ako treba da budem kao ti, nikad!

Kakav fašizam sa Tadicem i Vojom ?

гледам нешто састав ове колонијалну управе,па ''мањине''(ма шта то значило) извисише,да не кажем из******.А како су су има само била пуна уста:''Влада демократског блока уз подршку мањина''.Па чак је и Каса подне оставку и пикаирао место некаквог подпредседника!

oni koji nisu vecina 

---

Srbija sinoć, u poslednji čas, dobila Vladu
Vlada u pet do 12
Autor: N.M. Jovanović, I. Cvetković | 16.05.2007 - 09:59

Srbija je pred ponoć, sinoć tačno u 23 sata i 31 minut, na samom isteku ustavnog roka, dobila novu vladu Srbije, na čijem čelu će biti Vojislav Koštunica. Pitanje Kosova i Metohije, evropske integracije, saradnju s Hagom, socijalnu i ekonomsku politiku i borbu protiv kriminala i korupcije, Koštunica je u svom ekspozeu označio kao prioritete buduće vlade Srbije. Za novu vladu glasala su 133 poslanika, protiv je bilo 106, uzdržanih tri poslanika a nisu glasala dva poslanika od ukupno prisutnih 244. Novi premijer i ministri potom su položili zakletvu.
Nakon što je juče kasno popodne mandatar Koštunica podneo ekspoze pred poslanicima, počela je rasprava, koja je u početku tekla glatko, a u skladu sa ranijim dogovorom da opozicija neće vršiti opstrukciju, kako bi vlada bila izabrana na vreme.
Stvari su se zakomplikovale posle vesti da je počela akcija hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića. Vest se pročula po kuloarima parlamenta, da bi nedugo zatim generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić izašao za govornicu i zatražio odgovor od premijera i ministra policije ko hapsi, koga hapsi i po čijem nalogu.
Isti zahtev ponovio je i zamenik predsednik SRS Tomislav Nikolić.
Pošto nisu dobili konkretan odgovor od ministra polcije, radikali su protestovali, a zatim je prekinuta sednica zbog konsultacija šefova poslaničkih grupa. Posle konsultacija potpredsednik Skupštine Milutin Mrkonjić najavio je da neće predsedavati sednicom i svoja ovlašćenja preneo na drugog potpredsednika Radeta Obradovića, koji je nastavio da predsedava.
Za govornicu je izašao i Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, koji je objasnio da je akcija izvedena u cilju traženja haških optuženika i da je sprovedena po zakonu. Reagujući na Ljajićevu izjavu, Aleksandar Vučić (SRS) rekao je da ne razume kako je Ljajić dobio reč. „Gospodine Ljajiću, vi ste ovde imali više osnova da dobijete reč kao predsednik Nadzornog odbora FK Partizan. U ovom trenutku vi ste ovde - ništa“, rekao je Vučić.


Nakon što su radikali zatražili da Koštunica objasni ko je naredio akciju hapšenja Mladića i da li je to uradila vlada, Koštunica se obratio poslanicima rekavši da to vlada nije naredila.
- U zemlji postoje nezavisne institucije, poput Tužilaštva za ratne zločine i oni rade svoj posao. Ovu akciju naredili su oni koji ne žele da vlada bude izabrana. Znam ko su oni, ali neću to reći. Na kraju, zar bi to vladi odgovaralo u ovom trenutku - rekao je Koštunica.
Replicirao mu je Nikolić rekavši da je akciju mogla da izvede ili policija koja je dobila naredbu od vlade ili vojska koja je dobila naređenje od Borisa Tadića.
- Sada možete da gledate levo i desno, ali u mene više ne gledajte - poručio je Nikolić Koštunici.
Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović poručio je Koštunici da je „bolje da nije ni izlazio za govornicu“, obrazlažuči to, kao i nešto kasnije Nenad Čanak, time da budući premijer konstatuje da „vladi u nekom trenutku ne odgovara da se sprovodi zakon“.
Potom su radikali saopštili da neće više diskutovati i da će omogućiti glasanje o vladi.
U svom ekspozeu, Koštunica je pitanje Kosova i Metohije, evropske integracije, saradnju s Hagom, socijalnu i ekonomsku politiku i borbu protiv kriminala i korupcije, naznačio kao prioritete buduće vlade Srbije.
Koštunica je odbacio eventualno jednostrano priznanje pojedinih država nezavisnosti pokrajine.
„Srbija će uvek tretirati Kosovo kao svoj sastavni deo. Takođe, Vlada upozorava da eventualno priznanje nezavisnosti ni u kojem slučaju ne može biti predstavljeno kao čin prijateljstva prema Srbiji, već najgrublje mešanje u unutrašnje stvari druge zemlje“, kazao je Koštunica. On je upozorio da svaka država koja bi donela takvu odluku mora voditi računa da bi to proizvelo ozbiljne posledice u međusobnim odnosima.
„Želim da naglasim da odgovor i svakog našeg građanina na Kosmetu i Vlade Srbije na bilo koji oblik jednostranog priznanja jednostavno glasi - Kosovo ostaje pokrajina unutar Srbije“, rekao je on.
„Dosadašnja Vlada intenzivno je sarađivala sa Rusijom na formulisanju usaglašene politike za Kosmet. Rusija je jasno saopštila da je za nju neprihvatljiva nova Rezolucija SB koja ne bi potvrdila suverenitet Srbije“, rekao je on.
Koštunica je naveo da je uspešno okončanje saradanje sa Hagom neposredno vezano za evropske integracije.
„Postoji saglasnost da se moraju preduzeti sve mere kako bi se u najkraćem roku okončala saradnja s Hagom. U tom cilju postignut je dogovor da se odmah formira Savet za nacionalnu bezbednost koji će koordinirati rad svih obaveštajnih službi“, naglasio je Koštunica. On je istakao i da je nesporan stav da proces pridruživanja Srbije EU ni u kojem slučaju ne može biti kompenzacija za bilo kakve ustupke kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije.

Jovanović: Vlada zaslužuje šansu
Reagujući na ekspoze Koštunice šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić pozvao je premijera da kaže šta će učiniti ako dođe do priznavanja nezavisnosti Kosova i da objasni kako može biti prioritet Srbije saradnja sa EU i SAD kada će oni biti prvi koji će priznati nezavisnost Kosova. „Građani Srbije trebalo bi da znaju da danas dobijaju marionetsku vladu“, rekao je Nikolić.
Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović ocenio je da nova Vlada neće biti ni demokratska ni reformska ni evropska, ali da će je podržavati i sarađivati u promeni njenog političkog kursa. On je i rekao da Koštuničina vlada zaslužuje šansu „zato što je jedino moguća“. Lider LDP je ocenio da je završetak saradnje sa Hagom suština transformacije srpskog društva. Vladan Batić rekao je da buduća vlada neće biti dugog veka, i nazvao je „otpisanima“. „Neće se naljutiti gospodin Voja Brajović, ali on je ovde jedini autentični lik iz te serije“, zaključio je Batić.

Novi zakoni
Kao jedan od prvih zadataka Koštunica je najavio pripremu zakona kojima se uređuju odbrana, Vojska i spoljni poslovi. „Preko je potrebno i da se zakonski konkretizuje ustavno pravilo prema kome rad službi bezbednosti kontroliše Skupština“, naveo je mandatar.
Takođe je najavio usvajanje zakona kojim se uređuju položaj predsednika Republike i izbori za predsednika Republike, lokalna samouprava i lokalni izbori. Koštunica je najavio okončavanje procesa restrukturiranja u velikim sistemima, kao što su NIS, Železnica, EPS i JAT.

---

U novoj vladi neki ministri samo promenili fotelje
Stručnjaci za sve
Autor: Ž. Jevtić | 16.05.2007 - 10:01

Ima li ikakvih suštinski dodirnih tačaka između energetike i vere ili odnosa sa Nato i sporta? U Srbiji ima: povezuje ih stranački interes. Po ovom kriterijumu sastavljana je, delom, i nova Vlada Srbije koja u svom sastavu, kako za „Blic“ ocenjuju politički analitičari, sada ima i stručnjake za sve.

Nekoliko ministara iz prošle vlade dobilo je funkcije i u ovoj novoj. Međutim, niko nije ostao u istom ministarstvu da nastavi, kako su često pojašnjavani dometi ministara, uspešne reforme. Tako će se bivši ministar za energetiku i rudarstvo Radomir Naumov, dok traje ova nova vlada, baviti verama i verskim zajednicama. Magistar hemije Aleksandar Popović u prošlom mandatu bavio se naukom i zaštitom životne sredine, a sada je na redu energetika. Snežana Marković-Samardžić, dosadašnji pomoćnik ministra odbrane, zadužena je za omladinu i sport. Još jedan ministar promenio je fotelju: ministar za državnu upravu Zoran Lončar, inače docent za ustavno pravo, postaće ministar prosvete.
- Sve je to odraz prevelike uloge partija u rukovođenju državom. Upravo u ovakvom izboru novih ministara ogleda se velika politizacija državne uprave jer ljudi koji nisu stručnjaci dolaze na rukovodeća mesta. Uzimam samo kao jedan od primera prelaz sa energetike na vere, ali time se pokazuje da su naši ministri stručnjaci za sve. Ili, ništa. A zapravo su tu na tim položajima zbog vertikalne strukture unutar političkih partija - kaže za „Blic“ magistar pravnih nauka i urednik „Srpske pravne revije“ Vladimir Todorić.

A koliko je to loše ili dobro? Todorić ocenjuje - loše.
- Jer otuda nijedan ministar ne zastupa interese resora kojim se bavi, nego su to interesi stranke kojoj pripada. Ministar životne sredine više je tokom tog svog mandata vodio računa o naftnoj industriji nego o zagađenom Pančevu, pa je izgleda zbog toga napredovao do energetike - dodaje Todorić.
Izbor pojedinih ministara tako je sasvim logična stvar jer se u Srbiji odlučuje na osnovu partijske podobnosti.
- Iz žestokih unutarpartijskih borbi vidljivo je da u njima ne postoji demokratska procedura izbora, već sve zavisi od principa koliko si blizak šefu ili interesnim grupama bliskim njemu. To znači da je u Srbiji kriterijum za stručnjake još uži jer se sve svodi na šefa partije - kaže Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.
Sa sociološkog aspekta, ovaj fenomen srpske vlade - stručnjaci za sve, sociolog Ratko Božović naziva „zbrdozdolasti“.
- Stranačka svest nikada ne bi trebalo da bude iznad stručnosti i građanskog identiteta. Međutim, mnogi se prihvataju onoga u čemu nisu kompetentni i kod nas jeste dominantno da imamo stranačke podanike. U Srbiji se ništa ne dešava selekcijom i razložnim posmatranjem, ni po babu ni po stričevima, niti konceptom i idejom saglasja. Potisnuti su stručnost, znanje i moral, a bez te dimenzije nema ni odgovornosti - kaže Ratko Božović.


Kako je u Evropi
U većini evropskih država je drugačije. Tamo partije, ako treba, dovode stručnjake da vode resore u vreme njihovih vlada, a oni možda posle i postanu članovi te stranke.
- Naše partije moraju da od zapadnih demokratija nauče da sa jedne strane nagrađuju svoje lojalne aktiviste, a sa druge da izađu sa jakom stručnom ekipom jer javnost ne interesuje da li je neko dobar aktivista - ističe politički analitičar Milan Nikolić.

---

Koštunica zadovoljan jer je Srbija dobila stabilnu vladu
Autor: Beta | 16.05.2007 - 09:35

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izrazio je zadovoljstvo što je Srbija u utorak uveče dobila stabilnu vladu na osnovu programskih principa o kojima su se složile Demokratska stranke, Demokratska stranka Srbije i G17 plus.
"Srbiji je potrebna stabilnost, a nje nema bez stabilne vlade i uveren sam da sa ovom vladom nalazimo na putu koji joj garantuje dalji razvoj", kazao je Koštunica novinarima u Skupštini Srbije nakon izbora Vlade.
On je ocenio da Srbiju čeka iskušenje kada je u pitanju budući status Kosova i Metohije i dodao da će se, uz pomoć nove Vlade, poštovati Povelja UN.
Koštunica je ocenio da je ono što daje stabilnost Srbiji zaokruživanje konstituisanja svih institucija.
Prema njegovim rečima, Srbija je pokazala zapažen razvoj i prošle i pretrpošle godine i izdvojila se kao lider u brzini reformi na Balkanu.
Premijer je naveo da je vlada potrebna i zbog pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU i da je uveren da će taj proces biti nastavljen.
Koštunica je zaključio da izborom nove Vlade Srbija dobija stabilnost i razvoj.

---

Usvojen Zakon o ministarstvima u načelu
Autor: Beta | 15.05.2007 - 16:40

Skupština Srbije usvojila je danas u načelu Zakon o ministarstvima, po kojem je utvrđeno da Vlada Srbije ima 22 ministarstava.
Za zakon je glasao 131 poslanik, protiv je bilo 106, uzdržanih je bilo četvoro, a nije glasalo petoro od ukupno 246 prisutnih.
Trenutno se poslanici izjašnjavaju o amandmanima. Inače, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić izjavio je da su predlagači zakona o ministarstvima prihvatili amandman kojim je predviđeno da ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu osim registra nacionalnih saveta manjina, vodi računa i o njihovom izboru. Taj amandman podneli su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara Laslo Varga, Andrea Galgo-Ferenci i Balint Pastor.
Aligrudić je rekao da je prihvaćen i amandman poslanika G17 plus Miloljuba Albijanića kojim se otklanja preklapanje nadležnosti u oblasti turizma između Ministarstva trgovine i usluga i Ministartsva ekonomije i regionalnog razvoja.
Prema rečima Aligrudića, ostali amandmani nisu prihvaćeni. Na zakon o ministarstvima bilo je podneto više od 90 amandmana.

Pet poslanika podnose ostavke zbog ministarskih funkcija

Pet poslanika Skupštine Srbije koji su i kandidati za ministre u novoj vladi treba da podnesu ostavke na poslaničke funkcije večeras odmah po polaganju zakletve, nakon izbora vlade.
Prema Ustavu Srbije, mandat vlade počinje da teče danom polaganja zakletve pred Skupštinom, a funkcije člana vlade i poslanika su nespojive. Član vlade ne može istovremeno da bude i poslanik ili odbornik, niti član pokrajinske i lokalne izvršne vlasti.
Odmah po polaganju zakletve, ostavke na poslaničke mandate treba da podnesu Božidar Đelić, Dragan Šutanovac, Dušan Petrović i Milan Marković iz Demokratske stranke i Mlađan Dinkić iz G17 plus.
To znači da će oni glasati za izbor nove vlade, čiji će biti članovi. Skupština Srbije glasa istovremeno o programu, izboru predsednika i članova vlade.


Izvor: Blic

U Demokratskoj stranci se vodila velika rasprava o kandidatima za ministre
Novi ministar finansija učestvovao u 88 sumnjivih privatizacija
Autor: Lj. Begenišić | 16.05.2007 - 09:39

Borba koja je vođena između stranaka demokratskog bloka oko toga kome će pripasti Ministarstvo finansija, preselila se u Demokratsku stranku od momenta kada je odlučeno da taj resor pripadne demokratama. Naime, na prekjučerašnjoj sednici Predsedništava DS odlučeno je da novi ministar finansija bude Mirko Cvetković, iako se kao najozbiljniji kandidat pominjao najpre Božidar Đelić, a kada je postalo izvesno da on to neće biti, kao najizvesnije rešenje pojavilo se ime Milice Bisić.
Bisićeva je bila pomoćnik ministra finansija kada je na čelu tog resora bio Đelić i direktorka Poreske uprave Republike Srpske. Verovatno je zato Đelić i predložio stranačkom rukovodstvu za novog ministra finansija.
Međutim, svog kandidata imao je i Aleksandar Vlahović. On je predložio Mirka Cvetkovića, koji je i izabran na tu funkciju. Cvetković je bio Vlahovićev pomoćnik u vreme kada je bio ministar privrede i privatizacije, a nakon toga bio je i direktor Agencije za privatizaciju.
Tako je, kažu poznavaoci prilika u stranci, Vlahović odneo pobedu nad Đelićem, a na neki način pobednik je i lider G17 plus Mlađan Dinkić, koji je u odličnim odnosima sa Vlahovićem, a opšte je poznato u kako je lošim odnosima sa samim Đelićem. Neslaganja između Đelića i Vlahovića poznata su odranije, a u otvoreni sukob oni su ušli na Biznis forumu koji je pre dva meseca održan na Kopaoniku, kada su u oštroj diskusiji izneli potpuno oprečne stavove o tome šta je u našoj ekonomiji urađeno prošle godine i kojim putem treba dalje da se ide.
Đelić juče nije želeo da komentariše odluke Predsedništva svoje stranke. On je za naš list samo kratko rekao da je razgovarano o više kandidata i da su članovi Predsedništva izglasali da ministar bude Mirko Cvetković.
Milica Bisić kaže za „Blic“ da joj je drago što je bila jedan od kandidata za tu funkciju.
- Lepo je što sam uopšte bila kandidat. Međutim, izabran je drugi čovek koji je korektan - rekla je ona za „Blic“.

Sukob interesa
Novi ministar finansija Mirko Cvetković u vreme dok je bio direktor Agencije za privatizaciju optuživan je za sukob interesa jer je istovremeno radio i kao izvršni direktor konsultantske kuće „Ces Mekon“.
- Cvetković je bio u izričitom sukobu interesa. Bio je direktor Agencije za privatizaciju i „Ces Mekona“, firme koju je Agencija često angažovala za konsultantske usluge - kaže za „Blic“ Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Ona podseća da je u vreme kada je Cvetković bio na čelu Agencije, Savet saopštio da su postojale neregularnosti prilikom privatizacije 88 firmi, te da je kasniji razvoj događaja pokazao da su bili u pravu.
- Ovo pokazuje da će odnos nove vlade prema korupciji biti isti. Očito nema ozbiljnih namera da se tu nešto menja - kaže Barać.
Ona podseća da je firma „Seme“ prodata kao poslovni prostor „Astra simitu“ Bogoljuba Karića.
Od Milice Bisić se navodno odustalo zato što je, u vreme kada je bila Đelićev zamenik, vodila ceo posao oko vraćanja novca od ekstraprofita Bogoljubu Kariću.
Što se tiče ostalih resora koji su pripali DS, najveća nepoznanica bilo je ko će biti ministar telekomunikacija. Na to mesto predložena je Aleksandra Smiljanić, docent na Elektrotehničkom fakultetu.

Iznenađenje
Izbor glumca Vojislava Brajovića za ministra kulture takođe je mnoge iznenadio, jer su se u javnosti pominjale kulturolog Zorica Tomić i potpredsednica DS, književnica Vida Ognjenović. Međutim, kako saznajemo, Vida Ognjenović nije zvanično predlagana, a Zorica Tomić je odustala.
- Nuđeno mi je da budem ministar kulture, ali sam ipak odustala jer sam ocenila da bi bilo bolje da to u ovom trenutku ne prihvatim - izjavila je za „Blic“ Zorica Tomić.
Inače, Predsedništvo DS je predložilo Božidara Đelića za potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije, Dragana Šutanovca za ministra odbrane, Vuka Jeremića za ministra spoljnih poslova, Dušana Petrovića za ministra pravde, Slobodana Milosavljevića za ministra poljoprivrede. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku vodiće Rasim Ljajić, a resor državne uprave i lokalne samouprave - Milan Marković. Za ministra ekologije predložen je Saša Dragin, dijaspore - Milica Čubrilo, a ministar bez portfelja i koordinator NIP biće Dragan Đilas.

Poslednji predloženi kandidati za ministre

   Mirko Cvetković, ministar finansija (DS)
Rođen je 1950. godine u Zaječaru. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radio je u Rudarskom i Ekonomskom institutu, a zatim kao konsultant u konsultantskoj agenciji „Ces Mekon“. Od 2001. radio je kao zamenik ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju. U periodu 2003-2004. obavljao je funkciju direktora Agencije za privatizaciju. Radio je i kao eksterni konsultant za Svetsku banku na većem broju projekata u Pakistanu, Indiji i Turskoj. Govori engleski jezik. Oženjen je, otac dvoje dece.

   Dr Saša Dragin, ministar za zaštitu životne sredine (DS)
Rođen je 10. juna 1976. u Somboru. Završio je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu gde je i diplomirao iz oblasti molekularne genetike domaćih životinja. Poslednje četiri godine radi kao asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Radio je u laboratorijama i institutima u SAD i Slovačkoj. Od 2005. godine obavlja poslove zamenika sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. Osvajač je medalja sa prvenstva Balkana i Mediterana u skijanju na vodi. Govori engleski, služi se slovačkim i nemačkim. Oženjen je.

   Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo (DS)
Rođena je 12. juna 1970. u Beogradu. Diplomirala je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a magistrirala i doktorirala elektrotehniku na Univerzitetu Prinston u Sjedinjenim Američkim Državama 1996. i 1999. godine. Radi kao docent na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i kao pridruženi profesor na Politehničkom univerzitetu u Njujorku i Univerzitetu Stoni Bruk u Njujorku. Vodi projekat Ministarstva nauke i zaštite životne sredine „Implementacija kontrolera internet rutera“. Radila je u istraživačkim AT&T laboratorijama od 1999. do 2004. Autor je brojnih radova na konferencijama i u časopisima. Ima sedam US patenata i dve patent-aplikacije, koji su patentirani i u Evropi, Japanu i Kini.

   Vojislav Brajović, ministar kulture (DS)
Rođen je 11 maja 1949. u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu, a zatim je 1979. godine diplomirao na FDU u Beogradu. Stalni je član JDP-a od 1969. a kao gost igra na scenama Zvezdare teatra, Ateljea 212, Beogradskog dramskog, Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Crnogorskog narodnog pozorišta, Grada teatra u Budvi. Igrao je u više od 30 filmova i snimio nekoliko stotina TV serija i drama. Dobitnik je tri Sterijine nagrade za glumu, godišnje nagrade Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, kao i brojnih drugih nagrada. Govori engleski jezik. Oženjen je i ima troje dece.
- Smatram neumesnim da se objavljuje bilo šta o tome, ili da ja dajem nekakve izjave pre zvaničnog saopštenja Vlade. Mene je predložio predsednik, mesto mi je ponuđeno i ja sam ga prihvatio. Naravno, neću napuštati svoju profesiju. A mesto ministra kulture vidim kao servis kreativnim idejama i pojedincima, a ne kao neku upravu ili vlast - rekao je Brajović za „Blic“.

Izvor: Blic

ministri su prava katastrofa, osim Aleksandra Smiljanić (Ministarstvo telekomunikacija i informatičkog društva) koja ima ubedljivu biografiju. Sta Sutanovac trazi u ministarstvu odbrane, osim da unisti jos to malo "vojske", sto name je ostalo. A sta Djilas treba da bude, to nikome nije jasno!!
Radikali su sinoc dobili sigurno jos koji procenat glasaca.

slazem se za Aleksandru, i Voja Brajovic se cini kao dobar ministar kulture. Sigurno bolji od Kojadina.

O ministru finansija je vec dosta toga receno, iako covek nije ni otisao na posao.

Vuk Jeremic je poseban slucaj. Decko koji se nikada nije bavio diplomatijom, 32 godine, bio u podmlatku SPS!

Njegov tata je bio zamenik Dragana Tomica (secate se tog lika) u NIS-u. Navatao se para i poslao sina na studije u Englesku. Valjda je prvo zavrsio fiziku, a onda na preporuku Tadica studirao drzavnu upravu. Nekako zavrsio i vratio se. Sem savetovanja ovo mu je prvi pravi posao.

a то је баш тешко и бити 
па није ни Свилановић и ето видите како смо прошли.
мислио сам да је она Живковићева влада најгора у исорији,али ова ју је надмашила,па заједно ће да седе Јочић,Шуле,Динкић,Ђелић,Веља,Ђилас,Милосављевић и Бубало...............

Јеремић је још један дебилан потез наших политичких елита у последњих 17 година.

nije valjda mladi sps-ovac?

i iskreno ova resenja za mesto finansija mi se uopste ne svidjaju!