FK Novi Pazar :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

Interju: Igor Pavlovic:

Igor Pavlovic - Nigde nema navijača kao u Novom Pazaru

Igrao se dvadeset peti minut prve ovogodišnje prvenstvene utakmice koju su fudbaleri „Novog Pazara“ igrali pred svojom publikom, kada je trener Saša Štrbac nezadovoljan igrom svojih izabranika, pre svega napadača, ali i rezultatom, jer je „Teleoptik“ imao prednost od jednog gola, u igru uveo stasitog1,95 cm visokog momka.

Kada je zvanični spiker izgovorio ime Igor Pavlović, prolomio se gromki aplauz 5000 gledalaca. Pavlović je jedno od najzvučnijih pojačanja u letnjem prelaznom roku, tada još nespreman za napore koje iziskuje devedesetominutna fudbalska predstava. Aplauz od tog trenutka bio je sve jači i jači. Robusni centarfor bilo na kojem delu terena da je primio loptu izazivao je uzbuđenje u gledalištu i paniku u zemunskoj odbrani. Nije mu se posrećilo da se u debitanskoj utakmici, a bilo je prilika, upiše u listu strelaca. Propušteno je nadoknadio sedam dana kasnije u Somboru, potom i u Novom Pazaru u duelu sa apatinskom „Mladošću“. Trenutno sa tri postignuta gola deli, sa još trojicom fudbalera, vodeću poziciju na listi najboljih strelaca Prve lige. Svaki dinar uložen u njega već se isplaćuje.

Još kao dečaćić igrao je najkvalitetniju kadetsku ligu Srbije u dresu „Jedinstva“ iz Paraćina. Dvadesetčetvorogodišnji Jagodinac iza sebe ima odličnu sezonu u Superligi, u kojoj je branio boje „Jagodine“. Pre toga bio je najbolji strelac kluba iz rodnog grada u Srpskoj i Prvoj ligi. Oba puta „Jagodina“ je bodovnu trku završila na čelu tabele, a on sa ukupno 35 golova bio ubedljivo najbolji strelac svoje ekipe i prvenstava. Igrao je i u kruševačkom „Napretku“ kada se ovaj klub takmičio u Drugoj ligi. Da li je potrebno reći da je i tamo bio najbolji strelac ekipe i lige? Samo na prvi pogled deluje sporo. Neverovatno je brz sa loptom u nogama. Potreban mu je samo delić slobodnog prostora i tada razorna desnica po pravilu pronalazi deo gola koji protivnički golman ne može da pokrije. Novopazarska publika oduvek je volela fudbalere, a takvih dugo nije bilo, koji su u stanju da pošalju projektil sa 30 i više metara koji završava u mreži. Dlanovi navijača, više od dve godine služili su isključivo za držanje semenki. Danas su crveni od aplauza namenjenih fudbalerima, a za sada najčešće nagrađivan je baš on, Igor Pavlović. Između ostalog i zbog njegovih poteza treninzi fudbalera Novog Pazara posećeniji su od utakmica većine superligaša. Fudbalski bombarder lagano osvaja sve simpatije novopazarske publike.

Za mnoge poznavaoce fudbalskih prilike prilično iznenađujući bio je vaš prelazak u Novi Pazar?

-Zaista sam imao nebrojeno mnogo ponuda za nastavak fudbalske karijere. Bio sam u poljskom ligašu „Visli“ iz Ploka. Usledila je povreda koja me je onemogućila da uspešno započnem inostranu karijeru. Nakon te epizode mogao sam da biram u kojoj sredini ću nastaviti svoj fudbalski put. Ono što su obećavali budimpeštanski „Honved“ i skopska „Makedonija“ Đorča Petrova nije mi izgledalo dovoljno ozbiljno. Superligaš „Smederevo“ takođe je želeo da me vidi u svojim redovima. Međutim, nijednog trenutka nisam se dvoumio kada je stigao poziv iz „Novog Pazara“. Poznata mi je tradicija koju fudbal ima u ovom gradu. Znam sam da je to prava fudbalska sredina. Želeo sam da igram pred ispunjenim tribinama s kojih te navijači nose tokom svih devedeset minuta. Nije bilo potrebno da prođe mnogo vremena da bi se uverio u priče o novopazarskoj publici. Utisak koji sam stekao rečima je neizreciv. Jednostavno uživam za vreme igre. Znao sam da su rezultati tima poslednjih godina bili ispod renomea koji klub uživa u zemlji. Ubeđen sam da od „Novog Pazara“ u ovom trenutku ne postoji kvalitetniji tim u ligi. Ne obećavam Superligu, ali ako uprava bude ispratila vrednost koju imamo nije nerealno da po završetku sezone „Novi Pazar“ slavi. Povreda me je onemogućila da početak sezone dočekam najspremniji. Od utakmice sa „Teleoptikom“ živim za svaki sledeći susret sa novopazarskom publikom. Nije fraza, nigde nisam video da te publika nosi svih devedeset minuta. To se odnosi ne samo na najvatrenije navijače, već na sve koji su prisutni na stadionu. Kvalitet, plus publika, plus drugarstvo koje nas krasi ne verujem da mogu doneti išta drugo, osim uspeh. Nas kojismo ovog leta stigli u „Novi Pazar“ sjajno su prihvatili „starosedeoci“, družimo se i van terena sa Kučom, Gurdijeljcem, Cakovićem i ostalima.

Može li se već sada napraviti neko poređenje između fudbalske Jagodine i Novog Pazara, između Super i Prve lige?

- Superliga jeste kvalitetnija. Međutim, ovo takmičenje ne zaostaje mnogo za najvišim rangom. Ispunio sam neki svoj dečački san. „Zvezdi“ sam dao dva gola, isto toliko i „Partizanu“, to je neopisiv osećaj. Što se tiče navijača, navija se i u Jagodini. Kada smo igrali odlučujuće utakmice za ulazak u Superligu stadion je bio ispunjen. Tako je bilo i na utakmicama sa „Zvezdom“ i „Partizanom“. Na ostalim mečevima to nije bio slučaj. Navijalo se bučno tokom čitavog toka utakmica sa dva naša najbolja kluba. U ostalim susretima huk sa tribina čuo bi se uglavnom prilikom postizanja golova. U tom primeru Novi Pazar je nedostižan. Ovde se navija sve vreme i u duelima sa svim ekipama. Prosto je neverovatno da se jedan klub toliko voli. Ove godine biću zadovoljan da lopta, posle mojih udaraca, pogodi mrežu taman onoliko puta koliko je dovoljno za ulazak „Novog Pazara“ u elitu našeg fudbala. Ovaj grad ne da treba, on mora da ima klub u najjačoj ligi. Vi i ne naslućujete koliko fudbalera sanja da igra u ovakvom ambijentu. Moj izbor je bio pravi, pogodio sam i klub i sredinu.

Dobri rezultati „Novog Pazara“ izbacili su u prvi plan i interesovanje drugih klubova za pojedine fudbalere ovog kluba. Da li je istina da se već nalazite na listi želja nekih domaćih i inostranih klubova?

- Bio bih neiskren ako bi rekao da nema interesovanja. Moja želja je da se u Novom Pazaru zadržim što duže. Fudbalski menadžeri posebno budno prate igre timova koji se visoko kotiraju u nekoj ligi. Ne želim da ovo bude samo jedna prolazna stanica na mom fudbalskom putu. Mojoj sreći ne bi bilo kraja kada bih sa mojim novim klubom ostvario san koji se zove Superliga. Ako uzmemo u obzir samo igrački kadar to nije nemoguća misija. Voleo bih da me Novi Pazar pamti i kad odem iz ovog grada. Za sad me pamte samo pojedini fudbaleri, jer sam igrajući za „Jagodinu“ dao gol „Novom Pazaru“, sa nekih 30- tak metara, u pobedi mog bivšeg nad sadašnjim klubom od 3 : 0. Takvih golova biće, obećavam, u mreži protivnika „Novog Pazara“ sve više i više. Odlično se dopunjujem sa svojim saigračem iz „Jagodine“, a i sada klupskim drugom u „Novom Pazaru“, Milošem Stojanovićem. Mnogo mi znači njegovo prisustvo na terenu, znam da i on misli isto kao i ja. Uskoro ćemo svi disati istim plućima i na terenu, kao što je to slučaj i van terena.

Prvi put sarađujete sa trenerom Sašom Štrpcem. Kakvi su prvi utisci?

- Ništa novo neću reći ako vam kažem da se od svakog trenera nauči nešto novo. Po onome što sam do sada video biće tako i u ovom slučaju. Sa sadašnjim šefom ne samo ja već i ostali fudbaleri imamo odličan odnos i na terenu, kao i van terena. Dakle, između nas je zaista odlična komunikacija. Uostalom na njegov poziv sam i došao u „Novi Pazar“. Nikada nisam imao nijedan problem sa trenerima, a radio sam sa značajnim imenima našeg fudbala, poput: Vitomira Dimitrijevića, Miljojka Gošića, Jovice Škora, Mladena Dodića... Nema razloga da drugačije bude ni kada je sadašnja saradnja u pitanju.

Interesovanje za Vas naglo je poraslo od trenutka kada ste zvanično postali fudbaler sa najjačim šutom u zemlji.

- Mnogo sam rada utrošio kako bi usavršio svoj udarac. To je jedno od najjačih fudbalskih oružja kojim raspolažem, ali ne i jedino. Recimo, udarac glavom mi nije bio jača strana, a eto u Somboru sam na taj način poslao loptu u mrežu. Pomoćni stadion „Crvene zvezde“ ostaće mi u trajnoj uspomeni. Aparati su izmerili da posedujem najjači udarac u zemlji. Ali, to mi ništa ne bi značilo da tu titulu nisam potvrdio i na nekoliko prvenstvenih utakmica. Moj poznanik iz „Napretka“, sadašnji golman „Crvene zvezde“ Saša Stamenković, dugo je imao zvanično najjači šut u ligi, brzina kojom je lopta ušla u mrežu posle njegovog udarca iznosila je 132 kilometara na sat. Uspeo sam da ga nadmašim za četiri kilometra. Precizna mašina izmerila je da je lopta koju sam poslao u mrežu išla brzinom od 136 kilometara na sat. To nije slučajnost jer sam se potrudio da istom silinom pošaljem loptu tamo gde treba u dva navrata. Jedino je golman „Partizana“ Mladen Božović uspeo da mi se približi šutirajući 134 kilometara.

Sandzak-sport