništvo: od informisanja, preko komunikacija, socijalnih mreža i privatnih dnevnika pojedinaca, do stvaranja kompleksnih vojnih planova... skoro da nema stvari u kojoj Shape nije prisutan.

Kompanija Enyo: Nomad, je ta koja je odgovrna što je Shape pustila da koristi obično stanovništvo, iz "plemenitih" ciljeva, kao sredstvo komunikacije i informisanja... kako je vreme prolazilo, svhatili su da su vremenom ljudi počeli da im bezrezervno veruju: svaka vest, svaku anketu, bilo šta što su oni dostavljali njima preko Shape-a. Pored toga, oni su imali i privatne stvari korisnika koje su postavljali na Shape (jer su ljudi, jelte, ovce  ) tako da su znali kakvo mišljenje ima raja prema nekome ili nečemu, i najbitnije: mišljenje i opredeljenje prema strankama uoči izbora. Unapred su znali kakvi će rezultati izbora ili ostalih anketa biti, i to su sebi nebrojeno puta dokazali. Na kraju, oni su odlučili da to zloupotrebe: sa obzirom da su znali mišljenje građana i to da su im bezrezevno verovali, oni su odlučili da uđu u političku trku na izborima. Mic-po-mic, obećanje po obećanje, malo humanitarnog ovoga, malo lažiranje onoga i sve to pažljivo posmatrano kroz Shape raje, i eto glavešina Enyo: Nomada na čelu države.
Međutim, nije se svima dopalo unutar kompanije to što se dešava. Graham Nix, visoki funkcioner Enyo: Nomada, odlučuje da ode iz kompanije i potajno napravi sopstvenu militantnu organizaciju pod nazivom Petrov Shard, koja ima za cilj da zbaci zloću iz predsednikove fotelje i "oslobodi" Shape. Tu mu se pridružuju razni likovi i Taktika (igrač) i počinju sukob sa kompanijom i ostalima koji stoje na putu..

Gameplay

Kao što je rečeno, igra ima simultane poteze između igrača. U igri nema akcionih poena za svakog vatforms-a (to su vam militantni klonovi koje vodite u igri, koji imaju veoma ograničen životni vek i nesposobni su da razmišlaju sami za sebe, tako da ne morate da brinete o porodicama ako poginu  ) već svaki potez traje tačno 5 sekundi. Između dva poteza, igrač komanduje svojim jedinicama kako će da budu postavljeni po prostorijama, da li će da napadnu čim opaze neprijatelja ili će da nastave da prate naređenja, da pokrivaju određen prostor itd... i pritiskom "play" dugme (ne "prime" dugme) gde može da proveri kako će proći ta zamisao koju je imao u glavi. Dobar deo igre je taj što igrač može da naređuje i protivničkim jedinicama, i tako da pravi bezbroj "Šta ako" situacija. Ključ u igri je da predvidite kako će vam protivnik igrati i da to okrenete u svoju korist.

U igri postoje 5 klasa vojnika:
Machine gun - dobar na malim i srednjim distancama, može da gađa i na većim distancama, ali mu treba mnogo vremena da pogodi metu, brz.
Shotgun - nepobediv na malim distancama, ne gađa mete na srednjim i dalekim distancama, brz.
Sniper - Najbolji za sačekuše na velikim distancama, spor.
Grenade Launcher - ispaljuje granate koje mogu da se odbiju o zidove i predmete, što može da bude korisno, spor, igrač mora da centrira gde se ispaljuje granata.
Rocket Launcher - ispaljuje rakete koje mogu da raznesu zidove i nameštaj, (praveći dodatna "vrata" u zgradi  ), spor, igrač mora da centrira gde se ispaljuje raketa.

Bitno je napomenuti da gameplay mehanika više gleda poziciju vojnika, nego oružije koje imaju u ruci, i obično onaj vojnik koji prvi zapuca će da pobedi u sukobu, tako da se nemojte čuditi ako vam je snajperistu ubio mitraljezac sa veće distance...

Na običnoj skirmish mapi postoje samo zidovi (sa vratima i prozorima) i predmeti, koji pomažu i odmažu igraču. U kampanjskim mapama će biti i drugih stvarčica poput zamki, određenih zone koje treba doći/odbraniti, civili... što igru čini interesantnijom. Pohvalna stvar je ta što, ako odlučite da ponavljate misiju u kampanji, uvek će te dobiti mapu drugačijeg oblika (sa istim ciljem). Raspored prostorja i predmeta će uvek biti drugačiji u odnosu na prethodnu misiju, što vam omogućava da svaka misija bude taktički zasebna.

Da napomenem da postoji "light" i "dark" modovi igre: Light mod, je obična igra, u kojoj vidite protivničke jedinice i pravite strategiju u odnosu na njihovu poziciju. Dark mod igre, predstavlja tzv. fog of war: vi ne vidite protivničke jedinice, već imate "duhove" njegovih jedinica. Duhovi predstavljaju poslednju poznatu lokaciju te jedinice, što znači da ta jedinica možda ne okupira taj prostor, a da bi to proverili, morate poslati nekog svog vojnika da proveri gde se nalazi neprijatelj, čime rizikujete da ga izgubite... Ovaj mod je daleko izazovniji!

Multiplejer nisam igrao, ali sam siguran da bolje imati za protivnika čoveka od krvi i mesa nego komjutera. 

Grafika i muzika

Grafika unutar igre je veoma jednostavna i ružnjikava, ali to ima literalnu podlogu. Ona u stvari predstavlja pogled iz satelita ili neke vrste Shape kamere, pa je očekivano da ima jednostavnu kompjutersku sliku koja se  postavlja pred igrača, pritom stvarajući unikatnu cyber atmosferu. Jedino što odudara od ovoga je krv ubijenih vatformsa... ali to uopšte ne smeta 

Muzika je atmosferična i generalno za nijansu lošija od ostalih aspekata igre (subjektivan doživljaj), ali ima par prelepih numera i dobro služi svrsi.

Sistemski zahtevi:
CPU: 1.6 Ghz (2.0 Ghz poželjno)
RAM: 512 MB  (1 GB poželjno)
Grafička: skoro bilo koja će da fura ovo
Hard disk: 400 MB

Starije mašine će imati probelm sa dužim učitavanjem poteza kod računara, naročito kada ima previše jedinica na mapi.

Zaključak

Možda vam se mehanika igre i ne svidi, ali zaista vredi igri dati šansu. Težina igre uopšte nije velika (ima tri nivoa težine AI), i osim što ćete na početku nešto biti zbunjeni, brzo ćete pohvatati sve konce, naročito ako vam ovaj tip igre leži. Realno, vredi probati. 

Ovi screenshotovi na kojima se vide samo kvadrati me potpuno odbijaju od ideje da probam igru. A ni ne igram strategije. 90% puzzle igara su mi smor.

Evo i tutorial videa koji će vam najefikasnije pokazati šta vas očekuje u igri.