Veber je kažnjen zato što je izazvao udes na prošloj trci.

Brz Mercedes, ali opet će verovatno Ferari da ima najbolji tempo u trci.

Uzima to Fetel lagano

Dabogda se sjebao na stazi...   

Kimi drugi, Grožan treći Lotus napada tron... not.

Tako je Kimi legendo      Grozan takodje odlican 

Mora se priznati da je Fetel zasluženo pobedio danas. Pretekao je Alonsa kad ovaj još uvek nije imao problema sa DRS-om i ostavio sve daleko iza. Mercedes se raspada na trci, užasno brzo se troše gume, a Lotus sve bolji i bolji. I dalje mislim da Ferari ima bolid koji može da parira Red Bulu, možda čak i za nijansu brži, ali jebiga, ovo verovatno nije ničija greška, jednostavno se desilo.

Alonso skoro celu trku vozio bez DRS-a, imao zaustavljanje više, i završio 8. Ali 30 bodova posle 4 trke je previše, jer je teško verovati da će Red Bulu da se dešavaju ovakve stvari, a da Ferari ne napravi nijedno sranje do kraja sezone.  Nadam se da će Lotus uspeti da napreduje i da će moći da bude rame uz rame sa RB, pa da bar Kimi izazove Fetela.

Alonso bi pobedio da nije imao problema



Domenicali tvrdi da bi njegov as možda pobedio da nije bilo problema sa DRS-om

„Ovo je bio nesrećan slučaj, jer sa performansama koje je Fernando danas imao, mogli smo da odradimo neverovatan posao“, rekao je Stefano Domenicali nakon trke u Bahreinu.

„On je leteo stazom bez DRS-a, on je preticao bez DRS-a, teško da smo mogli da tražimo više od njega.“

„Ne želim da kažem da bi smo pobedili, jer je to lako reći, ali to je teoretski bilo moguće.“

Domenicali nije želeo da precizira detalje DRS probelma, ali je potvrdio da problem nije bio hidraulički.

Televizijski snimak pokazuje da je gornji deo krila bio previše podignut, i da zbog toga nije mogao da se vrati u prvobitan položaj.

„To je mehanički, a ne hidraulički problem“, rekao je Domenicali: „Fernando je bio ubedjen da je u pitanju problem sa zadnjim gumama, i da su prerano degradirale, ali mi smo, preko podataka, videli da je u pitanju problem sa zadnjim krilom.“

„Pozvali smo ga u pit, jer nas na to primoravaju pravila.“

„Mi smo ga vratili i činilo se da je situacija sredjena, ali smo videli da se problem iznenada vratio.“

„Morali smo da ga opet pozovemo i nakon tog momenta bilo je svima jasno da postoji pravi problem sa krilom i tada smo mu rekli da ga ne koristi.“

Kada su ga upitali zbog čega se tim odlučio da ponovo koristi DRS nakon prvog pojavljivanja problema, Domenicali je rekao: „Pokušavate da reagujete u istoj sekundi kada se pojavi problem i zbog toga se to desilo. To je bio nesrećan slučaj i to moramo da prihvatimo.“

Izvor: http://www.f1srbija.rs/index.php/f1-vesti-f1-news/4405

da baba ima tuki bila bi trandza 

Schumacher će voziti Mercedesov bolid na Nordschleife



19. maja Schumacher će voziti bolid iz 2011. godine na "zelenom paklu"

Demonstraciona vožnja će biti održana u znak trke 24 sata Nubrurgringa.

"Imam dosta dobrih sećanja na Nurburgring, i veoma se radujem što ću moći da pružim fanovima i prijateljima zadovoljstvo vožnje na legendarnoj stazi koja se nalazi nedaleko od mog rodnog grada Kerpena", izjavio je sedmostruki šampion sveta.

"Ali, to će takodje biti jedinstvena prilika za mene, voziti na Nordschleife stazi u modernom bolidu F1 kao što je Mercedesov bolid iz 2011. godine, posebno zbog činjenice da je "Srebrna Strela" svoj put u F1 počela baš na ovoj stazi".

"Odvesti krug u Mercedsovom bolidu na ovoj fantastičnoj i najlepšoj stazi na svetu biće neverovatan miks - to je san svakog vozača na svetu":

Nakon što je završio svoju drugu karijeru u F1 prošle godine, Schumacher je sada ambasador Mercedesa.

Famozna staza Nordschleife, dužine 14 km je bila domaćin VN Nemačke do 1976. godine.

Poslednji puta kada je F1 bolid odvezao krug na Nordschleifeu bilo je 2007. godine kada je za volanom BMW-a bio Nick Heidfeld.

Izvor: http://www.f1srbija.rs/index.php/f1-vesti-f1-news/4443

Zašto su F1 bolidi toliko skupi?



F1 tim može da potroši i više od 10 miliona dolara po trci

Formula 1 je, kao što svi znate, jedan od najskupljih sportova na svetu, a zašto je to tako, pokušaćemo da Vam objasnimo u sledećem tekstu.

Prošlogodišnji pobednik šampionata, Red Bull, u budžetu je imao 270.2 miliona dolara, što je u proseku oko 13.5 miliona po trci. Čak i na dnu grida, 11-plasirana Marussia je trošila oko 5.4 miliona po trci. Kada uzmete u obzir da tim troši toliko novca po trci samo da bi dva automobila pripremili za dvočasovnu jurnjavu po stazi, tokom jednog trkačkog vikenda, ne možete da se ne zapitate gde odlazi toliko para.

Svaki F1 automobil vredi oko 2.6 miliona dolara, ali pošto su šasije uglavnom prekrivene logotipima sponzora, a tu su gume i felne, ljudsko oko, zapravo, ne može da vidi šta ih čini tako skupim.

Možda nije iznenadjenje da su F1 motori najskuplji deo jednog F1 bolida. Svakom vozaču je dozvoljeno samo osam motora po sezoni, bez dodatnih kazni, što znači da oni imaju ulogu ne samo da proizvedu neverovatne performanse, nego moraju i da izdrže i po nekoliko trka. Njihovi nematerijalni troškovi su najveći.

Motori koštaju samo 10 posto, najviše, od ukupnog iznosa koji se ulaže u njih kroz dalji razvoj.

2.4 V8 motori su u F1 od 2006. godine, ali od 2014. godine njihovo mesto preuzeće 1.6 V6 turbo motori, koje će proizvodjači motora, Ferrari, Mercedes i Renault, praviti od početka. Proizvodjači su već, kombinovano, uložili u njih oko 500 miliona dolara, a već su počeli da rade na njima 2011. godine, kada je Mercedes potrošio dodatnih 178.6 miliona dolara za svoj motorni odeljak, što je za 54.2 posto više nego što je uloženo prethodne godine. Dodatni novac se troši i na istraživanje i razvoj, kao i na sistem za povratak kinetičke energije (KERS), koji akumulira energiju koja se javlja prilikom kočenja, kako bi je oslobodio na pravcu.

Motori su prikaz genijalnosti F1 inžinjera. Oni mogu da razviju do 18.000 o/m, i da proizvedu oko 800 KC, sa potrošnjom gorivo oko 4 m/g (milja po galonu). Iako treba da traju što duže, praviti ih od težih materijala, nije opcija u F1.

Težina je nešto što je veoma bitno za jedan F1 automobil. Tehnička pravila nalažu da minimalna težina bolida mora biti 640 kg. Većina timova pogodi upravo tu težinu. Ako je automobil teži, to bi moglo da dovede do gubitka performansi, a sa tako malim vremenskim razlikama izmedju pozicija na grdiu, svaki miligram je bitan.

F1 timovi se oslanjaju na ono što se zove brza prototip mašina koja, koristeći laser, seče ugljenična vlakna po komjuterskom dizajnu. Na taj način timovi kreiraju svoj prvi F1 automobil, u relativno kratkom vremenskom prostoru izmedju novembra i marta, kada nema trka.Čak je i sedište vozača posebno dizajnirano, i svako je anatomski izgradjeno tako da odgovara konturama tela vozača i za njihovu izgradnju je potrebno po nekoliko podešavanja uz pomoć vozača koji će da ga koristi.

Ugradnja računarske snage u F1 bolid predstavlja dodatni izazov i povećava troškove. Kako bi bili sigurni da je šasija maksimalno vitka i aerodinamički dobra, sve žice, elektronika i rashladni sistemi, moraju biti spakovani u tesan prostor oko motora. To je mnogo teže nego što izgleda, jer u jedan F1 automobil mora da stane 1.25 kilometara žice i oko 150 senzora. Medjutim, tesan prostor nije jedina prepreka koja treba da se prevazidje.

Elekronska kutija se nalazi na samo nekoliko milimetara od usijanih izduvnih sistema, i to zahteva standardnu vojnu instalaciju sistema. Očuvanje kablova je veoma važno, jer oni prenose sve informacije.

Neki od senzora očitavaju i do 1.000 puta u sekundi, a podaci se šalju bežičnim putem iz automobila u garažu. Oni daju timovima oko 1.5 milijardu podataka po trci, koji se sakupljaju u garaži, tokom trke, a zatim se, nakon trke, analiziraju na super komjuterima timova u njihovim fabrikama. Te mašine su, takodje, na samom vrhu spektra performansi, sa jednim od najjačih kompjutera, Lotusovim superkomjuterom, koji isporučuje i do 38 triliona operacija u jednoj sekundi.

Volan automobila je njegov tehnološki centar nervnog sistema, i jedan od retkih delova koji je za višekratnu upotrebu u bolidu. On ne bi izgledao neumesno unutar lovačkog aviona, jer, osim gasa i kočnice, mali broj F1 automobila ima bilo kakvu drugu kontrolu osim one na volanu.

Na njegovoj sredini se nalazi multifunkcionalni LCD ekran, okružen jarko obojenim tasterima, koji kontrolišu više od 40 različitih funkcija sa kvačila, radija, limitera prenosa za promenu jačine kočenja na prednjim i zadnjim kočnicama, kao i za promenu mešavine goriva.

Tu je, takodje, i „boost“ dugme koje omogućava aktiviranje KERS sistema, kao i DRS sistema, koji omogućava vozaču da otvori gornji deo zadnjeg krila, kako bi smanjio otpor vazduha i poboljšao svoju sposobnost da pretekne bolid ispred sebe.

F1 propisi, takodje, nalažu da vozač mora biti u stanju da sam izadje iz vozila u roku od pet sekundi, ne pomerajući ništa, osim volana, što je od vitalnog značaja za vozača. Dakle, jedan od tehnički najkomplikovanijih delova na jednom F1 bolidu je konektor koji spaja volan sa šipkom upravljača. On mora da bude dovoljno čvrst da izdrži ogromnu snagu, ali mora i da obezbedi elektonsku vezu izmedju kontrola i samog automobila. Samo volan jednog F1 bolida košta 50.000 dolara, ali i to varira od tima do tima, u zavisnosti od njegove složenosti.

Najveća ironija u svetu Formule 1 je ta da se najskuplji deo bolida, zapravo, nalazi ispod njih. Zakačen za donju stranu šasije, koja je od ugljeničnih vlakana, nalazi se 10-milimetarski blok, koji obezbedjuje prostor do tla staze. Za razliku od najsavremenije tehnologije, koja se nalazi u automobilu ili iznad njega, mini blok je od drveta! Naravno, to je specijalno drvo zvano Jabroc, i koristi se samo zato što je posebno teško i tanko. Znači, na jedan tipičan način, čak i kad govorimo o drvenoj dasci, u F1 ništa nije standardno.

Izvor: http://www.f1srbija.rs/index.php/f1-vesti-f1-news/4459