Focke-Wulf Fw 200 (Condor) :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Još malo priče o Kondoru: Smile

"Samo slučajnim sticajem okolnosti, došao je Focke-Wulf FW 200 u priliku da se pokaže tako moćnim oružjem u pohodu Nemačke protiv savezničkog brodovlja, jer je taj avion bio konstruisan kao komercijalni transporter. Condor je bio rezultat diskusije između kompanije Deutsche Lufthansa i Dr. Kurta Tanka iz Focke-Wulfa. Fw 200V1 je prvi put poleteo jula 1937. i uskoro su sledila još dva prototipa. Treći prototip je postao Hitlerov lični avion. Sledeća Fw 200A serija koristila se pretežno u eksperimentalne svrhe, i u toku 1938. izvršeno je nekoliko zapaženih daljinskih letova s mašinama te serije. U jesen 1938. pojavila se serija Fw 200B sa karakteristikama veće nosivosti i motorom BMV 132 umesto Pratt & Whitney Hornett motora, kod ranijih serija. U vreme rata je B seriju preuzeo Luftwaffe.
U toku 1938. pokazala je Carska japanska mornarica interesovanje za jednu verziju Fw 200 za daljinska pomorska izviđanja i FW 200 V10 bio je prepravljen po japanskim specifikacijama ali nikada nije pušten u proizvodnju. Kad je 1939. izbio rat, Luftwaffe se našla bez aviona te kategorije, jer Heinkel He 77 još nije bio ispitan. Stoga je Focke-Wulf predložio varijantu Fw 200 V10 koja bi odgovarala toj nameni. Luftwaffe se vrlo zainteresovao za tu ideju, koja je dobila oznaku Fw 200C. Poput japanske verzije Fw 200C je odlikovala dugačka gondola ispod trupa, za potrebnu izviđačku opremu, a imala je i poboljšana kućišta motora i noge glavnog stajnog trapa sa po dva točka. Prvih nekoliko mašina serije C bili su prerađeni avioni serije B , koja se već proizvodila ali dovršeni su bez naoružanja, kao transporteri. Kasniji avioni bili su isporučivani s lakim defanzivnim naoružanjem i nosačima bombi za osrednji ofanzivni tovar. Mašine su se isporučivale za I Gruppe, Kampfgeschwader 40 jedinicu koja će postati glavni korisnik aviona Condor u proleće 1940. Avgusta i septembra 1940. ta je jedinica potopila više od 90.000 tona brodovlja. Pretproizvodnja serije Fw 200C-O zamišljena je u proizvodnom procesu sa Fw 200C-1, koji je za razliku od ranijih mašina, imao trbušnu gondolu. Ona je nosila jedan top i jedan mitraljez kao i cementnu bombu unutar gondole, koja je služila za proveravanje tačnosti bombarderske nišanske sprave pre nego što se upotrebe četiri razorne bombe nošene spolja. Takođe je i prednji levi tornjić zamenjem uzdignutom kupolom, još uvek opremljenom istim lakim mitraljezom.
Sledeći model Condora bio je Fw 200 C-2, s poboljšanim kućištem motora kako bi se smanjio otpor tovara pri nošenje bombi pod krilima, kao i sa boljim nosačima bombi. Fw 200 C-2 bio je samo pomoć za nuždu, do isporuke prvih Fw 200 C-3 aviona, koji je bio zamišljen kao konačan model.
Fw 200 C-3 je imao znatno ojačan trup i krila, jer su se ti delovi pokazali daleko preslabim za ratne operacije. Povećan je i tovar bombi i defanzivno naoružanje: prednji leđnji tornjić s topom (kod Fw 200 C-3 , kasnije zamnjen bolje aerodinamički oblikovanom kupolom s jednim mitraljezom kalibra 13.1 mm - kod Fw 200 C-3/U3), pored dva fiksno ugrađena mitraljeza i boljeg naoružanja u gondoli. ( Kod modifikacije "U2" dodana je u nosu trbušne gondole bombarderska nišanska sprava "Lotfernrohr 7D" čime je povećana tačnost bombardovanja s visine reda 3000 m. Zbog ugrađivanja nove nišanske sprave, morao se u trbušnoj gondoli smešteni top od 20 mm, zameniti mitraljezom od 13.1 mm)
Fw 200 C-4 bio je proizveden u većem broju od bilo kog drugog modela, a razlikovao se od C-3 time, što je bio opremljen jednom varijantom radarskog uređaja za pronalaženje ciljeva na vodi. Zadni model Condora bio je Fw 200 C-8, konstruisan za nošenje dirigovanog projektila Henschel Hs 293A. Drugim Condorima adaptiranim za nošenje tog oružja oznaka je bila promenjena u Fw 200 C-6.
Sve u svemu, Condor se pokazao veoma uspešnim. Utoliko pre jer je avion bio prvobitno zamišljen za civilnu namenu. Slabost trupa i krila nikada nije bila potpuno uklonjena i budući da njegova osnovna nemena nisu bile intenzivne ratne operacije, njegova je operativna spremnost uvek bila niska, obično daleko ispod 50%, upoređujući sa avionima bilo koje druge jedinice. "

/Christopher Chant "II Svetski rat - Avioni"/