Kako bi trebalo da bude post nije samokažnjavanje nego fokusiranje na sopstvenu volju. Sam Spasitelj nije postio po nekom pravilu, a ovi postovi koje crkva zagovara su programirani više da se uštedi hrana. Duhovnost posta ne postiže se samoprezirom i samokažnjavanjem. To je potpuno izvitoperena ideja posta.

Inače da, u toku posta očekije se ne samo odricanje od hrane i seksa nego i smirivanje svih strasti, posebno ljutnji.

пост, онако опште речено, представља одрицање и суздржање од оног што нам иначе ремети духовно созрцање, отелотворење оног осећаја када показујемо да заправо не зависимо од  материјалних ствари и да се у сваком тренутку заједно са вером можемо одрећи свега зарад наше љубави и љубави Божије...постоје општа начела неког правилника који нам представља оријентир како би то требало изгледати, али ако немамо личног саосећања са суштином наше контроле и ако се то сведе на неко физичко и материјално инаћење над самим собом или пред неким, онда је боље да искрено уопште не улазимо у такав живот...наравно, бесмислено је нешто посебно очекивати на самом почеткуг тог подвижништва, ал у сваком тренутку треба имати на уму његов циљ и смисао...многи покушавају да овакав вид живото представе као некакво ограничење и шта ти ја знам какву тортуру, којом се морамо одрицати каојекавих ужитака, а не схватају да заправо пост представља борбу да се ослободимо свега оногбез чега се наводно не може, оног што нас више чини робом у односу на било који облик хришћанског поста

А може на пост да се гледа и овако...(наравно да постоје још многи погледи на пост, али сада ми пада не памет овај)

Замислите једног тинејџера по имену Ђорђе, који редовно иде у школу, мало седи испред рачунара, рекреативно се бави спортом, удвара се једној Милици, која има најлепши осмех у блоку, понекад оде на текму...Собу не сређује, ствари баца где стигне, понекад нешто поспреми, а неред се нагомилава...И он реши да прави журку...Треба да му дође друштво, а наравно и његова симпатија, мила Милица...
Е сад, он може да прави журку и у хаосу, али његови другари неће бити одушевљени његовим поимањем ,,реда'' или ће гајбу да среди... и он реши, да среди собу (забринут шта би Мица рекла на призор прљавштине свуда по његовој соби...)...
А успут схвата, да није довољно само да среди неред у соби, већ и неред у својој души, животу... да своје срце преиспита и да га отвори за њу, да поклони поверење њој, да буде искрен према њој, да постане личност које она не треба да се стиди, већ да се поноси...
И сам се сређује...
Средио је и собу, угланцао је, набавио сјајну ,,зику'' и спрема се за велику прославу и сусрет са њом, пун нада да ће сусрет довести и до сједињења 2 срца...И наравно, љубав између 2 младих је заискрила и  ...

Ergo, пост је припрема за сусрет и сједињење са Богом, ми поимамо шта би требали на себи да исправимо, преображавамо се, кајемо, мењамо и ...на крају и причешћујемо Крвљу и Телом Господа Исуса Христа...

Поздрав за све дискутанте. 

Почео пост па како стојите са њим ??  Ја сам одлучио да читав постим јер ме мрсна храна више уби... 

Post nema nikakve veze sa prociscavanjem dushe - dusha je cista sama po sebi - jedino je nase poimanje dushe prljavo. Mi postom mucimo telo sami sebi dokazujuci da imamo nad njime vlast ili moc. U sustini ceo proces iz te perspektive je ego-manijacenje najgore vrste. Post kao takav treba da posluzi (ako neko misli da mu je potreban) da nas odvoji od navika - da nam resetuje sistem da bi mogi da osetimo sami sebe na suptilnijem nivou. On nije mucenje i borba nego uzivanje u samospoznaji. Ljudsko telo je rob navika a kada je suvishe duboko u njima one umeju da zarobe dushu i um u mrezu potrebe - telo postaje gospodar nad umom i dushom. Tacnije - nikada nemoze nad dushom ali ona postaje uspavana jer ne uspeva da uspostavi komunikaciju sa nasim umom. Post je tu da samo vrati stvari na svoje mesto. Naravno - ovo sve ako je to uopste potrebno. Nekome jeste nekome nije. Neko ume da razbije svoje navike svaki put kada vidi da ih ima. Kafa, narkotici cigare, sex, video igrice, sport, preterano vezbanje su samo neki od primera (ocigledni) - ali se pravi post ne zaustavlja na njima. On nema nikakave veze sa crkvenim kalendarom ili crvenim slovom jer je svako od nas Bog sam za sebe i crkva sam za sebe. Svaki nas trenutak postojanja je crveno slovo .

ju,ja zaboravio da je post...
a nema veze...jedan sendvic nikom nije skodio 

Пост није никаво мучење, само прелазак са једне врсте хране на другу коју смо увелико запоставили. 

Šta mislite o "Darvinovoj teoriji"? Da li je ona prihvaćena kod hrišćanstva? Pošto znam da je u islamu odbačena?

Прихватише је католици. Протестанти су јој љута а православци умјерена опозиција.

ne post nije samo prelazak sa jedne vrste hrane na drugu,to je mnogo više,to je čišćenje uma i tela,kada postimo ne radimo neke stvari koji su štetne,npr. ne psujemo,nema ljutnje,opraštamo mnogo više neke stvari,pružamo pomoć i oko sitnica i još mnogo toga,ako misliš da postiš samo na hrani a vamo da prostačiš onda nemoj za džabe da svoje telo mučiš,post nije celovit ako samo telesno postiš.