Beogradki slikar Saša Savić, freskopisac u Jerusalimu, na Kipru, u Grčkoj...

Freske, čitanke za narod

Misao i umetnost pravoslavlja mogu se zasnivati jedino na najvišem kvalitetu. Diletantizam će brzo ustupiti mesto istinskim majstorima

Saša Savić, beogradski slikar, napravio je karijeru u inostranstvu kao ikonopisac i freskopisac. Njegov najveći uspeh svakako je porudžbina da oslika kompletan hram Svetih vračeva Kozme i Damjana na Kipru. Platforme su već postavljene, a za kupolu će koristiti i specijalan improvizovani lift. Savić je magistrirao na beogradskom FLU 1986. Samo dve godine kasnije, počeo je da sa grupom kolega radi u manastiru kraj Grabovca.
- To je bila najbolja moguća škola za fresko slikarstvo koju možete naći, budući da sam učio na tuđim iskustvima. Fresko je jedna od najtežih i najlepših tehnika. Freske mogu trajati nekoliko stotina godina. Podloga vlažnog maltera bukvalno "radi" sa vama dok slikate - kaže Saša.

Sa kolegama Lazom Lečićem i Goranom Desančićem, Savić je slikao i crkve u Bosni baš kad je rat počeo.
- Dok smo slikali crkve, mogli smo čuti topovsku paljbu jer je rat upravo počeo, a linija fronta je bila samo 10 kilometara daleko.

Savić potom sa svojom ženom Iskrom odlazi u Jerusalim i dobija studio u Gornjoj Galileji. Na Kipru dobija veliku narudžbu od Mitropolita Pafoskog Hrizostomoza - 67 ikona za ikonostas crkve Sv. Spiridona u Jeroskipou.
- Slikao sam i crkvu u Kani Galilejskoj gde je Hrist izveo svoje prvo čudo, pretvorivši vodu u vino. Scene Hristove svadbe u Kani i čudesa zabeležena u jevanđelju po Jovanu. Raditi u Kani, svetoj zemlji, posebno je nadahnuće.

Saša se bavi i teorijskim radom.
- Za vreme NATO bombardovanja, predavao sam na Državnom univerzitetu u Džordžiji vizantijsku umetnost da bih pokazao ko smo i šta smo, kao svoj svojevrstan bunt protiv medijske slike o nama.

Jedna od Savićevih velikih inspiracija je patrijarh Pavle.
- Poseta patrijarha Pavla Kipru ostavila je veliki utisak na mene. Patrijarh je živi svetac, tako ga je i ovdašnji narod doživeo. Za vreme služenja liturgije, njegovo lice se potpuno izdvajalo iz mnoštva. Za vreme njegovog boravka razgovarali smo o životu, njegovom viđenju istorije i to mi je mnogo značilo.

Kako je Patrijarh komentarisao Sašino živopisanije?
- Patrijarh ne komentariše. On se ponaša - lakonski odgovara Saša.

Naš umetnik nije zadovoljan aktuelnom produkcijom sakralne umetnosti.
- U srednjem veku freske su bile čitanke za narod, a danas su svedene na dekorativnu funkciju. Misao i umetnost pravoslavlja mogu se zasnivati jedino na najvišem kvalitetu. Amaterizam i diletantizam će brzo ustupiti mesto istinskim majstorima. Trudim se da unesem maksimalnu slobodu u kanon freskopisanja koji podrazumeva splet pisanih i nepisanih pravila koja objašnjavaju suštinu pravoslavne vere. Pretežno se oslanjam na kanon koji je vaspostavio Panselinos, svojevrsni rezime Konstantinopoljske škole. Moj umetnički uzor su svakako srpski freskopisci Mihajlo i njegov učenik Evtihije, majstori iz Soluna koji su slikali Gračanicu, zadužbinu svetog kralja Milutina.


Izvor: Glas Javnosti \ S. Đ. M.

U pravu je freskopisac. Ima izvjesnog zastoja u sakralnoj umjetnosti. I ne samo zastoja, nego i izvjesnog nervoznog pristupa. Naime, u ratu i poslije rata je u Republici Srpskoj došlo do masovnog podizanja brojnih pravoslavnih bogomolja, pa i do freskopisanja. Ne vjerujem da je sve to imalo potvrdu u kvalitetu, o čemu govori i istaknuti freskopisac u uvodu ove teme. Kampanjski pristup umjetnosti freskopisanja može da kompromituje jednu školu koja je nadaleko čuvena po svom kvalitetu.