Iako je danas većini ostavljena mogućnost da sami biraju partnera i zaljubljuju se, priličan broj se, uprkos svojoj pogodnosti, u tome ne snalazi baš najbolje. Na to ukazuju uspešni i potvrđeni ljudi koji, u godinama kada bi uveliko trebalo da imaju porodice, ostaju sami. Kažu, nenamerno, jer bi rado da podele život s nekim, ali im se taj neko ne dešava... Zašto se ljudi u zrelijim godinama teže zaljubljuju i odlučuju na zajednički život s partnerom? Pre svega zato što su deo emocija potrošili u trci za karijerom, novcem i nizom drugih materijalnih dostignuća koje im je nametnulo savremeno društvo. Za iskrenu emocionalnu razmenu ostalo je malo, ili gotovo ništa, zbog čega je izostalo i uklapanje u vršnjačku grupu, zaljubljivanje i osnivanje porodice.

Kada to uvide, shvate i svoje propuste, koji se ne mogu ispraviti. U zrelim godinama su zahtevniji u svakom smislu reči, pa i u očekivanju od partnera. Da li je moguće da se ipak zaljube? Naravno. S tim što treba znati da nema znaka jednakosti između zaljubljivanja i seksualne privlačnosti. Zaljubljivanje je više od toga. Ozbiljan ljubavnik je više od prijatelja, osoba koja nam se sviđa i s kojom ostvarujemo onu neobjašnjivu "hemiju". Ljudi se spajaju iz potrebe da budu voljeni. Oni koji čekaju iz nekog razloga nisu u stanju da otvoreno i direktno zatraže upravo to što im treba, već ostaju zarobljeni u konfliktu između "htenja i smenja", ljuti i frustrirani, najčešće iznova razočarani, povređeni ili odbačeni. To je zato što svako od njih želi kroz zaljubljivanje da oživi ili ispuni neku davnašnju želju.

A realnost često ume da bude surovo različita u mogućnostima za odigravanje takvih scenarija. Jedini recept za ovladavanje veštinom ulaženja u partnerske veze i njihovo održavanje predstavlja otvorenost za nove kontakte uprkos svim ranijim iskustvima.


Izvor: Krstarica