Ja sam bio na par zvezdinih gostovanja u Kuli i nisam video te famozne "navijace". 2000 haha, mozda ih je dvoje-ti i tvoj ortak!! i jos njih 1998 u tvojoj glavi

E, ovo se zove inteligentna konverzacija.

Prvo razgraniči u glavi pojmove:

1) navijač (uvek uz klub, sve za klub, klub mu je jedan od osnovnih postulata života, prema njegovom raspoloženju te subote možeš zaključiti kako je tim za koji navija igrao, svoj raspored meri prema rasporedu šampionata, puca mu za "koreografije" bitno mu je samo da tim pobedi). E, tu se i ja ubrajam, kao i još 2000 ljudi koji podržavaju isti klub.

2) simpatizer (dolazi da gleda "lepotu fudbala", ne živcira se previše, neće doći ako na TV ima neka utakmica Primere, rado će pohvaliti protivnika, na stadionu uglavnom ubija vreme, navraća retko, podložan je medijskim manipulacijama)


3) huligan (sociopata, alkos, narkoman, koga tako boli uvo za klub, ide na utkmice da se našljoka i eventualno pobije sa nekim-jer apstinencija izaziva agresiju, verbalnu ili fizičku)

4) pozer (pola juga, pola severa, hteo bi da bude huligan, no nikad nije spreman da preduzme nešto po tom pitanju, puca mu za tim bitno je da pronese novu šulju i da namesti finu zurku+ribe koje dolaze da bi ovlažile na svoje favorite).

Izvoli se naći.

Nikad gore!


Kula je u neverici.

Šta se to desilo sa onim blistavim Hajdukom, koji je proletos razmontirao "Parni valjak" rušio prepreke redom, uspeo da iz donjeg dela tabele dodje na evropsko mesto i u istoj toj Evropi letos ostavio izuzetan utisak deklasiravši jednog bivšeg učesnika Lige šampiona, jedan Maribor.

Nisu imale pristalice bele boje snage za zvižduke, nije 800 upornih Kuljana moglo da prepozna svoju ekipu, tim koji u subotu nije imao dušu, taktiku, snage, želje, znanja, borbenosti, nekoliko ključnih pojedinaca-tim amaterske igre, bez amaterske želje. Najprikladnija reakcija je bila-sesti i plakati.

Ni najstariji zaljubljenici u fudbal iz srca Bačke ne pamte goru, bezvoljniju, anarhičniju, apatičniju partiju svog tima od ulaska u 1. ligu, sada već davne 1992. godine.

Djuričićevo neiznalaženje rešenja u situacijama kada su se mogle praviti kontre, Bulatovićev bezobrazluk pomešan sa potpunim izostankom razuma u igri, Habenšusova rana povreda, Bogićeva najgora partija u karijeri, Pavićevićev težak premor uz neobjašnjive početničke greške, Stanićeva prepotentnost miksovana sa nulom zalaganja i nulom fudbalskog znanja, Fejsina preforsiranost, Jovanovićevo odsustvo bilo kakvog rezona, umeća, profesionalnosti, Komazecova rovitost bez tehničkog umeća uz šokantne početničke nedostatke (užasno "primanje" lopte), Perićeva sporost, indolentnost uz takođe katastrofalnu tehničku partiju i potpuno neosnovanu prepotentnost sa solidnim partijama Ćirke, D. Fejse, Vasiljevića (za Biblijsko čudo) te izvanrednog Kozoša sa sve potpuno nerezonskim postupcima trenera Žarka Solda definitnivno ne mogu dati pozitivan rezultat ni protiv kudi kamo slabijih ekipa, nego li je sasvim korektni, taktički potkovani  Čukarički.

 No, osvrnimo se pre svih malo podrobnije na šefa struke Žarka Solda. Dotični ne samo da se pomirio sa odlukom koja se teško može nazvati svesno promišljenom-ustupanje Djukanovića, Boškovića, Perovića te drugih izuzetno bitnih igrača na sredini terena, nego "šef struke" (vezanih ruku) bez ikakvog autoriteta kod umišljenih zvezda a u suštini teških neznalica (Stanić) te sasvim prosečnih omladinaca (videti pod Bulatović, Jovanović, Perić) pravi (da li pod pritiskom ili ne) katastrofalnu grešku kada od neba podareno vodjstvo stavlja na kocku vršeći treću izmenu u 53. minutu. Umesto beka uvodi trećeg špica! Neki bi rekli-nepromišljenost, neki neuračunljivost, ja jednostavno nemam šta da kažem.

Klanovske podele, zla krv, sukobi, loša atmosfera, neredovne isplate premija, forsiranje potpunih neznalica (Stanić, Zelić), katastrofalan rad na treninzima, odsustvo bilo kakvih emocija prema klubu, poslušnosti, odsustvo preofesionalnosti (medjusobno vredjanje u toku akcije izmedju Vasiljevića i Stanića), ali zato izuzetna količina gordosti, osornosti, gramzivosti, nezalaganja, nevaspitanosti (kod pojedinaca) samokritičnosti, te izuzetnog kompleksa više vrednosti (već navedeni pojedinci). O marionetskoj upravi, koja je klub svela na grane ubedljivo najneorganizovanijeg kluba u ligi, koja se trudi da otera i ono malo publike što još uvek nije uspela, kojoj ne pada na pamet forsiranje kulske dece, dok ista postižu zapažene igre širom Vojvodine ali i u Partizanovim omladincima (Drpljanin) te Napretku (Gogić), u kojoj postoji apsolutistička, autoritarna vlast koja ne disciplinuje već naprotiv čini upravo suprotno. Odsustvo ideja, otvorenosti, rada na struktuiranju, stratumiranju, popularizaciji...

Čaki i kada se preko svega predje, čak i kada se ljudi puni čistih emocija, čak i kada se i pored previsoke cene ulznica okupi savim pristojan broj, ljudi u i oko kluba, npr. nabedjeni sportski novinari, daju sve od sebe da Hajduk postave u okvir slabašnog kluba, bez ikakve podrške koji je osudjen na borbu za opstanak. Šta li je u galavama gospode Arsića, Bojanića kada trostruko umanje broj gledalaca u svojim izveštajima, dok se sci ostali trude da ga utrostruče? Zašata oni primaju plate, honorare, za srozavanje grada i kluba? Plašim se da saznam uđem li u tamne dubine njihovih glava teško da ću naći put nazad.

Kome to smeta jak Hajduk? Samoj upravi? Jesu li to isuvuše velika dostignuća za njihovesposbnosti i poimanja? Sigurno. Zašto se sve radi da se saseku krila jednom kolektivu sa tako lepom tradicijom i tako visokim potencijalom? I zašto to rade oni koji moraju da čine upravo suprotno?

Posle članovi vrha kluba ne treba da se čude kada nas treneri Mladosti, Borca i ostalih ekipa koje su svetlosnim godinama ispod kvalitativog nivoa ovog tima svrstavaju među sebi ravne. Samo se daje prilika takvim karikaturalnim ličnostima da nađu prostora za  srozavanje ugleda najstarijeg srpskog superligaša. Najbolji je primer "Grofa" Božovića čiji je Borac na sred svoje livade izgubio od istog ovog Hajduka, proletos, 3:0. I pored očite klasne razlike, dotični je imao obraza da kulskog superligaša svrsta u istu kategoriju sa svojim te drugim, na opstanak večito osuđenim klubovima. Tako nam i treba.

Apsolutno je neshvatljivo kako se čak ni iz sopstvenih grešaka ništa ne nauči, kako se radi isključivo po inerciji. I kako tu inerciju sprovode gotovo isključivo neznalice i poluznalci.

Duga je lista problema. Igrači se moraju pogledati u oči, uprava dozvati pameti, trener građenju sopstvenog autoriteta i taktike.

Teški se oblaci nadvijaju nad Kulom, neće svi biti tako milosrdni kao Brdjani koji su izgubili dva boda a ne osvojili jedan. Doćiće ekipe koje će još kako kazniti amatersku postavku kod prekida, kojima neće biti teško da iskoriste situaciju u kojoj nijedan igrač ne skače posle kornera u sopstvenom šesnaestercu, u kojoj jedan dvometraš stoji na "kecu" ! ! ! Tako šta u Kuli još nije viđeno, tako šta ovdašnjoj publici je nepoznato, nepojmljivo.

Bežanija dolazi, Pirot takođe, minut je do 12. Tragedija nam se zlokobno smeši. Dozovite se pamti, ako Boga znate![/b][b]

 Jel josh neko gotiwi owog dechka? 

Dokle cete da zivite od ove pobede?

Ма, нека ове године размонтирају мусаве и биће им опроштено. 

Moze.

zauvek ce oni pamtiti maribor , jer nisu velik klub i nemaju prilike cesto da igraju u evropi

Благо теби... и свима који тако мисле... екстреман си навијач, јел ћеш ићи са "својим" клубом у Чачак?

Brate nekada se znalo sta su huligani, danas nije tako jer svakinalozeni klinac oce da bude u hooli fazonu. .